Aerodrom Nikola Tesla - (Avijacija)
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
Dvanaest godina za redom, aerodrom "Inčon" kod Seula proglašavan je za najbolji u oblasti usluga – ujedno je i najčistiji, drugi je u svetu po prometu robe, sedmi po broju putnika. Nadležni tvrde da je prosečno vreme odlaska i dolaska na aerodrom 19, odnosno 12 minuta, što je dvostruko brže od svetskog proseka, a imaju i jednu od najbržih carinskih procedura. Međunarodni aerodrom "Inčon", sa turskim i kiparskim partnerima, ušao je u najuži izbor za kupovinu koncesije aerodroma "Nikola Tesla".
Tehnološki – aerodrom je izuzetno opremljen, ima više od 100 aparata na kojima možete da se prijavite za let, a on će vam reći kako da do njega stignete.
edna od najvećih atrakcija na aerodromu "Inčon" je i robot vodič koji vas može dovesti do željene destinacije.
Na aerodromu saobraća i magnetni voz "Magleev". Na šine je nemoguće stati dok se ne zaustavi, jer se tek tada otvaraju vrata, što je bezbedno za putnike. Vožnja je besplatna jer je u eksperimentalnoj fazi, tako da mnogi dolaze samo da bi se vozili.
Postoji i nekoliko soba u kojima vernici mogu na miru da se pomole. "Djuti fri šopovi" koji zapošljavaju tri stotine ljudi, ocenjeni su kao najbolji na svetu.
"Kupci najviše traže pića, korejsku kozmetiku koja je veoma popularna na istoku i crveni ginseng", kaže Kim Hi Jong, pi-ar "Djuti fri" lanca.
Aerodrom ima zaseban izložbeni centar u kome predstavljaju etape izgradnje aerodroma. Ekipa RTS-a gledala je promo-film o gradnji i maketu kako će na kraju izgledati.
"Dolaze nam državni zvaničnici iz stranih zemalja, diplomate i zvaničnici naše vlade. Imamo oko 800 posetilaca dnevno, a do sada ih je bilo oko 20.000. Upoznajemo ih sa istorijom našeg aerodroma od 1991. godine", kaže Von Dži Mun, pi-ar službi putničkih terminala.
Aerodromski Terminal 1 može da primi oko 54 miliona putnika godišnje, što nije dovoljno, pa zbog toga grade novi.
Terminal 2 gradi se osam godina i biće otvoren u januaru pred otvaranje Zimskih olimpijskih igara koje je dobila Južna Koreja. On je površine 39,4 hektara i kada bude bio gotov, zajedno sa terminalom broj jedan, moći će da prihvati oko 72 miliona putnika godišnje.
Novi terminal imaće prirodnu svetlost, a korišćenjem solarnih panela i geotermalnih pumpi uštedeće 40 odsto energije.
U šest kargo-centara, površine milion i po kvadratnih metara, u tri smene radi 5.000 ljudi. Stalne obuke o bezbednosti smanjile su broj povreda na radu i godišnje ih bude jedna do dve.
"Veoma sam ponosan jer doprinosim rastu nacionalnog dohodka i zadovoljan sam što od svog rada istovremeno mogu da izdržavam porodicu", kaže radnik Jang Sinhi.
U kargo-centru rade devet sati dnevno, a prosečno zarađuju od 3.500 do 4.000 dolara mesečno.
"Prošle godine kroz skladišta je prošlo dva miliona 700 hiljada tona robe, što na mesečnom nivou iznosi oko 220.000 tona. Najveći deo čine elektronska i aj-ti oprema", rekao je Daniel Kim, menadžer skladišta robe aerodroma "Inčon".
Generalni direktor aerodroma kaže da "Inčon" proširuju bez pomoći države, jer imaju velike komercijalne prihode, kakve bi obezbedili i Aerodromu "Nikola Tesla", ako dobiju koncesiju.
"Samo 20 odsto prihoda vašeg aerodroma dolazi od usluga koje ne pripadaju avio-prevozu, i to mora da se poboljša da biste stali na svoje noge i mogli sami da se razvijate. Trudićemo se da budete ekološki i zeleni aerodrom kao što je i trend u svetu i nećemo štedeti truda u toj saradnji i podršci", kaže generalni direktor Čang Iljung.
Na aerodromu organizuju i koncerte klasične muzike, a imaju i Korejski kulturni centar, koji za putnike organizuje nekoliko puta dnevno predstavu tradicionalne šetnje kralja i kraljice.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... odrom.html
Tehnološki – aerodrom je izuzetno opremljen, ima više od 100 aparata na kojima možete da se prijavite za let, a on će vam reći kako da do njega stignete.
edna od najvećih atrakcija na aerodromu "Inčon" je i robot vodič koji vas može dovesti do željene destinacije.
Na aerodromu saobraća i magnetni voz "Magleev". Na šine je nemoguće stati dok se ne zaustavi, jer se tek tada otvaraju vrata, što je bezbedno za putnike. Vožnja je besplatna jer je u eksperimentalnoj fazi, tako da mnogi dolaze samo da bi se vozili.
Postoji i nekoliko soba u kojima vernici mogu na miru da se pomole. "Djuti fri šopovi" koji zapošljavaju tri stotine ljudi, ocenjeni su kao najbolji na svetu.
"Kupci najviše traže pića, korejsku kozmetiku koja je veoma popularna na istoku i crveni ginseng", kaže Kim Hi Jong, pi-ar "Djuti fri" lanca.
Aerodrom ima zaseban izložbeni centar u kome predstavljaju etape izgradnje aerodroma. Ekipa RTS-a gledala je promo-film o gradnji i maketu kako će na kraju izgledati.
"Dolaze nam državni zvaničnici iz stranih zemalja, diplomate i zvaničnici naše vlade. Imamo oko 800 posetilaca dnevno, a do sada ih je bilo oko 20.000. Upoznajemo ih sa istorijom našeg aerodroma od 1991. godine", kaže Von Dži Mun, pi-ar službi putničkih terminala.
Aerodromski Terminal 1 može da primi oko 54 miliona putnika godišnje, što nije dovoljno, pa zbog toga grade novi.
Terminal 2 gradi se osam godina i biće otvoren u januaru pred otvaranje Zimskih olimpijskih igara koje je dobila Južna Koreja. On je površine 39,4 hektara i kada bude bio gotov, zajedno sa terminalom broj jedan, moći će da prihvati oko 72 miliona putnika godišnje.
Novi terminal imaće prirodnu svetlost, a korišćenjem solarnih panela i geotermalnih pumpi uštedeće 40 odsto energije.
U šest kargo-centara, površine milion i po kvadratnih metara, u tri smene radi 5.000 ljudi. Stalne obuke o bezbednosti smanjile su broj povreda na radu i godišnje ih bude jedna do dve.
"Veoma sam ponosan jer doprinosim rastu nacionalnog dohodka i zadovoljan sam što od svog rada istovremeno mogu da izdržavam porodicu", kaže radnik Jang Sinhi.
U kargo-centru rade devet sati dnevno, a prosečno zarađuju od 3.500 do 4.000 dolara mesečno.
"Prošle godine kroz skladišta je prošlo dva miliona 700 hiljada tona robe, što na mesečnom nivou iznosi oko 220.000 tona. Najveći deo čine elektronska i aj-ti oprema", rekao je Daniel Kim, menadžer skladišta robe aerodroma "Inčon".
Generalni direktor aerodroma kaže da "Inčon" proširuju bez pomoći države, jer imaju velike komercijalne prihode, kakve bi obezbedili i Aerodromu "Nikola Tesla", ako dobiju koncesiju.
"Samo 20 odsto prihoda vašeg aerodroma dolazi od usluga koje ne pripadaju avio-prevozu, i to mora da se poboljša da biste stali na svoje noge i mogli sami da se razvijate. Trudićemo se da budete ekološki i zeleni aerodrom kao što je i trend u svetu i nećemo štedeti truda u toj saradnji i podršci", kaže generalni direktor Čang Iljung.
Na aerodromu organizuju i koncerte klasične muzike, a imaju i Korejski kulturni centar, koji za putnike organizuje nekoliko puta dnevno predstavu tradicionalne šetnje kralja i kraljice.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... odrom.html
Potpuno sam siguran da će, u slučaju da dobiju koncesiju, pretvoriti BEG u mini kopiju ICN. Odmah ima da naprave maglev konekciju, instaliraju robote vodiče, prebace čitav kompleks na solarne i geotermalne izvore energije, otvore muzej i koncertnu dvoranu, i naravno udesetostruče plate zaposlenima.
varos kapija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.10.2007.
- Poruke
- 1.414
- Pohvaljen
- 2.324
AERO: Rekordan septembar na Aerodromu, rast putnika 9%
Tokom septembra beogradski Aerodrom “Nikola Tesla” (AERO) opslužio je 567.223 putnika, što je 9,2% više nego u istom periodu prethodne godine, saopšteno je iz ove kompanije. Povećanje je prošlog meseca zabeleženo i u prometu robe i pošte, pri čemu je prevezeno 2.301 tona robe i pošte, što je 48% više nego u septembru 2016. godine, kažu sa Aerodroma “Nikola Tesla”. “U prva tri kvartala, Aerodrom je uslužio 4,15 miliona putnika, što je porast od 8,9% u odnosu na isti period prošle godine. U istom periodu prevezeno je i 17.251 tona robe i pošte, što je 38% više nego 2016”, navode u kompaniji.
Tokom septembra beogradski Aerodrom “Nikola Tesla” (AERO) opslužio je 567.223 putnika, što je 9,2% više nego u istom periodu prethodne godine, saopšteno je iz ove kompanije. Povećanje je prošlog meseca zabeleženo i u prometu robe i pošte, pri čemu je prevezeno 2.301 tona robe i pošte, što je 48% više nego u septembru 2016. godine, kažu sa Aerodroma “Nikola Tesla”. “U prva tri kvartala, Aerodrom je uslužio 4,15 miliona putnika, što je porast od 8,9% u odnosu na isti period prošle godine. U istom periodu prevezeno je i 17.251 tona robe i pošte, što je 38% više nego 2016”, navode u kompaniji.
Mogli bi smo da kao sto smo prognozirali rast putnika za 2017god, da okusamo procene i srecu za najvisu ponudjenu cenu za koncesiju BG AERO i da negde ostane zbirno zapisano dok se ne otvore ponude za 1.5-2 meseca.
Moja prva odokativna procena izmedju 350-380 mil Eur za 25 godisnju koncesiju.
Moja prva odokativna procena izmedju 350-380 mil Eur za 25 godisnju koncesiju.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=481979#p481979:3iy6drir je napisao(la):
Djavo je u detaljima:
4.5M X 17$ prosecna Aeordromska Taksa i recimo na samo pola putnika se to racuna= 38M USD
17.251 MT x da kazemo 3USD per KG (https://www.freightos.com/portfolio-ite ... st-prices/)= 51M USD
4.5M Putnika ce u proseku da potrosi u proseku 10USD (sendvici i kafe) na samom aerodromu 45M
U ostale prilive aerodrome nisam ulazio.
Ovo je grubo gruba racunica od oko 130M USD priliva godisnje na aerodromu.
Sad ako aerodrom trosi 120M godisnje smatram da aerodrom treba pod hitno na koncesiju, ali ako pricamo oko 70-100M onda samo bolji menadzment.
Jer zaista smatram da nas aerodrom jos nema ni 5 iskoristenog potencijala. Naaerdromu treba da bude duplo vise kafica, restorana, malih potrosackih mesta.
Aerodromski hotel sa izdavanjem soba na sat (kao svuda u svetu).
Mini kazino-
........
Moje misljenje )
http://www.belex.rs/trgovanje/informator/AERO
Lukarts ne valja ti racunica - prihod BG Aerodroma u 2016god je bio 8.53 mlrd dinara tj oko 70mil eur.
Rashodi u 2016god su bili nesto vise od 5mlrd dinara, tj oko 40mil eur
Dobite pre poreza je 3.5mlrd dinara , a neto dobit posle poreza 2.95mlrd dinara
Od tih 2.95mlrd dinara neto dobiti, za dividende drzavi i malim akcionarima je otislo nesto manje od 2mlrd dinara, a oko 1mlrd dinara je otislo u investicije.
Lukarts ne valja ti racunica - prihod BG Aerodroma u 2016god je bio 8.53 mlrd dinara tj oko 70mil eur.
Rashodi u 2016god su bili nesto vise od 5mlrd dinara, tj oko 40mil eur
Dobite pre poreza je 3.5mlrd dinara , a neto dobit posle poreza 2.95mlrd dinara
Od tih 2.95mlrd dinara neto dobiti, za dividende drzavi i malim akcionarima je otislo nesto manje od 2mlrd dinara, a oko 1mlrd dinara je otislo u investicije.
Ja sam iskoristio grube podatke na osnovu putnika i robe. Naravno da to nije ni priblizno tacnoj racunici. Ali na osnovu podataka dolazim do zakljucka da na ulozienih 40M Eur (Rashodi ) Ostvaruje se profit posle poraza je oko 25M Eur (Decijim jezikom receno). To nije uopste lose, sad optimizacija i unapredjenje usluga i realno aerodrom u nikakvu koncesiju. Sam da se lepo razvije!
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Incheon International Airport Corporation, koji se kvalifikovao za poslednju fazu na tenderu za izbor koncesionara za Aerodrom “Nikola Tesla” (AERO), saopštio je da planira eksponencijalni rast prihoda ove kompanije ukoliko postane koncesionar. “Tek 20% prihoda Aerodroma “Nikola Tesla” trenutno se generiše iz usluga koje se ne odnose na sam prevoz putnika. Ovaj segment mora biti značajno poboljšan kako bi se omogućio kontinuirani razvoj kompanije i oslonac na oba poslovna segmenta. Takođe, želimo da Aerodrom postane ekološki orijentisan u skladu sa svetskim trendovima, te ćemo obezbediti značajnu saradnju i podršku u ovoj oblasti, takođe”, rekao je predsednik kompanije Chung Il-young. Incheon International Airport Corporation u koncesionom postupku nastupa u konzorcijumu sa turskom kompanijom Ic Ictas Altypi i ruskom firmom VTB Capital. Poslednji rok za podnošenje obavezujućih ponuda je 23. novembar, nakon što je u dva navrata produživan.
Naravno. Strani potencionalni koncesionar jasno uviđa gde mogu da se zarade dodatni novci, ali uz uslov da ostane i ono što čini sadašnjih 80% prihoda. To je jedino moguće ako se koncesijom jasno istakne monopol ANT-a, kako bi i u narednim decenijama koncesionar mogao da skida kajmak, i iznosi velike svote novca iz zemlje. Dakle sva njegova ulaganja su isključivo u cilju dodatne zarade, i to je apsolutno legitimno sa njegove strane.
Dakle on nudi nož, i želi našu pogaču.
Ali mi trenutno držimo pogaču i imamo i svoj nož.
Sve što je potrebno aerodromu na kratak i srednji rok može da finansira samostalno, a na duži rok uz malu pomoć države. Jedini uslov je da stranački parcovi se drže podalje. A opet i oni su manje gladni i besni od ovih belosvetskih prevejanih i stalno još gladnih štakora.
Dakle on nudi nož, i želi našu pogaču.
Ali mi trenutno držimo pogaču i imamo i svoj nož.
Sve što je potrebno aerodromu na kratak i srednji rok može da finansira samostalno, a na duži rok uz malu pomoć države. Jedini uslov je da stranački parcovi se drže podalje. A opet i oni su manje gladni i besni od ovih belosvetskih prevejanih i stalno još gladnih štakora.
Jesu manje gladni ali su ujedno nesposobni da realizuju bilo šta od potencijala aerodroma.
Tako dolazimo u lose-lose situaciju: ili ćemo dati aerodrom u koncesiju stranim štakorima koji će ga vrhunski razviti ali u isto vreme isisati sve pare iz njega, ili ćemo ga ostaviti domaćim štakorima koji će ga samo delimično isisati ali će aerodrom ostati nerazvijen i nikada neće ostvariti ono što realno može.
Šta god da bude, neće ispasti dobro na duži rok.
Tako dolazimo u lose-lose situaciju: ili ćemo dati aerodrom u koncesiju stranim štakorima koji će ga vrhunski razviti ali u isto vreme isisati sve pare iz njega, ili ćemo ga ostaviti domaćim štakorima koji će ga samo delimično isisati ali će aerodrom ostati nerazvijen i nikada neće ostvariti ono što realno može.
Šta god da bude, neće ispasti dobro na duži rok.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=483819#p483819:23kqq2ya je napisao(la):
они истичу да је проблем што је само 20% прихода од НЕаеродромских услуга, не од аеродромских. монополизација може само да повуче повећање прихода од аеродромских услуга, не од тих других. приход од НЕаеродромских услуга се повећава тако што се путницима понуде додатни садржаји, нове продавнице, нови кафићи, бисокоп, хотел и сл. а за то ти не треба монопол у држави. а и реално, Ниш за годину дана генерише путника као Београд током лоших месеци (фебруар, новембар), тако да сумњам да Ниш ишта смета Београду