Не знам, ја бих овако: отворио бих оба аеродрома. Краљево, наравно, има већи значај од Ужица, и може да буде јак регионални аеродром, ту спора нема. Писаније из Пургеристана да га треба држати затвореним баш зато што је добро позициониран и саобраћајно повезан са целом Србијом спадају у најглупље троловање виђено на домаћим порталима, а то је, ипак, "пробрано" друштво.
Ужице бих, елем, исто отворио. Ту у почетку, вероватно, не би било великог саобраћаја, али то јесте атрактиван туристички крај и треба пружити шансу за напредак. Такође, тај кутак Србије је довољно удаљен од Београда да је оправдана дотирана, тзв. ПСО (Public service obligation) линија Београд - Ужице, малим авионима (примери из окружења: Осијек - Загреб, понешто по Далмацији, из Атине ка острвима и ка градићима на северу Грчке, Касторији и Козанију итд.). Било би нешто и трансферних путника, јер би некоме ко иде из Бајине Баште за Немачку значило да се укрца на Пониквама, а не схватам зашто сматрамо Србију у тој мери неразвијеном, и претпостављамо да не постоји, рецимо, добростојећа старија Београђанка која има стан на Златибору, до којег би најрадије отпутовала - авионом?
Ер Србија би могла да лети и нпр. Београд - Ужице - Солун (- Атина, - Рим, - Санкт Петерсбург и сл.). Током деведесетих је заправо и постојала линија Ужице - Тиват Јатовим АТР-ом, а било је и путника.
Још једна логична ПСО линија, такође веома малим авионима, у почетку два или три пута недељно, намеће се у Србији: Београд - Бор. Источна Србија је у потпуности слепо црево, инвеститори је заобилазе у широком луку. Аутопута до тамо никад бити неће, нити пруге ка Београду којом воз иде бар 120 на сат, и треба омогућити квалитетну путничку везу са главним градом. Аеродром за то у Бору постоји. Ако један инвеститор одлучи да тамо отвори фабрику јер може брзо да дође до ње, циљ је испуњен.
Све ово, наравно, нису велике паре за државу, а несумњиво је брига о развоју удаљених и слабије повезаних подручја и њена обавеза.