Čekaj, jel papir odlučuje o tome da li će u Nišu biti vojna baza, ili odlučuje vlast? Kakve veze ima u čijoj je nadležnosti aerodrom, kad o tome odlučuje vlast. Ne razumem šta hoćeš da kažeš, da je aerodrom ostao u vlasništvu Niša, mogao bi da preraste u vojnu bazu. A ovako pošto je u vlasništvu države, to nikad neće moći??? Pratim i vojne i geopolitičke teme već 10 godina al ovo je prvi put da čujem tako nešto. Da
vlasništvo nad aerodromom odlučuje ko na njega sme da sleti, i to
u ratnom ili vanrednom stanju, kad važe potpuno drugačija pravila, i kad se o svemu odlučuje direktno sa državnog vrha.
Sve što im je potrebno od opreme, pa i naoružanja dopremali bi avionima na niški aerodrom u etapama u formi humanitarnih letova i humanitarne pomoći Srbiji preko Rumunije koje zvanično ne bi bile odbijane, jer zvanično ne bi bilo osnova.
Imaju svaku osnovu da odbiju. Svaka zemlja ima pravo da zabrani prelet letelice preko svoje teritorije po svom nahođenju. Pogotovu kad postoji osnovana sumnja da se nešto prevozi mimo međunarodnih propisa ili u vojne svrhe. I pogotovu kada je ta zemlja u ingerenciji NATO saveza iza koga stoji ceo zapad i koji ujedno drži u šaci i UN i sve druge međunarodne organizacije.
Sovjeti su izgradili neverovatne građevinske projekte u to doba, koje mi nećemo biti u stanju ni za 100 godina, tako da su mogli da grade i autoputeve naravno, ali su iz više razloga davali prednost motoputevima, jer su između ostalog pogodni i za prinudno sletanje aviona u slučaju rata.
Ne, kao što rekoh, gradili su magistrale da glume autoputeve jer nisu imali para i sredstava za bolje. Što je sasvim razumljivo, jer mesta kroz koja prolaze neki njihovi putevi melju čak i kamen, a kamoli asfalt i ljude koji ga prave. Ali te priče da je to bilo iz strateških razloga ne piju vodu uopšte. Uostalom kao što rekoh, platili su cenu stotinama ljudskih života. O Ruskim podvizima znam puno, čak sam pisao tekstove o njima. Ali to ne znači da ću da ignorišem činjenicu da su neke stvari uvek radili naopako, među koje spadaju i putevi (u sovjetsko doba).
I da se napokon vratimo na početni kolosek diskusije - ideja o sletanju Ruskih vojnika u Srbiju je rusofilska fantazija koja se nikad neće desiti. A ČAK i da usvojimo na trenutak da je to moguće, džaba sve kada je em tehnički neizvodljivo em nema tog ruskog generala koji bi naredio takvu misiju, niti te rivalske zemlje (u ovom slučaju NATO) koja to ne bi provalila i stopirala. Na kraju krajeva, za sprovođenje takvog vojnog plana neophodan je celovit lanac logistike i podrške. Ako ne postoji bezbedan, stalan i pouzdan način da se dopreme trupe, oprema i zalihe, sve pada u vodu. Što se videlo na primeru Slatine 99te, kad su Rusi po povlačenju VJ s Kosova kopneno zauzeli aerodrom pre dolaska NATO (i to je zaista vredno poštovanja i hvale). Ali su morali da ga predaju kad je postalo jasno da nemaju lanac snabdevanja, jer im okolne zemlje neće dozvoliti prelete. I tu se ujedno završava i rasprava po pitanju dozvole preleta.
Dakle još jedanput - od Ruskih desanta na Niški aerodrom nema ništa, ni u kom scenariju. A sve i da neko pokuša tako nešto u nekom vanrednom stanju, niti bi uspelo, niti bi imalo faktora da li je aerodrom u vlasništvu države ili grada.