Arheološka istraživanja i prezentacije

[teshke]

Pronađeni grobovi Kelta u zrenjaninskoj industrijskoj zoni

U Zrenjaninu je pronađen značajan arheološki materijal za koji su stručnjaci utvrdili da je reč o grobovima Kelta koji su živeli na tom području.

Arheološki materijal je pronađen tokom zemljanih radova u industrijskoj zoni "Jugoistok" kraj Zrenjanina.

Arheolog - konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu Nada Benjocki izjavila je da je tokom radova presečena humka u čijem su se preseku jasno ocrtali ljudski skeleti, kao i da su prikupljeni ostaci keramike i dve nanogvice.

"Mi smo pre početka radova pregledali teren, ali ništa nije ukazivalo da na tom mestu postoji arheološki materijal. Međutim, kada su radnici kasnije probili humku koja se tu nalazila, ispostavilo se da su se tu pojavili grobovi", rekla je Benjocki.

Ona je rekla da je na osnovu keramičkih nalaza i dve nanogvice, uz pomoć stručnjaka Vojvođanskog muzeja i Arheološkog instituta, konstantovano da se radi o nekropoli iz keltskog perioda.

Reč je o jednom od interesantnijih nalaza u Vojvodini, jer se prvi put u srednjem Banatu nalaze Kelti sahranjeni pod humkom, navela je.

"U ovom delu Banata postoje sporadični nalazi keltskog materijala, ali grobovi nisu pronađeni. Nama su ovi nalazi interesantni jer ćemo nakon istraživanja znati period kada su Kelti došli u ovo naše područje", kazala je Benjocki.

U presečenoj humci konstatovano je osamnaest grobova, a na osnovu prikupljenog materijala, uočava se da su na toj humci sahranjene razne generacije, s obzirom da na tom mestu ima i dečjih skeleta, skeleta koji su bili ubijeni, kao i onih koji su umrli prirodnom smrću.

Pretpostavlja se da je reč o porodičnoj humci, a Nada Benjocki kaže da tek nakon što ekipa stručjnaka izađe na teren i krene sa arheološkim ispitivanjima znaće se više detalja u vezi sa ovim lokalitetom.

Gradsko veće donelo je odluku o dodeli 500.000 dinara na ime troškova arheoloških istraživanja, što je obezbedilo uslove za početak istraživanja.

izvor: Studio-B

 

[bigvlada]

Arheološki lokaliteti u Srbiji na udaru kradljivaca
Naše blago rasprodaju po Evropi
Autor: Tanja Cvejić, Narcisa Božić | 02.11.2009. - 05:00

Šabac, Sremska Mitrovica - Ilegalno iskopavanje arheoloških lokaliteta u Srbiji uvek je bilo aktuelno, budući da se od trgovine antičkim predmetima može lepo živeti. Pojedini rimski novčići mogu se prodati i za nekoliko stotina evra, ali stručnjaci naglašavaju da se krijumčarenje kulturnih dobara svrstava u oblik organizovanog kriminala.

Antičko blago koje leži ispod oranica najčešće završava u privatnim zbirkama kolekcionara širom Evrope. Po njivama u Mačvi često se mogu sresti divlji arheolozi sa detektorima za metal koji prilikom potrage za antičkim predmetima uništavaju lokalitete.
Tako je jedan od lokaliteta u šabačkom prigradskom naselju Mišar pre nekoliko godina u potpunosti uništen radom lažnih arheologa. Prilikom hapšenja kod njih je pronađena manja količina antičkog novca za koji se, veštačenjem numizmatičara iz Narodnog muzeja u Šapcu, ispostavilo da nema veliku vrednost.
- Ta ekipa je u Mišaru „radila“ nekoliko dana. Neverovatno je da je kod njih pronađeno samo nekoliko novčića. Ova njiva ima dobar pregled na okolinu, pa „detektoraši“ mogu sa velike udaljenosti da uoče policiju, pa da se brzo reše plena - priča Momir Cerović, arheolog Narodnog muzeja u Šapcu, i ističe da se aktivnostima ovih ljudi čini velika šteta našem kulturnom nasleđu.
Cerović ističe da su divlji arheolozi opremljeni najboljim detektorima za metal, da su dobro organizovani i da se dešava da vlasniku njive za koju znaju da krije antičke predmete ponude besplatno sezonsko uzoravanje.
- U slučaju lokaliteta u Mišaru, divlji arheolozi su preorali njivu do dubine od 80 centimetara! Na sličan način nedavno su uništeni i lokaliteti u Bogatiću i selu Klenje - priča Cerović.
Prema zakonu, svaki predmet koji se pronađe prilikom građevinskih i poljskih radova treba da se preda nadležnoj ustanovi kulture, ali u praksi se to ne događa. U Narodnom muzeju u Šapcu kažu da ne pamte kada im je neko poslednji put doneo neki predmet.
Slična situacija je i sa Muzejom Srema koji poslednjih godina sve ređe dolazi do eksponata, iako je gotovo čitav Srem antički lokalitet.

Zlatni avarski pojas pronađen kod sela Čalme

- Prema našoj dokumentaciji, tačno se vidi da posle 1985. godine do tada redovni saradnici muzeja prestaju da donose predmete nama i naprasno postaju „ljubitelji-hobisti“ starog novca, odnosno novac prodaju krijumčarima koji ih onda ilegalnim kanalima prenose na Zapad. U rešavanje ovog problema moraju da se uključe ne samo institucije zaštite kulturnih dobara, zavodi i muzeji već, pre svih, policija i sudstvo jer se samo zajedničkom akcijom može suzbiti rasturanje našeg kulturnog blaga od strane međunarodne mafije trgovaca - izričit je Pavle Popović, arheolog Muzeja Srema.
Iako se krijumčari sve od oružja, nakita, grnčarije, najčešći objekat ilegalne trgovine su novčići, čija cena na crnom tržištu varira od 100 evra do 100.000 evra, zavisno od toga da li je reč o unikatu, iz koje kovnice potiče ili iz kog perioda.
U Sremskoj Mitrovici bilo je slučajeva da su zahvaljujući akciji policije prekinuti ilegalni putevi krijumčara, a zaplenjeni antikviteti predati Muzeju Srema. Jednom takvom akcijom 1992. godine unikatan zlatni pojas iz 6. veka neprocenjive vrednosti, ukrašen dijamantima za koji se pretpostavlja da je pripadao avarskom vođi Bajanu, iskopan po tvrđenju krijumčara kod sela Čalme, postao je deo bogate kolekcije Muzeja Srema.
Postojeći Zakon o zaštiti kulturnih dobara za iznošenje kulturnih dobara iz zemlje bez dozvole predviđa kaznu zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina.

U potrazi za zlatnom kočijom oštetili vilu
U potrazi za mitskim zlatnim kočijama, takozvani divlji arheolozi oštetili su ostatke antičke vile iz 4. veka na arheološkom nalazištu Anine kod Lajkovca.
Arheolog valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Radivoje Arsić priča da su već sedmicama unazad svedoci poseta divljih arheologa na ovom nalazištu.
- Napravili su ogromnu rupu u jednom delu vile i tako praktično uništili pod i kanale koji su se koristili za sistem grejanja. Verovatno su odokativno procenili da nešto može biti sakriveno ispod poda vile, a kako nisu koristili detektor za metal koji bi ih uverio u suprotno, samo su načinili štetu. Kao posledicu imamo oštećenje vrednog arheološkog nalazišta koje je bilo sačuvano 17 vekova - priča Arsić.
P. Vujanac

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/hronika.php?id=118537

U ovakvim slućajevima pomaže samo streljanje na licu mesta. :bash::bash::bash::bash::bash:

 

[bigvlada]

Romulijana u žiži svetskih arheologa
Prebogata škrinja blista u svojoj usamljenosti
Autor: S. Trifunović, Beta | 09.11.2009. - 05:00

ZAJEČAR - Ovogodišnji radovi na arheološkom nalazištu Feliks Romulijana kod Zaječara, koje je 2007. godine uvršteno na Svetsku listu prirodne i kulturne baštine Uneska, završeni su, a konzerviranje radova trajaće do kraja novembra.

Direktor zaječarskog muzeja Bora Dimitrijević rekao je da će u letnje i jesenje radove država uložiti više od 20 miliona dinara. Cilj je da se Carska palata, koju je sagradio rimski imperator Galerije krajem 3. veka, prikaže posetiocima u najboljem svetlu.
Nakon italijanske donacije od 120.000 evra zahvaljujući kojoj su konzervirana dva najpoznatija mozaika Romulijane, zatim donacije japanske vlade za opremu za konzervaciju i rekonstrukciju u Narodnom muzeju, u kojem se drže vredni eksponati sa ovog nalazišta, letos su počeli radovi na delimičnoj rekonstrukciji i konzervaciji istočne (glavne) kapije Romulijane. Donator je nemačka vlada sa 100.000 evra, Ministarstvo za kulturu Srbije sa 30.000, grad Zaječar sa 10.000 evra, a toliko će izdvojiti i Narodni muzej iz svojih prihoda.
Profesor Mihailo Milinković je počeo i arheološka istraživanja na zapadnoj strani van bedema palate, gde se nalaze tri sakralna objekata koja su otkrivena geomagnetskim istraživanjem i za koje se veruje da mogu dati neke odgovore o tome šta se dešavalo na tom području posle Galerijeve smrti 311. godine. Dimitrijević ističe i da se u novembru očekuje potpisivanje novog petogodišnjeg ugovora o daljoj saradnji sa Arheološkim institutom iz Frankfurta, a naredne godine prvi put će u arheološkim istraživanjima učestvovati i njihove kolege sa Univerziteta u Kembridžu.
Velelepna palata moćnog rimskog cara Galerija, koji je 311. godine doneo prvi edikt o toleranciji hrišćanstva, dugo je bila zagonetka za mnogobrojne istraživače. U početku je smatrana vojnim logorom, zatim veleposedom ili sedištem nadzornika za rudnike u istočnoj Srbiji, a tek je 1984. godine dobila pravo tumačenje koje je dao profesor Dragoslav Srejović, srpski arheolog svetskog glasa.
Tada je na svetlost dana izašla arhivolta sa natpisom „Felix Romuliana“, i to je bio nedvosmisleni dokaz da se radi o sakralno-memorijalnom zaveštanju velikog cara koji je palati dao ime po svojoj majci Romuli. Profesor Srejović je Romulijanu nazvao „prebogatom škrinjom koja blista u svojoj veličanstvenoj usamljenosti“, a Unesko - jedinstvenim primerom rimske graditeljske tradicije iz perioda druge tetrarhije.
Palata je ukrašena mnogobrojnim podnim mozaicima i ostacima monumentalnih hramova i zgrada. Porfirni portret imperatora Galerija, glave Herkula i Jupitera, mozaičke predstave Dionisa, Lavirinta i Venatora, spadaju u sam vrh rimske umetnosti toga doba.
Od 2004. godine u zajedničkom projektu zaječarskog muzeja i Arheološkog instituta iz Frankfurta obavljaju se geofizička i geomagnetska istraživanja bliže okoline palate. Od tada su otkriveni ostaci preko 50 građevina, a na četiri mesta vršena su manja sondažna arheološka istraživanja koja su dala zanimljive rezultate. Pronađena je zlatna fibula, koja je verovatno pripadala nekoj visokoj vojnoj ličnosti, ističe direktor muzeja.
Palatu Feliks Romulijanu prošle godine je posetilo 42.000 turista, od kojih je 1.400 bilo stranaca. Slična posećenost zabeležena je i u prvih deset meseci ove godine.

Izvor:Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=119726

 

[bigvlada]

In memoriam
Sima Ćirković, istoričar
Autor: E.B. | Foto:M. Marjanović | 17.11.2009. - 08:50

(Osijek, 29. januar 1929 - 14. decembar 2009)

Srpska akademija nauka i umetnosti saopštila je juče da je preminuo njen član istoričar Sima Ćirković (80), koji je bio i član ANU BiH, JAZU, CANU, VANU i Evropske akademije za istoriju Brisel.

Sima Ćirković je doktorirao istorijske nauke u Beogradu 1957, gde je i predavao na Filozofskom fakultetu kao redovni profesor od 1968. Bio je i urednik Enciklopedije srpske istoriografije i Leksikona srpskog srednjeg veka. Među njegova najznačajnija dela spadaju „Srednjovekovna Bosna“, „Srbi u srednjem veku“ i „Srednjovekovna srpska država“, a bio je i koautor „Istorije Jugoslavije“, „Istorije Crne Gore“ i „Istorije srpskog naroda“. Bavio se i istorijom Dubrovačke republike. Dobitnik je Sedmojulske nagrade (1982), Prosvetine nagrade (1972), Oktobarske nagrade (1987), Ordena rada sa crvenom zvezdom (1988), Nagrade grada Beograda (2006) i Medalje „Konstantin Jireček“ Nemačkog društva za jugoistočnu Evropu (2006).
Glavno područje Ćirkovićevog istraživanja predstavlja srednjovjekovna istorija južnoslavenskih naroda i prostora, posebno bosanske i srpske države. Ćirkovićeve najčitanije knjige su „Srbi u srednjem veku“ i „Srbi među evropskim narodima“. U prvoj analitički i skrupulozno predstavlja našu istoriju od dolaska na Balkan, hristijanizacije, osnivanja države, preko pregnuća u kulturi, graditeljstvu i stvaranju institucija, do traganja za korenima i identitetom na razmeđi Istoka i Zapada. Da napiše drugu pak podstakao ga je „Blekvel pablišing“, engleski izdavač koji ju je prvi, i pre srpskog izdanja, 2004. objavio pod naslovom „The Serbs“ u renomiranoj ediciji „Narodi Evrope“. Hrvatsko izdanje te knjige pojavilo se 2008. godine pod naslovom „Srbi među europskim narodima“.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/kultura.php?id=120874

Uživao sam čitajući njegove knjige, veoma detaljno i informativno. Pravi primeri kako treba da izgleda dobra istorijska knjiga. Ne smem ni da pomislim koliko mu je godina trebalo da obradi sve izvore. Vukao sam ih sa sobom i u vojsku (kopije iz skriptarnice su bile dovoljno malog formata da upadnu u džep na butinama pantalona, u kaseti sam držao samo knjige, na odmoru na nekoj čuki možeš da blejiš, pušiš, praviš narukvice od pertli ili da čitaš). Navukao sam vojnu policiju na knjige o srednjovekovnoj srpskoj državi i staroj Grčkoj (čitali su ih u noćnoj smeni ).

 

[bukowski]

Da li neko slučajno zna gde se tačno nalaze arheološka nalazišta u Žarkovu? ČIni mi se da potiču iz neolita, negde sam čitao o njima, valjda su nekom dvorištu...

 

[HaLyl]

Vinčanci promenili svet
I. MIĆEVIĆ, 03.03.2010 21:00:2

PRVA industrijska revolucija dogodila se pre oko 7.000 godina na Balkanu, u doba vinčanske kulture. Bio je to kraj kamenog i začetak metalnog doba. Kao udarnu vest ovo prenosi martovsko izdanje Bi-Bi-Sijevog magazina „Histori“. Dokaz industrijske revolucije su prvi tragovi topljenja metala na svetu. A njih je otkrila Miljana Radivojević, mladi arheolog iz Srbije, koja je kao najbolji student arheologije Filozofskog fakulteta u Beogradu otišla na postdiplomske studije u London.
O Miljaninom otkriću, o kome je prvi rad objavila pre skoro dve godine, „Novosti“ su tada i pisale. Tim radom je magistrirala, a onda nastavila doktorske studije na prestižnom univerzitetu UCL iz Londona, a od britanske vlade dobila 45.000 funti, za nastavak studija i istraživanja vinčanskih lokaliteta. Sredstva su stigla i iz različitih fondacija i institucija iz Srbije.
- Pronalazak najstarijeg dokaza topljenja metala, koji datira između 5.400 i 5.300 godine pre nove ere, tehnološka je revolucija u arheologiji. Pojava metalurgije je začeće jednog novog sveta,
ovog u kakvom danas živimo - započinje priču za „Novosti“ Miljana Radivojević koja je sa svojim mentorom profesorom Tilom Rerenom stigla u Beograd.
Dokaz za svoju tezu, da je metal prvi put obrađivan na Balkanu, a ne u istočnim civilizacijama Miljana je našla na lokalitetu Belovode u istočnoj Srbiji, čijim iskopavanjima rukovodi Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu.
- Na lokalitet sam došla sa profesorom Rerenom. Isekli smo deo zgure (otpadni proizvod nastao obradom metala) i ispod mikroskopa videli da smo na pravom tragu. Trebalo mi je nekoliko nedelja da se osmelim i radim na njima. Plašila sam se da ću nešto da pogrešim i uništim dragocene dokaze.
Sada, mlada naučnica sa svojim mentorom, obilazi sve vinčanske lokalitete i traži slične dokaze.
- Naš rad promenio je iz korena saznanje o vinčanskoj kulturi. Potvrda da su oni prvi proizvodili bakar veoma je značajna za ceo region. Menja se shvatanje o ekonomiji i dostignućima vinčanaca. Njihova kultura je autentična za naše prostore i treba da se ponosimo takvom baštinom - objašnjava naša sagovornica.
Svet je, podseća, uvek fasciniran otkrićem nečega što je najstarije. Baš u Vinči, pošto je blizu Beograda, mogli da se rekonstruišu događali iz tog vremena. Prikazivanje autentičnog života kakav se živeo pre toliko milenijuma, smatra ona, privukao bi turiste u Srbiju iz celog sveta.

BELOVODE
NA LOKALITETU Belovode pronađeno je mnoštvo keramičkog materijala, oruđa od kamena i životinjskih kostiju. Otkopane su osnove kuća. Prema mišljenju arheologa, posebno su bile važne tadašnje zanatlije. Istraživanja pokazuju da je bio razvijen metalurški zanat. U blizini je i rudnik uglja.

PLOČNIK
- ZANIMLJIV je i lokalitet Pločnik - objašnjava Miljana Radivojević. - Tu se gradi etnoselo, u kome će se kovati bakar, biti prikazan ondašnji život... Selo se pravi uz zajedničke napore Julke Kuzmanović-Cvetković iz Muzeja Toplice u Prokuplju i uprave firme „Planinka“.

Izvor: Novosti

Fantasticno Joj da je vise mudrosti i zelje, pa da se od te Vince cudo napravi!

 

[MirkoMirkov]

Obisao sam sve znacajnije rimske lokalitete u Srbiji pa bih malo prokomenatrisao.

Felix Romuliana je najbolje očuvana i na mene ostavila najbolji utisak. Mislim da od svih rimskih lokaliteta u Srbiji ima ubedljivo najveci turisticki potencijal. Tome u prilog ide i najnovije otkrice nemackih arheologa. Naime, do sada se verovalo da Felix Romulijana predstavlja samo carsku palatu. Najnovija istrazivanja pokazuju da se odmah pored palate nalazi ispod zemlje veci broj gradjevina, možda cak i čitav jedan grad. Posla za arheologe kažu ima za narednih 100 godina. Na žalost, s obzirom na nedostatak novca, verovatno će se još dugo godina o Romulijani govoriti samo kao o potencijalu.

O ostalim rimskim gradovima cu nesto reci drugi put.

 

[MirkoMirkov]

Viminacijum kod Požarevca je poslednjih godina najpopularnije arheološko nalazište u Srbiji. To je ujedno i jedino mesto koje turiste dočekuje profesionalno (u Sirmijumu sam bio pre zavrsetka novog muzeja tako da ne znam kako je sad). Može se reći da je direktor Viminacijuma najzaslužniji što je poslednjih godina intresovanje za ovu vrstu tuizma u Srbiji u porastu. Ipak, moje je mišljnje da je Viminacijum precenjen i da se radi o dobrom marketingu. Ne sporim da je i to jedan veliki potencijal, ali dok se ne zavrse jos mnogi zapoceti radovi, Viminacijum nema mnogo toga da ponudi.

Medijana u Nišu je tek u jadnom stanju. Sve sto se tamo ima videti je jedan mozaik prečnika 4-5 metara. Sve ostalo je ispod zemlje, ceka bolja vremena. Kažu bice sredjeno za 2013. godinu kada se u Nisu(car Konstantin je rodjen u Nisu) održava centralna proslava godisnjice Milanskog edikta.

Sirmijum je prica za sebe. Ne znam kako je sada tamo, ali kada sam ja bio pre godinu dana, nije imalo bas nista da se vidi. U medjuvremenu su zavrsili radove na pokrivanju mozaika, tako da je sada verovatno nesto bolje. Sumnjam da to može postati neka atrakcija u sirim razmerama jer ceo Sirmijum se nalazi ispod Sremske Mitrovice tako da sem pojednih blokova nikada neće ugledati svetlost dana.

Malo vise o ovim stvarima sam pisao na blogu http://arheologija-srbija.blogspot.com

Samo jos da dodam da je u toku sredjivanje Lepenskog Vira koji ce konacno dobiti zgradu kakvu zasluzuje. U svakom slucaju, posle dugo godina, nesto je pocelo da se mrda

 

[Felix55]

Ostaci rimskog vojnog puta kod Dimitrovgrada

Ne znam da li ste prošlog leta naišli na vest da je kod Dimitrovgrada otkopan deo trase puta iz rimskog perioda, najverovatnije čuvene Via militaris. Celu vest imate na adresi http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/pronadjeni-ostaci-rimskog-vojnog-puta-kod-dimitrovgrada_196914.html

Ovo je fotografija otkopanog segmenta puta od prošle godine:

A ovo je moja "Fotošop" montaža potencijalnog izgleda nalazišta ukoliko bi se iskopavanja nastavila i narednih godina istim tempom (i ukoliko je sam put dovoljno očuvan)... Mislim da bi to bila dragocena turistička atrakcija, a ujedno i prava retkost kada se radi o ostacima iz rimskog perioda na tlu Evrope.

 

[boca-ica]

@Felix55
Bravo za obnavljanje teme , da secam dobro te vesti, takođe bliska okolina Beograda obiluje Arheološkim nalazištima
informacije o njima dobijamo na kašičicu Na takvom bogatstvu mnogi veliki gradovi mogu samo da pozavide Beogradu

 

[Arnorian]

Добро очуваних римских путева има доста.

Код нас је мало тога из Антике очувано, али има још доста да се копа.

 

[boca-ica]

U retkim prilikama kad god natrčim na takvu ulicu (leti) desetak metara baš bos istabanam -
neverovatan osecaj i milina koja prožme iz kamena koj se od vekovne silne upotrebe uglačao
i junački istrpim poglede prolaznika tipa još jedan čudak turista, a nemaju pojma šta propuštaju

Edit izvinjavam se za mali OF ali arheologija pruža mnoga različita zadovoljstva

 

[relja]

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy ... id=1055314

Veliko otkriće: Pronađen pečat kneza Lazara

Otkriće pečata kneza Lazara u ostacima srednjovekovnog grada Rudnika je spektakularan nalaz do koga su u poslednjim danima ovogodišnje kampanje došli arheolozi Filozofskog fakulteta u Beogradu i Muzeja Rudničko-takovskog kraja.
Boris SUBAŠIĆ Izvor: nedelja, 25.10.2015. | 09:31


Bili su zapanjeni kad je iz zemlje izronila metalna pločica-matrica s minuciozno ugraviranim vladarskim grbom, karakterističnim šlemom ukrašenim bivoljim rogovima i natpisom: "Gospodin Lazar knez sve srpske zemlje". Pečat je urezan "u negativu", kao slika u ogledalu, da bi se čitao pravilno posle otiskivanja u zlatu ili vosku.

- Reč je o jedinstvenom nalazu, do sad smo poznavali samo otiske pečata na vladarskim poveljama sačuvanim u riznicama. Po prvi put pronađena je matrica kojom su ti pečati otiskivani. Nju je mogao da nosi samo knez Lazar ili njegov najbliži saradnik iz dvorske kancelarije - kaže za “Novosti” docent dr Dejan Radičević koji s kustosom Anom Cicović rukovodi istraživanjima.

Oni ističu da je pronalazak kneževog pečata definitivno potvrdio važnost srednjovekovnog Rudnika i nagovestio da je u gradu postojala vladarska rezidencija.


- Rudnik je bio vrlo važan izvor Lazareve ekonomske moći, a pečat dokazuje da je on boravio u njemu i izdavao povelje - kaže dr Radičević. - Lazar je šireći državu sledio tradiciju Nemanjića i ovladavao ključnim rudarskim mestima, od Novog Brda do Rudnika, koji mu je bio veoma značajan.

Da bi precizno ustanovili od kog je metala izlivena matrica poslali su je na ispitivanje u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

- Spektrometrijska analiza je dala neverovatan rezulatat, da je reč o autentičnoj leguri koju su napravili ovdašnji metalurzi - kaže dr Radičević. - Pečat je napravljen od legure koja sadrži 80 odsto bakra, osam odsto olova, šest odsto kalaja, dva odsto cinka i jedan procenat silicijuma. Suštinski, to je olovno-kalajna bronza kojoj su ostali legirajući elementi dali posebne osobine.


Stručnjaci smatraju da je s pečatne matrice otiskivana prednja strana žiga i da je verovatno imala i drugi deo.

- Za drugim delom pečata i za ostacima vladarske rezidencije potraga tek počinje - kaže dr Radičević. - Pečat koji smo pronašli podseća na "veliki tipar" kojim je overena povelja svetogorskom manastiru Pantelejmonu, ali i na pečat s pisma Dubrovčanima.

Titula koju je Lazar koristio na rudničkoj matrici i tip viteškog šlema stariji od prikazanog na reljefu u Hilandaru, ukazuju da je ovaj pečat knez koristio u ranoj fazi vladavine.

- Verovatno je reč o periodu neposredno posle 1373. kad je pobedio velikaša Nikolu Altomanovića u sukobu oko Rudnika - kaže dr Radičević. - Od tada ovdašnji rudnici i gradovi postaju značajan izvor moćikneza Lazara, a docnije despota Stefana Lazarevića i Vuka Brankovića. Ovde je radila najdugovečnija i poslednja kovnica novca srednjovekovne Srbije.

Srednjovekovni Rudnik nije bio zaštićen zidinama i možda je to razlog za gubitak i otkriće kneževog pečata. Naime, odmah posle Kosovskog boja 1389. ugarski kralj Žigmund pokrenuo je pohod na "šizmatičku" Srbiju, a prvi cilj mu je bilo osvajanje "Rudničke planine" i njenih bogatstava. Međutim, naišao je na žestok otpor i morao je da se povuče. Zatim je 1390. bezuspešno opsedao Ostrvicu, glavnu rudničku tvrđavu.

- Ugarski upad je kratko trajao zbog neočekivano upornog otpora Srba, koje je najverovatnije predvodio velikaš Nikola Zojić - objašnjava dr Radičević za “Novosti”. - Zojić nije učestvovao u Kosovskom boju jer je ostavljen da brani severnu granicu, što znači da su Srbi bili svesni opasnosti od Ugarske.

Ugari su iskalili bes na civilnom naselju Rudniku.

- Lazarev pečat smo pronašli u otpadnoj jami, kao da ga je neko bacio u zadnjem trenutku, da bi sprečio da vladarska oznaka bude pronađena i zloupotrebljena - kaže dr Radičević. - Taj arheološki sloj ukazuje da je grad bio spaljen i razoren. Tokom obnove preko neobične skrivnice je podignuta nova velika građevina, koja je praktično sačuvala pečat.

Ana Cicović kaže da će od četvrtka pečat biti izložen u Muzeju Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.


Odbio da bude turski vazal

Budući knez Lazar rođen je 1329. kao sin plemića Pribca Hrebeljanovića, koji je posle Dušanovog krunisanja postao logotet - kancelar na njegovom dvoru. Odrastao je i obrazovao se na dvoru najmoćnijeg balkanskog vladara tog doba. Ženidbom sa Milicom iz loze Vukana Nemanjića, Lazar je praktično ušao u vladarsku porodicu. U borbi plemstva posle Dušanove iznenadne smrti, prvo je postao vladar moravske Srbije, a vremenom i najmoćniji među srpskim plemićima. Odbio je bude turski vazal i pokušao da kao i Dušan stvori hrišćanski savez za odbranu Evrope od Osmanlija. Papska Evropa je odbila da mu pruži podršku. Lazar je poveo srpsku vojsku u boj na Kosovu koji je bio Pirova pobeda: Osmanlije su nakratko zaustavljene, a cvet srpskog plemstva je izginuo.

Trgovačka metropola

Srednjovekovni trg Rudnik bio je civilno naselje s gustom koncentracijom solidno građenih objekata velikih dimenzija, među kojima više pravoslavnih i katoličkih crkava za primorske trgovce. Grad je bio sedište trgovačkih kompanija i administracije, sa carinom, diplomatskim predstavništvom, rezidencijama, većnicom, gostionicama i svratištima za putnike.


Izvor: Novosti.rs

 

[boca-ica]

Prosle nedelje zakacih jedan TV prilog (na zalost zaboravih koj program)
i vest
Viminacijumu vracene sa ispitivanja iz Nemačke 4 lobanje koje su po izgledu ( izduženosti)
jako slične (iste ) kao one iz Perua

Googlvanjem ne nadjoh nikakav propratni tekst

 

[Вожд]

У Виминацијуму су у питању Гепиди.

 

[boca-ica]

U svakom slučaju Hvala
pa i nisam iznenadjen da su Nemci utvrdili da se radi o germanskom plemenu Gepida :lol:

Tako je to.....
da su istraživanje radili Ameri bilo bi staro Američko pleme. Da su radili istraživanje Rusi bilo bi staro Rusko pleme.
Deniken bi ih svakako proglasio staro medju galaktičkim plemenom .... i tako svako vodu tera na svoju vodenicu....

 

[Вожд]

Знало се да су Гепиди и пре слања.

 

[Вожд]

https://www.youtube.com/watch?v=jB3WB1eCSrg&t=361s
Putevi rimskih imperatora: Blistavi grad

 

[boca-ica]

Da li se zna godina nastanka karte sa staro germaskim teritorijama
jer tako bi mnogo jasnije bila njena verodostojnost
Dosadasnje iskustvo pokazuje da su mnogi autori iz vremena i aspiracija izmisljali citave delove istorije kao sto su radili za potrebe arijevaca

 

[Zuma]

Mesto za nastavak priče o Stambol-Virtemberškoj kapiji na Trgu Republike i svim sličnim situacijama u budućnosti. Dakle, potrebna i tekuća arheološka istraživanja na teritoriji grada. Rasprava o tome gde bi trebalo vršiti arheološka ispitivanja, treba li čuvati nađene ostatke starih građevina i, ako treba, kako to najbolje uraditi,

O ovim pitanjima je već bilo dosta rasprave na temi "Реконструкција Трга Републике", negde od polovine Septembra 2018. do vremena otvaranja ove teme. Pa, ko želi da se upozna sa tim, može to da uradi, recimo, počevši sa drvenom kaldrmom, od ove strane: viewtopic.php?p=567358#p567358

 

[Zuma]

Za početak je prigodna nova i dopunjena verzija moje skice Stambol-Virtemberške kapije. Ispravio sam ona oštećenja zbog naknadnog provlačenja cevi koja sam mogao da prepoznam kao naknadnu intervenciju. Takođe, pretpostavljeno je da je osnovna struktura simetrična i u delu koji još nije otkopan.


- Pune linije su trenutno vidljivi zidovi.
- Isprekidane linije su pretpostavljeni nastavci zidova.

- Plavo su obojeni pravilni, osnovni noseći elementi koji su se ranije verovatno protezali kroz sve nivoe, ako ih je bilo više.
- Crveno su nepravilni elementi sa za sada nejasnom funkcijom i protezanjem. To mogu biti delovi pregradnih zidova na samo jednom nivou, ojačanja, kasniji dodaci, ostaci fazne gradnje ili nešto sasvim drugo.

 

[relja]

Da li je ovo što je navedeno za "barkoni Beograd" na Vikipediji tačno?
(ne prihvatam automatski baš sve što je tamo objavljeno)

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1 ... 0%B2%D0%B8

Аустријска владавина Београдом у периоду од 1717. до 1739. означена је правом трансформацијом града, јер он губи до тадашње турско-источњачке црте и поприма обележја средњевропског града. Поред тврђаве и варош је опасана бедемима, а изграђена су и нова здања. Оживљава трговина, а у њега се све више досељавју Немци, Мађари, Французи, Чеси и др. Варош је подељена на Немачки Београд на Дунаву и Српску варош на Сави. Одлуком цара Карла VI у Немачком Београду су могли становати само Немци, док су сви стали морали да се иселе у савску варош.

 

[direktor]

 

[direktor]

Evo malo za Zumu fotki arheoloskih istrazivanja ...
Izlozba je na kalisu pa mozes otici da izumiras sve panoe
Ovo je samo djelic zamisli ovo sa prve fotke je istrazeno i zatrpano ponovo....
Isto kao sa kapijom isteazeno zatrpano ...

 

[Zuma]

Koliko bi Beograd bio bogatiji da su neka od ovih nalazišta restaurirana, opremljena i otvorena za posete! Da možemo da se šetamo po gradu povremeno prolazeći pored delova zgrada koje razdvajaju mnoga stoleća. Da vidimo kako su živeli ljudi sasvim različiti od nas, u svetu koji nema veze sa ovim.