^^ Petrburg je jedan od najlepsih gradova na svetu i mogao bi u estetskom smisliu biti uzor Beogradu u svakom pogledu. A u famoznoj plavoj zgradi na kraju kneza nalazi se moj fax, tako da u istoj boravim bar po 4 sata dnevno
Nenad":1bp1lei4 je napisao(la):Neko je pomenuo i obalu Neve! Ako Beograd jednog dana bude i nalik na Petrograd, mislim da cemo moci samo da slavimo i radujemo se tome (Petrograd je fenomenalno sredjen grad)!
SVASTA SA VAMA LJUDI... NIKO NIJE REKAO DA S. PETERSBURG NIJE SREDJEN ILI DA JE RUZAN, ALI IMA 5 DANA GODISNJE BELE NOCI... NJEGOVE FASADE SU LEDENE KAKAV JE I GRAD- SNEZNO VELE, PLAVE, LIMUN ZUTU... AKO TAKAV TREBA DA BUDE NAS BEOGRAD... NEK ODE SVE U...vrachar":1bp1lei4 je napisao(la):Petrburg je jedan od najlepsih gradova na svetu i mogao bi u estetskom smisliu biti uzor Beogradu u svakom pogledu. A u famoznoj plavoj zgradi na kraju kneza nalazi se moj fax, tako da u istoj boravim bar po 4 sata dnevno
Rascian":24cp0th7 je napisao(la):Bila je roze i bila je nadogradjena:
I zgrada na kraju Kneza jeste bila ...redratno "valjano", aman. Ziveo Petrograd :(
U odnosu na sivo-mrtve nijanse koje su u proteklim decenijama dominirale ovim gradom, mislim da je svako dodavanje boje i osvezavanje korak napred. Licno, nemam nista protiv plavih i zutih nijansi, sta vise, to su vedre boje i svakako su dobrodosle u ovom sivilu.Lucifer":26jq3iz4 je napisao(la):SVASTA SA VAMA LJUDI... NIKO NIJE REKAO DA S. PETERSBURG NIJE SREDJEN ILI DA JE RUZAN, ALI IMA 5 DANA GODISNJE BELE NOCI... NJEGOVE FASADE SU LEDENE KAKAV JE I GRAD- SNEZNO VELE, PLAVE, LIMUN ZUTU... AKO TAKAV TREBA DA BUDE NAS BEOGRAD... NEK ODE SVE U...
TO BI BIO KRAJ BEOGRADA I POCETAK MOZDA NEKOG DRUGOG GRADA
Daj Vracar, zar treba sad ovde boje da ucimo... sta je toplo, a sta hladno...vrachar":2xrk1sg5 je napisao(la):U odnosu na sivo-mrtve nijanse koje su u proteklim decenijama dominirale ovim gradom, mislim da je svako dodavanje boje i osvezavanje korak napred. Licno, nemam nista protiv plavih i zutih nijansi, sta vise, to su vedre boje i svakako su dobrodosle u ovom sivilu.
A ako ti se vec navedeni koloriti ne svidjaju, sta je onda alternativa? Mracne fasade ???
Ne postoje jasno definisane zakonistosti boja fasada u odnosu na podnevlje gradova. Najcesce su to pirtanja licnog afiniteta arhitekata ili deo nekog urbanistickog plana.Stvarno ne vidim poentu... raspravljati se oko necega sto je prosto fakat- da gradovima sa juznijim temperamentom i duhom ne pristaju hladne boje. Dovoljno ti je da uporedis npr. onu zgradu Vukove zaduzbine pre i posle skorasnjeg "renoviranja"- UNAKAZENA je, zato sto je umesto bez i bordo, stavljeno belo i neka boja za koju stvarno ne znam koja je.
Sve mi se nesto cini da si malo opterecen Rusijom. Ne mislim da su nebo plave, bledo zute i ostale svetlije nijanse rezervisane samo za istok i nemam apsolutno nista protiv da Beograd bude okrecen i u tim bojama pored svih ostalih.Poenta je sledeca... za BG su boje kao sto je topla zuta (kodak zuta), mlecno bela, terakota u svim mogucim varijantama koja npr. divno izgleda na onoj zgradi preko puta muzeja Nikole Tesle... zatim tople nijanse crvene i bordo (kao nasa ambasada u Rimu), sve moguce varinate bez i drap, zelena takodje bilo mlecna bilo u nekoj drugoj varijanti, zatim razne varijante zlatkastih fasada kojih u Beogradu ima mnogo (a to nije zuta), ali ne ledeno (hlanda) mlecnoplava, mlecnoljubicasta, melcnoroze, snezno bela. Sta vise... vise ima normalnih, toplih boja, nego tih "ruskih"
Da li je moguce da sam ja jedini ovde koji vidi razliku izmedju tih boja i koji primecuje da zbog njih upravo Barselona ili Rim (ili Beograd) izgledaju potpuno drugacije od Moskve ili Kijeva ili letnje palate u Carskom selu.
Lucifer":16rmorf6 je napisao(la):Rascian":16rmorf6 je napisao(la):Bila je roze i bila je nadogradjena:
I zgrada na kraju Kneza jeste bila ...35/Vlastimir/KnezMihajlovaStreet1-1.jpg[/img]
Vrachar za gradonacelnikavrachar":2u0hqjs9 je napisao(la):Sta vise, bogatstvo razlicitosti je i ono glavno sto cini ovaj grad autenticnim
Nije u pitanju diskreditacija, vec ti stalno pominjes ruske boje i rusofile. Ali zaboravimo na to. Ocigledno ne volis blage tonove i dezene i to je tvoje pravo.Lucifer":smi6e5cc je napisao(la):^^He, he... upravo na to mislim i upravo o tim bojama i ledenim nizovima pricam sve vreme... nazalost .
Izgleda da je neko od nas dvojice daltonista.
P.S.: Zasto je uopste relevantno sta je mislim o Rusiji i da li mi j eu centru paznje, osim ako je to (nekakav cudan jedini) nacin da me diskreditujes? Mislim da je ovo prvi topic na kome pominjem Rusiju. Ako je upucivati na to na sta cemo licti ako ovako nastavimo i to u najnegativnijem smilsu to o cemu pricas, onda si u pravu. Ali ponavljam ne vidim na koji nacin je relevantno koliko puta sam pomenuo Rusiju niti zasto je bitna neka izmisljena sluzbenica u gradskom zavodu koja je samo moj ocajnicki pokusaj da objasnim sta se desava.
Nije poenta u sarenilu, nisam ja protiv sarenila, poenta je u izboru boja. I ja sam NARAVNO za sveze fasade i za skroz sareno- toplo sareno.
Nemam nista protiv da npr. ceo vracar ofarbaju kao na onoj slicici iz Kopenhagena... i to bi bilo cool, ali nek gradskom jezgru ostave smek koji ima, kao sto i Kopenhagen ima svoju car upravo u onim njegovim bojama.
извор НовостиDobar domaćin baštinu čuva
M. MRĐEN, 10. april 2007
U GLAVNOM gradu postoji 365 spomenika kulture, a na tom spisku, osim javnih spomenika, znamenitih mesta i sakralnih objekata, nalaze se i mnoga kulturna dobra koja su u vlasništvu građana. U gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture objašnjavaju da život u takvim građevinama podrazumeva mnogo veću odgovornost obzirom na to da važeći Zakon o kulturnim dobrima jasno definiše prava i obaveze vlasnika.
Tako u članu 33. zakona stoji da ukoliko vlasnik ne izvršava mere zaštite "s pažnjom dobrog domaćina" ili kad privremeno ili trajno napusti kulturno dobro, pa postoji opasnost da ono bude oštećeno ili uništeno, Ministarstvo kulture može odrediti da se kulturno dobro preda fizičkom ili pravnom licu kao staraocu za sprovođenje mera zaštite.
- Kako ne postoje fondovi za održavanje zgrada pod zaštitom, briga o privatnim objektima isključivo je na vlasnicima - kažu u Zavodu i dodaju da taj član u praksi nikad nije primenjivan. - Nažalost, teško je da država ulaže sredstva u spomenike kulture koji su u privatnom vlasništvu, jer je težnja da oni budu otvoreni za javnost.
Prema članu 34. koji kaže da "u slučaju prodaje kulturnog dobra u privatnoj svojini za čije su održavanje, popravku i druge mere tehničke zaštite uložena sredstva budžeta sopstvenik je dužan nadoknaditi iznos za koji se, usled ulaganja tih sredstava, povećala vrednost kulturnog dobra".
- Najveći broj objekata, koji su sanirani prethodnih godina, upravo koriste javne ustanove, poput zdravstvenih organizacija, ministarstava i škola. Srećom, većina spomenika kulture je u relativno dobrom stanju, a radovi se uglavnom odnose na obnovu fasada. Na spisku urgencija trenutno se nalazi zgrada Prve varoške bolnice u Džordža Vašingtona 19, podignuta 1868. godine. Ovaj objekat je u veoma lošem stanju sa pukotinama po zidovima, starim dimnjacima i neophodno je izvršiti kompletnu sanaciju zgrade.
Konzervatori takođe napominju da su revitalizacije fasada neophodne i na kućama Milutina Milankovića, Dimitrija Davidovića u Zemunu, kuća Bete i Riste Vukanović...
RADOVI
DO kraja godine biće obnovljene fasade na 20 zaštićenih objekata, a trenutno se rade fasade na zgradi Tanjuga na Obilićevom vencu i Zadužbini Vlajka Kalenića u Svetogorskoj. Majstori uređuju i spoljašnjost zgrada u Kolarčevoj 5, Uskočkoj 7, Tadeuša Košćuška 34 i 36 i Koste Todorovića 6.
NOVI SPOMENICI
PREMA Odluci Vlade Srbije u spomenike kulture uvrštene su zgrade Aerokluba, Kovnice novca, Sokolskog doma "Matica", Ministarstva pošta, Arhiva Jugoslavije, Seizmološkog zavoda i Komande vazduhoplovstva u Zemunu. Ovom odlukom pod zaštitu države takođe se stavljaju i Botanička bašta "Jevremovac", Palata Penzionog fonda i Kompleks radničkih stanova.
извор Град БеоградЧетвртак, 12. април 2007.
Ревитализацијa фасаде у улици Војводе Миленка 19
Уговор о изради пројекта ревитализације фасаде објекта у улици Војводе Миленка 19, вредан 283.000 динара биће закључен са Архитектонским факултетом. Стамбени објекат у улици Војводе Миленка 19 подигнут је 1925. године у духу академске архитектуре, а по пројекту Душана Живановића. Налази се у оквиру целине Стари Београд, која ужива статус претходне заштите. Овај објекат налази се под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда, а комплетна пројектна документацијa биће израђена према конзерваторским условима овог завода.
– Рачунајући сва три програма за уређење стамбених зграда, у Београду је у претходном периоду уређено 500 фасада. Још једном апелујемо на скупштине станара да учествују у програму „Поправимо заједно”, који град финансира са 70 одсто средстава да се договоре и пријаве. Београд ће тако бити лепши, а живот сигурнији и достојанственији – рекла је Радмила Хрустановић.
У граду су у току радови на 20 фасада зграда под заштитом државе, чија је укупна вредност 150 милиона динара. Рок за завршетак санације свих објеката је до краја ове године. Санација објеката у Влајковићевој 5 и Господар Јевремовој 59, приводи се крају, а у току су радови на згради „Танјуга” на Обилићевом венцу, у Светогорској 12, Коларчевој 5, Ускочкој 7, Тадеуша Кошћушка 34 и 36, Косте Тодоровића 6 (Институту за дигестивне болести Клиничког центра Србије), и санација крова котларнице топлог купатила „Дунав” у Цара Душана 45. Грађевинске скеле подигнуте су на објектима у Караматиној 17 у Земуну, Београдској 23, 34, и 37, а исто се очекује и на објектима у Београдској 13, 18, 33 и 53. Радови на две фасаде, у Бирчаниновој 21 и Његошовој 12, у процесу су уговарања.
Од 2002. до октобра 2006. године ревитализовано је 120 уличних фасада на зградама под заштитом Завода за заштиту споменика културе. У оквиру пројекта „Лепша Србија”, који је реализован у сарадњи са владама Канаде, Аустрије, Грчке и Холандије и завршен у децембру 2005. године, обновљене су 22 фасаде под заштитом државе у Кнез Михаиловој, на Теразијама, у Краља Милана, на Зеленом венцу, у Царице Милице, Скадарској, Главној и Господској. У оквиру пројекта „Поправимо заједно” од 2003. до сада је обновљено 370 објеката.
Izvor: Beograd.orgРестаурација фасада у Београдској улици
Поред зграда које се налазе под заштитом државе у Београдској 23, 34, и 37, током протеклог викенда грађевински радови на санацији фасаде почели су и на објекту у броју 13. Поред ових објеката, уговори о рестаурацији фасада закључени су и за објекте на бројевима 53, 18 и 33, на којима ће ускоро такође почети грађевински радови. Зграде у Београдској улици налазе се у оквиру заштићене амбијенталне целине „Стари Београд”. Већина зграда под заштитом у овој улици подигнута је у периоду од 1920. до 1939. године у духу академизма и модернизма, а дела су архитеката Белобрка и Шафарика.
– Уређење фасада зграда у Београдској представља наставак процеса уређења амбијенталних градских целина. После сређивања водовода, канализације, ПТТ каблова и остале подземне инфраструктуре у улици кренуло се и са овим послом, који је Београђанима и највидљивији. Тако ће цела улица која, уосталом и носи име нашег града, добити изглед који заслужује свака европска престоница – рекла је Дуња Кнежевић, секретар Секретаријата за комуналне и стамбене послове.
У граду су у току радови на укупно 20 фасада зграда под заштитом државе, чија је укупна вредност 150 милиона динара. Рок за завршетак санације свих објекта је до краја ове године. Санација објеката у Влајковићевој 5 и Господар Јевремовој 59 приводи се крају, а у току су радови на згради „Танјуга” на Обилићевом венцу, у Светогорској 12, Коларчевој 5, Ускочкој 7, Тадеуша Кошћушка 34 и 36, Косте Тодоровића 6 (Институту за дигестивне болести Клиничког центра Србије), и санација крова котларнице топлог купатила „Дунав” у Цара Душана 45. Поред објеката у Београдској улици, грађевинска скела подигнута је на објекту у Караматиној 17 у Земуну а радови на две фасаде, у Бирчаниновој 21 и Његошовој 12, у процесу су уговарања.
Од 2002. до октобра 2006. године ревитализовано је 120 уличних фасада на зградама под заштитом Завода за заштиту споменика културе. У оквиру пројекта „Лепша Србија”, који је реализован у сарадњи са владама Канаде, Аустрије, Грчке и Холандије и завршен у децембру 2005. године, обновљене су 22 фасаде под заштитом државе у Кнез Михаиловој, на Теразијама, у Краља Милана, на Зеленом венцу, у Царице Милице, Скадарској, Главној и Господској. У оквиру пројекта „Поправимо заједно” од 2003. до сада је обновљено 370 објеката.
prekucano iz Blica, 19. april 2007., str.B2Obrušila se fasada u Čika Ljubinoj
Deo fasade zgrade nekadašnje "Elektrotehne" u Čika Ljubinoj ulici obrušio se na trotoar juče oko 17 sati i 30 min. Povređenih nije bilo, a kako kažu radnici u okolnih radnji u ovoj, inače veoma prometnoj ulici nije bilo mnogo prolaznika zbog oluje.
Inače ovo nije usamljen slučaj otpadanja fasade u Čika Ljubinoj.
Po rečima radnika prodavnice obuće "Gunar" iz broja 1 juče je oko 16 sati sa krova zgrade otpao veliki kamen koji je završio tačno ispred ulaznih vrata, i prava je sreća da niko nije povređen, dok je početkom godine betonska "grudva" teška 7 kg oštetila nastrešnicu frizerskog salona u broju 7.
Policija je žutom trakom obeležila lice mesta za slučaj da dođe do novog obrušavanja.
izvor Press26.04.2007.
Izvor: PRESS
Skupština grada spremila novac za ulepšavanje zgrada, uređenje Beogradske tvrđave, GSP-a "Beograd" i "Bitef teatra"
Više od 30 skupština stanara u gradu učestvovaće u programu obnove fasada jer su ispunile uslove konkursa od 16. marta prošle godine za sufinansiranje radova na održavanju krovova, fasada i liftova.
Ako sve skupštine stanara koje su dobile tu mogućnost zaključe ugovore, ukupna vrednost radova biće oko 94,3 miliona, od čega će 70 odsto, odnosno nešto manje od 70 miliona dinara, biti izdvojeno iz budžeta grada, dok bi preostalih 30 odsto obezbedili sami stanari.
- Smatramo da će ovaj konkurs, koji će trajati do 25. maja, biti uspešniji i masovniji od prethodnih, kao i da će u narednoj godini u gradu biti mnogo više obnovljenih fasada - rekla je zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović.
Ona je dodala da je od 2003. godine, na četiri dosadašnja konkursa, u okviru projekta "Popravimo zajedno", popravljeno 339 objekata, za šta je grad izdvojio oko 300 miliona dinara, dok su stanari dali oko 94 miliona.
...
Izdvojeno je i 15 miliona dinara za kompletne građevinske i elektroinstalaterske radove u "Bitef teatru".
(M. D. M.)