Šta je novo?

Фасаде / Fasade

Што се тиче самих фасада, мислим да фасаде објеката старијих од 100 година треба гледати као наслеђе и јавно добро, и да град треба да учествује у финансирању дела трошкова који превазилазе стандардне трошкове одржавања фасаде због разних специфичности саме фасаде
Да ли би такво решење заиста било правично? Да ли је правично да неко ко живи у Борчи, гази преко утрине и пење се на трећи спрат без лифта, треба да финансира обнову фасаде некоме у Риге од Фере? При том, први стан вреди бар три пута мање од другог, па је први практично заробљеник Борче (осим ако неће да оде у Опово, такорећи Сибир), а овај у Риге од Фере није заробљеник Дорћола. Он има избора, не претерано пријатног избора, али га има.

Осим тога, и првенствено, фасаде су шминка, што градска власт доследно злоупотребљава, правећи од бабе девојку, горе, спреда, и до прве кише. Много фундаменталније питање је структурно стање тих градских и приградских баба за које бисмо сви волели да буду девојке. Каква им је енергетска ефикасност, какав квалитет живота омогућавају (лифтови, оставе, кровови, подруми, тишљерај…).

Посматрање фасада као издвојеног питања зарад допадљивости пролазницима обесмишљава функцију градске управе и брише разлику између зграде и кулисе. А, зарад кога? Зарад случајних намерника забленутих увис, oh, look honey, another angel holding a balcony, how cute… what’s the name of this place? It’s Thursday, so we must be in Belgrade… (да парафразирам Хендрикса).
 
Има и у Борчи лепих старих фасада које би град могао да среди :)
Пази, и ти из Борча муку муче са 95 док град купује кинеске аутобусе на батерију да се врте у круг, и можемо до сутра са бројним примерима .
Нисам за то да се станари ослободе у потпуности трошкова одржавања својих фасада, већ само да град помогне када су они захтевнији. Нпр. фарба која се троши у Борчи троши се и у Риге од Фере и тај трошак треба свима да буде исти, а град нек помогне за неке захтевније радове.
Енергетска ефикасност такође треба да буде битан моменат у сређивању зграда.
Све треба да се одржава, само мислим да наше друштво није баш дорасло томе да неке стамбене заједнице брину о одржавању захтевних фасада и да град ту треба да припомогне, пре свега због безбедности пролазника.
Шта би имао неко разлупане главе од отпалог дела фасаде од тога да инспекција казни стамбену заједницу?
 
Нпр. фарба која се троши у Борчи троши се и у Риге од Фере и тај трошак треба свима да буде исти, а град нек помогне за неке захтевније радове.
Твоја намера је племенита, али ју је јако тешко спровести у пракси. У коју категорију би се, нпр. уклопила она метална скаламерија на ЈУБЦ, да ли њено фарбање треба да плате станари или Град? Алуминијумске плоче на фасади солитера преко пута новобеоградске пијаце?

Једини прихватљив критеријум је - објекти од јавног значаја. И даље је арбитрарно, али је макар институционализована арбитрарност.
Шта би имао неко разлупане главе од отпалог дела фасаде од тога да инспекција казни стамбену заједницу?
Инспекција треба да гледа, упућује, саветује и тек на крају кажњава, и све то пре него што први комад отпадне. После је за суд.
 
Cilj b@gre je da to bude novi centar BG-a, a da stari i pravi centar polako ali sigurno padne u drugi plan.

U ovo više ne veruju ni najzagriženiji sendvičari. Nažalost, činise da će biti propuštena prilika da se centar Beograda ne dislocira, nego adekvatno proširi na Savamalu i prostor oko Savskog trga.

Postao sam dosadan, ali Beograd zaista nije grad veličine Čačka ili Zrenjanina da mu se centar svede na glavni trg i pešačku ulicu kraj njega. Ja sam oduvek famozni "krug dvojke" doživljavao kao centar. I "kapije" tog kruga - Vukov spomenik, Slavija i Savski trg zaslužuju mnogo bolji izgled i mnogo više sadržaja nego što ih danas imaju.

No, kako vreme prolazi, jasno je da "Beograd na vodi" postaje ulickani Belvil na steroidima. Ogromno fensi stambeno naselje sa gomilom kafića i restorana i jednim velikim tržnim centrom. Naravno, ljudi će tamo ići, piti kafu, ručati, muvati se, ljubiti se na klupi, gledati film u bioskopu, ali da li će biti centar!? Baš i neće.

Jedan drugi problem se iza brda valja u vezi sa "Beogradom na vodi", a to je što sve više ljudi koji izdvajaju ozbiljan novac za stan u Beogradu, kada vide tamošnje ulickane ulice i parkiće, vele: "Hoću i ja tako". A, onaj ko živi u BGH20 mesečmno izdvaja ozbiljne novce za održavanje, zbog čega mu neki mučenik svako jutro šišta ravu, kreše žbun i čisti trotoar.

Tako, primera radi, novi stanari Novog Beograda (imućniji mladi ljudi, mahom iz IT sektora) polako shvataju da im je džabe lep renoviran stan na lepoj lokaciji, ako im se ulaz u zgradu raspada,lift ne radi, a trava u parku se ne kosi. Onda se polako vrši pritisak da se dižu cene održavanja u pojedinim zgradama, kako bi se sve okrečilo, sredilo, ulazna vrata zamenila i sl. Sve je to lepo, ali za dosta "starih" stanara to postaje skupo. I onda neko screenshotuje cene održavanja u BNV i kaže "a vidi koliko tamo plaćaju, a vama je ovo skupo", a upravnik npr. poručuje "oni kojima je skupo su se već odselili u Ledine i Altinu"... Zatim se pojavljuju i potpuno ludačke ideje, poput angažovanja obezbeđenja na ulazu 24/7 iako nijedan incident godinama nije zabeležen.

Pitanje je dana, meseca ili godine kada će gradska vlast reći da Zelenilo npr. ne može redovno da održava zelene površine na NBG, odnosno da sa ovim cenama i ovim brojem ljudi postižu maksimum, pa onda provuku mogućnost da stanari angažuju neku drugu firmu sa kojom bi potpisali komercijalni ugovor o održavanju zelene površine, i za to plaćaju adekvatnu naknadu.

Ubeđen sam da je to scenario koji nam za par godina sledi. Da će sve više privatnika, raznim kombinacijama, da se uvaljuje u javne poslove... Tako će se verovatno jednim delom rešavati i pitanje fasada, liftova, parkinga...

A oni koji ne budu mogli da plate?

Pa, zna se - Altina, Ledine, Borča, Veliki Mokri Lug...
 
Твоја намера је племенита, али ју је јако тешко спровести у пракси. У коју категорију би се, нпр. уклопила она метална скаламерија на ЈУБЦ, да ли њено фарбање треба да плате станари или Град? Алуминијумске плоче на фасади солитера преко пута новобеоградске пијаце?

Једини прихватљив критеријум је - објекти од јавног значаја. И даље је арбитрарно, али је макар институционализована арбитрарност.

Инспекција треба да гледа, упућује, саветује и тек на крају кажњава, и све то пре него што први комад отпадне. После је за суд.
Е зато сам рекао да држава/град помажу само код објеката старијих од 100 година :)
 
Pitanje je dana, meseca ili godine kada će gradska vlast reći da Zelenilo npr. ne može redovno da održava zelene površine na NBG, odnosno da sa ovim cenama i ovim brojem ljudi postižu maksimum, pa onda provuku mogućnost da stanari angažuju neku drugu firmu sa kojom bi potpisali komercijalni ugovor o održavanju zelene površine, i za to plaćaju adekvatnu naknadu.

Ubeđen sam da je to scenario koji nam za par godina sledi. Da će sve više privatnika, raznim kombinacijama, da se uvaljuje u javne poslove... Tako će se verovatno jednim delom rešavati i pitanje fasada, liftova, parkinga...
Што би рекли у партији, немој да шириш дефетизам. Алтернативни сценарио је сасвим могућ.

Јавни простор у граду је углавном у стању распада пре свега због лажне социјалне, а заправо популистичке политике јефтиног јавног сектора.

Гледам сад уплатницу Инфостана, мене инвестиционо одржавање зграде (код Фонтане) кошта 400 динара месечно. То нису ни две кафе у Кофи дриму преко пута, у којем иначе не можеш да нађеш место. Паркинг џабе, одношење отпада 200 динара месечно…

Град мора да подигне стандарде изгледа и квалитета јавног простора, и да уведе, са једне стране прогресивно опорезивање имовине, а са друге, економске цене урбаног одржавања. Тиме ће већина плаћати више за већи квалитет, а од убраних пореза град може да помаже социјално угрожене. При том не рачунам у социјално угрожене оне који живе од пензије, а имају у власништву викендице, њиве и имања у родним селима. Социјално угрожен је само онај ко нема ништа осим крова над главом, и под тим кровом не може да скроји крај с крајем.

У том сценарију нико не мора да иде у збег у Алтину или у Сопот.
 
Pogledaj malo strukturu poreza i doprinosa, očigledno da nisi najbolje upućen u to šta se, kako i koliko finansira. Već plaćamo neverovatno visoke poreze za standard u kom preživljavamo.

Što se tiče javnog sektora, on nam nije ni malo jeftin, problem je u neradničkim stranačkim lezilebovićima. O tome imaš materijala i ovde i na netu koliko hoćeš, naročito za Zelenilo, Železnice, GSP, BAS... Pootpuštali terenske radnike, a pozapošlajvali kancelarijske pijavice.

Što se fasada tiče, ja ostajem legalista, imamo zakone i pravilnike, ne možeš da imaš fasadu koja se raspada. Jedino što država mora da uradi je da primora banke da daju kredite stambenim zajednicama. SZ su pravna lica i treba naći najbolji model da se njima daju krediti za obnovu fasada. Svi bi onda to mogli da priušte.
 
Već plaćamo neverovatno visoke poreze za standard u kom preživljavamo.
Слажем се, али то и јесте дубоко неправедни аспект популистичког приступа јефтином јавном сектору. Држава диктира ниску (неекономску) цену струје, онда ту јефтину струју исто плаћају и продавачица из Максија, и Аца Лукас, а пошто ту струју неко ипак мора да плати, онда држава опорезује исто и продавачицу и Ацу, па дотира ЕПС.

Исто важи и за одржавање фасада, одношење отпада… он на површини заиста јесте јефтин, али се стварни трошкови нетранспарентно финансирају што, и ту се слажем, погодује страначким лезилебовићима. Куд бисмо стигли да Зеленило има бизнис план…

Пошто смо почели (по хиљадити пут) о томе да ли Град треба да финансира обнову фасада или станари сами, ја мислим да се одговор налази изван те бинарне поставке. Град (и Република) треба да се оставе популизма наизглед јефтиног а, заправо, масовно дотираног јавног сектора и да, с једне стране мање опорезују грађане а, с друге, натерају их да плаћају економску цену јавних услуга и урбаног одржавања. У тој матрици, за мене фасаде нису изолован проблем, већ су у истом кошу са струјом, зеленилом, итд.
 
