zato sto je ulaz od kamena, a to je valjda i tim bezukusnim ljudima previse - da kamen okrece, nego samo prefarbaju puc koji je imitacija kamena. ZGRDA JE SKANDALOZNA.BOKI SMOKI":ixdx1eb6 je napisao(la):
Фасаде / Fasade
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
je*******iga, ja sam ipak misljenja da mi imamo mnogo vecih problema i veliki nedostatak sredstava i da je bolje sada uraditi dve fasade koliko toliko kvalitetno nego jednu ili ni jednu za iste pare. A mozda cak i nema dovoljno obucenih ljudi da se neke stvari rade kako bi bilo najbolje.
Kada budemo bili u boljoj finansijskoj situaciji, te fasade se za 20-30 godina mogu ponovo uraditi po svim propisima.
Za sad je bolje i ovako. Zivnuce veci broj zgrada i smanjice se veci broj zgrada sa kojih ti moze pasti na glavu deo fasade.
Kada budemo bili u boljoj finansijskoj situaciji, te fasade se za 20-30 godina mogu ponovo uraditi po svim propisima.
Za sad je bolje i ovako. Zivnuce veci broj zgrada i smanjice se veci broj zgrada sa kojih ti moze pasti na glavu deo fasade.
putz.GOJE":3egnq7fl je napisao(la):
Mnoge od ovih boja postoje i na predratnim beogradksim fasadama, narocito je bio omiljen zlatkasti puc, ovde oznacen kao temple gold. nisam nigde jos u beogradu video plavi puc, ali sam ga video u inostranstvu i vrlo lepo izgleda.
pucovanje = nanosenje pleminitog/obojenog/sljukovitog/toniranog malteraNikola":1clvgj3j je napisao(la):
renoviranje kao na onoj zgradi gore = nanosenje maltera + farbanje
Drugim recima pucovanje je jevtije od krecenja, jer se placa samo malterisanje. Da ne pricam sto kvalitetno uradjen puc moze da se pere po potrebi (1-2 dana rada na petospratnici), a farbane fasade ne mogu da se peru. A sto se tice zivota, zivnula bi i propala renesansna komoda od orahovog drveta kada bi se naneo sloj plave farbe, pa se ipak takve stvari ne rade.
Jel se ti bavis tim pucovanjem kad si toliko upucen u to? Ovde vise od pola ljudi nisu ni culi za taj termin dok ti nisi poceo da ga pominjes svako malo.
Ja zaista ne znam o toj tehnici, ali mi je i nelogicno da ako ne drzava onda bar privatnici ne koriste dominantno taj nacin izrade fasade ako je jeftiniji. Milsim, ako ja nisam cuo za to gradjevinci sigurno jesu. Pa sto ga onda ne koristi privatnik koji gleda da ustedi na svakoj mogucoj stvari tokom gradnje?
edit: i zasto su te fasade prefarbane kad se mogu za dan dva oprati?
Ja zaista ne znam o toj tehnici, ali mi je i nelogicno da ako ne drzava onda bar privatnici ne koriste dominantno taj nacin izrade fasade ako je jeftiniji. Milsim, ako ja nisam cuo za to gradjevinci sigurno jesu. Pa sto ga onda ne koristi privatnik koji gleda da ustedi na svakoj mogucoj stvari tokom gradnje?
edit: i zasto su te fasade prefarbane kad se mogu za dan dva oprati?
nase pucovane fasade se ne peru, zato sto su osim na nekoliko visokoreprezentativnih izuzetaka (savezna skupstina, danas i elektrotehnicki fakultet npr.) pre rata nekvalitetno uradjene ili su u ratu tesko ostecene, tako da je za priliku prvog renoviranja potrebna zamena puca (dakle skidanje i nansoenje novogo puca, a ne skidanje puca i nanosneje obicnog maltera i krecenja). tamo gde je puc kvalitetno stavjlen, kao sto je zgrada doma zdravlja stari grad, pranje je moguce i upravo je ta zgrada pre dve godine lepo oprana.Nikola":2qv7qvg8 je napisao(la):
srbendo, ne bavim niti pucovanjem niti gradjevinom, vec volim ovaj grad i zao mi je zao sto gledam kako ga neko pod maskom renoviranja unistava.
a zasto privatni preduzimaci koji inace renoviraju i zasticene zgrade ne koriste puc? Pa sasvim jednostavno: preduzimac nema zaradu na materijalu vec na radovima i naravno da mu se vise isplati da musteriji preporuci oblaganje malterom (malterisanje) i farbanje (molerski radovi) nego samo oblaganje pucom (pucovanje) u kom slucaju dodatni molerski radovi izostaju i ne moze da ih naplati, duze ostane na gradilistu i time napravi vecu zaradu. Osim toga, veliki broj zasticenih zgrada je pod sumnjivim okolnostima renovirala neka firma iz Leskovca, a kave su tamo estetske i strucno-tehnicke prilike, ne treba ni govoriti (dovoljno je reci da su farbali i niklovane i mesingane elemente kao i elemente od kovanog gvozdja). Sad se moze postaviti pitanje, zasto sami stanari ne insistiraju na pucu. Postoji u Beogradu nekoliko predratnih vlasnika koji su svoje kuce svesni originalnog izlgeda revitalizovali tako sto su stavili novi sloj puca (npr. jedna zgrada na kosancicevom vencu, zgrada gde je bila kafana dva ribara). Medjutim vecina stanara nije ni svesna o kakvoj tehnici je rec, koje su njene prednosti i stavise ljudi misle da su njihove zgrade bile zaista nekad ofarbane pa su prosto posivele. To se najbolje vidi po tome sto na milion mesta predesdnik kucnog saveta uzme kanticu sa toboze slicnom bojom i prefarba grafite. Na par mesta sam video medjutim da ljudi lepo uzmu pa grafite speru.
Znaci nikad nisu ni uradjene kako treba ali bi ti da ih vratis, ali tako da budu drugacije. Onda to nije restauracija. Sta onda penish. Ako sad nema para nek se narod snalazi kako moze da bi koliko toliko sredio objekat gde zivi(kako estetski tako i bezbednosno). Kad bude bolje vreme i vise para uradice se kako treba i kako je bolje.Lucifer":3n8r51yg je napisao(la):
Ja sam mislio na privatnika koji je investitor i gradi zgradu od nule. Sto on ne stavlja puc koji je bolji, lepsi , moze da se pere kad ga sve to ispadne jeftinije po tvom?Lucifer":3n8r51yg je napisao(la):
Nije da mi srbenda smeta, mada si ti prva osoba koja mi je tako nesto prikacila. Posto si to smislio kao uvredu trebao bi da ti vratim istom merom ali necu. Ja sam kulturan tip i svarno ne znam koji mi je da ulazim u raspravu sa osobom koja nalazi fasisticke genetske i kulturne predispozicije stanovnika Dorcola. U kom sam inace ziveo 5 godina ni neznajuci da se druzim sa vitkom i kulturnom elitom.Lucifer":3n8r51yg je napisao(la):
Proslo je osamdeset godina i fasade su propale, i ne samo zato sto su lose radjene (neke sigruno jesu, kao sto su i one koje nisu pucovane takodje lose radjene), vec i zato sto su nasi ljudi busili kojekakve rupe (erkondisn, grejanje), ugradjivali roletne i sve te vibracije ostetile su fasadnu oblogu kao sto i bi svaku ostetile, nebitno da li je puc ili farbani malter. Ne kapiram, ako se na nasmestaj stavi los mebl, pa propadne, to znaci da sledeci put treba da se stavi skaj ili plasticna musema preko mebla? Restauracija podrazumeva korisenje originalne tehnike i izvornih materijala, a takva restaruacija kao i izvorni radovi moze da se izvede gore ili losije u zavisnosti kvaliteta radova.Nikola":o4rdzqmd je napisao(la):
Uptravo postoje na desetine novijih zgrada, zidanih od nule, koje su oblozene pucom (ne mestima gde nisu oblozene kamenom, aluminijumom, drvetom) - prakticno sve tzv. luks zgrade na vracaru na primer. Ovde medjutim tema nije novogradnja, vec restauracija. A sto se tice toka rasprave, za mene ne moze biti kulturno insinuiranje da opoenet ima neki licni ekonmski interes cim nesto ne razumem. Za mene je to bas "srpsko". Rekao sam ti vec DVA PUTA da je pucovanje JEVTINIJE od malterisanja sa farbanjem (a to se sada radi po Beogradu), ali ti ne zlis da slusas. Razlika je samo sto izvodjac ima manju zaradu kada pucuje i sto ne moze da nabaljva materijal od svog skaldistara u Grockoj ili Smederevskoj palanci koji ima jednu vrstu sljunka, jednu vrstu peska i jednu vrstu maltera, vec bi morao da se obrati skladistima ozbiljnih dobavljaca koji uredno vode fakutre i palcaju poreze. Evidentna je razlika i izmedju nekoliko preduzimljivih preduzimaca koji zaposljavaju najbolje mlade diplomce arhitekture i teze visokoj estetici i time i visokoj zaradi i velike vecine sitnih izvodjaca kojima mame ili sestre - nekadasnji stogodisnji-studenti - rade projekte (i plan upotrebe materijala) i kojima je bitna samo kakva-takva zarada.Nikola":o4rdzqmd je napisao(la):
Primer novogradnje sa tucanim pucom:
Nova kuca sa pucovanom fasadom:
http://www.prodamsam.com/ps/compone...DSCF0162_2c376a5f35a0de94d129191f7d0b363b.JPG
Stranu porodilista u Visegradskoj koja gleda na autoput farbaju u crveno. Tako da ce zgrada na kraju biti u crveno-zutoj kombinaciji. Zanimljivo je da je ista kombinacija boja i na porodilistu Narodni front - je l' oni kontaju da su bebice srecnije ako se rode u zuto-crvenoj zgradi!?
Da bi se domogle "slave" pristupice i "revitalizaciji" fasade zgrade nekadasnje savezne skupstine koja je inace u odlicnom stanju i ne vidim zasto bi se kompletno ogulila i ponovo oblagala novim slojem. Posle kada naprave jos jednu nakazu opet ce izmisljati izgovore tipa "nisu ljudi navikli da fasada bude nova". Sad i posebno interesuje, zasto mi zarad toga da se nekoliko zena upise u listu "restaratora" i dobije unapredjenje i povisicu vec godinama trpimo da se obnavljaju zgrade kojima nista ne fali (savezna skupstina) ili koje su sasvim skoro obnovljene (vukova zaduzbina, kompleks na pocetku knez mihailove), a da pritom postje u gradu fasade koje vape za obnovom.
Обнова фасаде уз украсно осветљење
Прва радна скела требало би да буде фиксирана најкасније до краја године, после чега би убрзо могло да почне и улепшавање зграде са све четири стране. – Пројектом предвиђена рестаурација свих елемената декоративне пластике и замена слојева каменог, фасадног плашта
Скупштина републике Србије
Једно је засад сигурно: када буде почело постављање декоративног осветљења на згради Дома Народне скупштине почеће и дуго најављивана обнова фасада велелепног објекта на Тргу Николе Пашића. Да ли ће се ови послови одвијати упоредо, што би било крајње логично, није сасвим сигурно. У Скупштини Србије истичу да се тренутно разматра план паралелног уклапања најављених радова, тачније обнове фасаде и постављања декоративног осветљења на здању.
Како каже Милан Брзаковић, помоћник секретара Скупштине Србије, прва радна скела требало би да буде фиксирана најкасније до краја године, а после тога би убрзо могли да почну и архитектонско-грађевински радова, санација, реконструкција и ревитализација све четири стране фасаде.
– Прање, такозвано пескирање делова зграде, али и крпљење и попуњавање рупа и оштећења насталих с временом, неки су од најављених радова предвиђени најновијим пројектом ревитализације. Док радови буду трајали, рад скупштине ни у једном тренутку неће бити доведен у питање. Финансијер посла биће Скупштина Србије – објаснио је Брзаковић, који је уједно и руководилац сектора за инвестиционо-техничко и текуће одржавање Дома Народне скупштине.
Још 2002. године фирма „Енергопројект – урбанизам и архитектура” урадила је главни пројекат архитектонско-грађевинских радова за санацију, реконструкцију и ревитализацију зграде тадашње Савезне скупштине.
– У то време је почело и освежење спољног дела зграде која је на више места оштећена још 5. октобра 2000. године. То су уједно биле последње поправке фасаде на овој монументалној грађевини – додаје помоћник секретара. Сем зграде, скупштини је по распаду тадашње државе у наслеђе остављена и комплетна пројектна документација. Сви радови и активности биће, додаје Брзаковић, под будним оком комисије коју је почетком године оформио секретар Скупштине Србије.
Дом Народне скупштине дефинисан је као споменик културе, тако да предвиђена решења, која су урађена у сарадњи и уз сагласност градског Завода за заштиту споменика културе, ни на који начин неће нарушити спољашњи изглед зграде.
Стручњаци Завода за заштиту споменика културе истичу да је здање на почетку Булевара краља Александра „релативно добро очувано”.
Татјана Виденовић, архитекта завода, напомиње да је готово цео објекат урађен од вештачког камена, осим приземног и сутеренског дела.
– Пројектом је предвиђена рестаурација свих елемената декоративне пластике, то јест орнамената који красе скупштински дом, као и замена слојева фасадног плашта – објаснила је Виденовићева.
И монументална скулптура „Играли се коњи врани”постављена 1939. године, дело вајара Томе Росандића, која улепшава прилаз главном улазу, биће такође дотерана.
Обнова фасаде уз украсно осветљење
Прва радна скела требало би да буде фиксирана најкасније до краја године, после чега би убрзо могло да почне и улепшавање зграде са све четири стране. – Пројектом предвиђена рестаурација свих елемената декоративне пластике и замена слојева каменог, фасадног плашта
Скупштина републике Србије
Једно је засад сигурно: када буде почело постављање декоративног осветљења на згради Дома Народне скупштине почеће и дуго најављивана обнова фасада велелепног објекта на Тргу Николе Пашића. Да ли ће се ови послови одвијати упоредо, што би било крајње логично, није сасвим сигурно. У Скупштини Србије истичу да се тренутно разматра план паралелног уклапања најављених радова, тачније обнове фасаде и постављања декоративног осветљења на здању.
Како каже Милан Брзаковић, помоћник секретара Скупштине Србије, прва радна скела требало би да буде фиксирана најкасније до краја године, а после тога би убрзо могли да почну и архитектонско-грађевински радова, санација, реконструкција и ревитализација све четири стране фасаде.
– Прање, такозвано пескирање делова зграде, али и крпљење и попуњавање рупа и оштећења насталих с временом, неки су од најављених радова предвиђени најновијим пројектом ревитализације. Док радови буду трајали, рад скупштине ни у једном тренутку неће бити доведен у питање. Финансијер посла биће Скупштина Србије – објаснио је Брзаковић, који је уједно и руководилац сектора за инвестиционо-техничко и текуће одржавање Дома Народне скупштине.
Још 2002. године фирма „Енергопројект – урбанизам и архитектура” урадила је главни пројекат архитектонско-грађевинских радова за санацију, реконструкцију и ревитализацију зграде тадашње Савезне скупштине.
– У то време је почело и освежење спољног дела зграде која је на више места оштећена још 5. октобра 2000. године. То су уједно биле последње поправке фасаде на овој монументалној грађевини – додаје помоћник секретара. Сем зграде, скупштини је по распаду тадашње државе у наслеђе остављена и комплетна пројектна документација. Сви радови и активности биће, додаје Брзаковић, под будним оком комисије коју је почетком године оформио секретар Скупштине Србије.
Дом Народне скупштине дефинисан је као споменик културе, тако да предвиђена решења, која су урађена у сарадњи и уз сагласност градског Завода за заштиту споменика културе, ни на који начин неће нарушити спољашњи изглед зграде.
Стручњаци Завода за заштиту споменика културе истичу да је здање на почетку Булевара краља Александра „релативно добро очувано”.
Татјана Виденовић, архитекта завода, напомиње да је готово цео објекат урађен од вештачког камена, осим приземног и сутеренског дела.
– Пројектом је предвиђена рестаурација свих елемената декоративне пластике, то јест орнамената који красе скупштински дом, као и замена слојева фасадног плашта – објаснила је Виденовићева.
И монументална скулптура „Играли се коњи врани”постављена 1939. године, дело вајара Томе Росандића, која улепшава прилаз главном улазу, биће такође дотерана.
Archangel
Higher intermediate
Ma to je kad već rade osvetljenje ajde i to kad su već tu
jovanovm
Advanced
Ma šta ajde? Skupština je u odličnom stanju, ovo je neka nameštaljka!
alexandernbg
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.02.2007.
- Poruke
- 289
- Pohvaljen
- 1
Ovako, u zgradi gde se nalazi poliklinika RISTIC, preko puta Genex Kule u bloku 34,su se gradjani organizovali i sami platili da im se uradi nova izolacija i da se zgrada prekreci u boju kajsije, doduse samo prvi i poslednji ulaz je to ucinio...lepo izgleda, taj kompleks zgrada je inace bele boje...