petar
Beginner
U ovom trenutku u Beogradu, koje sve fasade se rade? Jeli se rade neke u Cara Dusana? Posaljite slike
Фасаде / Fasade
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
dziggy
Advanced
LJudi, nacuo sam da je planirano za ovu godinu u okviru rekonstrukcija fasada da se vrati stari izgled posti kod z. stanice? Jel to istina i koliko je to provereno?
dziggy, mislim da si u pravu. ja sam cuo neke izjave iz zavoda za zastitu spomenika da ce biti vracena stara fasada zgradi. Oni tvrde da je nemoguce da rekonstrukcija omoguci da fasada bude identicna onoj pre rusenja ali ce se potruditi da bude sto blize onome kako je nekad izgledala.Kada, kako i ostale detalje nisu spominjali, ali sam siguran da je obnova na stolu. cekamo jos informacija......bilo bi divno...
petar
Beginner
jeli rade ili planiraju da rade fasade na novom beogradu?
Odusevila me je vest da ce biti obnovljena velicanstvena predratna fasada zgrade poste kod Zeleznicke stanice. To je delo arh. Djordja Korunovica koji je projektovao i Sokolski dom u Tirsovoj ulici (danasnji DIF). Kralj Aleksandar je imao zelju da prestonicu izgradi u vizantiskom stilu i zgrada poste je deo tog plana. Potpuno razumem da odmah posle rata nije mogla biti obnovljena vec je uradjena samo provizorna improvizacija da zgrada moze da funkcionise. Apelujem na sve ucesnike foruma da se zauzmu za obnovu ovog ukrasa Beograda. Inace, od zgrade do Save ima citav kilometar i ona nece nista smetati izgradnji europolisa.
petar
Beginner
Jeli se rade fasade u Brankovoj ulici? Isto jeli se rade fasade u Cara dusana?
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=23396
Компромис кућу гради
Архитекта Палишашки је 2001. године дошао са идејом да се кућа у Добрачиној 15 сруши и направи нова налик на постојећу, што смо одбили, каже Марко Омчикус, тадашњи директор Републичког завода за заштиту споменика културе
Судбина прилично запуштеног споменика културе, куће у Добрачиној 15, после вишегодишњег већања и преговора мање или више је позната. Њен власник Борис Вукобрат, богати бизнисмен из дијаспоре, мораће да је обнови према конзерваторским условима и под будним оком надлежних из градског Завода за заштиту споменика културе, без обзира на непредвиђене околности, односно на пожар који ју је пре неколико дана уништио. Власник је, додуше, пре неколико година имао идеју да поруши кућу и сагради нову, али, будући да није успео да издејствује „скидање заштите”, постигнут је компромис са заштитарима и урбанистима – вила ће добити пређашњи изглед, с тим што је инвеститору дозвољено да догради модеран стаклени кубус. Тај искорак је последњих дана, када је ова кућа доспела у жижу јавности, наметнуо питање да ли та новина нарушава споменичку вредност типичне градске куће из 19. века.
Према мишљењу Гордане Гордић, дугогодишњег историчара уметности Завода за заштиту споменика културе, стаклена конструкција визуелно одговара амбијенту.
– Архитекта Палишашки је кроз пројекат задржао оно што је аутентично на тој кући. Направио је јасну границу између старог и новог. Кућа, која је подигнута 1884. у време када је грађена Железничка станица, заиста је била предивна. У њој су сачуване старе пећи. Данашњи изглед фасаде, са елементима декоративне пластике, добила је приликом надзиђивања 1927. године. При давању конзерваторских услова у почетку смо били изузетно строги. Будући да је ово здање пропадало, морали смо да пронађемо компромис – објашњава Гордићева.
У садашњем стању кућа је потпуно деградирана, слаже се професор Игор Марић, из Института за архитектуру, и једино прављењем компромиса, у овом случају уклапањем у стаклено окружење, додаје он, кућа ће задржати смисао постојања, као одраз времена у коме је настала.
Управо због архитектонске и историјске вредности, вила на углу Добрачине и Симине улице 1997. године је проглашена спомеником културе. Међутим, власник се у једном тренутку носио мишљу да је сруши и подигне нову, у чему је донекле имао подршку надлежних из Градског завод за заштиту споменика културе, али не и њихових колега са републичког нивоа.
То потврђује и Марко Омчикус, тадашњи директор Републичког завода за заштиту споменика културе.
– Архитекта Палишашки је 2001. године дошао са идејом да се постојећа кућа сруши и направи нова зграда налик на постојећу. Такав предлог смо одбили. Сазвао сам тим стручњака који би утврдио мерила за брисање заштите, али пошто није било уједначених критеријума, ова кућа је остала споменик културе. После тог разговора са пројектантом, званичног захтева није било – објаснио је Омчикус .
Будући да је конструкција дорћолске виле већ била начета, а надлежним институцијама није било у интересу да она буде порушена, заштитари и урбанисти изашли су у сусрет инвеститору, каже Лидија Котур из Градског завода за заштиту споменика културе, тако што су му дозволили доградњу. У супротном, та инвестиција за њега не би била исплатива.
– Инвеститор ће према условима завода обновити кућу у постојећим габаритима и наслеђеним карактеристикама. Остављена му је могућност преграђивања зидова опеком у старом формату, на деловима који су статички угрожени. Радови подразумевају и рестаурацију декоративне пластике и оригиналне столарије. Дозвољено је отварање још једне капије из Добрачине улице, а степениште би требало да буде направљено у духу академизма примерено архитектонској композицији и стилским особеностима фасаде. Од инвеститора се захтева да рестаурира елементе ентеријера – пластику плафона и розете – набраја наша саговорница.
Пожар који је захватио кућу, како кажу упућени, апсолутно не даје никакву предност инвеститору, јер ову кућу штити документација. Као и у случају елементарних непогода и других непредвиђених околности према Закону о културним добрима, кући ће на основу документације Завода за заштиту споменика културе бити враћен пређашњи изглед.
Маријана Авакумовић
[објављено: 25.03.2007.]
Компромис кућу гради
Архитекта Палишашки је 2001. године дошао са идејом да се кућа у Добрачиној 15 сруши и направи нова налик на постојећу, што смо одбили, каже Марко Омчикус, тадашњи директор Републичког завода за заштиту споменика културе
Судбина прилично запуштеног споменика културе, куће у Добрачиној 15, после вишегодишњег већања и преговора мање или више је позната. Њен власник Борис Вукобрат, богати бизнисмен из дијаспоре, мораће да је обнови према конзерваторским условима и под будним оком надлежних из градског Завода за заштиту споменика културе, без обзира на непредвиђене околности, односно на пожар који ју је пре неколико дана уништио. Власник је, додуше, пре неколико година имао идеју да поруши кућу и сагради нову, али, будући да није успео да издејствује „скидање заштите”, постигнут је компромис са заштитарима и урбанистима – вила ће добити пређашњи изглед, с тим што је инвеститору дозвољено да догради модеран стаклени кубус. Тај искорак је последњих дана, када је ова кућа доспела у жижу јавности, наметнуо питање да ли та новина нарушава споменичку вредност типичне градске куће из 19. века.
Према мишљењу Гордане Гордић, дугогодишњег историчара уметности Завода за заштиту споменика културе, стаклена конструкција визуелно одговара амбијенту.
– Архитекта Палишашки је кроз пројекат задржао оно што је аутентично на тој кући. Направио је јасну границу између старог и новог. Кућа, која је подигнута 1884. у време када је грађена Железничка станица, заиста је била предивна. У њој су сачуване старе пећи. Данашњи изглед фасаде, са елементима декоративне пластике, добила је приликом надзиђивања 1927. године. При давању конзерваторских услова у почетку смо били изузетно строги. Будући да је ово здање пропадало, морали смо да пронађемо компромис – објашњава Гордићева.
У садашњем стању кућа је потпуно деградирана, слаже се професор Игор Марић, из Института за архитектуру, и једино прављењем компромиса, у овом случају уклапањем у стаклено окружење, додаје он, кућа ће задржати смисао постојања, као одраз времена у коме је настала.
Управо због архитектонске и историјске вредности, вила на углу Добрачине и Симине улице 1997. године је проглашена спомеником културе. Међутим, власник се у једном тренутку носио мишљу да је сруши и подигне нову, у чему је донекле имао подршку надлежних из Градског завод за заштиту споменика културе, али не и њихових колега са републичког нивоа.
То потврђује и Марко Омчикус, тадашњи директор Републичког завода за заштиту споменика културе.
– Архитекта Палишашки је 2001. године дошао са идејом да се постојећа кућа сруши и направи нова зграда налик на постојећу. Такав предлог смо одбили. Сазвао сам тим стручњака који би утврдио мерила за брисање заштите, али пошто није било уједначених критеријума, ова кућа је остала споменик културе. После тог разговора са пројектантом, званичног захтева није било – објаснио је Омчикус .
Будући да је конструкција дорћолске виле већ била начета, а надлежним институцијама није било у интересу да она буде порушена, заштитари и урбанисти изашли су у сусрет инвеститору, каже Лидија Котур из Градског завода за заштиту споменика културе, тако што су му дозволили доградњу. У супротном, та инвестиција за њега не би била исплатива.
– Инвеститор ће према условима завода обновити кућу у постојећим габаритима и наслеђеним карактеристикама. Остављена му је могућност преграђивања зидова опеком у старом формату, на деловима који су статички угрожени. Радови подразумевају и рестаурацију декоративне пластике и оригиналне столарије. Дозвољено је отварање још једне капије из Добрачине улице, а степениште би требало да буде направљено у духу академизма примерено архитектонској композицији и стилским особеностима фасаде. Од инвеститора се захтева да рестаурира елементе ентеријера – пластику плафона и розете – набраја наша саговорница.
Пожар који је захватио кућу, како кажу упућени, апсолутно не даје никакву предност инвеститору, јер ову кућу штити документација. Као и у случају елементарних непогода и других непредвиђених околности према Закону о културним добрима, кући ће на основу документације Завода за заштиту споменика културе бити враћен пређашњи изглед.
Маријана Авакумовић
[објављено: 25.03.2007.]
>Пожар који је захватио кућу, како кажу упућени, апсолутно не даје никакву предност >инвеститору<
Nije bas tako... daje mu vremensku prednost, zato sto ce skorasnji dogadjaj (pozar) prilicno ubrzati proces finalizacije papira i pocetka izgradnje... kome je u interesu da spaljena ruina stoji na tom mestu? Ovim pozarom je Vukobrat prilicno profitirao jer ce moci da pocne sa gradnjom nesto ranije... s druge strane i grad (gradjani) su profitirali iz istog razloga, nece jos dugo morati da gledaju ono ruglo u samom srcu metropole... meni licno je zapravo drago sto je objekat izgoreo, ponekad je potrebno da se vatrom resi ono sto nije moglo kroz administraciju
Nije bas tako... daje mu vremensku prednost, zato sto ce skorasnji dogadjaj (pozar) prilicno ubrzati proces finalizacije papira i pocetka izgradnje... kome je u interesu da spaljena ruina stoji na tom mestu? Ovim pozarom je Vukobrat prilicno profitirao jer ce moci da pocne sa gradnjom nesto ranije... s druge strane i grad (gradjani) su profitirali iz istog razloga, nece jos dugo morati da gledaju ono ruglo u samom srcu metropole... meni licno je zapravo drago sto je objekat izgoreo, ponekad je potrebno da se vatrom resi ono sto nije moglo kroz administraciju
Новости, понедељак 26. март 2007.
рубрика "Грађани питају градоначелник одговара"
Питање поставио Владо Илић:
- Да ли се и када планира уређење руиниране Скадарске улице?
Одговор:
- Ревитализација фасада зграда у Скадарској није за сада предвиђена јер је већина објеката угоститељска и у приватном власништву, што значи да је то обавеза власника.
За ову годину планирана је замена украсних садница у жардињерама, обликовање крошњи на дрвореду и поправка седишта на зидићима.
рубрика "Грађани питају градоначелник одговара"
Питање поставио Владо Илић:
- Да ли се и када планира уређење руиниране Скадарске улице?
Одговор:
- Ревитализација фасада зграда у Скадарској није за сада предвиђена јер је већина објеката угоститељска и у приватном власништву, што значи да је то обавеза власника.
За ову годину планирана је замена украсних садница у жардињерама, обликовање крошњи на дрвореду и поправка седишта на зидићима.
Pa ugostiteljski objekti su u prizemljima tih zgrada, ne u celoj zgradi!? Ti restorani, kafici bi trebalo srazmerno svome vlasnistvu u zgradi da participiraju u obnovi, a ne da se Grad ogradjuje na ovaj nacin! Smesno!
fasada te pošte 6 je izgleda neko traumatično mestodedinje":20imc8aq je napisao(la):
meni se uopšte ne sviđa stara fasada - razumem ideju vizantijskog stila, ali mislim da je to mnogo bolje sprovedeno na zgradi dif-a i na još par zgrada po gradu koje su radjene na sličan fazon... ta stara fasada pošte 6 na fotkama izgleda pretrpano i malo nespretno ne svidja mi se ni ova nova/sklepana, ali i ta stara fasada je daleko od remek dela
Postoje razne fotografije predratrne zgrade poste na stanici. Neke su vise a neke manje uspele. Pitanje je koju je Djo video i stekao takav utisak. Ja nisam rekao da je zgrada kitnjasta i lepa. Ona zaista deluje glomazno i malo neobicno. Nemoguce ju je opisati recima,treba videti dobru fotografiju kakvih ima dosta.
Zgradu, odnosno fasadu, treba obnoviti zbog originalnosti,mastovitosti i kreativnosti arhitekte i ondasnjih graditelja a ne znog lepote koja je diskutabilna. Objavio bih ovde u forumu sliku ali ne znam kako se to radi.
Inace slika starog Beograda danas ima svugde i izgleda da su popularne. Vidim da ih mnogo ima u Knez Mihajlovoj i to raznih formata a neke su i uramljene.
Zgradu, odnosno fasadu, treba obnoviti zbog originalnosti,mastovitosti i kreativnosti arhitekte i ondasnjih graditelja a ne znog lepote koja je diskutabilna. Objavio bih ovde u forumu sliku ali ne znam kako se to radi.
Inace slika starog Beograda danas ima svugde i izgleda da su popularne. Vidim da ih mnogo ima u Knez Mihajlovoj i to raznih formata a neke su i uramljene.
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.426
- Pohvaljen
- 8.265
ako želiš da postaviš sliku, prvo idi na sledeći site:dedinje":2p3f3vpr je napisao(la):
www.imagehost.ro
Izaberi tu sliku koju želiš da podeliš sa nama, čekiraj "resize image?" uz opciju "800x600"
Kada to uradiš klikni na "upload".
Posle nekog vremena će se otvoriti stranica sa tkz. "kodovima". Kopiraj sadržaj koji stoji ispod "BBCode" (on uvek počinje sa [img] ). Kopirani sadržaj ubaci ovde na forum, i onda postuj poruku - pojaviće se slika.
video sam nekoliko fotki stare fasade - poslednju negde na ovom forumu
slazem se sa svim sto si rekao, mozda je i treba obnoviti zbog mastovitosti, meni samo smeta kad ljudi pricaju kako je ova 'nova' fasada mnogo ruznija - nije, neuporedive su. pa nije valjda jedini kriterijum lepote u beogradu stuko dekoracija ?
salim se
za pocetak, dok se ne nakane da obnavljaju onu staru fasadu, mogli bi i ovu da malo operu - narocito prozore, sigurno bi bila prijatnija na oko
slazem se sa svim sto si rekao, mozda je i treba obnoviti zbog mastovitosti, meni samo smeta kad ljudi pricaju kako je ova 'nova' fasada mnogo ruznija - nije, neuporedive su. pa nije valjda jedini kriterijum lepote u beogradu stuko dekoracija
?salim se
za pocetak, dok se ne nakane da obnavljaju onu staru fasadu, mogli bi i ovu da malo operu - narocito prozore, sigurno bi bila prijatnija na oko
Veoma se radujem najavljenoj obnovi fasade zgrade poste. Jasno mi je da ta fasada nije po svacijem ukusu ali je svakako jedinstvena i inpirisana linijama i elementima crkava nase moravske skole.
Kada je posta bila izgradjena naglasavano je cesto kako je "srpska" po stilu.
Korunovicevo delo u slicnom stilu je i danas postojeca ( i skoro obnovljena) zgrada Muzeja PTT-a u Palmoticevoj.
Razumem da je nemoguce u potpunosti vratiti izgled zgradi ali se nadam da ce odraditi dobar posao.
Kada je posta bila izgradjena naglasavano je cesto kako je "srpska" po stilu.
Korunovicevo delo u slicnom stilu je i danas postojeca ( i skoro obnovljena) zgrada Muzeja PTT-a u Palmoticevoj.
Razumem da je nemoguce u potpunosti vratiti izgled zgradi ali se nadam da ce odraditi dobar posao.
dziggy
Advanced
Ali ja ne mogu da zamislim tu zgradu u prostoru u opste... jako bih voleo da je sazidaju ovako kao na slikci
Heh, ukusi su zasigurno razliciti, ali zar ti se ne cini da je ona stara fasada, ako nista drugo, originalnija i zanimljivija od one sadasnje?andrejp":2x32z8ua je napisao(la):Ocekujem da ce sada da mnogi napadnu... ali meni je ova stara fasada blago receno grozna.
Znam, druge epohe - drugi i stil ... ali nije li to razlog vise da se ova rugoba ne obnavlja?
Dragi forumasi... moram da primetim nesto, ali hajde da razmislimo dobro o tome... jer znam da ce mnogi na prvu ruku reci da Lucifer lupeta... tim pre hulim i stav naseg boga Steve
Ne znam da li ste primetili koliko je zgrada iz 20ih, i 30ih unakazeno zato sto se ne renoviraju tako sto se boja mesa sa malterom, nego se sve izmalterise pa prekreci. Zamislite da se skupstina prekrije slojem zute boje :bash:
Najupecatljiviji primeri su nova zgrada ministarstva finansija preko puta vlade (koja je u originalu bezsivkasta sa tamnosivkastim gredama, a sada neprijatno snezno bela sa izrazito sivim tuznim gredama) i zgrada na Trgu Nikole Pasica, kada se gleda od glevne poste levo od skupstine, koja je ranije bila pitomo zuckasta a sada je roze, cime je potpuno narusena mirna celina sa skupstinom i onom poluokruglom zgradom i domom sindikata... ima takvih primera NAZALOST vec 30ak. Tuga ziva. Inace, ta tehnika mesanja maltera i boje- mozda neko zna kako se zove- koristi se i dan danas a kod nas se koristila i 50ih, 60ih, 70ih, samo danas ne.
Ili na primer na Knezu posle akademije neka seljacina je okrecila u belo svoj sprat i svoju terasu.
Ako bolje pogledate, videcete da su te zuckasta, zelenkaste, rozikaste fasade skroz deo BG duha koji ubrzano nestaje, zahvlajujuci i strucnoj obnovi fasada koje 70% sufinansira grad.[/b]
:bash: :bash: :bash:
Ne znam da li ste primetili koliko je zgrada iz 20ih, i 30ih unakazeno zato sto se ne renoviraju tako sto se boja mesa sa malterom, nego se sve izmalterise pa prekreci. Zamislite da se skupstina prekrije slojem zute boje :bash:
Najupecatljiviji primeri su nova zgrada ministarstva finansija preko puta vlade (koja je u originalu bezsivkasta sa tamnosivkastim gredama, a sada neprijatno snezno bela sa izrazito sivim tuznim gredama) i zgrada na Trgu Nikole Pasica, kada se gleda od glevne poste levo od skupstine, koja je ranije bila pitomo zuckasta a sada je roze, cime je potpuno narusena mirna celina sa skupstinom i onom poluokruglom zgradom i domom sindikata... ima takvih primera NAZALOST vec 30ak. Tuga ziva. Inace, ta tehnika mesanja maltera i boje- mozda neko zna kako se zove- koristi se i dan danas a kod nas se koristila i 50ih, 60ih, 70ih, samo danas ne.
Ili na primer na Knezu posle akademije neka seljacina je okrecila u belo svoj sprat i svoju terasu.
Ako bolje pogledate, videcete da su te zuckasta, zelenkaste, rozikaste fasade skroz deo BG duha koji ubrzano nestaje, zahvlajujuci i strucnoj obnovi fasada koje 70% sufinansira grad.
[/b] :bash: :bash: :bash:
Dragi forumasi... grad sufinansira fasade sa 70%, a meni bi bilo draze da ostanu oronule za pametnije i bolje nego sto smo mi... nego da unakazavaju (i nije neka rec) jednu po jednu.
1. nacin unakazavanja
Ne znam da li ste primetili koliko je zgrada iz 20ih, i 30ih unakazeno zato sto se ne renoviraju tako sto se boja mesa sa malterom (kako su pravljene), nego se sve izmalterise pa prekreci. Zamislite da se skupstina prekrije slojem zute boje :bash:
Najupecatljiviji primeri su nova zgrada ministarstva finansija preko puta vlade (koja je u originalu bezsivkasta sa tamnosivkastim gredama, a sada neprijatno snezno bela sa izrazito sivim tuznim gredama) i zgrada na Trgu Nikole Pasica, kada se gleda od glevne poste levo od skupstine, koja je ranije bila pitomo zuckasta a sada je roze, cime je potpuno narusena mirna celina sa skupstinom i onom poluokruglom zgradom i domom sindikata... ima takvih primera NAZALOST vec 30ak. Tuga ziva. Inace, ta tehnika mesanja maltera i boje- mozda neko zna kako se zove- koristi se i dan danas a kod nas se koristila i 50ih, 60ih, 70ih, samo danas ne.
Ili na primer na Knezu posle akademije neka seljacina je okrecila u belo svoj sprat i svoju terasu. To mi je u stvari, najseljanija kad one kamene elemnte, grede i okvire od prozora prefarbaju kao tu ili kod skupstine.
Ako bolje pogledate, videcete da su te tople zuckasta, zelenkaste, rozikaste, oker, braonkaste fasade skroz deo BGa koji ubrzano nestaje, zahvlajujuci i strucnoj obnovi fasada
2. nacin unakaznjavanja
Druga tip pravljenja nakaze je ocigledno fiks-ideja neke rusofilke koja sedi u Zavodu za zastitu spomenika i koja je resila da Beograd lici na obalu Neve. Tako relativno tople fasade postaju ledeni zidovi. Primer je vec pomenuto ministarstvo finansija, jos bolji primer zgrada na kraju Kneza gde je danas Lush... koja je nekad bila toplo-mlecno zelena a danas PLAVA ... onda ona zgrada preko puta zgrade u kojoj su Vecernje novosti, ranije braon, danas sivo-snezno bela.
:bash: :bash: :bash:
grad sufinansira fasade sa 70%, a meni bi bilo draze da ostanu oronule za pametnije i bolje nego sto smo mi... nego da unakazavaju (i nije neka rec) jednu po jednu.1. nacin unakazavanja
Ne znam da li ste primetili koliko je zgrada iz 20ih, i 30ih unakazeno zato sto se ne renoviraju tako sto se boja mesa sa malterom (kako su pravljene), nego se sve izmalterise pa prekreci. Zamislite da se skupstina prekrije slojem zute boje :bash:
Najupecatljiviji primeri su nova zgrada ministarstva finansija preko puta vlade (koja je u originalu bezsivkasta sa tamnosivkastim gredama, a sada neprijatno snezno bela sa izrazito sivim tuznim gredama) i zgrada na Trgu Nikole Pasica, kada se gleda od glevne poste levo od skupstine, koja je ranije bila pitomo zuckasta a sada je roze, cime je potpuno narusena mirna celina sa skupstinom i onom poluokruglom zgradom i domom sindikata... ima takvih primera NAZALOST vec 30ak. Tuga ziva. Inace, ta tehnika mesanja maltera i boje- mozda neko zna kako se zove- koristi se i dan danas a kod nas se koristila i 50ih, 60ih, 70ih, samo danas ne.
Ili na primer na Knezu posle akademije neka seljacina je okrecila u belo svoj sprat i svoju terasu. To mi je u stvari, najseljanija kad one kamene elemnte, grede i okvire od prozora prefarbaju kao tu ili kod skupstine.
Ako bolje pogledate, videcete da su te tople zuckasta, zelenkaste, rozikaste, oker, braonkaste fasade skroz deo BGa koji ubrzano nestaje, zahvlajujuci i strucnoj obnovi fasada
2. nacin unakaznjavanja
Druga tip pravljenja nakaze je ocigledno fiks-ideja neke rusofilke koja sedi u Zavodu za zastitu spomenika i koja je resila da Beograd lici na obalu Neve. Tako relativno tople fasade postaju ledeni zidovi. Primer je vec pomenuto ministarstvo finansija, jos bolji primer zgrada na kraju Kneza gde je danas Lush... koja je nekad bila toplo-mlecno zelena a danas PLAVA
... onda ona zgrada preko puta zgrade u kojoj su Vecernje novosti, ranije braon, danas sivo-snezno bela.:bash: :bash: :bash: