Šta je novo?
Od:
Filteri

Arhitektura i dizajn

Ја бар овако на око не видим нешто за замерити самој згради (без оног левог шта год да је) у смислу верности стила у ком је грађена. Можда ове светиљке? Примети се да су материјали новији.

У сваком случају, да се зграда налази међу сличним зградама из прошлости не верујем да би већина људи уопште приметила неку разлику. По мени то је супер за нову зграду грађену у културно-историјској целини где би се уклопила. Негде у Београду, у низу сличних зграда бих много радије видео овако неку да се изгради него модернистичку која би штрчала.

То буди речено, ни генерално поштовање пропорција овакве зграде не може да надокнади чињеницу да се гради у 21. веку на ливади што већ побија поенту коришћења оваквог стила и неизбежно је ставља у домет кича

Ne znam da li je postovano ranije, ako jeste - izvinite. Čolete, primer novog arhitektonskog stila u Boliviji koji je zasnovan na tradicionalnim stilovima Ajmara naroda.
Kliknite za proširenje...

Обожавам овакве примере јер само показују колико савремена архитектура може да буде заправо оригинална и маштовита и колико то тренутно у 99% случајева није иако је цела тзв. "selling point" исте жртвовање лепоте зарад оригиналости
 
15 Great Movies That Use Architecture Brilliantly

Things-To-Come.jpg

“Things to Come” (Alexander Korda, 1936) was one of the better-realized cases of utopian architecture represented on film, a project that brought together the great sci-fi writers H.G. Wells, Vincent Korda, Moholy Nagy, William Cameron Menzies, and many others to create the vision of the Everytown of 2036, a form of speculative architecture that was very popular in the futuristic and modernist era.
 
Налетех на ово, можда неком буде интересантно.
 
Arhitektura u ekstremnoj oskudici
Dnevnik zabluda, Večernje novosti, 17. maj 2022.

Piše: Slobodan Maldini

Proteklih meseci koliko traju vojne operacije u Ukrajini, svet se suočio sa jednom od najozbiljnijih kriza u 21. veku. Prekinuvši ekonomske odnose sa Rusijom, zemlje Starog kontinenta koje su donedavno uživale u blagodetima luksuza potrošačkog društva zasnovanog na energetskim izvorima iz ove „neprijateljske zemlje“, privikavaju se na život u skupoći i štedljivosti usled nedostatka nafte i gasa, preporučujući građanima odricanje - održavanje lične higijene povremeno i to hladnom vodom, umanjeno grejanje stambenih prostora u zimskom periodu, uz upotrebu džempera i jakni. Život u naoko prebogatoj Zapadnoj Evropi više neće biti isti. Međutim, postoje zemlje koje odavno žive u teškoj oskudici. Stanovnicima sušne Afrike nedostaju osnovna životna sredstva - hrana i voda, a o energetskim potrebama tamo i ne razmišljaju. U uslovima ekstremnog nedostatka primarnih resursa, tamo se dovijaju na različite načine, a jedinstvene primere ovog prilagođavanja pronalazimo u graditeljstvu.

Uloga arhitekture u kontekstu životnih uslova ekstremne oskudice je luča vodilja ovogodišnje Prickerove nagrade, verovatno najznačajnijeg svetskog priznanja u arhitekturi. Žiri sastavljen od eminentnih arhitekata, pod predsedavajućim Alehandrom Aravenom, visoko priznanje dodelio je berlinskom studentu rođenom u Burkini Faso, Dije*******edo Fransisu Kereu. Opredeljenje da u galeriju slavnih uvrsti arhitektu koji stvara u uslovima nemaštine apostrofirao je predsednik Hajat fondacije Tom Pricker rečima: „Arhitektura Fransisa Kerea je pionirska – održiva za zemlju i njene stanovnike, na teritorijama gde vlada ekstremna oskudica. On je podjednako arhitekta i sluga, poboljšavajući živote i iskustva velikog broja stanovnika u regionu sveta koji je ponekad zaboravljen“. Ovogodišnja Prickerova nagrada postavlja ključna pitanja: Koja je uloga arhitekture u kontekstu ekstremne oskudice? Koji je pravi pristup radu u najtežim mogućim uslovima? Da li arhitekta treba da bude skroman i da rizikuje da podlegne nepovoljnim okolnostima u kojima radi? Ili je skromnost jedini način da bude relevantan i postigne rezultate? Da li treba da bude ambiciozan da bi podstakao promene? Ili ambicijom rizikuje da stvori deplasiranu i arhitekturu pukih želja? Na ova pitanja odgovore daje sam Kere: „Nadam se da ću promeniti paradigmu, potaknuti ljude da sanjaju i rizikuju. Ne treba da rasipate materijal zato što ste bogati. Ne treba da odustanete od namere da stvorite kvalitet zato što ste siromašni… Svako zaslužuje kvalitet, svako zaslužuje luksuz i svako zaslužuje udobnost. Mi smo međusobno povezani i zabrinutost u pogledu klime, demokratije i oskudice je briga za sve nas.”

Kereova arhitektura zasniva se na amalgamu evropske arhitektonske misli i tradicije Crnog kontinenta, potrebama i običajima njegove zemlje. On je istrajan u odluci da znanje stečeno u obrazovanju na jednom od vodećih tehničkih univerziteta u svetu primeni u svojoj rodnoj zemlji i pomogne uzdizanju domaćeg znanja, kulture i društva. Ovim zadatkom bavi se kontinuirano, na način koji istovremeno veoma poštuje mesto i tradiciju, a pritom transformiše ono što se može ponuditi u oskudici, kao u osnovnoj školi u Gandou koja je služila kao primer mnogima, čak i van granica Burkine Faso. Brojna Kereova izgrađena dela nalaze se u Africi, u zemljama uključujući Republiku Benin, Burkinu Faso, Mali, Keniju, Mozambik, Togo i Sudan i predstavljaju inspiraciju arhitektima širom sveta.

Na slici: Osnovna škola u Gandou; foto: Erik-Jan Overkerk, Fondacija Pricker

skola.jpg
 
Clanak je jos jedno kukanje o estetici u arhitekturi danas.
Konzervativci, poput ovog autora, su kroz citavu istoriju redovno odbijali progresivne ideje u svojo sredini, ali nakon sto prodje nekoliko perioda i generacija, isti ce nekadasnje progresivne ideje usvojiti kao "dobra stara vremena", i tako u krug.

Tehnoloski razvoj, funkcionalnost, pragmaticnost, finansijska racionalnost su faktori koji uticu na formiranje nove estetike, i zato je vracanje na stare ideje tako tesko izvodljivo, moze se, cak, reci da je na nivou posebne ludosti.

Medjutim, nema tu nekih cvrstih pravila kada govorimo o umetnosti (sto arhitektura i svi njeni elementi jesu). Odredjena ustaljena "pravila" se mogu preko noci srusiti i uspostaviti nesto bolje ili gore. Za to je potrebna natprosecna kreativnost koja ce uspeti da pokrene stvari barem za jedan korak dalje, jer je danas najteze, ne sagraditi nesto izuzetno, vec promeniti trendove u izgradnji.
 

PROVANSALSKI STIL U ENTERIJERU, ILI PREFINJENA JEDNOSTAVNOST FRANCUSKE PROVINCIJE​

Provansalski stil u enterijeru je provincijski francuski stil, koji je povezan sa svetlim, južnim stilovima. Vredno je upijao vekovne tradicije francuskih seoskih kuća, i neprolaznu lepotu Azurne obale. Provansa, ili “francuska provincija”, je veoma popularna među ljudima koji žele da unesu dašak ruralnog šarma u svoj dom, a da pritom sačuvaju prefinjenu jednostavnost i eleganciju francuske kuće.

Stil je dobio ime po istoimenom regionu na jugu Francuske, poznatom po svojim slikovitim morskim pejzažima, opojnim cvetnim aromama (pre svega lavande), svetlim ulicama i ukusnog kuhinji. U XVII veku, predstavnici buržoazije počeli su da se naseljavaju u Provansi, pokušavajući da pobegnu od strogih, klasičnih linija i urbane gužve. Inspirisani lokalnim lepotama i odmerenim seoskim životom, uredili su svoje domove na jednostavan, ali istovremeno elegantan, a ležeran način.

Provansalski stil u dizajnu enterijera bio je izuzetno popularan u Evropi XIX veka. Pre svega, privukla ih je atmosfera jednostavnosti, mira i prirodnosti svojstvena životu na selu. Atmosfera francuskog sela svojom jedinstvenom energijom i danas fascinira mnoge, koji žele opuštanje i odmor od svakodnevne urbane vreve. Zato, ako želite da ispunite svoj dom laganim mediteranskim šarmom, udobnošću i harmonijom, provansalski stil je najbolji izbor kako za seosku kuću, tako i za moderan gradski stan.


Karakteristike provansalskog stila​


Provansalski stil enterijer



Enterijeri ovog stila ispunjeni su svežinom laganog, slanog povetarca, pikantnošću provansalskog bilja i opojnom aromom lavande. Šarm provincijskog komfora i udobnosti u njemu su kombinovani sa starim i luksuznim. U mnogim aspektima je u skladu sa stilom zemlje, sa jedva primetnom elegancijom francuskog dvorca. Pa, da vidimo onda šta sve spada u ovaj stil.


Koje su glavne odlike provansalskog stila u enterijeru​


#1. Tople, pastelne boje

#2. Završna obrada zidova štukaturama

#3. Prirodni materijali i teksture

#4. Stari, ne previše restaurirani nameštaj sa rezbarijama i patinom

#5. Obilje svežeg cveća i biljaka

#6. Porcelanske i keramičke figurice

#7. Plafon sa vidljivim, drvenim gredama

#8. Elementi od kovanog gvožđa

#9. Volani, čipka, bogatiji tekstilni detalji

#10. Cvetni dezeni.

Provansalski stil u enterijeru, ili prefinjena jednostavnost francuske provincije

Provansalski stil u enterijeru, ili prefinjena jednostavnost francuske provincije
www.srbijaspace.com www.srbijaspace.com
 
Не знам ко је упознат са тим али ја сам опседнут у последње време архитектуром коју генерише вештачка интелигенција "midjourney" , буквално ме је подсетио зашто сам икад и заволео архитектуру

fm46nq1teki91.png


4l2iusnwuie91.png

61033e145812217.62a60a6bdb568.png


Нису баш најсајнији примери, на инстаграм страници има бољих: https://www.instagram.com/p/CjskBJyss-9/, у најразличитијим стиловима

Чуо сам за доста архитеката да користе као инспирацију па можда некоме овде и буде од користи у послу :vops:
 
Ovde se radi malo više o onoj inženjerskoj strani arhitekture ali nisam znao u koju temu da smestim vest:

Kako izgleda kad eksplodira akvarijum od 16m​

Akvarijum je, kako prenosi BBC, modernizovan pre dve godine, a unutra je ugrađen lift od stakla za razgledanje. Čak su se i neke sobe hotela reklamirale tako što se isticalo da imaju pogled na akvarijum.

Berlinska vatrogasna brigada saopštila je da je više od 100 vatrogasaca poslato na lice mesta i da nije jasno šta je izazvalo pucanje akvarijuma.
Kliknite za proširenje...
rs.n1info.com

Kako izgleda kad eksplodira akvarijum od 16m: Šta kaže gost, slike pre i posle

Džinovski akvarijum sa milion litara vode i 1.500 riba u njemu, koji se nalazio u holu hotela Radison Blu u Berlinu, eksplodirao je poplavivši hotel i obližnje ulice, a šteta je velika. Dan nakon incidenta zna se da su dve osobe zadobile povrede od stakla, a uzrok pucanja - još nije utvrđen.
rs.n1info.com rs.n1info.com
džinovski akvarijum.jpg
 
Galerija SEBASTIAN je za nas, decu beogradskog socijalizma u bojama golubijeg izmeta, bio veliki šareni doživljaj (kako bi se danas reklo - nešto se dešava). Dabome da je nastupila jagma među rafiniranom gradskom publikom, te iako se radilo o asortimanu iz nekog većeg supermarketu na Zapadu, preovladala su osećanja olakšanja i ushićenja. Najzad, te stvari su bile moderne i lepe, to jest cool. Izrađivane u malim serijama, pa je postala stvar prestiža imati nešto iz Sebastiana. Totalni otklon od suvenirske ponude tipa Narodna radinost, Kujundžija Janko ili Glinena galerija kod Primenjaša.

Mislim da sam posedovao jednu pepeljaru.

Bio je to jedinstven poduhvat spajanja kreativnog duha i proizvodnog zanatstva u društvu netržišne ekonomije, u veoma skučenom prostoru za bilo kakvu ličnu preduzetničku inicijativu. Zbog toga Sebastian i jeste nastao iz okrilja turističkog sektora. U duhu onog vremena, jedinstven primer saradnje ex-yu kreativaca izvan uhodanih šema tv-pozorište-film.


Ljuba-Gamulin-Sebastian-11.jpg


Ova fotka mi je vratila sećanja na jednog drugog stanara iste kuće, na ulazu iz Zmaj Jovine 10. U potkrovlju je tada svoj atelje imao vajar Milan Stanisavljević, koji je bio otvorenih vrata i gde si tokom dana mogao da zatekneš vrlo interesantne likove raznih fela: umetnika i zaintrigiranu studentkinju, taksistu i pandura, muzičara i profesora, klošara ili kolekcionara. Balonče rakije kruži, miriše turska kafa sa rešoa, stvaraju se bajke u vazduhu, pravi onaj beogradski šmek. Imao sam čast... :)

Milan Stanisavljevic.jpg
 
Over 4,000 Bauhaus-style buildings were constructed in Tel Aviv between 1920 and 1940, by German-Jewish architects who immigrated to the region after the rise of the Nazis. They based their new architecture for the city on teachings from the renowned Bauhaus art school, which ran between 1919 and 1933.

Avraham Soskin House by Zeev Rechter 1933 .jpg

Tel Aviv : 12 Lilienblum Street, Avraham Soskin House by Zeev Rechter, 1933
Refurbishment and extension by Nitza Szmuk Architects, 2006.

Bauhaus Architecture in Tel Aviv
 
Prva pomisao mi je da su prozori premali i da nema puno dnevnog svetla, a onda krenuh u razmisljanje da su nas mozda tako nesto izdresirali u poslednje vreme :ROFLMAO:

Zivim u stanu gde je ceo zid dnevne sobe u prozorima i posle pocetnog efekta kako je kul, prilicno postane smor i nekako neljudski za zivot, em sunce bije i previse je svetlo, em komsije... Pa na kraju zavese rade gotovo pa stalno i dzabe mi sve to. I osim sto je efektno za preseravanje i instagram, ne dobija se udobnost doma, sto bi trebao valjda prioritet da bude.

Ima i ona scena u filmu The Trip, gde na kraju jedan lik srecan dolazi u svoju ususkanu kucicu gde ga cekaju zena i dete, dok drugi odlazi sam i tuzan u svoj fensi stan sav u staklu :LOL:

1.PNG


2.PNG



3.PNG





Tako da, za mene je i jedan prozor vise nego dovoljan
 
Duleja je napisao(la):
Over 4,000 Bauhaus-style buildings were constructed in Tel Aviv between 1920 and 1940, by German-Jewish architects who immigrated to the region after the rise of the Nazis. They based their new architecture for the city on teachings from the renowned Bauhaus art school, which ran between 1919 and 1933.

Pogledajte prilog 156316
Tel Aviv : 12 Lilienblum Street, Avraham Soskin House by Zeev Rechter, 1933
Refurbishment and extension by Nitza Szmuk Architects, 2006.

Bauhaus Architecture in Tel Aviv
Kliknite za proširenje...
Bila je svojevremeno izložba u bg o objektima moderne u Izraelu
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh