http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=23396
Компромис кућу гради
Архитекта Палишашки је 2001. године дошао са идејом да се кућа у Добрачиној 15 сруши и направи нова налик на постојећу, што смо одбили, каже Марко Омчикус, тадашњи директор Републичког завода за заштиту споменика културе
Судбина прилично запуштеног споменика културе, куће у Добрачиној 15, после вишегодишњег већања и преговора мање или више је позната. Њен власник Борис Вукобрат, богати бизнисмен из дијаспоре, мораће да је обнови према конзерваторским условима и под будним оком надлежних из градског Завода за заштиту споменика културе, без обзира на непредвиђене околности, односно на пожар који ју је пре неколико дана уништио. Власник је, додуше, пре неколико година имао идеју да поруши кућу и сагради нову, али, будући да није успео да издејствује „скидање заштите”, постигнут је компромис са заштитарима и урбанистима – вила ће добити пређашњи изглед, с тим што је инвеститору дозвољено да догради модеран стаклени кубус. Тај искорак је последњих дана, када је ова кућа доспела у жижу јавности, наметнуо питање да ли та новина нарушава споменичку вредност типичне градске куће из 19. века.
Према мишљењу Гордане Гордић, дугогодишњег историчара уметности Завода за заштиту споменика културе, стаклена конструкција визуелно одговара амбијенту.
– Архитекта Палишашки је кроз пројекат задржао оно што је аутентично на тој кући. Направио је јасну границу између старог и новог. Кућа, која је подигнута 1884. у време када је грађена Железничка станица, заиста је била предивна. У њој су сачуване старе пећи. Данашњи изглед фасаде, са елементима декоративне пластике, добила је приликом надзиђивања 1927. године. При давању конзерваторских услова у почетку смо били изузетно строги. Будући да је ово здање пропадало, морали смо да пронађемо компромис – објашњава Гордићева.
У садашњем стању кућа је потпуно деградирана, слаже се професор Игор Марић, из Института за архитектуру, и једино прављењем компромиса, у овом случају уклапањем у стаклено окружење, додаје он, кућа ће задржати смисао постојања, као одраз времена у коме је настала.
Управо због архитектонске и историјске вредности, вила на углу Добрачине и Симине улице 1997. године је проглашена спомеником културе. Међутим, власник се у једном тренутку носио мишљу да је сруши и подигне нову, у чему је донекле имао подршку надлежних из Градског завод за заштиту споменика културе, али не и њихових колега са републичког нивоа.
То потврђује и Марко Омчикус, тадашњи директор Републичког завода за заштиту споменика културе.
– Архитекта Палишашки је 2001. године дошао са идејом да се постојећа кућа сруши и направи нова зграда налик на постојећу. Такав предлог смо одбили. Сазвао сам тим стручњака који би утврдио мерила за брисање заштите, али пошто није било уједначених критеријума, ова кућа је остала споменик културе. После тог разговора са пројектантом, званичног захтева није било – објаснио је Омчикус .
Будући да је конструкција дорћолске виле већ била начета, а надлежним институцијама није било у интересу да она буде порушена, заштитари и урбанисти изашли су у сусрет инвеститору, каже Лидија Котур из Градског завода за заштиту споменика културе, тако што су му дозволили доградњу. У супротном, та инвестиција за њега не би била исплатива.
– Инвеститор ће према условима завода обновити кућу у постојећим габаритима и наслеђеним карактеристикама. Остављена му је могућност преграђивања зидова опеком у старом формату, на деловима који су статички угрожени. Радови подразумевају и рестаурацију декоративне пластике и оригиналне столарије. Дозвољено је отварање још једне капије из Добрачине улице, а степениште би требало да буде направљено у духу академизма примерено архитектонској композицији и стилским особеностима фасаде. Од инвеститора се захтева да рестаурира елементе ентеријера – пластику плафона и розете – набраја наша саговорница.
Пожар који је захватио кућу, како кажу упућени, апсолутно не даје никакву предност инвеститору, јер ову кућу штити документација. Као и у случају елементарних непогода и других непредвиђених околности према Закону о културним добрима, кући ће на основу документације Завода за заштиту споменика културе бити враћен пређашњи изглед.
Маријана Авакумовић
[објављено: 25.03.2007.]