Skupstina grada nudi 70% pokrica troskova za uredjenje fasade, ali odziv nije Bog zna kakav. To govori o nama.
ne, to govori i o skupstini grada. svi mi placamo odrzavanje zgrade i naknadu za gradjevinsko zemljiste, i to godinama, a sad bi grad jos nesto da naplati. znaci, kad treba uzeti novac, onda je grad nadlezan, a kad treba nesto za taj novac uraditi, onda su nadlezni stanari. e pa nece moci.
Posto sistem prijavljivanja za obnovu fasada ne funkcionise bas najbolje, mozda bi Grad trebao da uvede listu prioritetnih renoviranja i bez pitanja vlasnika uradio fasadu. I naplatio kroz racune info stana. Uz , naravno 70% popusta koje je obecao.
ovo necu ni da komentarisem. kad bi mi u tom slucaju dosli neki zidari da rade na zgradi bez moje saglasnosti, a za moje pare, ne da ih ne bi pustio da pridju, nego bih zvao policiju, ili (posto to verovatno ne bi upalilo), neko privatno obezbedjenje.
a poredjenje beograda sa parizom na ovaj gornji nacin je poprilicno neadekvatno. kao prvo, na slici pariza mozemo da vidimo da je svuda spratnost ista (+/- jedan do dva sprata), dok to u beogradu nije slucaj. hocemo li onda da rusimo vise ili nize zgrade? mozda bi to grad mogao da uradi bez pitanja stanara, a posle bi mogao i da im naplati odnosenje suta.
drugo, pariski bulevari su prosecani manje-vise istovremeno, u drugoj polovini 19. veka, te su zato i stilski ujednaceni (a ono sto je gradjeno kasnije sledi istu visinu i proporcije, cak i kad se stilski ne uklapa). vecina, pak, beogradskih ulica gradjena je mesavinom raznih stilova bez nekog posebnog planiranja (dobar primer je, recimo, francuska ulica). osmanovska rekonstrukcija grada je mozda mogla da upali 1870, ali danas sumnjam da ce se naci neko ko bi tako nesto pozdravio, ako nista drugo onda zbog ogromnih problema sa raseljavanjem ljudi, da ne govorimo o ceni izgradnje unificiranih blokova - a ni o anahronosti takvog koncepta.
ono sto grad, doduse, moze da uradi je da insistira na ujednacenosti novogradnje, da stimulise inovativne zgrade koje se istovremeno uklapaju u urbano tkivo (konkursi, nagrade najuspelijim resenjima, poreske olaksice, itd), i da na isti nacin podstakne gradnju u starom jezgru umesto na novom beogradu i na periferiji (sto verovatno nece moci da se desi bez denacionalizacije, ali mozda bi mogao da se nadje nacin i za to). i, naravno, da paralelno sa tim ide renoviranje starih zgrada - i to apsolutno i uvek uz saglasnost stanara i maksimalne finansijske olaksice.