Šta je novo?
Od:
Filteri

Leva obala Beograda -Borča- Ovča-Krnjača-Kotež Padinska Skela-Kovilovo-Ritovi

@Wile

E sad, gravitira se ka većoj zoni, uvek. :)

Realno, mislim da Beograd i Novi Sad teže ka tome da budu konurbacija (kao Baltimor i Vašington, npr...Detroit i kanadski Windsor, itd). Razdaljina od sat vremena autoputem je slična kao između mnogih drugih konurbacija u svetu (npr. San Francisko i San Jose)... Evropski primeri bi bili Leverkuzen-Keln-Bon ili holandski Randstad.

Zar ne postoji tema o broju stanovnika? Ili su ove dve toliko blisko vezane da ih je nemoguće odvojiti? :)
 
Википедија каже ово о урбаној зони:
European countries define urbanized areas on the basis of urban-type land use, not allowing any gaps of typically more than 200 m, and use satellite imagery instead of census blocks to determine the boundaries of the urban area. In less developed countries, in addition to land use and density requirements, a requirement that a large majority of the population, typically 75%, is not engaged in agriculture and/or fishing is sometimes used.
Kliknite za proširenje...
А о агломерацији ово:
An urban agglomeration is an extended city or town area comprising the built-up area of a central place (usually a municipality) and any suburbs linked by continuous urban area.
Kliknite za proširenje...
Дакле, по овоме су границе (непрекидног насеља) Београда отприлике: Батајница, Сурчин, Железник, Ресник, Пиносава, Болеч и Борча.
 
@Arnorian
Ah, hoćemo li da se igramo definicija?

Kao prvo, kao što dobro znaš jer piše u toj istoj Vikipediji, postoji razlika između urbane aglomeracije, metro zone i urbanizovane zone (to su tri vrlo različita pojma)... Po definiciji koju si predstavio, Boleč, recimo, sigurno ne bi bio kraj sa istočne strane, jer je u kontinualno povezan sa naseljem Zuce, koje je povezano sa Vrčinom, pa on sa Zaklopačom, ona sa Grockom, Grocka sa Brestovikom... To je deo grada s kojim sam lično upoznat... :) No, ne želim da ulazim u takve detalje jer mislim da je sitničarenje tog tipa možda bespredmetno, a sigurno nije pametno.

Ipak - treba napomenuti da postoje razlike između aglomeracija i metro zona. Koristeći istu tu Vikipediju, dolazimo do sledeće informacije:

A metropolitan area usually combines an agglomeration (the contiguous built-up area) with peripheral zones not themselves necessarily urban in character, but closely bound to the center by employment or commerce.
Kliknite za proširenje...
Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Metropolitan_area#General_definition

U tu definiciju sigurno ulaze Pazove, Pančevo, Dobanovci, Pećinci, eventualno Inđija, itd itd

Jedini razlog zašto trenutno ti delovi ne izgledaju kao deo Beograda je zato što ih je infrastrukturna i ekonomska politika zanemarila, tj. zaostaje za socio-ekonomskim razvojem grada. Takođe, siguran sam da postoje delovi "Beograda" koji administrativno pripadaju gradu, a realno ne - Obrenovac je jedan od primera, Lazarevac eventualno...

Uzmimo opet standarde Evropske Unije (mislim da je idiotski slepo ih se pridržavati, ali s obzirom da tvoj citat sam pomenjuje "evropske zemlje", onda hajmo da vidimo šta one misle o tome):

Berlin, Pariz, London, imaju veličinu LUZ (Larger Urban Zone, ekvivalenta metro-zone) od 8-12000km2, veličine od 5-10 miliona ljudi, s tim što veličina nije intimno povezana sa brojem stanovnika, te je Berlin površinski dosta veći od Londona (8-11,000 km2) ali ima više od duplo manje stanovnika (4.5 miliona prema 12). Beograd po zvaničnom sajtu grada ima površinu metro zone od 3,220 km2, na kojih bi mogli mapirati tih projektovanih 1.8 miliona korisnika. To bi značilo da je Beogradska metro zona skoro 1.4 puta gušće naseljenija od Berlinske. Zbog čega su njive i oranice u istočnoj Nemačkoj "urbanije" od srpskih? Radije, zar ne bismo mogli reći da je po sredi jedan tip predrasude koji kvalitet "urbanog" života doživljava nečim to taj život u suštini nije...? :)

Izvori:
http://en.wikipedia.org/wiki/Larger_Urban_Zone
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=201197

Opet, ne vidim kako je sve ovo blisko povezano sa Trećim Beogradom, ali eto da vratim stvari na temu tako što ću pojasniti svoj stav:

Mislim da od Trećeg Beograda u smislu velikih razvijenih delova grada a-la Novi Beograd nema ništa. Osim što je vreme takvih grandioznih razvojnih projekata prošlo u ekonomski razvijenom svetu, nema ni finansija, ni potrebe za tako nečim. Celi gradovi čuče prazni u Španiji. Ono za čim ima potrebe (što izaziva, između ostalog, i loša cenovna politika, visoka cena kvadrata, malverzacije špekulanata u centru, nizak stepen rentabilnosti) su male porodične kuće. Treći Beograd može biti nešto u stilu Kaluđerice (doduše, dosta drugačije uređenosti), i ništa više. Ali - i to će biti deo grada, tu nema sumnje.
 
@ jovanovm
sta covek jos moze reci vise od ovog napisanog
strucno, precizno, i ovozemaljski svima jasno
živeli :vops:
 
@jovanovm
Дефиниције сам дао само информативно, јер је и цела расправа око граница насеља Београд небитна. Али ме нервира глупост о 2 милиона становника, као што ме нервирају и друга претеривања из групе "Србија до Токија".

Слажем се да од "Београда 3" нема ништа, и не треба да буде. И раније сам писао да не треба да се игра са зоном Баната узводно од Панчевачко моста, јер је то водоизвориште.

Једино се не слажем с тобом да нам требају мале породичне куће. Време јефтиног бензина не може да траје још дуго. Насеља веће густине су еколошки боља. Не треба нам американизација у виду превазиђене идеје о предграђима и огромним кућама из којих на посао крећеш два сата пре почетка радног времена. Али све западне идеје код нас касне. Док се овде одомаће, тамо се већ опамете и почну да их напуштају. А код нас то опамећивање још више касни.
 
@mile- znam ja vrlo dobro sta je metropolitan area, nemoj ti da me ucis. Ali ovo nije tema o metropolitanskoj oblasti Beograda, vec o trecem Beogradu, a ja sam misljenja da uopste nema znacajnijeg rasta stanovnistva, tako da Beograd nema potrebu za trecim Beogradom, vec i neizgradjene povrsine u gradu mogu da zadovolje traznju za stanovima. Kada smo mi predstavljali strancima prezentaciju uticaja Beograda na okruzenje, ispalo je kako Beograd je uticaj funkcionalnog podrucja Beogarad pola Srbije i svi su nam se smejali. Budimo realni, kada bi se Srbija razvila i decentralizovala iz pola tih gradova ljudi ne bi imali nikakvu potrebu da dolaze u BG
 
@Arnorian
To što te nešto nervira, ne znači da nije realnost. Mislim da su to moji postovi dovoljno rasčlanili, a diskusiju možemo da nastavimo negde drugde ukoliko te interesuje. No opet, još jasnije - za bilo kakvu stambenu i graditeljsku politiku u Beogradu, moramo gledati efekat celokupne metro zone, a ne samo neki zamišljeni urbani centar od 1,2 miliona stanovnika. Ukoliko budemo uzimali kalup sa male cipele, naša (rastuća) noga u nju neće stati, i imaćemo haotičnu situaciju kao danas.

To naravno, ne znači da će se graditi Treći Beograd, ali eto - treba imati u vidu. Takođe, nisam rekao da od njega nema ništa - pročitaj me malo bolje. Nema ništa od megalomanskih projekata, to je sve, ali ako je neko stvarno ikada mislio da od megalomanskih projekata u Srbiji ima nešto realno, imam jedan prelep most da mu prodam. :)

Takođe, nisam spomenuo da nam porodične kuće trebaju, već da postoji potreba za njima (ili ako ćeš ekonomski, potražnja) zbog loših stambenih/finansijskih uslova unutar te urbanizovane zone. To je prosto kao pasulj, i vidi se u naseljima kao što je Miljakovac III (npr).

Nećemo mi promeniti svetski trend urbanizacije, niti će bilo koja regionalna politika poboljšati položaj ostatka Srbije - jer se ta politika ne pravi u Srbiji, i tako je kako je. Jedino što možemo je da se dobro prilagodimo tome, i da probamo da platimo na mostu, a ne na ćupriji.
 
Ja zivim u Borci pa mi par stvari iz prethodnih postova nije bas jasno.Prica se o nekoj vlagi , vetru, losim klimatskim uslovima. Ako neko to vec i spominje ,neka bar navede odakle mu te informacije Samo bez onog rekla kazala.
Sto se tice podzemnih voda tu postoji problem ,opet ne u svim delovima .Mada , kada pogledam neka druga ravnicarska naselja u Beogradu vidim da oni imaju slicnih problema .
Slazem se da je treci Beograd daleko od svoje realizacije ,ali mislim da je to podrucje i te kako interesantno za buduce projekte , ali i za investitore .Sacekacemo pocetak (nadam se ) gradnje mosta zemun borca , a onda ce vrlo brzo da se pokazu prava interesovanja za ovaj deo Beograda .
Sto se tice broja stanovnika u Beogradu on sigurno nece u velikom procentu da osciluje od sadasnje cifre, kolika god da je .To ne znaci da beogradu nece trebati nove stambene jedinice.Po nekim procenama trenutno je potrebno oko 100 000 stanova .neki spominju cifru i od 200 000 stanova , sto ja licno mislim da je preterano.Ako uzmemo da je cifra od 100 000 tacna vidimo da se radi broju koji premasuje broj stanova na Novom Beogradu. Sto se tice ostalih sadrzaja bilo komercijalnih , poslovnih , kulturnih, skolskih ,zdravstvenih i td za koje nemam eksplicitne podatke , ali je sigurno da u svim tim oblastimo postoji manjak kvadrata .Sve ovo kad se uzme u obzir jasno da je potreban prostor mnogo veci od prostora Novog Beograda za gradnju ovih kvadrata
 
Mozda je suvise radikalno ali treci Beograd vidim kao jedan mega studetski grad u sa svim fakultetima i naučno istraživačkim centrima

Ne samo da bi taj deo populacije dobilo novo savremeno i adekvatno u tom 3 Beogradu
nego bi i svi ostali bili na dobitku, mnoge zgrade koje sada taj deo populacije koristi, bi dobro došao svima i samom Beogradu

Na primer mučimo se sa manjkom muzeja galerija, izložbi ,, domova kulture,, pozorišta i sl. a u samom centru mnoge predivne zgrade koje mogu da dobiju tu namenu su upravo zazete i okrenute isključivo studetima.
Predivna zgrada studetskog doma ,,Lole ,, fenomenalna je za muzej (a i na adekvatnom je mestu) a pretvorena u spavaonicu.
Elektrotehnički fakultet sa svoim afiteatrima predivna zgrada pogodna za razne sadržaje za kojima Beograd vapi. I t d...

Kada bi mladi birali između novog studetskog 3 Beograda, sa novim spavaonicama, novim afteatrima, novim učionicama, novim labaratorijama, novim, novim..., i to sve na jednom mestu (a ne da putuju sa kraja na kraj grada, da se ne guraju u saobračaju sa matorcima, da slušaju muziku a ne da utišavaju zbog nekih bebaca,) jednostavno deo grada samo za njih, iz koga bi izlazili samo kad se užele
Sve to u odnosu da Beograd dobije ono što mu fali mislim da bi studeti uvek izabrali novo i savremeno

Ekonomsta bi mogao to da izračuna cenu prostora u centru, za novi u 3 Beogradu, činimi se da ima bitnih i isplatljivih šuš šuš razlika
Samo još da Kinezi urade most....
 
boca-ica":3azunfcl je napisao(la):
Mozda je suvise radikalno ali treci Beograd vidim kao jedan mega studetski grad u sa svim fakultetima i naučno istraživačkim centrima

Ne samo da bi taj deo populacije dobilo novo savremeno i adekvatno u tom 3 Beogradu
nego bi i svi ostali bili na dobitku, mnoge zgrade koje sada taj deo populacije koristi, bi dobro došao svima i samom Beogradu

Na primer mučimo se sa manjkom muzeja galerija, izložbi ,, domova kulture,, pozorišta i sl. a u samom centru mnoge predivne zgrade koje mogu da dobiju tu namenu su upravo zazete i okrenute isključivo studetima.
Predivna zgrada studetskog doma ,,Lole ,, fenomenalna je za muzej (a i na adekvatnom je mestu) a pretvorena u spavaonicu.
Elektrotehnički fakultet sa svoim afiteatrima predivna zgrada pogodna za razne sadržaje za kojima Beograd vapi. I t d...

Kada bi mladi birali između novog studetskog 3 Beograda, sa novim spavaonicama, novim afteatrima, novim učionicama, novim labaratorijama, novim, novim..., i to sve na jednom mestu (a ne da putuju sa kraja na kraj grada, da se ne guraju u saobračaju sa matorcima, da slušaju muziku a ne da utišavaju zbog nekih bebaca,) jednostavno deo grada samo za njih, iz koga bi izlazili samo kad se užele
Sve to u odnosu da Beograd dobije ono što mu fali mislim da bi studeti uvek izabrali novo i savremeno

Ekonomsta bi mogao to da izračuna cenu prostora u centru, za novi u 3 Beogradu, činimi se da ima bitnih i isplatljivih šuš šuš razlika
Samo još da Kinezi urade most....
Kliknite za proširenje...
jos samo neko da ulozi 20 milijardi evra da se to ostvari
 
Зар није постојао сличан план за измештање факултета и студентских домова на једну локацију, чини ми се да се радило о подножју Авале. Ваљда су се професори побунили, нису хтели да путују далеко. А судбину плана је запечатила '68-а.
 
Ne razumem tu opsednutosti idejama "svi fakulteti na jednom mestu". Ni sada nisu previse udaljeni jedan od drugog, mnogi se nalaze jedan pored drugog, a postoji e-mail, telefon, sajt univerziteta, listing itd. I uopste ne razumem tu ideju da treba sve studente staviti u jedno cose kao zamorcice u kavez.

I onda neko dodje da prica o potrebi da svi tehnicki fakulteti budu na jednom mestu npr., a oni vec to JESU - udaljeni su u proseku nesto tipa 500 m jedan od drugog (pogledati gde se nalaze ETF/gradjevinski/arhitektonski i masinski i TMF npr., a da tu je i fizika blizu...).

Treci Beograd ce mozda biti Treci Beograd 2050., ili 2070., a za sada ce do ostane ono sto jeste - Borca (kao glavno naselje), samo ga treba doterati u red, mozda ce biti par projekata i to je to.
 
To je tako in i originalno.Imas na jednom mestu fakultete,na drugom radna mesta,na trecem stambena naselja.

Mozda je nas sistem haotican,ali volim kada su izmesane namene a ne po tom zapadnjackom sistemu striktna podela delova grada koji je za sta,to me recimo podseca na komunizam a nema veze sa njime.
 
Kao što se neko već zapitao u ovoj temi a to je glavno pitanje cele ove stvari....
a ko će naseliti taj 3. Beograd?
spadamo u najstarije narode na SVETU sa relativno kratkim životnim vekom. svake godine 30.000 ljudi u srbiji je manje. samo TRI opštine su zabeležile pozitivan prirodno priraštaj prošle godine i to Medveđa, Tutin i Novi Pazar,

ako STVARNO postoji želja za jeftinim građevinskim zemljištem u Beogradu za mnogo ljudi rešenje postoji i vrlo je jednostavno i povoljno za grad. a to je porez.

samo treba podići porez na zemljište na 1% tržišne cene i to ne na objekte na njemu nego na mogućnost gradnje kvadrata po DUP-u. to znači da ako neko na vračaru ima udžericu od blat od 50kvadrata a na placu kom je predviđena gradnja recimo 800 kvadrata da ne plaća porez na 50 kvadrata već da plati porez na celih 800. garantujem da bi u roku od 2 godine na vračaru ali i u drugim delovima grada bilo hiljade a verovatno i desetine hiljada novih stanova. a kad bi se to odjednom našlo na tržištu cene i zemljišta i stanova bi drastično pale. to bi bila win win situacija.

e ako bi posle ovoga ponovo javila potreba za građevinskim zemljištem onda treba ozbiljno razmišljati o 3. Beogradu. a do tada te milijarde eura preusmeriti u neke druge projkte.
 
Naleteh na rad jednog profana sa arhitekture iz 2006. godine.Ima 55 strana teksta i analize urbanizma i saobracaja u bg-u.Covek je clan akademije arhitekture srbije.

Kako vam se cini ovaj plan?Meni se svidjaju modifikacije trenutnih trasa i bliz most u zemunu,ovo ispod ade su 2 planirana tunela.

Ne svidjaju mi se mostovi kod Velikog ratnog ostrva i most kod 25 maja.

Imam tu i jovinove planove za metro linije 6 i 7,ako vas zanima postavicu taj pdf kasnije.

bj2-saobra.jpg
 
vucko":1hojubbd je napisao(la):
To je tako in i originalno.Imas na jednom mestu fakultete,na drugom radna mesta,na trecem stambena naselja.

Mozda je nas sistem haotican,ali volim kada su izmesane namene a ne po tom zapadnjackom sistemu striktna podela delova grada koji je za sta,to me recimo podseca na komunizam a nema veze sa njime.
Kliknite za proširenje...
Da bilo je in i originalno tamo negde 1950. godine.
Na Zapadu su odavno shvatili da je "overzoning" problem.
 
^^

To i rekoh sarkasticno,da je sasavo da imas na istom mestu sve fakultete i.t.d.
 
O projetima iz tako davnih godina, komentare ostaviću stručnim ljudima da li je ovako ili onako bolje, ono što me je uplašilo, je spoznaja iz tog dokumenta , Ili je pilon nenaje*******..v kao grandiozni projekat pa zato se izvodi bez obzira na cenu ili neki bbrrrr klub što je zacrtao pre 30 godina i dalje diriguje .... :rolleyes:
 
Ja smatram da treba odustati od bilo kakvih megalomanskih projekata koji se tiču "Beograda 3". Beogradska naselja na levoj obali Dunava treba zaokružiti i urediti ih na najbolji mogući način da postanu funkcionalne i uređene opštine, a ne nabubrela prigradska naselja, na šta liče danas. Nikakva blokovska naselja sa soliterima kao u NBG-u nisu potrebna Beogradu na toj obali niti bilo gde drugde, vreme intenzivne urbanizacije i deagrarizacije stanovništva Srbije je prošlo. Ne treba uništavati obradive povšine i stvarati razuđena i nefunkcionalna naselja. Beograd se treba graditi na postojećoj površini. U samom jezgru grada postoje na desetine napuštenih ili skoro propalih fabričkih hala i oromne površine skladišnog i otvorenog prostora koje MORAJU da ustupe prostor stambeno-komercijalnim objektima. Imamo situaciju u gradu da se prigradske opštine šire i grade, a da na stotine potencijalnijh građevinskih površina u centru grada čami i pada u zaborav.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh