Arheološki lokaliteti u Srbiji na udaru kradljivaca
Naše blago rasprodaju po Evropi
Autor: Tanja Cvejić, Narcisa Božić | 02.11.2009. - 05:00
Šabac, Sremska Mitrovica - Ilegalno iskopavanje arheoloških lokaliteta u Srbiji uvek je bilo aktuelno, budući da se od trgovine antičkim predmetima može lepo živeti. Pojedini rimski novčići mogu se prodati i za nekoliko stotina evra, ali stručnjaci naglašavaju da se krijumčarenje kulturnih dobara svrstava u oblik organizovanog kriminala.
Antičko blago koje leži ispod oranica najčešće završava u privatnim zbirkama kolekcionara širom Evrope. Po njivama u Mačvi često se mogu sresti divlji arheolozi sa detektorima za metal koji prilikom potrage za antičkim predmetima uništavaju lokalitete.
Tako je jedan od lokaliteta u šabačkom prigradskom naselju Mišar pre nekoliko godina u potpunosti uništen radom lažnih arheologa. Prilikom hapšenja kod njih je pronađena manja količina antičkog novca za koji se, veštačenjem numizmatičara iz Narodnog muzeja u Šapcu, ispostavilo da nema veliku vrednost.
- Ta ekipa je u Mišaru „radila“ nekoliko dana. Neverovatno je da je kod njih pronađeno samo nekoliko novčića. Ova njiva ima dobar pregled na okolinu, pa „detektoraši“ mogu sa velike udaljenosti da uoče policiju, pa da se brzo reše plena - priča Momir Cerović, arheolog Narodnog muzeja u Šapcu, i ističe da se aktivnostima ovih ljudi čini velika šteta našem kulturnom nasleđu.
Cerović ističe da su divlji arheolozi opremljeni najboljim detektorima za metal, da su dobro organizovani i da se dešava da vlasniku njive za koju znaju da krije antičke predmete ponude besplatno sezonsko uzoravanje.
- U slučaju lokaliteta u Mišaru, divlji arheolozi su preorali njivu do dubine od 80 centimetara! Na sličan način nedavno su uništeni i lokaliteti u Bogatiću i selu Klenje - priča Cerović.
Prema zakonu, svaki predmet koji se pronađe prilikom građevinskih i poljskih radova treba da se preda nadležnoj ustanovi kulture, ali u praksi se to ne događa. U Narodnom muzeju u Šapcu kažu da ne pamte kada im je neko poslednji put doneo neki predmet.
Slična situacija je i sa Muzejom Srema koji poslednjih godina sve ređe dolazi do eksponata, iako je gotovo čitav Srem antički lokalitet.
Zlatni avarski pojas pronađen kod sela Čalme
- Prema našoj dokumentaciji, tačno se vidi da posle 1985. godine do tada redovni saradnici muzeja prestaju da donose predmete nama i naprasno postaju „ljubitelji-hobisti“ starog novca, odnosno novac prodaju krijumčarima koji ih onda ilegalnim kanalima prenose na Zapad. U rešavanje ovog problema moraju da se uključe ne samo institucije zaštite kulturnih dobara, zavodi i muzeji već, pre svih, policija i sudstvo jer se samo zajedničkom akcijom može suzbiti rasturanje našeg kulturnog blaga od strane međunarodne mafije trgovaca - izričit je Pavle Popović, arheolog Muzeja Srema.
Iako se krijumčari sve od oružja, nakita, grnčarije, najčešći objekat ilegalne trgovine su novčići, čija cena na crnom tržištu varira od 100 evra do 100.000 evra, zavisno od toga da li je reč o unikatu, iz koje kovnice potiče ili iz kog perioda.
U Sremskoj Mitrovici bilo je slučajeva da su zahvaljujući akciji policije prekinuti ilegalni putevi krijumčara, a zaplenjeni antikviteti predati Muzeju Srema. Jednom takvom akcijom 1992. godine unikatan zlatni pojas iz 6. veka neprocenjive vrednosti, ukrašen dijamantima za koji se pretpostavlja da je pripadao avarskom vođi Bajanu, iskopan po tvrđenju krijumčara kod sela Čalme, postao je deo bogate kolekcije Muzeja Srema.
Postojeći Zakon o zaštiti kulturnih dobara za iznošenje kulturnih dobara iz zemlje bez dozvole predviđa kaznu zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina.
U potrazi za zlatnom kočijom oštetili vilu
U potrazi za mitskim zlatnim kočijama, takozvani divlji arheolozi oštetili su ostatke antičke vile iz 4. veka na arheološkom nalazištu Anine kod Lajkovca.
Arheolog valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Radivoje Arsić priča da su već sedmicama unazad svedoci poseta divljih arheologa na ovom nalazištu.
- Napravili su ogromnu rupu u jednom delu vile i tako praktično uništili pod i kanale koji su se koristili za sistem grejanja. Verovatno su odokativno procenili da nešto može biti sakriveno ispod poda vile, a kako nisu koristili detektor za metal koji bi ih uverio u suprotno, samo su načinili štetu. Kao posledicu imamo oštećenje vrednog arheološkog nalazišta koje je bilo sačuvano 17 vekova - priča Arsić.
P. Vujanac
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/hronika.php?id=118537
U ovakvim slućajevima pomaže samo streljanje na licu mesta. :bash::bash::bash::bash::bash: