Ima jedna zanimljiva stvar. Leteh "Austrianovim" avionom za Beč i čitah njihov inflight magazine. Ima, naravno, odeljak o floti. Tamo gledam kako im se zovu avioni. Širokotrupni su Wien, Salzburg, Innsbruck, Graz, pa idu Donau, Alpen... (malo improvizujem, ali tako nekako). Oni manji su Budapest, Zagreb... Chisnau (Kišinjev) - sve gradovi u regionu za koje lete. Nedostaje samo jedan, i to milionski grad. Pogađajte koji?
E sad, za Kišinjev su oni tada leteli jednom dnevno, a za Beograd tri puta, pa ipak...
Nema tu ljubavi, da se ne lažemo. Kod Austrijanaca i Bavaraca posebno. Naravno, veoma su pristojni ljudi (posebno u Beču), ostavljaju mnogo bolji utisak od nekih koje smatramo prijateljima (o poslovnosti, što pominje mekbejn, i da ne pričamo - Nemci su civilizacija za sebe), ali stanje je, eto, takvo. Predrasude su velike. Teška prošlost i propaganda (propagande) su učinile svoje (i mi imamo izraz "mrzi ga ko Nemca" - budite sigurni da je to neko arhivirao i poslao u Bon/Berlin/Beč). Pričao sam 2004. sa glavnim arhitektom Beča Šikerom i on mi je kazao da, kada je prvi put bio u Beogradu, nije mogao da poveruje u kolikoj meri je to u stvari evropski grad. Očekivao je ko zna šta.
Delija je, dakle, u pravu kada govori o tom opštem sentimentu prema Srbiji kao tvorevini. U konkretnom slučaju, ipak, reč je o strahu od konkurencije, jer će beogradski aerodrom kao regionalno čvorište sigurno uzeti dosta putnika Beču i Minhenu (i "Austrian Airlines" je sada nu "Lufthansinom" vlasništvu). Dakle, više se iz Beograda za Prag i Bukurešt neće leteti preko Beča, ali će se, bogami, i iz Praga i Bukurešta ponegde leteti preko Beograda, što se, logično, našim prijateljima u Bundesrepublici i u Istočnom Rajhu - ne dopada.