Šta je novo?

Aerodrom Nikola Tesla - (Avijacija)

a valjda. Red letenja prati daylight savings time, znaci kraj marta, kraj oktobra i tako svake godine....
 
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=17&nav_category=12&nav_id=459361

Vek letenja u Srbiji
17. septembar 2010. | 10:40 -> 11:38 | Izvor: B92 Beograd -- Danas se navršava vek prvog leta aeroplanom iznad Beograda sa aerodroma na Banjici.

Srbija između majskog prevrata i balkanskih ratova pre 100 godina gledala je u budućnost i želela da u nju odleti među prvima.

Već krajem 1909. godine omladina zainteresovana za vazduhoplovstvo, koje je tada bilo u začetku, organizuje se u prvi neformalni aeroklub.

Međi njima su sinovi poznatog književnika Branislava Nušića, Ljubiša Glišić i kasnije akademik Aleksandar Deroko. Literaturu i informacije su nabaljali iz vazduhoplovne sile Francuske. Ubrzo su zabeleženi prvi pokušaju pravljenja jedrilice i letenja tj. skakanja tom istom jedrilicom.

Nije prošlo mnogo, i država se interesuje za vazduhoplovstvo, kako zbog potreba vojske tako i zbog promocije zemlje.

Vazduhoplovni pioniri obilazili su Evropu na turnejama koje liče na današnje turneje muzičkih zvezda.

„Prvi pilot koji je došao je austrougarski pilot Rudolf Simon, i on je posle više neuspelih pokušaja u Zagrebu kao i u Beogradu, uspeo da uradi prvi uspešan probni let 18. septembra, a dva dana kasnije je zakazano prvo javno letenje za narod odnosno građane Beograda“, navodi Mario Hrelja, kolekcionar AK "Galeb".

Simonova demonstracija podstakla je razvoj vazduhoplovstva u Srbiji. 1912. sa školovanja u Francuskoj stižu prvi domaći piloti, prvi od njih Mihailo Petrović, koji su već krajem godine leteli u balkanskom ratu. Država tada kupuje prve avione.

„Tadašnje letenje avionom teško danas može da se uporedi sa bilo čime. to je stvarno bilo, apsolutni, da se izrazim današnjim jezikom, HIT. možda bi se to sad moglo uporediti sa poletanjem svemirskog broda sa Banjice“, kaže Mario Hrelja

Dolazak avijacije kod nas nije mnogo kasnio u odnosu na razvijenu Evropu. Ni kasnije kroz školovanje pilota i konstruisanje novih tipova aviona, naša zemlja nije mnogo zaostajala. poznate okolnosti sa kraja XX veka avioindustriju gotovo potpuno zaustavljaju a prvi znaci oporavka javljaju se upravo pred stogodišnjicu prvog leta aeroplana kod nas.
:)
 
a i vize, deo su EU, ali furaju anglosax pravo i kao ne mogu oni kad i ostali...
 
Pozdrav svima!

Odlaskom BA nista nismo izgubili, osim nekoliko radnih mesta.

Putujem redovno na toj relaciji, njihove karte su preskupe, osim toga avioni su im bili prazni jos pre dolaska Wizz Air-a...
 
Ja letim takodje na toj liniji ali preko jat-a avioni uvek puni
 
Moguće da će sada da se privale JAT-u pa će da codeshare-uju liniju sa JAT-om :D
 
Iskreno nikada mi nije bila jasna ta njihova politika cena. Sećam se da kad sam ja išao za NYC, preko Austriana je bilo 500e roundtrip, lufthanse 550e, a british je bio 745e... Pa ako su tako bezobrazni, i neka što odu....

Jat je imao cabin load factor od 81% na toj ruti, što je fenomenalno.
 
Možda nekome zvuči glupo, ali kompanije koje posluju, odnosno u ovom slučaju lete za jedan grad, govore o tom gradu i o tom tržištu. British Airways ima strategiju da privlači platežno sposobnije putnike i poslovni svet... koga očigledno na ovoj relaciji nema. Mogu da zamislim nekog poslovnog čoveka koji od sekretarice dobija odgovor: BA doesn't fly there :) To me podseća na izjave: "There's nothing but a Hyatt in Belgrade!?"

No, ako je nekome za utehu, ČSA je obustavio sve letove između Praga i Velike Britanije i prepustio to tržište drugima...
 
Odluka Britiš ervejza da ukine liniju Beograd - London posledica postojanja viza za Veliku Britaniju i sve jače konkurencije
„Lou kost“ obara cene nacionalnim aviokompanijama

Beograd - Odluka Britiš ervejza da od zimske sezone zbog neisplativosti rute prestane da leti na liniji Beograd - London, došla je kao iznenađenje za mnoge, naročito kada se zna da je ova kompanija nedavno čak povećala broj svojih letova iz Beograda ka glavnom gradu Velike Britanije sa pet na sedam nedeljno. Iako je moguće da je na odluku najvećeg britanskog operatera uticala i konkurencija niskotarifnog prevoznika Viz era, koji je nedavno veoma uspešno počeo da saobraća do aerodroma London - Luton, podaci pokazuju da Britiš ervejzu ni pre dolaska novog igrača nije išlo dobro na ovoj liniji.

Prema zvaničnim podacima, u prvih šest meseci 2010. ova kompanija je zabeležila pad broja prevezenih putnika sa aerodroma Nikola Tesla do Hitroua za čak 6,8 odsto, dok je Jat ervejz upisao još veći pad od 9,6 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Budući da se radi o vremenu kada se ova dva prevoznika nisu suočavala sa niskotarifnim konkurentom na ovoj liniji, razlog za loše performanse treba tražiti na drugom mestu. Prema ocenama stručnjaka, glavni krivac je činjenica da građanima Srbije za ulazak u Veliku Britaniju još uvek treba viza, što London stavlja u podređen položaj u odnosu na gotovo sve druge evropske zemlje u koje Srbi sada mogu slobodno da putuju. To bi samo po sebi smanjilo broj putnika u Veliku Britaniju, ali kada se zna da je veliki broj građana zapravo koristio London samo kao tranzitnu luku za nastavak putovanja preko okeana, a da Hitrou gubi dominaciju u tranzitnom saobraćaju s obzirom da se recimo iz Nemačke sada može putovati na praktično bilo koju destinaciju, jasno je da putnici iz Srbije imaju sve manje razloga da kupuju karte za London.

S druge strane, uticaj dolaska niskotarifnih operatera na situaciju na tržištu teško se može poreći. Kada je Viz er najavio dolazak, Britiš ervejz je reagovao povećanjem broja letova. Slična situacija bila je i na liniji za Beč, na kojoj su tradicionalno saobraćali Jat i Ostrijan erlajns. Po najavi dolaska niskotarifnog operatera Niki, Ostrijan je takođe povećao broj letova, uspevši da podigne broj svojih putnika za 24,9 odsto.

Generalni direktor Aerodroma Nikola Tesla Velimir Radosavljević kaže da sudeći po statistici, niskotarifne kompanije samo povećavaju broj putnika, ali ih ne preuzimaju od redovnih kompanija, s tim što su putnici zadovoljni njihovim „blagotvornim uticajem na cene karata nacionalnih aviokompanija“.

- Naš aerodrom ima izuzetan potencijal, jer pokriva teritoriju sa velikim brojem stanovnika, a tehnički je opremljen na svetskom nivou. Međutim, putnici će moći da u potpunosti iskoriste naše mogućnosti tek kroz masovnu ponudu niskotarifnih letova. Moramo, nažalost, priznati da je kupovna moć našeg stanovništva mala. Neko ko do sada nije putovao avionom ili je koristio druga prevozna sredstva, odlučiće se za avio-prevoz samo ako je putovanje dvostruko ili trostruko jeftinije - kaže Radosavljević.

Da su niskotarifne aviokompanije i u Srbiji našle plodno tle pokazuje podatak da je na liniji za London ukupni broj prevezenih putnika povećan za 27,1 odsto dolaskom Viz era (koji na toj ruti već drži 27,8 odsto putnika), dok je od početka rada Nikija, na liniji za Beč došlo do rasta od čak 42 odsto. Ukupan tržišni udeo „jeftinih“ avioprevoznika koji saobraćaju sa beogradskog aerodroma prošle godine je bio 4,56 odsto, do 20. septembra ove godine dostigao je 7,02 odsto, a očekuje se da će se do kraja decembra popeti na osam do devet procenata, što bi bilo duplo više nego u 2009.

Iako nacionalni i „loukost“ operateri računaju na različite kategorije klijenata, evidentno je da dolazak jeftinije konkurencije zaista obara cene etabliranih aviokompanija. Tako je, primera radi, na liniji za Beč najjeftinija karta pre dolaska Nikija bila 217 evra, a sada i Jat i Ostrijan u ponudi imaju i karte po ceni od 99 evra. Sam Niki naravno drži najnižu cenu od 58 evra.

Dolazak niskotarifnih aviokompanija i nacionalnih prevoznika koji do sada nisu leteli iz Beograda, značajan je i za Aerodrom Nikola Tesla, koji je u prvom kvartalu ove godine zabeležio rast od pet odsto, u drugom 10 odsto, a u julu i avgustu broj prevezenih putnika je rastao čak po 14 i 19 procenata. Koliko juče, iz beogradske vazdušne luke saopšteno je da će švajcarski nacionalni avio-prevoznik Svis, od 17. decembra ove godine udvostručiti broj svojih letova na liniji Beograd - Cirih. Novouvedeni letovi ce se obavljati ponedeljkom, sredom, petkom i nedeljom u 09.40, a utorkom, četvrtkom i subotom u 19.55.

„Na ovaj način će se putnicima još više poboljšati ponuda Star alijanse, ciji je u Evropi nosilac nemačka Lufhansa, a jedan od članova je i Svis. To se posebno odnosi na mogućnost transfernog putovanja ka drugim kontinentima“, saopšteno je iz Aerodroma Nikola Tesla.
Izvor: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomi...onalnim_aviokompanijama.4.html?news_id=199946
 
Merači buke, pa kazne za pilote

Piloti stranih kompanija sve češće uznemiravaju Beograđane: znajući da nema merača buke, lete nisko kako bi vežbali vizuelno sletanje

Piloti stranih aviokompanija sve češće Beograd koriste kao poligon za vežbanje vizuelnog sletanja. Svesni da duž vazdušnog koridora od Avale preko Miljakovca prema aerodromu “Nikola Tesla” nema merača buke, lete na visini od samo 300 do 400 metara čime i te kako uznemiravaju građane i naseljena mesta, koja su udaljena od Surčina. Kako je to dozvoljena visina za vizuelni prilaz, aviokompanije ne snose posledice, ali da ima merača buke sigurno bi pljuštale kazne.

U Direktorat vazduhoplovstva pristižu prijave građana. Tako je zbog vizuelnog sletanja prijavljena i nemačka “Lufthansa”. Prema navodima podnosioca prijave, avion je leteo toliko nisko da se golim okom mogao videti tip aviona - “erbas 319”, ragistarska oznaka kao i da je reč o nemačkoj avikompaniji, a buka je bila nesnosna. Direktorat reaguje na svaku prijavu, pa je tako u slučaju “Lufthanse” ubrzo stigao i odgovor.

- Najpribližniji radarski snimak pozicije aviona ukazuje da je vazduhoplov bio ispod propisane visine za instrumentalno sletanje, ali kako je reč o proceduri za vizuelno letenje, dozvoljena minimalna visina je 300 metara iznad naseljenog mesta, što je pilot ispoštovao - navode u Direktoratu. - Svesni smo da je avion mogao da izazove povećanje buke, ali to nije nadležnost Direktorata.
Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:300994-Meraci-buke-pa-kazne-za-pilote
 
Жалбе путника
Београдски аеродром мали за пртљаг

У ваздушној луци „Никола Тесла” кажу да немају предвиђене капацитете за чување кофера путника, па туристи који би да обиђу Београд морају да „вуку” ствари до центра града

Свако ко слети на београдски аеродром „Никола Тесла” дoживеће непријатно изненађење уколико пожели да остави кофер на чување јер у нашој ваздушној луци не постоји место где је могуће оставити пртљаг. Због тога су они који неретко имају и десетак сати између два лета, а затекну се у нашој престоници и пожеле да је обиђу, принуђени да торбе и ранчеве вуку до града или да их оставе на чување код рођака и пријатеља.

Премда интересовања путника има, на аеродрому „Никола Тесла” за „Потрошач” потврђују да не постоји могућност остављања кофера на чување.

– Не пружамо ту врсту услуге јер за то немамо предвиђене капацитете. Није предвиђено да ту услугу обезбедимо путницима јер то не спада у основну аеродромску понуду. Неки аеродроми у свету то имају, а неки немају – кратко су прокоментарисали у служби за информисање аеродрома „Никола Тесла”.

На ову чињеницу указао нам је читалац из Ужица који је до лета за Лондон имао неколико сати паузе у Београду.

– Хтео сам да одем до Калемегдана и центра града и супрузи која је Иркиња покажем српску престоницу. Покушао сам негде на аеродрому да одложим ствари, али безуспешно, па сам неколико тешких пртљага морао да понесем до града јер ми је лет био тек за неколико сати – каже овај читалац који се пожалио редакцији „Потрошача”.

Наш аеродром, међутим, није усамљен у томе да овакву услугу не обезбеђује путницима. Исто је и на појединим ваздушним лукама у региону. Ни на аеродрому „Загреб” није могуће оставити пртљаг на чување. На интернет порталу ове зрачне луке објаснили су путницима и због чега.

– Законски и подзаконски акти Републике Хрватске којима су регулисане мере заштите ваздушног саобраћаја од дела незаконитог ометања на зрачним лукама не предвиђају постављање гардеробног простора за привремено одлагање путничких пртљага на аеродромима – објашњавају.

И док су због тога они које посете ове градове принуђени да натоварени крену у обилазак, на аеродромима у западним метрополама чувају пртљаге својих путника. Наравно, због пооштрених мера безбедности, кофер ће као и пре уласка у авион бити детаљно скениран, а цене се разликују од града до града. Тако, чувени лондонски аеродром „Хитроу” пружа путницима ту слугу. Због безбедности нема ормарића у које путници сами могу да оставе пртљаг, већ се предају запосленима на чување, а цена је осам фунти за 24 сата.

И аеродром ЏФК у Њујорку омогућава путницима да оставе кофер. Цена код њих зависи од тежине и величине торбе и креће се од четири до 11 долара на дан.

Због тога може звучати као парадокс то што ту врсту услуга путницима пружају и аутобуска и железничка станица у Београду, као и поједине изван главног града. Иако изгледом и опремљеношћу далеко заостају за сјајем аеродрома, то је, како кажу, једна од најједноставнијих понуда коју имају.

– На главној железничкој станици у Београду постоји служба за услуге остављања, односно чувања пртљага. Овакве службе постоје и на железничким станицама у Нишу и Новом Саду. Цена услуге чувања пртљага је 110 динара за 24 часа по једној торби и иста је на свим станицама на којима пружамо ову услугу – рекли су у „Железницама Србије”.

Ова цена далеко је повољнија него у европским метрополама, будући да је, поређења ради, за остављање кофера на најновијој и модерној берлинској „Хауптбанхоф” железничкој станици потребно издвојити пет евра.

Пртљаге путника чувају и на Београдској аутобуској станици, а цена је 130 динара на дан.

– Услугу чувања пртљага омогућавамо у гардероби која се налази код перона један, тачније поред рампе за излазак аутобуса са перонског простора. Гардероба ради сваки дан у времену од шест до 22 часа – рекли су нам на Београдској аутобуској станици.

С. Деспотовић
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Beogradski-aerodrom-mali-za-prtljag.sr.html
 
Defibrilatori spasavaju živote - Reanimacija na javnim mestima

Fudbaler holandskog Ajaksa Evander Sno doživeo je srčani udar na prijateljskoj utakmici sa Viteseom nakon samo dvadesetak minuta pošto je ušao u igru, a život mu je spasen jedino zahvaljujući brzoj intervenciji lekara koji su primenom mobilnog defibrilatora uspeli da ga povrate u život.

Prvi aparati za reanimaciju postavljeni su ovog marta na Beogradskom aerodromu, ali tokom ovih poslednjih meseci nisu korišćeni jer nije bilo putnika kojima je trebala pomoć zbog zastoja srca. Uskoro se planira da grad dobije desetak ovakvih defibrilatora koji će biti postavljeni na prometnim mestima, a za rad na njima biće obučeni ljudi koji će tako moći da pruže pomoć osobi kojoj je pozlilo zbog zastoja srca.

Na aerodromu „Nikola Tesla“ nalazi se ukupno pet aparata za reanimaciju. Jedan je pored transfer šaltera u tranzitnom holu aerodroma, drugi u holu za podizanje prtljaga, a treći je u holu za doček putnika, dok služba hitne pomoći na aerodromu raspolaže sa još dva dodatna prenosna defibrilatora. Prilikom upotrebe defibrilatora automatski se aktivira SIM kartica. Ona šalje poziv dežurnom doktoru hitne pomoći, koji tako može stići u najkraćem mogućem roku.

– U Srbiji od posledica infarkta godišnje umre 7.000 ljudi na ulici ili radnom mestu i to dok čekaju da stigne Hitna pomoć. Infarkt je urgentno stanje i svaki je minut bitan, a ovaj aparat omogućava te neophodne minute. Očekujemo da će u naredne dve godine u svim većim gradovima u Srbiji biti postavljeni defibrilatori na prometnim mestima kao što su stanice, aerodromi, stadioni, pozorišta, bioskopi, sajmovi, tržni centri – kaže direktor Hitne pomoći Nenad Ivančević.

Rezultati pilot-studije koja je u toku u Nišu pokazaće koliko je projekat uspešan, a znaće se i ostali podaci – recimo, gde će aparati biti postavljeni, koliko će ih biti, kao i koliko će ljudi biti obučavano.

– Defibrilator je mobilni aparat, postavljen je na javnom mestu u staklenom kućištu da se vidi gde je, a u slučaju da nekome pozli usled infarkta, obučeni reanimator treba da razbije kućište i upotrebi aparat. To je pomoć koja se pruža pacijentu do dolaska hitne pomoći – objašnjava doktor Nenad Ivančević.

Dodaje da će obukom biti obuhvaćeno tradicionalno, ambulantno, ali i netradicionalno osoblje. Tradicionalno podrazumeva policiju, vatrogasce, obezbeđenje, avionsku posadu, crveni krst, dakle sve one koji su uvek prisutni na određenim javnim mestima. Netradicionalno osoblje su građani koji će takođe imati priliku da se edukuju za reanimaciju usled infarkta. U ovu grupu ulaze radnici na javnim mestima i porodice čiji su članovi visokorizični pacijenti. Aparat analizira ritam srca i na osnovu toga daje glasovna uputstva reanimatoru o potrebi da se koristi elektrošok. Najvažniji zadatak reanimatora je da održava prohodnost vazdušnog puta, disanje i cirkulaciju bez upotrebe ostale opreme i drugih zaštitnih sredstava.

Korisnost postupka koji se stručno zove defibrilacija prve linije je potvrđena na većini velikih aerodroma na svetu, a broj života koji su spaseni ovim putem je ohrabrujuće veliki. Tako i Aerodrom “Nikola Tesla” ima osoblje koje je obučeno da interveniše u kritičnim situacijama kada dođe do infarkta.
Izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/208937/Reanimacija-na--javnim-mestima
 
Danas su leteli veoma nisko avioni,svi su bili vidljivi golim okom po ovom nevremenu.Zna li neko zasto je tako?
 
mozda da ne bi leteli kroz oblake, da izbegnu najgoru turbulenciju
 
BOING 727 YU AKF SPREMA SE da postane dio stalne postavke muzeja vazduhoplovstva :pob:
 
Vrh