Arheološka istraživanja i prezentacije

[bigvlada]

Pronađena aristokratska kuća iz 13. veka
Autor: Svetislav Mirković | 10.12.2008. - 05:00

POŽAREVAC - Arheolozi Narodnog muzeja u Požarevcu za samo 20 dana ovogodišnjih istraživanja na lokalitetu Todićeva crkva - Mali grad kod Starog Kostolca pronašli su više od 30 keramičkih posuda i drugih, veoma lepo očuvanih predmeta iz svakodnevnog života. Vredni eksponati pronađeni su u stambenom objektu, najverovatnije kući aristokratske porodice u braničevskom utvrđenju, koja je najverovatnije stradala u požaru u 13. veku.

Prema proceni stručnjaka, reč je o sredini 12. i početka 13. veka kada je Braničevo bilo pod vizantijskom vlašću i kada su se oko njega vodile žestoke i jake borbe između Mađara i Vizantinaca. Da je reč o znamenitoj ličnosti iz ovog perioda, kada je vizantijski vladar Jovan II Komnen utvrdio Braničevo, govori pronađeno luksuzno keramičko posuđe, kaže arheolog Dragana Spasić-Đurić.
- Retka su kod nas nalazišta kao ovo koja otkrivaju život zaustavljen u trenutku. Otkrili smo deo objekta - moguća kuća - velikih dimenzija, najverovatnije dimenzija 5 x 10 metara, koji je stradao u iznenadnom požaru.
Da se radi o požaru potvrđuju dobro očuvani ugljenisani ostaci greda i krovne konstrukcije. Objekat je građen od nabijene gline i drveta od kojeg su ostali i zidovi zapečeni u požaru. Od inventara koji je ostao u tom objektu koji je brzo napušten pronađeno je preko 30 posuda stonih i kuhinjskih. Radi se o starim i retkim nalazima srednjeg veka gde se izdvajaju slikane posude, mramorizirane i posude rađene u tehnici šan leve (posude rađene složenom tehnikom, slikane, gleđosane, sa udubljenim motivima). Prema dosadašnjim saznanjima ovaj vid luksuznih posuda izrađivan je u velikim vizantijskim radionicama u Carigradu odakle je importovan i u ove predele. Ako je suditi po posuđu koje smo pronašli, radi se o ličnosti višeg ranga jer tako nešto nije mogao sebi da priušti običan građanin pošto se radi o luksuzu. U predivnim posudama pronašli smo ostatke hrane, zrnevlje neke sočivarske biljke, ostatke neke neorganske materije za koju se pretpostavlja da je olovni oksid koji se koristio u grnčarstvu i staklarskoj industriji, pa i ostatke skeleta jedne ptice, najverovatnije kućnog ljubimca - priča arheolog Dragana.
Direktor Narodnog muzeja u Požarevcu Milorad Đorđević kaže da su ove godine arheološka istraživanja vršena uz pomoć novca lokalne samouprave, a da se nada da će naredne godine pristići i novac od Ministarstva kulture.
- Mi smo na putu najverovatnije otkrića srednjovekovnog utvrđenja Braničevo. Narednim istraživanjima treba da siđemo dublje jer su ovogodišnji radovi prekinuti u srednjovekovnom horizontu, a ispod su proto i praistorija življenja - ističe direktor Đorđević.

Vredan nakit i oružje
Površina lokaliteta kod Todićeve crkve je oko dva hektara koliko se pretpostavlja da je zauzimalo i srednjovekovno utvrđenje Braničevo. Stručnjaci Narodnog muzeja istraživanja su počeli lane kada je otkriven srednjovekovni šlem neobičnog oblika i više kopalja. Ove godine, pored posuda za spremanje i čuvanje hrane i luksuznog posuđa za serviranje, pronađen je novčić, koplje igle, razne alatke i jedna staklena narukvica.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=69292

 

[bigvlada]

Istraživanja brojnih lokaliteta u Leskovcu i tokom 2009.
Etnoarheološki park na Hisaru

Autor: D. Kocić

U leskovačkom kraju biće intenzivirana istraživanja brojnih lokaliteta i u 2009, među kojima će se naći i brdo Hisar, nedaleko od centra grada. Nova, zanimljiva otkrića na Hisaru, ako je suditi po najavama stručnjaka, bacaju drugačije svetlo na ovaj nedovoljno istraženi lokalitet. Stručnjaci Arheološkog instituta iz Beograda i leskovački arheolozi otvorili su sonde na dva sektora - na većpoznatom mestu na kojem je otkriven prvi kompleks crne metalurgije u Evropi, iz 14. i 13. veka p.n.e. i gde je pronađena čuvena „Turovićeva igla“ od nerđajućeg gvožđa.

Na Hisaru je pronađen i deo temelja, najverovatnije stambenog objekta, koji je izgrađen od oblutaka lomljenog kamena i opeke koja je sekundarno upotrebljena. Kako ističe prof. dr Milorad Stojićiz Arheološkog instituta, koji godinama rukovodi istraživačkim radovima na Hisaru, prvi put su arheolozi na ovom lokalitetu naišli na osnovu rimske kuće od čvrstog materijala.

Proteklih godina, posebnu pažnju stručnjaka privukao je pronalazak zida iz rimskog perioda. Rimski bedem ukopan je u praistorijsku fortifikaciju iz 14. veka p.n.e. Pronađeni su i zanimljivi fragmenti živopisa, što navodi na zaključak da su ovi zidovi pripadali nekom sakralnom kompleksu. U prošlogodišnjoj kampanji, koja se meri ogromnom količinom arhivske građe, posebno vredi pomenuti da je pronađena jedna zatvorena celina u kojoj je bilo dosta predmeta među kojima i srebrni novac Stefana Lazarevića. Na Hisaru je pronađena i topionica metala iz vizantijskog perioda, što ukazuje da se ovde neprestano obrađivalo gvožđe, od 14. veka pre do 14. veka nove ere. Obimni radovi poslednjih godina obavljeni su na dva lokaliteta - na mestu gde je pronađen centar crne metalurgije i na samom platou - površine 250 kvadratnih metara.

- Raspolažemo sa više od 700 zanimljivih izložbenih predmeta, a sadašnja istraživanja Hisara ubrajaju se u red najobimnijih u Srbiji - veli ugledni profesor Milorad Stojić. Na Hisaru se ozbiljno radi i na ostvarivanju ideje o etnoarheološkom parku. Trebalo bi da se podigne letnja pozornica sa 300 mesta, izgrade šetališta i biciklističke staze. Stručnjaci ocenjuju da je za brdo Hisar zavladalo ogromno interesovanje posle pronalaska najznačajnijeg, jedinstvenog predmeta, tzv. „Turovićeve igle“, koja ima izuzetna svojstva, jer je napravljena od čistog nerđajućeg gvožđa. Inače, cilj kompletnog uređenja Hisara podrazumeva ne samo dalje arheološko ispitivanje nego i uređenje ovog zanimljivog prostora, a po zamisli projektanata, najznačajniji objekat biće specijalizovani muzej metalurgije gvožđa, u kome će se nalaziti posebna radionica za konzervaciju predmeta.

Igla stara 33 veka

„Turovićeva igla“, dugačka je 64.5 centimetara, a posle ispitivanja u Sartidu, naučnici su utvrdili da je stara 33 veka i da je napravljena od čistog metala. „Slučajno sam je pronašao i, razumljivo, nisam znao njenu pravu vrednost. Sve ostalo je istorija“, skromno zaključuje marljivi Šćepan Turović, najpoznatiji leskovački istraživač-amater.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/kultura/etnoarheoloski_park_na_hisaru.11.html?news_id=150093

 

[bigvlada]

Turska pomaže obnovu dve tvrđave na Dunavu
Autor: S. Mirković | 22.01.2009. - 05:00

POŽAREVAC - Turska će pomoći obnovu Ramske i Golubačke tvrđave na Dunavu i pripremiti ih za posete turista, rekao je ambasador te zemlje u Beogradu Suha Umar, koji je zajedno sa vojnim atašeom Jikelom Kelešom posetio ove kulturno-istorijske spomenike.

Narodni muzej u Požarevcu uradiće projekte za obnovu i očekuje se da će radovi početi krajem ove godine. Milorad Đorđević, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu, koji je bio domaćin predstavnicima Turske, kaže da je razgovarano i o formiranju zajedničkog stručnog tima za istraživanje, obnovu i zaštitu tvrđava.

- Cilj je da se u naše krajeve dovedu turisti iz Turske, kao što naši odlaze kod njih na letovanje. Njima će biti ponuđeno kulturno-istorijsko blago tvrđava, ali i da vide ostale turističke sadržaje braničevskog kraja poput Viminacijuma, etnoparka na Tulbi, ergele Ljubičevo, da posete naše crkve i manastire i prirodne retkosti. Predstavnici Turske izrazili su spremnost da ove projekte pomognu materijalno, tehnički i logistički - kaže Đorđević. Tačan datum izgradnje Ramske i Golubačke tvrđave nije utvrđen, ali se zna da su nastale u srednjem veku na temeljima ranijih utvrđenja. U njih decenijama nije ulagano, niti su pripremljene za turističke posete, iako je reč o lako dostupnim i očuvanim zdanjima. Posebno se to odnosi na Golubačku tvrđavu za koju stručnjaci kažu da kada bi postojala dobra volja, mogla bi da bude obnovljena za tri-četiri godine. Gordana Simić, arhitekta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kaže da postoje arheološki podaci na osnovu kojih može da se revitalizuje tvrđava, obnove kule i bedemi i turistima omogući da se jednim stepenicama popnu na bedeme. Dragan Jacanović, arheolog Narodnog muzeja u Požarevcu, kaže da kroz Golubačku tvrđavu, kroz koju vodi Đerdapska magistrala, svakodnevno prolaze stotine automobila, a da ne postoji nikakva turistička ponuda.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=75318

 

[jovanovm]

Ja mogu da zamislim koliko će ovo da zaveže gaćice u čvor srpskim nacionalistima. Naši "dušmani" obnavljaju naše nacionalno blago jer smo mi suviše nesposobni da to uradimo sami. Hahaha

Nadam se nastavku ove saradnje, posebno u obnovi osmanskog kulturnog blaga Beograda (70tih su to bila dva turbeta, ali ono kod Studentskog trga je poet u očajnom stanju). Takođe bi bilo lepo obnoviti česmu Mehmed-paše Sokolovića uz neki prigodni program. Natpis koji je postojao na njoj je zabeležen (ukazi o vakufima se čuvaju u Centralnom arhivu u Carigradu), a evo vam primer kako je to nekad izgledalo i koji je kvalitet rekonstrukcije koju oni rade:

 

[Goldstein]

Verovatno se ljudima smuči da gledaju koliko smo sami nesposobni.

A ovo za česmu M.p. Sokolovića bi bilo zaista lepo. Je l' ova česma na slici neka ''replika''?

 

[jovanovm]

Jok, original koji je doduše premešten pored Galata kule, jer je bio nasred puta malo niže, pa zbog regulacije ulice oni odlučiše da naprave pjacetu na vrhu ulice. Mislim da je premeštena negde sredinom 20. veka. Rekonstrukcija je skora (u zadnjih 15 god), a ona je pre toga izgledala malo bolje od ove naše Sokolovićeve (imala je par delova ukrasa koji su bili očuvani)... ali u suštini svi ti detalji i aplikacije, kao i natpisi su savremene rekonstrukcije po crtežima iz arhiva.

Kaveat - Ovo je šta mogu da se setim što su mi kolege pričale kad smo se sastajali ispred nje, tako da fotografskih primera i drugih detalja nemam...

P.S. Stavio sam primer pošto je iz istog perioda i istog stila kao ova na Kalemegdanu, i sasvim je moguće da ih je čak projektovao isti čovek.

 

[jovanovm]

E da, nasao sam i natpis koji je bio na cesmi Sokolovica:

u opkopu citadele koja se nalazi ispred dzamije ima jedna cesma starog Mehmed pasa Sokolovica koja je kao vreo zivota..Na njoj se nalazi natpis

''Dodi moj beze..ako zelis
Da na ovom svijetu pijes
S rajskog vrela Abu-Hajat
1598 godina"

Ovo "Abu-Hajat" znaci otac zivota, i odnosi se na vrelo u ovom slucaju, pa bi bolji prevod bio "da na ovom svetu pijes s rajskog vrela zivota"... ali moguce je i da se autor stvarno znao Abu-Hajat... samo me zanima da li cemo onda morati da menjamo ime i drugog hotela na NBG strani, ako lik ima neka autorska prava

Postoji ovaj rad, ali ja taj primerak Godisnjaka nemam...

dr Marko POPOVIC, Cesma Mehmed Pase Sokolovica, Godisnjak grada Beograda, knj. XXVII, 1980.

Goldstein?

 

[bigvlada]

Izložba mozaika u Narodnom muzeju u Beogradu
Portret cara Galerija
Autor: M. G. K. | 29.01.2009. - 05:00

Izložba na kojoj će biti predstavljeni rezultati projekta međunarodne saradnje na polju zaštite kulturnih dobara u Srbiji, biće otvorena sutra u 14 sati u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu.

Na izložbi će biti postavljeni mozaici koji su nekada krasili podove zaječarske gamzigradske palate, među kojima su Dionis i Lavirint, koji predstavljaju vrhunski domet mozaičke umetnosti te epohe, a odlikuju se vrhunskom tehnikom izrade i izuzetnim bogatstvom kolorita.
Izlaganje konzerviranih i restauriranih mozaika pratiće i dokumentacija o svim fazama konzervacije mozaika, te o prethodnim konzervatorskim radovima, kao i tehnikama izrade i konzervacije mozaika uopšte.
U okviru ove izložbe publika će biti u prilici da vidi i portret cara Galerija izrađen od purpurnog porfira kao i šaku sa globusom porfirne statue koji će posetiocima omogućiti da upotpune sliku o Felix Romuliani, koja se od 29. juna 2007. godine nalazi na Listi svetske kulturne i prirodne baštine Uneska, poručuju organizatori.
Projekat konzervacije mozaika iz Narodnog muzeja u Zaječaru, realizovan je u periodu od septembra do decembra prošle godine, zahvaljujući saradnji italijanskog Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva kulture Italije, Narodnog muzeja u Beogradu i Narodnog muzeja u Zaječaru, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/kultura.php?id=76399

 

[bigvlada]

Novac za arheološko nalazište
Delove Medijane štite kupolom
Autor: Branko Janačković | Foto:K. Kamenov | 05.02.2009. - 05:00

Ministarstvo kulture izdvojilo je 51 milion dinara za početak izgradnje specijalne zaštitne konstrukcije na arheološkom nalazištu Medijana, čime će pogledima posetilaca konačno postati dostupni prelepi podni mozaici i zidne freske, koji su trenutno pokriveni peskom kako bi se zaštitili od negativnih atmosferskih uticaja i uništavanja.

- Medijana može biti zamajac turističke privrede i Niša i Srbije, a ovo je prvi put da se sistemski pristupa prezentaciji otkrivenih arheoloških vrednosti. Objekat koji se podiže nad najvrednijim objektima na Medijani - Vilom sa peristilom, Termama i Nimfejom, ima prevashodnu funkciju zaštite arheoloških ostataka arhitektonskih elemenata ovih objekata. Istovremeno on omogućava nesmetani rad na daljem istraživanju i restauraciji svih očuvanih arheoloških elemenata, njihovu punu prezentaciju i potpuni turističku eksploataciju na najvišim nivoima zahteva svetske turističke privrede. Koncipiran je tako da ni u čemu ne ugrožava spomeničke i prostorne vrednosti objekta - objašnjava Mile Veljković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Zaštitna konstrukcija je impozantnih razmera sa konstruktivnim rasponom od 72,5 metara i natkriva površinu od 11.000 kvadrata. Gradi se kao laka montažna konstrukcija koju je u slučaju potrebe u budućnosti, a u kontekstu novih dostignuća i vizija prezentacije arheoloških vrednosti, lako moguće bezbolno demontirati.
Veljković kaže da ukupna projektantska vrednost iznosi 100 miliona dinara i da se nada da će iz NIP-a i drugih izvora uspeti da obezbede i ostatak novca dok traju radovi u prvoj fazi.
Državni sekretar Nadica Momirov, koja je juče boravila u Nišu, kazala je da je 51 milion dinara, koji je obezbeđeni iz redovnog programa, već prebačen Zavodu za zaštitu spomenika kulture i da će radovi početi sa prvim lepim danima.
- Projekat je pozitivno ocenjen na svim nivoima. Ovih dana je dobijeno odobrenje za izgradnju čime su se i praktično stekli uslovi za početak radova - dodala je ona.

