Šta je novo?
Od:
Filteri

Фасаде / Fasade

Jutros je još stajala stara, kapiram da je nisu obili da sad dugo stoji tako.
 
Oficirska zadruga - krov

oficirsk 1.jpg
oficirsk 2.jpg
 
Ko nađe građevinsku tablu za Zepter u Masarikovoj vodim ga kod Vračarca na kafu u Ljutić.
 
E to. Hvala brate moj napaćeni iz skupštinskih klupa SO Vračar. Dobro me podseti za onu Sazonovu, ide skoro video oko toga.
Ljubi brat.
 
Fasade sa jedne strane su i javno dobro, jer u centralnim gradskim ulicama ulepšavaju delove grada koje koriste svi gradjani. Popravljati još i krov stanarima centra parama svih Beogradjana bi već bila jedna bahatost.
 
Ako nije u redu da se popravljaju krovovi zgrada po centru parama svih građana, onda nije u redu ni da se popravljaju fasade na istim tim zgradama parama svih tih građana, jer ne mogu da javno dobro budu zgrade i delovi grada u centru, a da se sve van toga tretira kao zadnja rupa na svirali...​
 

Представљање монографије „Средња Европа и Београд: архитектонски утицаји 1919–1941”​


Завод за заштиту споменика културе града Београда своју 63. годишњицу од оснивања обележава циклусом промоција најновијих научних издања. У понедељак, 15. маја, у 14 часова у Заводу за заштиту споменика културе града Београда на Калемегдану, Горњи град 14, биће представљана монографија др Биљане Мишић „Средња Европа и Београд: архитектонски утицаји 1919–1941”.

Како је саопштено из Завода, ово дело се бави, као што и наслов монографије говори, трансформативним средњоевропским утицајима на архитектуру међуратног Београда. Ауторка др Биљана Мишић у предговору наводи да је процес политичке, друштвене и уметничке еманципације београдске културе након Првог светског рата био обележен присуством различитих страних утицаја. Томе су погодовали различити фактори – школовање српских архитеката у средњоевропским центрима, уметничке размене на југословенском нивоу, гостовања најутицајнијих иностраних изложби. Монографија је заснована на докторској дисертацији „Средњоевропски утицај на развој београдске архитектуре 1919–1941”, одбрањеној на Филозофском факултету 2019. године, за чије потребе је ауторка спровела опсежно истраживање појава на којима се средњоевропска изворишта могу уочити и тумачити. Радећи у Документационом центру Завода за заштиту споменика културе града Београда, др Биљана Мишић је део свог професионалног деловања посветила истраживању, документовању и валоризацији културног наслеђа на територији Београда, што је допринело изузетном познавању стилских, уметничких и архитектонских уплива у градитељско стваралаштво Београда.

Научну монографију ће представити ауторка монографије др Биљана Мишић, потом проф. др Александар Кадијевић, проф. др Тања Дамљановић Конли и научни саветник др Ранка Гашић.

efa65d81c84b894d76a1763f0950cafd_3186251649.jpg


www.beograd.rs

Представљање монографије „Средња Европа и Београд: архитектонски утицаји 1919–1941”

Завод за заштиту споменика културе града Београда своју 63. годишњицу од оснивањ
www.beograd.rs www.beograd.rs
 
Neko će sigurno da se seti cele priče, ali ono što se ja sećam je da je ceo taj potez pripadao RK Beograd i prodat sa njom. Međutim u toku je i spor sa potomcima Ilije Garašanina jer bi trebalo da im se vrati restitucijom, a Agencija to nije uradila na vreme. Zašto RK Beograd ne profitira od izdavanja ovog prostora, a u proteklih 15ak godina su mogli da zarade par miliona evra, ne znam.
 
Влади Митићу, који је био њен власник од 1919. до 1941. године – у њој имао трговину и становао.
 
Tačno direktore, Garašaninovi potražuju sledeću zgradu u nizu. Što se toga kome pripada tiče, RK Beograd. Tako je u katastru, bar dok sud ne odluči drugačije, mada ne vidim nikakvu zabeležbu za RK Mitić na ćošku.
 
Iz nekog razloga na dosta mjesta nije stavljena zabelezba restitucije
Inace znambda su zgradu kod ruskog cara iz rk bg pokušali da prikaži da je podignuta 1965
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh