Најљигавија чињеница у свему овоме, уз бесрамно пренемагање потпуно ненадлежног председника републике, јесте то што у Нишу сада демонстрира Зоран Живковић. А он је изразити, можда и најгласнији противник територијалне децентрализације Србије међу активним политичарима. Мислим, ем што знам човека, ем су доступне његове изјаве на ту тему, док је Динкић гурао регионалну платформу.
А територијална децентрализација Србије је једини услов да се неким међународним аеродромом одрживо управља из неког места које није Београд (добро, и Нови Сад). Ниш је, људи, презадужен град, град-губиташ који живи на државној сиси. Наша опозиција неће много постићи феудалном агендом по сваку цену.
Сад, ко се спремио да напише како ја не волим Јужну пругу, нека зна да је мени мама Врањанка, а да сам ја мамин син. Волим југ колико и Београд; зато бих му и помогао - из Београда.
Апропо Алена Шћурица Пургера, професионалцу у сфери спиновања и јефтине пропаганде не може да промакне његова бесмислена, претерана и пренаглашена критика концесионара загребачког аеродрома. Мислим, питали су се људи још пре 35 година зашто Загреб има онакву рупу од аеродрома, онда коначно дође неко и направи супер терминал, а неки тамо... Шћуриц га пљује због тривијалности - све док концесија београдског аеродрома не постане готова ствар, када Шћуриц одједном, без икаквог реалног повода, окреће плочу.
Ненаивна особа ту схвата да пориви за толико писаније на Танго сиксу нису алтруистичке природе. Они други, међутим, верују у Дједа Божићњака.
Има и једна анегдота: Шћуриц Пургер написа дебилни текст како је осамдесетих у Југославији, конкретно у Загребу, за разлику од данашњег времена, летење авионом било доживљај и авантура, да су познаници са Јаруна две недеље унапред знали да ће његова кева са Трешњевке летети, кад му један Београђанин одговори да код нас то ипак није било тако, да је авионом са друговима из основне школе путовао и на рекреативну наставу у другом основне. Неколико пристојних порука касније, и Пургер одлепи као шипарица и поче да сикће. Кад Пера Војиновић убрзо доби љубазно али мушко писмо, и Пургер исте вечери одлучи да промени плочу.
И, наравно, тек не може промаћи пажљивом оку још бесмисленија апологија идиотског концепта "бутик компаније" Ер Србије - све док свима није постало јасно да је то пропало.
Тако се то ради, кад се ради - за некога. Живи ми били наивни, на вама је Царство Небеско
Али, чувајте се лажних пророка.