Miša Brkić
19/08/2014 |
Državno nedonošče
Šta bih ja napravio od Jata da sam mogao Vladi Zorana Đinđića ili Zorana Živkovića da nametnem ovakve obaveze. Gde bi mi bio kraj?
Kažu da se ovako drugarima u jednoj vračarskoj kafani vajkao Predrag (Draško) Vujović kad su zajedno „pročešljali“ Transakcioni ugovor države Srbije, Etihada i Er Srbije. Taj Vujović je onaj legendarni direktor Jata koga je posredno na konferenciji za štampu spomenuo premijer Vučić kad je posebno naglasio da je Jat poslednji put pozitivno poslovao 2003. godine. Do tada je Jat vodio Predrag (Draško) Vujović. Kad je Velja Ilić oterao Vujovića počeo je poslovni sunovrat Jata koji je trajao do prošle godine. Svaki novi direktor posle 2003. godine bio je partijski aparatčik neke od stranaka vladajuće koalicije koji nije bio poslat u Jat da unapredi poslovanje. Naprotiv.
A šta je to što ima u Ugovoru a falilo je tom Vujoviću što bi mu omogućilo da vodi Jat a „da mu nema kraja“?
Ko pročita Ugovor, sve će mu odmah biti jasno.
Dakle, jednostavno rečeno – subvencije. Državne subvencije.
Tih subvencija u Ugovoru srpske Vlade, Er Srbije i Etihada od 31. jula 2014. godine ima „k’o pleve“. Kad se decidirano pobroje sve finansijske obaveze Vlade Srbije, ona treba Er Srbiji da pokloni – 97 miliona dolara, plus za tri stavke za koje se još ne zna tačna suma.
U paragrafu 2.5. država Srbija obavezuje se bez ograničenja da će do 31. decembra 2016. godine sa 42 miliona dolara finansirati, uključujući davanja, potrebe Er Srbije u pogledu manjka obrtnog kapitala – gotovine. Pored toga, država Srbija se obavezala da 2014. i 2015. godine pomogne Er Srbiji sa još 40 miliona dolara da joj smanji troškove poslovanja.
Država Srbija ima obavezu da finansira poboljšanje i povećanje kapaciteta Keteringa (10,1 miliona dolara) i Su-Porta (sa 4 miliona dolara).
Biser je da, na primer, za otpremnine viška zaposlenih budžet Srbije snosi troškove u ukupnom iznosu (znači ne samo onaj zakonski minimum) i ta obaveza države postoji i za otpuštanja koja će se dešavati sve do kraja 2016 godine.
Ono što napadno pada u oči kad se pročita ceo tekst je „duh Ugovora“ u kome dominiraju (80 odsto) obaveze ili „nalozi“ vladi Srbije.
Nezapamćeno je ovako drsko davanje naloga Vladi jedne države (aerodrom, Direktorat, poreska uprava…). Ako negde i postoji takav naredbodavni ton, nigde nije saopšten u ovakvom pismenom i obavezujućem obliku. Prva asocijacija je da takav ton drugoj strani može (a i ne mora) predstavljati, u slučaju neispunjenja obaveza/„naloga“ prve strane, dobar razlog da jednostrano raskine Ugovor.
Drastičan primer su paragrafi Ugovora u kojima se kaže da „Republika Srbija (RS) prima na znanje da će Er Srbiji (AS) biti neophodna stalna podrška RS vezana za finansijsku sposobnost Društva“. Zatim, „Ulaganja RS u Jat i stalna obaveza RS prema AS-u biće u formi davanja i obaveza uključujući kombinaciju kapitala, zajmova i drugih finanansiranja i/ili aranžmana finansiranja, kako bude zajednički dogovoreno“. I na kraju se objašnjava šta znači reč „davanje“: „Namera je Strana (u Ugovoru) da svako finansiranje koje obezbedi RS bude obezbeđeno od strane RS u svojstvu Vlade RS, a ne u svojstvu akcionara AS-a i da se izvrši tako da se isto ne računa ni kao povećanje kapitala, niti obaveza za AS“.
Kome je promaklo u čitanju, evo suštine: Vlada Srbije treba stalno da daje pare Er Srbiji i koliko god da daje, to se ne računa kao povećanje državnog kapitala u kompaniji, niti kompanija ima obavezu da taj novac vrati.
Takav vid „podrške“ države, odnosno taj nivo subvencija nije dozvoljen pravilima i standardima Evropske unije. Biće zanimljivo posmatrati kako će Vlada Srbije na svom evropskom putu uspeti da se odbrani od zahteva iz Brisela da prestane s dotacijama za Er Srbiju.
To je što se tiče obaveza u novcu. Ali tu nije kraj „naloga“ koje država Srbija treba da ispuni.
U paragrafu 7.5. od Vlade Srbije traži se da učestvuje u kupovini slotova (mesta za „pristajanje“ aviona) na nekim inostranim aerodromima. E, ova želja mogla bi posebno da zainteresuje vazduhoplovne vlasti u Evropskoj uniji, čime Srbija reskira da dobije još nekoliko packi iz Brisela.
Linijsko održavanje (paragraf 7.8.) ukazuje na tendenciju preuzimanja Jat tehnike (naravno bez plaćanja) gde opet Vlada treba da učestvuje sa 14 miliona dolara u nabavci opreme koju će da koristi – zna se ko. Reklo bi se da je zbog toga u tišini smenjen dosadašnji (uspešan) direktor Srđan Mišković koji je do sada tvrdo insistirao na plaćanju zaostalih obaveza Er Srbije prema Jat tehnici.
Ali, svakako najopasniji, najsumnjiviji i najintrigantniji deo Ugovora je onaj u kome Etihad (kao manjinski partner) daje naloge i obaveze srpskoj Vladi da Er Srbiji i Etihadu obezbedi monopolski položaj na aerodromu Nikola Tesla. Koliko je opasno praviti tu vrstu monopola već se videlo u prethodna dva meseca kad su dve niskobudžetske kompanije – German wings i Wizzair – jednostavno otišle s beogradskog Aerodroma zbog neravnopravnih uslova poslovanja. Da li je to najava odlaska i ostalih avioprevoznika?
Zatim, u Ugovoru jasno piše da srpska Vlada oprašta Er Srbiji lanjski dug od 13 miliona dolara za usluge aerodroma Nikola Tesla. Biće zanimljivo pratiti s koliko će „radosti“ takav otpis dočekati veliki inostrani prevozioci kao što su Lufthansa, Swiss, Austrian, Turkish airlines…
Nadalje, iz Ugovora se neskriveno vidi da Er Srbija traži popuste od aerodroma Nikola Tesla i da te olakšice treba da joj obezbedi Vlada Srbije. Er Srbija i Etihad traže još i – poseban terminal, poseban prostor za kargo i pravo da se bave poslovima iz delatnosti koje je do sada obavljao Aerodrom (prihvat i otprema putnika stranih kompanija), poseban parking za svoje putnike na aerodromu, učešće države u troškovima rekonstrukcije, popust od 50 odsto na takse i prenos imovine Aerodroma na Su-Port (kako bi mogao da obavlja poslove za koje sada nije licenciran).
Zašto sve to?
Odgovor se krije u – „duhu“ Ugovora. A on ukazuje na jaku želju Etihada da uz svesrdnu pomoć Vlade Srbije preuzme aerodrom Nikola Tesla a ne da ga kupi.
Šta bi mogao da bude efekat tog monopola?
Odlazak stranih kompanija jer one više neće moći normalno da posluju na aerodromu Nikola Tesla i kada znaju da za sve što traže od Vlade Srbije, to isto će Vlada morati da obezbedi i Air Srbiji.
I za kraj, ima jedan mnogo zanimljiv recidiv iz naše (socijalističko/samoupravne) prošlosti. Ugovorom se zahteva od srpske Vlade da naredi svim zaposlenima u državnoj administraciji da moraju da putuju Er Srbijom. To nije postojalo, ako se dobro sećam, ni u Jatu u vreme najgoreg centralnog planiranja.
Ali, ni tu nije kraj – država avionske karte za svoje činovnike mora da plaća preko Etihadovog sistema i za to je već formirana posebna agencija Eagle Travel čije je sedište u bivšoj Jatovoj robnoj agenciji u beogradskoj ulici Vojvode Dragomira.
Biće posebno zanimljivo posmatrati reakciju mnogobrojnih putničkih agencija jer više neće biti slobodne konkurencije kad svi putnici po naredbi Vlade moraju da kupuju karte kod Eagle Travela.
Peščanik.net, 18.08.2014.
