prostorni_planer":nug4kd16 je napisao(la):
Aha.
Kao prvo osporavam te podatke iz 2002 (u pravu je bio/la @medjutim, greška u kucanju) više razloga:
a) nije naveden izvor, već su samo pejstovane tabele
b) nije naveden metod sakupljanja podataka
c) nisu navedeni kriterijumi "stanovanja" u Beogradu (standard u velikom broju gradova je recimo prebivanje više od 6 meseci u toku godine u tom mestu)
d) nije definisana razlika između metro zone i urbanog jezgra (Pančevo i Pazove, recimo ne ulaze u teritoriju metro zone, iako bi po svoj logici trebalo), itd itd
Kako se ljudi osećaju jeste jedno od najvažnijih merodavnih jedinica za veličinu grada. Druge jedinice uključuju ekonomsko-administrativne veze, obrazovne veze, stepen komutiranja, kulturne veze, itd itd itd... Jednostavan primer bi bio Westchester, NY. Ima svoje škole, obdaništa, administrativne jedinice, itd itd... ali pripada njujorškoj metro zoni. Ili npr, Hoboken, NJ, koji pripada drugoj državi. Ili, ukoliko hoćemo malo komplikovanije, Pike County i Lehigh Valley u Pensilvaniji ili Bridgport u Konektikatu su deo njujorške metro zone iako veliki broj ljudi tamo ne radi u gradu, i iako postoje desetine kilometara farmi između njih i "urbanizovane zone".
Uprošćeno:
Ukoliko mislite da Njujork ima 8 miliona stanovnika, onda Beograd ima 1.5, i tu se potpuno slažemo. Pošto su još pre 40 godina njujorčanski statističari shvatili da Njujork nije samo Menhetn, a da Bronks i Bruklin nisu periferija, onda se nadam da će i beogradski statističari razmišljati zbog čega projektuju uvežene urbane modele uskih jezgara na realno stanje koje pokazuje potpuno drugačije funkcionalne tokove.