Da ispravim svoj propust, vila se nalazi u Vase Pelagića 11, na Senjaku.
Drakche poentu si lepo dočarao. Beograd ima previše takvih rupa, a premalo krpljenja na kvalitetan način, tj. osmišljenih uz poštovanje konteksta. Mislim kako na čisto arhitektonski, likovni mikro-kontekst, a naročito opšti društveni kontekst, koji bi sve to kulturno-politički omogućio i normativno regulisao. Kako u nas toga ne biva, ostaje nam da maštamo.
Po belom svetu su te rupe uglavnom već popunjenje, jerbo su društva napredovala. Ima se - može se, pravila igre su poznata, investitora i arhitekata koliko voliš, postoje estetski uzusi, kulturne tradicije, čuva se i pazi staro, a smelo pridodaje novo. Postovaću povremeno različite primere iz Kelna, u kome provodim dobar deo godine. Zastajem naročito kod takvih intervencija, jer su uvek uzbudljive, bez obzira na krajnju subjektivnu ocenu.
Na prethodnoj stranici sam prikazao revitalizaciju kelnske gradske luke, koji obiluje upravo takvim dešavanjima. Svi zatečeni objekti su već bili spomenici kulture, te su renovirani i restaurisani, sa manjim ili većim intervencijama, a između njih sagrađeni novi objekti, svaki od drugog autora. Istakao sam da bih takvu kakvoću objekata voleo (u nekom budućem životu) da vidim i na beogradskim obalama, naročito imajući u vidu uspešnost miksanja starog i novog.