Nije Beograd, Lisabon je ali moram da okačim ovo ovde:

20230524_172902.jpg

20230524_173117.jpg
 
Fasade koje su pod zaštitom države po meni su trošak grada ili republike zavisno od zavoda koji je zaštitio Ali i u tom slučaju bi uveo da vlasnici stanova treba da učestvuju bar sa 20 %
Zagrade koje nisu u pod zaštitom su trošak vlasnika stanova ali bi im omogućilo neku olakšicu tipa da mogu to da plate na rate recimo da im opština/grad pomogne oko papira ili bespovratnih sredstava eu za energetsku efikasnost
 
Сматрам да град или надлежне институције свакако имају обавезу да држе у беспрекорном стању објекте од јавног значаја као што су музеји, позоришта, државне институције, споменици, факултети и слично. У Београду чак ни овај минимум минимума не постоји. Такође, свакако да постоје одређени сектори града који су различити по важности. Наравно да би било идеално да и Кнез Михајлова и нека улица у приградском насељу буду уређене, чисте и одржаване на исти начин. Томе треба тежити... Ипак, јасно је да одржавање централне градске зоне, као и објеката од културно-историјског значаја представљају приоритет. У неким градовима у свету сам видео да је чишћење графита и скидање налепница са бандера део свакодневног одржавања. Као што иде градска чистоћа и празни контајнере, тако и они одлепљују налепнице, прекречују графите, пескирају тамо где је камена фасада... Када један простор делује уредно и одржавано, то утиче на осећај квалитета живота, реда, безбедности, достојанства. Мени је увек мучно када прођем поред Платоа и видим излокане плоче, излепљен споменик Његошу, ишарану зграду Рекората... То у најмању руку умањује достојанство ових институција и чак изазива осећај презира, подсмеха, или барем непоштовања. Мислим да у првом кораку треба одржавати јавне објекте беспрекорно, у другом постепено обавезати привредне субјекте да држе уредним своје фасаде, а затим почев од центра па постепено уводити и контролисати обавезу станара да држе уредним своје фасаде. Наравно, како би се људи мотивисали, треба појачати казнену политику према онима који наружују град. Ти издаци нису превелики, лично сам више пута плаћао та уклањања графита или прекречавања. Ипак, пошто увек "риба смрди од главе" прво држава и град треба да ураде шта је до њих, а тек касније да се тражи од осталих (прво привредни субјекти, па на крају станари) да учествују у овом "подухвату". Некада ми само превелика наклапања да ли нешто треба платити или не делују лицемерно када знамо да трошак месечног одржавања зграде већином кошта мање од цене пар пића у неком просечном кафићу. Овакве ствари попут аљкавости и неодржавања ме баш боле, зато што заиста мислим да би наш Београд, драстично лепше изгледао када би се умио, очистио и офарбао. Мени се и допадају идеје да се праве акције на којима би учествовали и грађани. Лепо је да људи проводе време у продуктивним и корисним стварима. Оне нас уједињују и оплемењују.
 
Данас је у штампаном издању Политике изашла вест о уклањању графита у улици краљице Наталије, са читаве једне стране, а писало је да потом следи и са друге.

Нешто што би ме иначе обрадовало, али у датим околностима и знајући како то често пролази - могу само да слегнем раменима, и из чисте радозналости се касније у неком моменту информишем колико дуго су чисте фасаде издржале до наредне посете психички-менталне, умно-изобличене и анти-људски-изопачене гамади.
 
Pre neki dan sam prošao tuda i video crnce i arape koji su stajali pored ulaza i pričali sa milicijom i radnicima. Tada su skele još bile tu, ali su ih skinuli u jednom delu.
 
Jedino rešenje da plaćamo 200 dinara gradu i da on odredi koje su fasade prioritetne. Uz infostan platiš i to je to. Neko će reći da to nije fer jer ne rade vašu fasadu. Nemam ni ja nikakve koristi od RTS-a pa ga opet svi plaćamo. Neka srede od tih para centar grada, centar Zemuna i turističke atrakcije. Svako se bolje oseća ako živi u takvom gradu.
Treba nam sistem, a ne stihijsko rešenje. Jedini način da ovaj grad zaliči na nešto pristojno i dostojno svoga imena.
 
Када би то заиста функционисало, нико рађе од мене то не би платио

Међутим, те демоне, чудовишта и без-икоје-људске-вредности наказе које с крвничком пакошћу бесомучно вандализују све што у овом граду дотакну треба сатирати и на друге начине, не само накнадном санацијом штете коју су направили
 
Vrh