Putevima rimskih carskih gradova
- U ovom trenutku ovo je najveća investicija Ministarstva kulture u prezentaciji arheoloških lokaliteta. Izgradnjom zaštitne konstrukcije na Medijani konačno će se stvoriti svi preduslovi da jednog dana zaživi velika turistička tura „Putevima rimskih carskih gradova“, jer je na prostoru Srbije, od Sremske Mitrovice do Lebana, rođeno 17 rimskih imperatora - napominje Veljković.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=77546

 

[bigvlada]

Kod Obrenovca otkriven neolitski grad
Autor: M. M. | 05.02.2009. - 05:00

Tokom najnovijih istraživanja neolitskog lokaliteta Crkvine u selu Stubline kod Obrenovca otkrivene su konture grada iz tog perioda, u arheologiji označenog kao vinčanska kultura.

Geofizičkom metodom je na 20 odsto od ukupno 16 hektara površine lokaliteta konstatovano više od 100 kuća, rovova koji su branili naselje i nekoliko trgova. Pretpostavlja se da je ovaj neolitski grad imao oko 500 kuća sa tri-četiri hiljade stanovnika. Povodom ovog važnog otkrića danas će u Konaku kneginje Ljubice biti izloženo nekoliko pronađenih neolitskih figurina, dok će o samom nalazištu novinarima govoriti mr Adam Crnobrnja, arheolog u Muzeju grada Beograda, i Zoran Simić, arheolog u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Kuća istražena 2008. godine je, pored izuzetnih podataka o organizaciji života u njoj (nalazi žrvnja, dve peći, žrtvenika, bukraniona), predstavlja jedinstven, do sada nezabeležen nalaz. Pronađena kompozicija od preko 40 neolitskih figurina, sa modelima minijaturnih alatki, otvara nova pitanja o načinu i organizaciji života u tadašnjem društvu, smatraju arheolozi.
Unutar objekta pronađeno je obilje fragmenata keramike, kremenih nožića, kamenih sekira, kao i devet grupa keramike, koje čine uglavnom cele posude ili posude koje se dobrim delom mogu rekonstruisati. Kuća je stradala u jakom požaru, a bila je veličine devet puta sedam metara, orijentisana dužim stranama približno u pravcu sever-jug. U okviru kuće konstatovane su bar dve prostorije na osnovu ostataka pregradnih zidova. Očuvani su delovi zapadnog, severnog i istočnog zida, kao i tragovi drvenih stubova koji su nosili zidnu konstrukciju.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/kultura.php?id=77499

Biо је i izveštaj juče na Studiju B, imamo još jedno preistorijsko naselje u gradu

 

[bigvlada]

U Crkvinama kod Obrenovca otkriveno neolitsko naselje
Otškrinuta kapija neviđenog grada
Autor: Milena Marjanović | 06.02.2009. - 05:00

Do pre neki dan se mislilo da je enigma života naših predaka u mlađem kamenom dobu razrešena otkrićem neolitske metropole Vinče, da znamo kako je naš predak postao zemljoradnik, kako je savladavao ćudljivu prirodu, u čemu je hranu spravljao, čime se kitio... Zahvaljujući istraživanjima obavljenim od oktobra do decembra prošle godine, na lokalitetu Crkvine u selu Stubline kod Obrenovca, međutim, saznali smo za još jedan neolitski grad opasan rovom kao štitom, sa više od stotinu, a možda i petsto kuća, u kojima je živelo čak četiri hiljade stanovnika. Geomagnetskom metodom detektovano je čitavo naselje u kome je istražena za sada samo jedna od kuća u kojoj se vidi da je preistorijski čovek koristio peć za spravljanje hleba, da je zidove svojih kuća ukrašavao bukranionom (skulpturica bika od gline), da je vajao pticolike figurine, nalik lutkicama, sa alatkama u rukama koje liče na buzdovan ili skiptar.

O važnosti otkrića neolitske naseobine Crkvine, specifične po tome što je, sada prvi put, baš u njoj pronađen kompletan žrvanj težak 500 kilograma, ugrađen u pod kuće, sa mericom pored, mnoštvo celih posuda za spravljanje hrane, dve peći i čak 46 figurina, sve to samo u jednom domu, za sada i jedinom istraženom, po mišljenju arheologa Zorana Simića, rukovodioca iskopavanja iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, i Adama Crnobrnje iz Muzeja grada Beograda, govori u prilog tezi da je današnje selo Stubline pre 6.000 godina bilo pravi neolitski grad.
- Do sada smo istražili samo petinu lokaliteta Crkvine, ili oko sto metara kvadratnih. Geomagnetski snimci nam pokazuju da su kuće pravilnog oblika,

1.Geofizički snimak Crkvina (kuće su naznačeno crnom bojom)

međusobno povezane trgom, sa jamama, zemunicama... da su prilično zbijene, što znači da je grad bio gusto naseljen - objašnjava Simić, dodajući da ovakvo važno otkriće obavezuje da Crkvine proglasimo za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Tek s tim rešenjem, država će moći da spreči oranje njive koja je u privatnom posedu, što je za sada prepušteno dobroj volji i razumevanju domaćina, odnosno dobiti mogućnost da je otkupi.

2. Žrtvenik koji bi na proleće trebalo izmestiti radi restauracije


Nastavak iskopavanja ima za cilj da lokalitet jednog lepog dana osvane kao arheološki park radi koga će turisti rado svraćati u Obrenovac i njegovu okolinu. Za lokalitet Crkvine zna se još od 1967. godine kada je arheolog Jovan Todorović iz Muzeja grada Beograda obeležio prostor za prvu sondažu od 16 metara kvadratnih. Ali tek sada su arheolozi, međutim, kucnuli na vrata neolitske kuće, odnosno odškrinuli kapiju neolitskog grada.

3. Žrvanj kompletno sačuvan, ugrađen u pod

- Koristeći savremena arheološka sredstva, snimili smo 3,5 hektara naselja. Mnogi misle da naše otkriće nešto dokazuje. Nije tako. Naše otkriće samo pokazuje ono što su neki arheolozi hrabro pretpostavljali. Naselje koje je po svoj prilici grad, obuhvata 16 hektara. Samo na jednoj petini pronašli smo 103 kuće, najveća je 50 x 24 metara. Samo jedna kuća koju smo istražili, a ona je među deset najlošije očuvanih, dala nam je fenomenalne rezultate. Za 46 figurina u toj jednoj kući nemamo paralelu. Ne znamo čemu su služile. Bilo je nađenih figurina i u Vinči, ali ovoliko, na jednom mestu, nikad nije viđeno. Podatak da je među figurinama jedna velika, može da se tumači kao neki vid hijerarhije preslikane iz života, čak i ako su one služile za igru (a ne u kultnim ritualima), što mi izgleda prihvatljivije zbog malih alatki modelovanih u glini koje nose neke od njih - kaže Crnobrnja, skrećući nam pažnju da arheolozi izbegavaju da donose zaključke u prvim radovima o nekom otkriću, to jest pre nego što lokalitet u potpunosti ne istraže i uporede ga sa drugima.
Sav takozvani pokretni materijal koji je tokom dva meseca iskopan na oko 30 santimetara dubine, sada se obrađuje. Za njegovu restauraciju potrebno je najmanje godinu dana, nakon čega će biti prezentovan javnosti zajedno sa fiksnim delovima enterijera, kao što su žrtvenik, žrvanj, dve peći (jedna sa kalotom, druga bez nje)... Arheolozi napominju da u Crkvinama nema metalnih predmeta, dakle onih koji se na crnom tržištu antikvitetima mogu dobro prodati. U Srbiji, inače, ima registrovanih oko 800 neolitskih lokaliteta, ali ne ukazuju svi na mogućnost da su nekada davno bili gradovi. Crkvine po svoj prilici jesu bile urbano naselje koje, nažalost, država ne čuva od divljih arheologa, jer do skupštinske odluke na to nema pravo.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/kultura.php?id=77675

 

[bigvlada]

Arheološki filmovi u Narodnom muzeju
Autor: K. R. | 08.03.2009. - 00:01

Jubilarna, deseta Međunarodna smotra arheološkog filma, na kojoj će biti prikazano 25 filmova iz devet zemalja, biće održana od 9. do 17. marta u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu.

