Србија гради најсавременију контролу летења
Изградња објекта од 9.000 квадратних метара на Аеродрому "Никола Тесла", напредује према плану. Тако ће Србија почетком 2011. године добити најсавременију контролу летења у региону. Центар ће служити у војне и цивилне сврхе.
Завршетак изградње објекта у којем ће на 9.000 квадратних метара на Аеродрому "Никола Тесла", бити смештена најсавременија контрола лета у региону, предвиђен је за почетак 2011. године. Радови на згради које са 18 милона евра кредитира Европска инвестициона банка, напредују према плану.
Консултант у послу је немачка контрола летења, а када се заврши, центар ће служити и у војне и у цивилне сврхе.
Инфраструктура контроле лета оштећена у НАТО бомбардовању још се обнавља. Да би се смањили трошкови и испунили услови Европе о контоли ваздушног саобраћаја Регионални центар на аеродрому "Никола Тесла" биће од 2011. године око и ухо и војне, и цивилне контоле нашег неба.
У новој згради обласне контоле летења моћи ће истовремено да ради 50 контролора који ће контролисати и до 4.000 авиона дневно.
"Очекујемо да ће се изградња овог објекта завршити до краја 2010. године и у њега ће бити смештен најсавременији систем контроле летења. На пролеће 2011. године Србија ће имати најмоћнији систем контоле летења на свету", рекао је директор контоле летења ЦСГ Никола Станков.
Генерал Драган Катанић командант РВ И ПВО Војске Србије истакао је да је изградња оваквог центра значајна јер ће ваздушни простор бити обједињен, а биће укључена и Црна Гора.
Зграда се прави по посебном режиму безбедности, а на међународном конкурсу победио је домаћи конзорцијум.
"Представљамо енергетски ефикасну и паметну зграду и максимално са свим системима, преко 40 врста инсталација и центрима за безбедност, посебним центрима за надзор и управљање свих врста инсталација и представља један од најпаметнијих објеката који се гради у овом делу Европе", рекао је Радомир Лалић из предузећа "Машинопројект Цопринг".
Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић у разговору са директорима из авиосаобраћаја у обиласку тог градилишта навео је да судбина авиопревоза и наше националне компаније, као и њихов опстанак у тржишним условима, после усвајања споразума о отвореном небу, зависе од договора о заједничкој стратегији свих одговорних у авиосаобраћају.