Smotra će početi austrijskim filmom „Putovanje u kolevku Evrope“ (Petrus van der Let, 2007). Iste večeri biće prikazan i nemački film „Troja – istinita priča“ (Su Turhan, 2007).
Premijerno će biti prikazani, između ostalog, filmovi „Misterije čarobnice“ (Mark Jampolski, 2007), „Na granici Kine, tvrđava u pesku“ (Serž Tinjares, 2007) i „Gozbe kralja Luerna“ (Dejvid Džefi, 2007) iz Francuske, španski „Život u rimskim termama“ (Marija Luiza Ramos, 2007) i „Rimsko pozorište u Kartagini“ (Hoze Luis Gomez Merino, 2007), belgijski „Poslednji Rimljani“ i „Sahara, podneblje i ljudi“ (Filip Aksel, 2008) i nemački „Tajna zmijske boginje“ (Kristijan Bauer, 2007), „Pakistan – tragovi u kamenu“ (Ulrike Beker, 2008) i „Sfinga. Čovek sa pokrova“ (Gabrijele Vengler, 2006).
Program obuhvata i italijanske filmove „Tajna svetog Nila“ (Masimo D’Alesandro, 2007) i „Prvi zemljoradnici zapadnih Alpa“ (Marko Kima, 2007) i „Sveta Severa: između mita i istorijske stvarnosti“ (Masimo D’Alesandro, 2008), švajcarski „Gigantske Bude“ (Kristijan Fraj, 2005) i turski „Šeik Bedredin iz Simavne“ (Nurdan Arka, 2006).
Biće prikazani i domaći filmovi „Povratak na Vlašac“ (2008) Milene Vasić i Romane Vujasinović i „Tajna jedne bazilike“ (2008) Tonija Čerškova i Zorana Radosavljevića.
Poseban program namenjen je deci, koja će 17. marta videti italijanske crtane filmove „Srećna porodica Neolitiči“ i „La Tina: komarac iz ravnice Pontina“ Franka Vivijanija.
Premijerne projekcije održavaće se svakodnevno od 20 časova, a reprize od 17 časova.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/kultura.php?id=82432

 

[bigvlada]

Svedok vremena
Dopisnica: Golubački grad

Autor: Jelena Bujdić-Krečković

Na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na desnoj obali Dunava većvekovima stoji Golubačka tvrđava. Ni danas se ne zna koliko je tačno stara tvrđava i ko je počeo da je zida. Istoričari kažu de se jedino pouzdano može reći da su prvo utvrđenje u Golupcu kraj Dunava izgradili Rimljani, u prvom veku nove ere. U tvrđavi je boravio rimski car Dioklecijan oko 299. godine nove ere, grad su kasnije uništili Huni, da bi ga Justinijan ponovo obnovio.

Za postanak imena Golubac vezane su brojne legende. Prema jednoj od njih, u Šešir kuli koja dominira gradom, bila je zatočena vizantijska princeza Jelena, koja je, da bi svoju tugu i samoću ublažila, gajila golubove, po čemu je kasnije grad dobio ime. Druga legenda kazuje da je ovde živela lepa devojka po imenu Golubana i priče o njenoj lepoti stigoše i do turskog paše. Donosio joj je svilu i bisere ne bi li se udala za njega. Golubana je sve darove odbijala, pa je paša naredio da se kazni tako što ju je vezao za stenu koja je bila u Dunavu. Mučili su je i ostavili pticama koje su unakazile njeno telo. Postoje i priče da je grad dobio naziv po izgledu kula na liticama koje deluju kao golubovi na steni. Ima i onih koji tvrde da su se na liticama nastanili divlji golubovi i da je zbog toga grad dobio današnji naziv.

Golubački grad prvi put se pominje u ugarskim izvorima 1335, zatim 1337. i 1342. godine. Precizno se ne zna kada i ko ga je podigao, a po podacima iz Vikipedije smatra se da je njegovu osnovu odnosno Gornji grad podigao srpski, pravoslavni velikaš o čemu svedoči pravoslavna kapelica u sastavu jedne od kula. Tokom srpske ili mađarske vlasti tvrđava je proširena na zadnji i prednji grad, mada nije isključeno da je u startu izgrađen u ovoj veličini. Ojačavši šestu, sedmu, osmu i devetu kulu i dodavši u produžetku spoljašnjeg bedema nisku artiljerijsku desetu kulu koja je kontrolisala Dunav i štitila pristanište za šajke koje se uz nju nalazilo, Turci su okončali poslednju fazu gradnje ovog utvrđenja.

Golubac je građen lepezasto i čine ga tri dela - prednji, zadnji i gornji grad sa citadelom. Tvrđava se sastoji od deset kula i dve velike kolske kapije. Ispred grada se nalazi prednji zid koji čini spoljni zid šanca, a pretpostavlja se da je bio pun vode pošto je povezan sa Dunavom koji ga je verovatno punio.

Civilno naselje bilo je locirano ispred tvrđave o čemu danas svedoče samo neki delimično istraženi objekti. Kroz stenu na kojoj se tvrđava nalazi 1927. godine probijen je magistralni put koji prolazi kroz samo utvrđenje koristeći obe kolske kapije u utvrdi, čime je uništena glavna kapija do koje se stizalo preko mosta, jer je ispred utvrđenja bio vodeni rov.

S obzirom na to da je ovaj put najkraća veza Srbije sa istokom Balkanskog poluostrva neretko kroz Golubački grad prolaze šleperi koji jedva da mogu da se provuku kroz kapije. Najniži delovi grada potopljeni su kada se nivo Dunava zbog izgradnje Hidroelektrane Đerdap podigao. U vreme velikih suša ili kada HE Đerdap u očekivanju poplavnog talasa ispusti veliku količinu vode iz Đerdapske akumulacije, može se na čamcu stojeći uploviti u zgradu u zadnjem gradu, dok se pri normalnom vodostaju čamac jedva provuče kroz lučne ostatke zgrade.

Na potopljenim delovima zidina vrlo često se mogu videti pasionirani ribolovci, a u dogledno vreme Golubačka tvrđava treba da postane i značajna turistička destinacija. Tome će doprineti obnova tvrđave koju će pomoći Evropska unija u okviru programa prekogranične saradnje Srbije i Rumunije. Osmišljavanje trodnevnog turističkog aranžmana predstavlja prvi projekat vredan 127.000 evra, dok se drugi, vrednost mu je 80.000 evra, odnosi na rekonstrukciju Golubačke tvrđave. Revitalizacijom ovog spomenika kulture od izuzetnog značaja, predviđeno je izmeštanje dela Đerdapske magistrale koja prolazi kroz tvrđavu, gradnja pristaništa za brodove i podizanje muzeja za arheološke eksponate.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/drustvo/periskop/svedok_vremena.48.html?news_id=157491

Sjajno je što će skloniti magistralu, tek onda može da se krene u rekonstrukciju Golupca. Stavio bih srednjovekovne zastave, obnovio kapije, i napravio bar jedan trgovački brod iz tog vremena, koji bi mogao da pravi turu Kalemegdan - Smederevo - Golubac. Na jedra.

 

[Milance]

Slika me podseca na jednu od napustenih tvrdjava u Oblivion-u.

 

[bigvlada]

Vredni eksponat iz Jarka premijerno u „Noći muzeja“
Pozlaćeni šlem prvi put pred publikom
Autor: Maja Pavlica | 30.04.2009. - 05:00

Od desetak pozlaćenih rimskih šlemova sačuvanih u celom svetu, tri se nalaze u Muzeju Vojvodine, a priliku da prvi put vide šlem pronađen pre tri godine na njivi u Jarku, Novosađani će imati od 12. do 22. maja, tokom "Noći muzeja".

- Delove vrednog šlema je pre skoro tri godine pronašao poljoprivrednik iz Hrtkovaca. Dok je orao njivu, otkrio je mali keramički krčag u kom se nalazio smotan svitak pun zlatnih delova nekadašnjeg šlema. Kako nije znao o čemu je reč, pre nego što je pozvao stručnjake Muzeja Vojvodine, on je te komade pozlaćenog srebra ispravljao i lepio na kartonsku podlogu. Nakon toga je došao u muzej kod tadašnjeg kustosa muzeja Velike Dautove-Ruševljan koja je odmah prepoznala delove nekadašnjeg šlema i utvrđeno je da je oko 85 odsto šlema očuvano - kaže Tijana Stanković-Pešterac, kustos antičke zbirke Muzeja Vojvodine.
Ona dodaje da je reč o kasnorimskom šlemu iz četvrtog veka, značajnom zbog toga što je pozlaćen, izuzetno lepo ukrašen i veoma skupocen.
- Ne može se govoriti o njegovoj materijalnoj vrednosti, jer to je predmet neprocenjive vrednosti za našu kulturu i istoriju - kaže Stanković-Pešterac.
Zbog ispravljanje i lepljenja delova na karton, konzervacija i rekonstrukcija šlema bile su mukotrpan i dugotrajan posao. Ali, bilo je još teže rekonstruisati događaje koji su doveli do uništavanja jednog ovako raskošnog šlema.

Krčag je, objašnjava ona, zakopan verovatno u nemirno doba četvrtog veka, kada je rimska provincija Panonija bila poprište brojnih sukoba, počev od unutrašnjih borbi za vlast, do ratova koje su Rimljani vodili sa varvarima.
Šlem je, dodaje Tijana Stanković-Pešterac, verovatno izradio nepoznati majstor toga doba i to stavljajući pozlatu na srebrni lim, potom ga je ukrasio i zakovao na gvozdenu podlogu i posle postavio kožom. Verovatno ga je nosio neki visoki rimski oficir, a šlem je završio u rukama onoga ko je sa njega skinuo oplatu, odvajajući zakovice i nitne, i potom te delove zakopao u zemlju.
- Gvožđe šlema nije pronađeno, pa je verovatno neko skinuo površinsku pozlatu s namerom da je sačuva kao blago. Zato je krčag i zakopan u zemlju - kaže ona.
U Muzeju Vojvodine nameravaju da sva tri pozlaćena paradna šlema pokažu publici - jedan iz Jarka i dva iz Berkasova.
- Nijedan drugi muzej na svetu nema tri ovako raskošna primerka kasnorimskih šlemova u svojim kolekcijama, što Muzej Vojvodine čini osobenim. Šlemovi iz Berkasova su pronađeni 1955. godine, nakon što ih je, kopajući njivu, pronašla jedna seljanka. Nedugo zatim, arheolozi su otkrili da su šlemovi u rimsko vreme zakopani zajedno sa dva para konjskih žvala i nekoliko srebrnih ukrasnih delova za pojas. Cela ta teritorija Srema je veoma značaja, ali, nažalost, danas se na tom području nalazi mnogo metal-detektora koji nam uništavaju lokalitete - zaključila je Pešterac. U Muzeju Vojvodine su zapravo i najponosniji na ove zlatne paradne šlemove rimskih oficira. Među vrednijim eksponatima ove ustanove su i dečje igračke iz bronzanog doba.
Na izložbama u Nemačkoj i Italiji
Dva šlema iz Berkasova, na poslednje dve izložbe, u nemačkom gradu Triru 2007. godine i u Udinama, videlo je više od 800.000 posetilaca. U Nemačkoj su šlemovi bili deo izložbe posvećene Konstantinu Velikom, a u Udinama na izložbi posvećenoj akvilejskom biskupu Hromociju (388-408) i rimskom gradu Akvileji.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=90501

“My name is Maximus Decimus Meridius, Commander of the Armies of the North, General of the Felix Legions, loyal servant to the true emperor, Marcus Aurelius. Father to a murdered son, husband to a murdered wife. And I will have my vengeance, in this life or the next.”

 

[Felix55]

Svaka čast na ovoj vesti, nisam znao da je pronađen taj treći... Video sam u NS muzeju oba šlema iz Berkasova, izgledaju fantastično uživo...

 

[bigvlada]

Neolitska umetnost sa ovog tla iz zbirke Muzeja Beograda
Diskretni šarm osmeha drevnog Beograđanina
Autor: M. Marjanović | 04.05.2009. - 05:00

Da li ste čuli za Bataševsku Veneru izrađenu od pečene gline nađenu kraj Mladenovca? Ona je do sada poznata najstarija Venera. Potiče iz tzv. starčevačke kulture, s kraja VII i početka VI milenijuma p.n.e. Prošli su milenijumi od vremena kada su razigrani prsti neolitskih ljudi oblikujući glinu udahnuli život svojim malim bogovima, čuvarima, precima i igračkama. Pred vama su sada prva prava umetnička dela s prostora današnjeg Beograda na izložbi „Život u glini”, koju su priredili Bisenija Petrović, Velibor Katić i Miloš Spasić, otvorenoj u Konaku kneginje Ljubice.

Izložbom „Život u glini” Muzej grada Beograda prvi put u celini predstavlja reprezentativnu zbirku neolitske figuralne plastike. Pored pomenute Venere, izložba obuhvata brojne druge antropomorfne i zoomorfne statuete, priveske, zvečke, žrtvenike, peći, poklopce, sekire, čak i kultni hleb, nađene u Vinči (Belo brdo), na Banjici, u Grabovcu, u Žarkovu, na lokalitetima Međulužju (Jablanica 1 i 2), i Stubline-Crkvine, na Aginom brdu u Grockoj, u Popoviću, na Kalemegdanu, u Jakovu, Dobanovcima, Brestoviku i Progaru. Postavka je koncipirana u nekoliko celina koje čine rana prva, druga i treća faza neolitske umetnosti, odnosno figurine čiji su vratovi stopljeni s telom, s puno realističnih detalja i, najzad, shematizovane, gotovo apstraktne. Slede predstave lica, kultni predmeti i igračke, žrtvenici, amuleti (privesci).
- Veoma zanimljivi segment izložbe tiče se odeće neolitskih žena. Vešti prsti umetnika su božanstvo, instrument magije, ili realno prikazan model odevali u različite suknje i haljine, što predstavlja važan izvor podataka za rekonstrukciju nošnje neolitske žene - kaže Bisenija Petrović, jedan od autora ove izvanredno postavljene izložbe. - Gotovo da ne postoje dve iste pregače. Neke su nizane na kanal oko pojasa, a neke su prebačene preko suknje ili haljine. Možda su pregače označavale različit status ili pripadnost grupi ili rodu. Iz svega izloženog gotovo da se može oslušnuti buka i graja praistorijske svakodnevnice, osetiti igra boja pred suton neolitskog dana. Figuralna plastika i drugi predmeti predstavljeni u Sali pod svodovima samo su naizgled nepomični i ćute. Usudili smo se da bar na trenutak oslobodimo njihov šapat, osmeh i neodlučan i stidljiv pokret.
Mnogobrojna ostvarenja figuralne plastike iz starčevačke i vinčanske kulture privlače pažnju i postavljaju fundamentalno pitanje: šta one znače? Zna se da su raznovrsne antropomorfne i zoomorfne figurine, amuleti, žrtvenici, poklopci služili u magijskom i religijskom kultu kao sastavni deo obreda koji su sprovođeni u različitim životnim situacijama. Figurine predstavljaju demone u ljudskom obliku, ali nemaju smisao bogova ni njihovu snagu, nego trenutno dejstvo. Prilikom započinjanja nekih radova neolitski čovek je najpre određenom magijom nastojao da umilostivi višu silu da učini ono što on želi.
- U figuralnoj plastici prepoznaju se prvi znaci umetnosti koja se odlikuje kreativnošću i inventivnošću, a sa estetskog aspekta ima važnu ulogu u pružanju lepog, dopadljivog, pa čak i čulnog doživljaja. Žena je najčešće sa naglašenim polnim atributima, naga ili u bogato ukrašenoj odeći, a muškarac, verovali ili ne, sa bradom, malo bucmast, dežmekast - objašnjava Miloš Spasić. Neolitski „Beograđanin” živeo je kao i današnji, u porodici. Žena je spravljala hranu, muškarac je lovio (ribu na Dunavu). Svakodnevicu su razbijali igrom, o čemu svedoči 19 figura u obliku kupe ili okruglih pločica i sedam minijaturnih kuglica oker boje, nađenih u Međulužju.
„Život u glini”, zapravo, pokazuju koliko je neolitsko doba, uz svu svoju arhaičnost i obrednost, izuzetno vitalno, bogato duhovnim sadržajem, koji se manifestovao impresivnim, maštovitim i nadahnutim oblicima. Od grube Bataševske Venere s velikim nosem i zadnjicom, do lepotice iz Grabovca, bademastih očiju, u ukrašenoj odeći proći će čitav jedan milenijum.
- Mreža naselja (vidi se na mapama takođe na izložbi) obitavališta vinčanske kulture ubedljivo ucrtava beogradski region toliko mnogo pre ovog našeg Beograda sa okolinom da oba kalendara koja koristimo možda treba zameniti nekim trećim s drevnim početkom brojanja - zgodna je opaska Bojana Kovačevića, direktora Muzeja grada Beograda.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/kultura.php?id=90788

 

[bigvlada]

DOPISNICA: ŠARKAMEN
Mauzolej na granici carstva

Autor: Jelena Bujdić Krečković

Austrijski putopisac i arheolog Feliks Kanic, putujući Srbijom krajem 19. veka napravio je crteže i plan velike tvrđave smeštene u blizini sela Štubik, na padinama Deli Jovana u Negotinskoj Krajini. Šarkamen je posle Kanica, uostalom kao i prethodnih 16 vekova ponovo prekrio zaborav, sve do 1975. godine kada su ga istraživali Vladimir Kondić, Majkl Verner i Đoko Jovanović, a u sve svetske arheološke mape ovaj je lokalitet ubeležen zahvaljujući otkriću carske palate i grobnice žene visokog ranga u kojoj je pronađen nakit izuzetne lepote.

Ogrlice, prstenje, zlatnici, pločice nađeni u Šarkamenu, procenjeni su te 1996. godine na 1,3 miliona nemačkih maraka, a kako bi se zaštitilo antičko zlato prebačeno je iz Muzeja Krajine u Negotinu u beogradski Narodni muzej. Sve to navodilo je da Šarkamen nije puka utvrda istočnih granica rimskog carstva na putu od Aljue, današnje Prahovo, i Taliate, Donjeg Milanovca do Dunava, pravcem kojim se iz majdanepčkog i borskog rudnika transportovalo zlato i srebro, već carski mauzolej.

Sistematski naučno istraživački i konzervatorski radovi na lokalitetu Vrelo Šarkamen započeti su 1994. godine, a njima je rukovodio akademik Dragoslav Srejović. Kasnoantički rezidencijalni memorijalni kompleks Šarkamen nastao je u vreme vladavine četvorice odnosno u periodu rimske vlasti koji je poznat kao tetrarhija. Sam kompleks carske palate, u Šarkamenu je inače jedna od samo četiri carske palate koje se nalaze van Rima, prostire se na 25 hektara i čitav kompleks datira iz vremena vladavine Galerija i Maksimina Daje.

Ovaj potonji rođen je u bespućima priobalne Dakije, u okolini današnjeg Šarkamena, pa je poželeo da kao jedan od rimskih tetrarha u svom rodnom mestu ostavi trag i sećanje na sebe. Tako je Gaj Valerije Maksimin Daja, poput Galerija koji je izgradio Feliks Romulijanu, u svom zavičaju počeo da gradi palatu koja je trebalo da predstavlja njegovu veličinu.

Istoričari su mislili da Maksimin Daja carsku palatu zbog rane smrti nikada nije završio, međutim, arheolozi su pod rukovodstvom akademika Srejovića na lokalitetu Vrelo Šarkamen otkrili carsku palatu i grobnicu žene visokog ranga, koja je pripadala carskoj porodici, što ukazuje da je to bila sestra imperatora Galerija, majka Miasimina Daje. Na svetlo dana, posle silnih vekova, izašlo je 38 zlatnih nalaza, podni mozaici i freske, votivne pločice, a pronađeni nakit kao da je potkrepio priču prisutnu među stanovništvom ovoga kraja da je tu nekada bila palata rimskog cara, rudnici zlata i srebra, kovnica novca...

Srpski su arheolozi u potrazi za izgubljenim vremenom među mnogobrojnim lokalitetima bitnim za evropsku i svetsku civilizaciju otkrili i Šarkamen, kao poslednje veliko otkriće vezano za rimske careve na ovom tlu.

Izvoranas
http://www.danas.rs/vesti/periskop/mauzolej_na_granici_carstva.48.html?news_id=170281

 

[bigvlada]

Ostaci Vinče, kolevke evropske civilizacije, smešteni u dotrajaloj vojničkoj baraci koja godinama prokišnjava
Zaboravljena i od države i od turista

Autor: A. Malušev

Muzej vinčanske kulture, stare sedam hiljada godina, godišnje poseti svega oko pet hiljada ljudi, što je 20 puta manje od broja gostiju koje bi ta, zbog nemara zapuštena kolevka evropske civilizacije, mogla da ugosti. Arheološko nalazište smešteno je na samoj obali Dunava, oko 25 kilometara od centra srpske prestonice. Međutim, Vinča je ipak zaboravljeni dragulj kulturne baštine Srbije. Kako je neko primetio, taj lokalitet je „arheološko siroče Beograda, o kome se niko brine“.

U proteklih 100 godina, otkako je arheolog Miloje Vasić otkrio da je na tlu današnjeg Beograda u mlađem kamenom dobu živeo urbani čovek, nije se mnogo toga promenilo. Zbog hronične besparice istražen je tek manji deo, od oko 15 hektara nalazišta. Arheolozi su utvrdili da je vinčanska civilizacija trajala oko hiljadu godina, o čemu svedoče osam metara debele naslage zemlje sa ostacima kuća na obali Dunava.

Ističući značaj vinčanske kulture, arheolog i kustos Muzeja grada Beograda Dragan Janković, koji se stara o nalazištu u Vinči, navodi da pre Vinče u Evropi nije postojalo nijedno naselje koje se može nazvati gradom, zbog čega se Vinča ubraja u najranije evropske gradove. Vinčanci su gradili kuće sa drvenom konstrukcijom, malterisane spolja i iznutra mešavinom blata i pleve, što svedoči, kako kaže Janković, o ljudima koji su posedovali kulturu stanovanja.

Mada je Vinča i danas na raskršću važnih puteva i praktično deo srpske prestonice, nepristupačna je za mnoge turiste, jer nema organizovanog prevoza od centra Beograda do arheološkog lokaliteta. Turističke agencije zaobilaze je zbog lošeg prilaza i nesređene infrastrukture.

Ipak, svi oni koji i osim lošeg stanja u kome se nalazi lokalitet Vinča žele da nauče nešto više o istoriji na ovim prostorima, mogu to da učine svake nedelje, kada iz Savskog pristaništa u Beogradu polazi prvi turistički brodić „Kovin“ koji vozi posetioce sve do Vinče.

Prvi suvenir do kraja godine

Muzej je za posete otvoren subotom od 10 do 18 časova, a ukoliko neko želi da svrati tokom radnih dana, mora da se najavi kustosu. Pojedinačna ulaznica košta 100 dinara, povlašćena 50, za grupne obilaske 80, a povlašćene grupe treba da izdvoje 40 dinara po ulaznici. Ipak, prema rečima kustosa Dragana Jankovića, muzej nema kapacitete za posete većih grupa. Muzej u Vinči do kraja godine trebalo bi da dobije svoj prvi suvenir u vidu antropomorfne ženske figurine, izrađene u keramici, kao što su to radili i drevni Vinčanci.

Izvoranas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/be...d_drzave_i_od_turista_.39.html?news_id=168358

 

[bigvlada]

U Toplici grade neolitsko selo
Autor: BISERKA MILOSAVLJEVIĆ | Foto: B. Milosavljević | 28.08.2009. - 05:00


Prokuplje - Na prostoru neolitskog naselja Pločnik u Toplici juče je položen kamen temeljac za budući arheološki park koji bi, prema najavama arheologa, trebalo da bude otvoren početkom oktobra. Toplica će, nakon dugogodišnjeg arheološkog istraživanja na tom lokalitetu, dobiti jedinstveni arheološki park, koji će predstavljati neolitsko naselje staro 7.500 godina, rekla je arheolog Julka Kuzmanović-Cvetković.

- Izgradnjom neolitskog naselja želimo da na osnovu dosadašnjih istraživanja na ovom lokalitetu dočaramo ambijent u kome su živeli ljudi na prelazu iz kamenog u bronzano doba. Pored kuća većih i manjih dimenzija, koje je praistorijski čovek pravio od drveta, blata i slame, rekonstruisaćemo soške za sušenje kože, torove za stoku i što je od posebne važnosti, radionice za topljenje rude i preradu bakra, budući da smo u toku dosadašnjih istraživanja lokaliteta pronašli dokaze da je u to doba ovde bila razvijena metalurgija bakra - kaže Julka Kuzmanović-Cvetković, arheolog Narodnog muzeja Toplice u Prokuplju, rukovodilac projekta koji je podržao i Narodni muzej u Beogradu.

Otkako je arheološko nalazište 1927. godine otkriveno slučajno, prilikom radova na izgradnji železničke pruge do danas je pronađeno mnoštvo materijala od keramike, drveta, kamena i bakra. Svi predmeti koji su u međuvremenu rekonstruisani biće izloženi u kućama iz praistorije.
- U proleće sledeće godine planirano je da kuće opremimo predmetima koje smo tokom istraživanja pronašli - kaže Julka Kuzmanović-Cvetković.
Lokalitet na Pločniku koji se prostire na oko 120 hektara sa obe strane železničke pruge i magistralnog puta Niš-Priština zbog svog značaja već je upisan na arheološkoj mapi Evrope. Izgradnjom neolitskog sela postaće svojevrsna turistička atrakcija.
- Cilj nam je da rekonstrukcijom neolitskog sela privučemo turiste u naš kraj. Pored Prolom i Lukovske Banje, brojnih crkava i manastira i Đavolje varoši, ovo je istorijski spomenik kakav retko ko ima u Srbiji - kaže Radovan Raičević, direktor AD "Planinka" iz Kuršumlije koja sa 3,5 miliona dinara finansira izgradnju neolitskog naselja na Pločniku.
Kamen temeljac za budući arheološki park položili su predstavnici lokalne samouprave Prokuplja, prokupačkog Narodnog muzeja Toplice i turističkog preduzeća Planinka iz Kuršumlije.

Izvor:Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=108153

 

[bigvlada]

U selu Rgošte otkriveno nalazište iz praistorije
Autor: S. BOŽINOVIĆ | 06.08.2009. - 05:00

Knjaževac - Na lokalitetu Banjica u selu Rgošte kod Knjaževca otkriveno je vredno arheološko nalazište iz perioda praistorije, antike i srednjeg veka, a posebno je zanimljiv i neobičan kultni kompleks iz ranog metalnog doba. Iskopine su rađene na površini od 45 metara kvadratnih i ovo je tek početak istraživanja za koje se pretpostavlja da će otkriti vrednu istorijsko-arheološku ostavštinu.

- Istraživanja na ovom lokalitetu počela su nakon 1977. godine. Tada je Radomir Veljković ispod svoje kuće u selu Rgošte počeo da kopa podrum i naišao na ostatke srednjovekovne nekropole, odnosno stare skelete pokojnika toga doba. Radovi koji su vršeni 2006. godine otkrili su sedam ukopa. To su kultne jame u kojima su se kao žrtve prinosile životinje. Pretpostavlja se da smo pronašli skelet jelena, ali će se to utvrditi dodatnom analizom u Beogradu - kazala je arheolog Bojana Ilijić, kustos Zavičajnog muzeja Knjaževac.
Prilikom sadašnjih radova otkrivena su još tri nova ukopa, bogata kolekcija keramike, alatke od kosti i roga, kao i ornamentisane kosti. Svi pronađeni predmeti se nalaze na obradi i tek nakon završetka analize, koju vrše stručnjaci, znaće se tačan period iz kog potiču i biće dostupni javnosti. Otkriveni predmeti biće u stalnoj postavci knjaževačkog Zavičajnog muzeja, a pretpostavlja se da će za obradu otkrivenih starina biti potrebno oko godinu dana. Na lokalitetu su radili stručnjaci Arheološkog instituta iz Beograda i Zavičajnog muzeja Knjaževac, a ceo projekat finansiran je iz budžeta knjaževačke opštine.

Izvor:Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=104947

 

[bigvlada]

Otkriće na preistorijskom arheološkom lokalitetu kod Petrovca na Mlavi
Na Belovodama počelo bakarno doba
Autor: S. Mirković | 16.08.2009. - 00:01

Na Belovodama u selu Veliko Laole kod Petrovca na Mlavi počelo je prvo topljenje metala u svetu. Bilo je to pre više od 7.300 godina kada se ovde topio bakar, kaže Miljana Radivojević koja je na doktorskim studijima na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), odnosno na Institutu za arheologiju. Ona kaže da je najnovijim izotopskim analizama u Londonu i Manhajmu potvrđeno da dleto pronađeno na Pločniku kod Prokuplja potiče od belovodske legure.

– Ovde na Belovodama počinje bakarno doba, odnosno halkolit, koje po najnovijim datumima iz Oksfordske laboratorije za datovanje počinje od 5300. godine pre nove ere i traje do 4600. godine. Ruda bakra koja je topljena na Belovodama, utvrdili smo izotopskim analizama rađenim u Manhajmu pod rukovodstvom profesora Ernsta Pernicke, potiče iz obližnjeg mesta Ždrelo, a preostala ruda dolazila je iz Rudne Glave i Majdanpeka. Ovo je dakle najraniji dokaz o topljenju metala na svetu a kasniji datumi o početku eksploatacije metala potiču sa prostora Bliskog istoka i sežu negde do 4200. godine pre nove ere.
Za ovo nalazište u Velikom Laolu zainteresovan je i Britanski muzej i ljudi iz ove ustanove pokazali su veliko interesovanje da nas posete i da razmotre mogućnost saradnje na zajedničkom projektu. Taj projekat je već u pripremi, a radi ga Univerzitet u Londonu, odnosno moj supervizor Tilo Reren, ja i Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu. Mi smo na Belovodama iskopali tek jedan procenat ovog lokaliteta i zato su potrebna nova istraživanja – ističe Miljana.

Figurina božanstva

Arheolog Zavičajnog muzeja u Petrovcu Jasmina Živković kaže da je za 15 godina istraživanja Belovoda pronađeno mnogo keramičkih posuda, različitih tipova zdela, pehara, amfora, lonaca za svakodnevnu upotrebu, razne figure poput Velike boginje majke i drugo. Njen kolega Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu, koji rukovodi istraživanjima, kaže da je u to vreme bila razvijena i trgovina bakrom i da su ovde interesantni nalazi od opsidijana, vulkanskog stakla koji je najverovatnije iz Mađarske ili Anadolije dolazio u centralni Balkan, a pronađene kosti govečeta, utvrđeno je na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, potiču od govečeta koje je sa Kavkaza, što znači da je bilo razmene bakra za drugu robu.
– Ove godine pronašli smo nekoliko figurina, koje izgledaju kao ljudi, neka njihova mala božanstva ženskog pola, kakve do sada ne poznaje vinčanska kultura. Imamo i delove objekata koji ukazuju da su tu bile kuće gde su ljudi živeli. Na osnovu naših pretpostavki tu je bilo stotinak kuća u kojima je živelo oko hiljadu ljudi. Sada imamo i konkretne dokaze na Belovodama vinčanske kulture od najmlađih do najstarijih faza, jer je pronađena posuda malahita i jedan veliki grumen malahita, što govori da se ovde u praistoriji eksploatisao bakar i da je ovde početak metalurgije. Ovde je nedostajalo samo pismo, pa da to budu počeci civilizacije – kaže Šljivar.

Život u preistoriji
Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu kaže da je sa predstavnicima opštine Petrovac razgovarano o pripremama Belovoda za turističke posete.
– U 15 do sada urađenih sondi imamo pet kuća na osnovu kojih ćemo moći da napravimo jedno arheološko naselje i da se turistima prikaže kako su u preistoriji ljudi živeli i šta su radili. U opštini Petrovac ima razumevanja za to i ja se nadam da će poduhvat biti realizovan – naglašava Šljivar.

Izvor:Blic
http://www.blic.rs/reportaza.php?id=106361

 

[bigvlada]

Arheolozi: Metalno doba počelo pre nego što se mislilo
Autor: Beta | Foto:Wikipedia | 26.09.2009. - 12:14

Posle najnovijeg istraživanja na neolitskom nalazištu Pločnik, kod Prokuplja, starom 7,5 hiljada godina, arheolozi su još jednom potvrdili tezu da je metalno doba počelo mnogo ranije nego što se do sada smatralo.

Prema rečima arheologa Dušana Šljivara, pronalaženje raznih metalnih predmeta upućuje na zaključak da je metal počeo da se koristi čitavih 500 do 800 godina pre nego što se verovalo.
"Osim toga, sa sigurnošću se sada zna da su ljudi koji su ovde živeli bili na daleko višem stupnju razvijenosti, nego što se mislilo do sada. Tehnologija je bila napredna, razvijena je bila privreda, trgovina, komunikacija, umetnost, religija", izjavio je Šljivar.
On je naveo da su analize koje su rađene u laboratoriji arheološkog instituta u Londonu pokazale da je reč o najstarijim uzorcima bakarnih predmeta u svetu. Inače, na Pločniku je pronađen najveći broj bakarnih predmeta, preko 40 bakarnih dleta, sekira i raznih ukrasnih predmeta.
Arheolog Julka Kuzmanović-Cvetković ističe da su na osnovu dosadašnjih istraživanja, arheolozi zaključili da je na Pločniku postojala napredna civilizacija. Iako se još ne zna kako su ljudi tog doba izgledali, sa sigurnošću se može reći da je dominirao matrijarhat.

Na osnovu pronađenih statueta, nakita i delova odeće, arheolozi su zaključili da su se žene vrlo slobodno oblačile i ponašale i da su devojke iz neolita bile vrlo slične današnjim.
"Žene su veoma vodile računa o svom izgledu. To zaključujemo na osnovu pronađene statuete devojke sa frizurom, uskim strukom i kratkom suknjom, koja ima mali top i lanac sa priveskom. Devojka kakvu i danas možemo videti na ulici", ukazala je Julka Kuzmanović-Cvetković.
Na neolitskom lokalitetu Pločnik je, inače, u toku izgradnja arheološkog parka, sa pet neolitskih kuća od autentičnog materijala - drveta i blata. One će biti opremljene i kućnim inventarom.
U dvorištu je planirana izgradnja platforme za sušenje kože, kao i tor u kojem će kasnije biti i pojedine sitnije životinje. Tokom turističke sezone predviđeno je da u ovom naselju borave devojke obučene kao što su se oblačile žene neolita.
U prostorijama železničke stanice koja je u međuvremenu preuređena, biće stalna postavka eksponata s tog lokaliteta. Projekat finansiraju opština Prokuplje i turističko preduzeće Planinka iz Kuršumlije. Arheolozi će ovogodišnja istraživanja završiti sredinom sledećeg meseca.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/slobodnovreme.php?id=111932

btw. Lepenski Vir dobija krov, bilo bi lepo da neko ko živi u blizini napravi jednu foto-reportažu.

 

[bigvlada]

Završena istraživanja kod Todićeve crkve
Otkrili srednjovekovni grad Braničevo
Autor: S. MIRKOVIĆ | 07.10.2009. - 05:00


Požarevac - Na arheološkom lokalitetu kod Todićeve crkve u Starom Kostolcu završena su ovogodišnja istraživanja koja su obavljali stručnjaci Narodnog muzeja u Požarevcu. Arheolozi su pronašli lepo očuvane mamuze, pehar, oružje, novac, staklenu posudu u vizantijsko plavoj boji, narukvice i druge predmete iz svakodnevnog života srednjeg veka.

Direktor Narodnog muzeja Milorad Đorđević ističe da su trogodišnja istraživanja ovog lokaliteta potvrdila da su arheolozi pronašli srednjovekovni grad Braničevo.
- Braničevo je bilo vojno utvrđenje i trgovački centar koji je u istoriji Vizantije u 11. i 12. veku i u srpskoj istoriji 13. i 14. veka imalo značajnu ulogu. Iskopavanjima smo utvrdili postojanje bedema Donjeg grada, pronašli smo kulu i jednu građevinu za koju pretpostavljamo da je bila aristokratska kuća sa radionicom. U vreme dinastije Komnina, Braničevo doživljava procvat, a ovde su boravili i Jovan Drugi i Manojlo Komnin. Braničevo je u to vreme bilo u rangu sa Beogradom, a dosadašnji nalazi veoma su retki u Evropi i prevazilaze lokalne okvire tako da očekujemo da se u naredna istraživanja uključe i strani arheolozi - naglašava direktor Đorđević.
Iskopavanjima je rukovodila arheolog Dragana Spasić Đurić koja kaže da su istraživači pronašli i veliki objekat koji je stradao u požaru.
- U njemu je otkrivena peć, ognjišno i kuhinjsko posuđe, ali i trpezno kakvo do sada nigde nije pronađemo na teritoriji Srbije. Pronađena je i posuda sa nekom hemijskom materijom koja je najverovatnije služila za gleđosanje posuđa. Nađeni novac pripada Manojlu I Komninu iz 1142. do 1153. godine. Staklena posuda u vizantijsko plavoj boji sa neobičnom drškom i finim čipkastim ukrasima od posebne je vrednosti. I drugi predmeti kao narukvice, oružje, šlem neobičnog oblika, veoma su vredni, a posetioci će moći da ih vide u budućem muzeju koji će biti smešten u vili "Leposava" kapetana Dragutina Todića čija rekonstrukcija tek treba da se obavi. Do sada smo istraživali srednjovekovni period, a narednih godina treba da siđemo u niže slojeve gde se nalazi praistorija - kaže arheolog Dragana Spasić-Đurić.
Njen kolega Dragan Jacanović na lokalitetu kod Todićeve crkve ove godine istraživao je kulu Malog grada, jedini objekat koji se vidi iznad površine zemlje. Po Jacanovićevim rečima, radi se o objektu koji potiče iz 12. i 13. veka i čija debljina zidova od 3,5 metra zadivljuje.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=114214

Uff ovo je super vest. Uvek sam se pitao kako toliki grad može samo tako da nestane. Kada ga lepo otkopaju moći će da se poredi sa Smederevom.

 

[bigvlada]

Praistorijsko nalazište kraj grada
Bubanj postaje Arheološki park
Autor: B. JANAČKOVIĆ | Foto:K. Kamenov | 12.10.2009. - 05:00

Na arheološkom lokalitetu Bubanj, omalenom brdašcetu od nekoliko desetina kvadratnih metara na ulazu u Niš, upravo završena iskopavanja otkrila su stambene i kultne objekte i na desetine predmeta u njima iz bakarnog doba (4.500-3.700 godina pre nove ere). Time je potvrđeno da je Bubanj jedan od najvažnijih evropskih lokaliteta iz tog perioda praistorije. Grad je zbog toga odlučio da se lokalitet pretvori u Arheološki park.

- Kada je u pitanju utvrđivanje redosleda kultura bakarnog doba, Bubanj je jedan od najvažnijih lokaliteta na jugoistoku Evrope. Međutim, ono što ga čini izuzetnim je činjenica da se na njemu dokumentuje proces indoevropeizacije našeg kontinenta o kojem u nauci danas postoje veoma maglovita predstave. Najnoviji nalazi i rezultati iskopavanja ukazuju na to da taj proces nije bio dramatičan kao što se mislilo i da se odvijao više kroz etno kulturna prožimanja nego kroz ratove. Malo nas je ipak iznenadila činjenica da je kultura Bubanj, koja pripada kulturi bakarnog doba, nije u velikoj meri koristila bakar, odnosno u mnogo manjoj meri nego "starija" vinčanska kultura - - kaže prof. dr Milorad Stojić sa Arheološkog instituta u Beogradu koji je sa arheolozima Narodnog muzeja u Nišu rukovodio iskopavanjima.
Deo predmeta koje su koristili praistorijski ljudi, a koji su ugledali svetlost dana posle više od 6.000 godina, nakratko su predstavljeni u paviljonu niškog Muzeja.
- Figurina čoveka sa rukom preko očiju, verovatno je posvećena nekoj tadašnjoj "višoj sili". Veoma je interesantna i figura bika. Pehari od keramike su najverovatnije korišćeni za negovanje kulta plodnosti. Interesantno je da je jedna igla jedini bakarni predmet koji je nađen na Bubnju, a da je sve ostalo od keramike - kaže prof. dr Stojić. U stambenim objektima pronađeno je tridesetak posuda i na desetine predmeta od kostiju, kremena i keramike iz perioda od pre 4.500 godina pre nove ere
- Sva iskopavanja u ovoj i prošloj godini samo potvrđuju veliki značaj ovog lokaliteta. Objavljivanjem ovih nalaza Niš će se naći u žiži evropskog interesovanja jer se na ovom praistorijskom lokalitetu zapravo otkriva istorija Evrope - kaže arheolog niškog Narodnog muzeja Tatjana Trajković-Filipović.

Grad uložio tri miliona
Gradonačelnik Niša mr Miloš Simonović kaže da je u prošloj i ovoj godini grad izdvojio više od tri miliona dinara za nastavak iskopavanja na Bubnju i Humu i da će nastaviti da ulaže.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=115052