Šta je novo?
Od:
Filteri

Фасаде / Fasade

Ma sve je super!!! Ja sam oduševljen...
Sve je autentično, i ma koliko da je propalo ili nije, bojim se da bi opravka enterijera možda i narušila duh vremena koji se ogleda na svakom detalju.
 
Ljudi, fala za info... Mene ova lepotica i jeste podsetila na pojedina zdanja u Parizu a i na neke becke zgrade (mozda zbog tih elemenata secesije)... A nadam se da bi, ukoliko bi se neko nekad zaista upustio u sredjivanje njene fasade i unutrasnjosti, to uradio na pravi nacin i da ova nasa lepotica ne bi izgubila ni % svoje autenticnosti, odnosno, verujem da se niko ne bi igrao sa ovakvim kulturnim dobrom jer nazalost nemamo toliko "kredita" da se igramo za zdanjima po Beogradu... :|
 
lepo bi bilo renovirati ceo taj potez, međutim mislim da je to trenutno ne želim da kažem bačena para, ali tu prolazi sav tranzit za Pančevo valjda ili za gde već, i to bi se od izduvnih gasova kamiona opet sje*******alo.... tako da, mislim, da je bolje ovo dirati tek po izmeštanju tranzitnog saobraćaja iz Karađorđeve, i onda veći deo onih kućica porušiti... (mislim na one radionice ili šta je već tu pored) i ili praviti neke nove, ili napraviti lepe parkove sa fontanama itd...... hehehe krajnje utopističko razmišljanje s moje strane, doduše...
 
што се ове лепотице из карађорђеве тиче, стварно је тужно што је већ деценијама препуштена зубу времена... мени је увек био фасцинантан контраст ове зграде и оних стоваришта угља иза ње. да ли је икада било неке грађевине иза или је било планирано да се гради било шта?
генерално, што се карађорђеве тиче, то је највећа срамота града београда, увек те неке приче о силаску града на реке, а ето, ту у савамали је град већ читав век на реци... :bash:
и шта су урадили наши препаметни стручњаци? дозволили су да се читав транзит у правцу баната пружа дуж некада најлепше улице београда, замислите само те мозгове!
зашто транзит није ишао од плавог моста рецимо, поред миријева негде, па да изађе код богословије на панчевац?
овако су нас стручњаци неповратно одвојили од реке.
то само код нас може тако наопако да функционише, на жалост. :(
 
Evo zgrade iz Hilandarske. Mislim da je skoro obnovljena, ako gresim izvinjavam se...

nox98w.jpg
 
чуди ме да на овој прелепој згради нису доградили још један спрат... зато су ту климе.
уф, верујем да сам сморио са овим примедбама везаним за клима уређаје, ал шта могу, то је јаче од мене... :rolleyes:
 
e a koje to kupole fale na zgradi Geodetskog zavoda?? neko spomenu to, a ja sam tek sad pročitao :)
 
NIje valjda da niko ne zna da se Zadruga renovira ili je u planu??
Bio sam u BG za praznike i nekoliko ljudi mi je to reklo, ukljucujuci i jednu prijateljicu koja radi u Gradskom zavodu za zastitu spomenika kulture.
Radi se (ili ce se raditi) samo fasada, a za enterijer nema para. I on je u losem stanju, slike pokazuju javni deo, kancelarije su zrele za opravku.
Tako da ne znam da li su radovi poceli, ali zasigurno se radi projekat, i drzava je dala pare.

PS zgrada ce pripasti nekom ministarstvu, nije jos odluceno kom!
 
Možda je u planu ali sigurno se ne renovira, pre 2 dana sam prošao tuda.
Samo nek' pripadne ministarstvu, njima je najpotrebnije, sve su zgrade razgrabili i opet im je tesno. Nije ni čudo kad ih ima više nego u Kini.
Trebalo bi da postane neki muzej, mada je pitanje koliko bi bilo izvodnjivo s obzirom na unutrašnji plan prostorija (tipičan kancelarijski), a bilo bi šteta vršiti prepravke i neke veće zahvate.
 
Kao sto je neko vec rekao, bice to bacena para ukoliko se ne izmesti tranzitni saobracaj iz Karadjordjeve. Za ove objekte do sada jos i nekako da im covek oprosti ocajno ozivljavanje fasada, ali na ovoj zgradi se ne smeju igrati, vec samo majstori svetske klase.
 
A i nesto se plasim obnove u "ovo doba" , obzirom da jos uvek jako vredne i lepe fasade obnavljaju tako sto bacaju krec kao u muzickim spotovima na televiziji... NArocito sto je ova zgrada jedna od najlepsih u gradu
 
- rekonstrukcija zgrade BG zadruge predvidjena je NIP-om jos 2007. godine
- projektom je predvidjeno da se zgradi vrate kupole
- of the record se suskalo o useljenju raznih drzavnih sluzbi u tu zgradu, npr. ministarstvo pravde

Medjutim iz nekog razloga se od toga odustalo. Koliko god je lepo rekonstruisati fasade, mislim da ipak za to ne treba trositi pare iz NIP-a. Imajmo u vidu da ce u doba ekonomske krize, najmanje novca biti logicno izdvajano za "ulepsavanje".
 
Dziggy nije tako. Zgrade se obnavljaju kako ti kazes samo kad za to nije nadlezan zavod (za zastitu spomenika kulture). To su objekti gde se prakticno radi farbanje. Ako zavod obnavlja radi se detaljan projekat i vodi se racuna da objekat bude stvarno kvalitetno obnovljen. I sam sam radio u Republickom i znam koliko se tome posvecuje paznja! (mada je za BG zgrade nadlezan gradski). U decembru mi je recno da je projekat u izradi, znaci nije trac. Kad ce se izvoditi, ne znam.
 
Izgleda da ce obnove zgrada u Beogradu da se uspori zbog ekonomske krize i slabog budzeta za takve projekte. Dok Amerika i EU pokusavaju da preskoce krizu kroz investiranje u infrastrukturu i davanjem zajmova kompanijama, nasi rade sasvim suprotno. Ekonomska kriza u 1920tih je postala Velika Depresija bas ekonomskim merama (stegni kais i cekaj) koje je nasa vlada odlucila da prati.

je*******iga...
:kafa:
 
Pa u infrastrukturni projekat sigurno ne spada sredjivanja fasada, a mislim da makar na recima sto se investiranja u infrastrukturu tice mozemo biti zadovoljni kako cemo prebroditi ekonomsku krizu. Druga stvar je sta ce oni od najavljenog da u realnosti sprovedu.
 
Izvini, ali moram na engleskom da ti odgovorim:

I don't' think you understand the point of the economic policy western and developed eastern countries have decided to adopt. According the the Keynesian Theory of Economics, which is supported by Paul Krugman, a recent Nobel Prize winner, the current problem, just like the problem during the 1920s, is of lack of demand due to liquidity.

United States reacted the the problem of the 1920s by implementing a very strict monetary policy that included stopping printing money, spending on government projects, and increase taxes. They also instructed all people to liquidate all investments. This is what caused the Great Depression. What John Keynes proposed was completely the opposite: print money, lower taxes, lower interest rates, and invest in big projects.

The point of the Keynesian theory is that government can prevent big depressions caused by low demands by giving people money to spend. The Money that the government gives to people through lower taxes, lower interest rates, or starting a huge projects would eventually enter the economy and will start to change hands. The projects have to be sizable enough to actually make an economy grow, but the least our government can do is now slowing down the current projects.

Of course, this gets much more complicated. For example, public confidence on spending, net import, how much debt the country has....

je*******iga
 
Daj, pa to bas i nije zahtevalo engleski, ko da mi nismo culi za Krugmana i njegovu interpretaciju Kejnzijanske teorije...:)

Stampanje novca, naravno ne funkcionise. Kejnzijanska teorija je imala smisla do odredjenog nivoa - naime nizi porezi, vece investicije u infrastrukturu (tj. efikasnija raspodela budzetskih sredstava), itd itd... ali sve je to bilo tada. Postoji milion razloga zasto se ne moze primeniti sada, i milion teorija kako to funkcionise u mlaoj zemlji ili na malom trzistu kao sto je Srbija. Ono sto mi sigurno imamo je veliki broj tehnoloskih nedostataka (neko bi rekao zaostataka) koji podizu cenu naseg svega (kapitala, rada, roba)... Ideja velikih infrastrukturnih projekata je da podigne taj tehnoloski nivo i ostvari rast GDP kroz efikasnije poslovanje - kako? Internet je naravno najjednostavniji primer, ali i mreza autoputeva koja skracuje vreme/gorivo=troskove za transport, zeleznica, metro koji omogucava efikasniji transfer radnika koji ne provode 2 sata dnevno u prevozu vec 20 min, a ostatak se odmaraju pa odmorniji dolaze na posao i bolje rade...sa ovim fasade nemaju nikakve veze...aaali ovo je onaj ekonomski rast koji ce da plati za kratkorocne efekte javnih radova.

Kratkorocni efekti su isti kao i oni koji su doveli do rasta GDPja Staljinove Rusije od nivoa Treceg sveta do trece najbogatije drzave na svetu - angazovanje preduzeca, zaposlenih i sekundarnih industrija na infrastrukturnim projektima...sa ovim fasade imaju dosta veze, ali je problem da ako uradis kao Rusi, pa stalno aktiviras projekte bez velikog povecanja tehnologije, na kraju ce neko to morati da plati - i platili su skupo gradjani delom tokom Drugog sv. rata, delom tokom 1950tih.

Inace, mnogi veruju da bez drugog sv. rata, Nju Dil nikad ne bi uspeo do kraja. Ne slazem se potpuno sa tom idejom, ali vredi razmisliti o tome.
 
Fasade na čekanju
N. V. B. - I. K. , 28.01.2009

MADA niko od nadležnih nije potvrdio da je program "Popravimo zajedno" ugašen, novi konkurs za skupštine stanara neće biti raspisan dok se ne završe već ugovoreni radovi. U toku je rekonstrukcija 14 zgrada, a popravke čeka još 29 objekata za šta je iz budžeta Grada izdvojeno 140 miliona dinara. Prema nekim procenama u Beogradu je neophodna rekonstrukcija čak 15.000 fasada.

Poslednji konkurs za program "Popravimo zajedno" raspisan je u proleće 2007. godine. Kako kažu u sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, tokom prošle godine obnovljeno je 13 fasada, dva krova i osam liftova. Za proteklih pet godina, koliko se sprovodi program ukupno je revitalizovano 70 fasada, 87 krovova i popravljen 81 lift.
- Raspisivanje novog konkursa može da se očekuje posle završetka radova na stambenim zgradama čije su prijave prihvaćene na ranije raspisanim konkursima - objašnjavaju u Sekretarijatu. - Na datum početka prijavljivanja za program "Popravimo zajedno" uticaće i količina sredstava koje će Grad izdvojiti za ovu namenu.

Prema Zakonu o održavanju stambenih zgrada sve krupnije popravke, kao što su obnova fasade, lifta ili krova, obaveza su vlasnika stanova. Vrednost radova za obnovu fasade jedne zgrade kreće se od 1,5 do 30 miliona dinara i zavisi od njene veličine, stepena oštećenosti, vrste materijala koji se koristi pri rekonstrukciji, kao i obima posla. Ove godine samo za fasade izdvojeno je 59,7 miliona dinara, što je duplo manje nego 2008. godine. Na popravku liftova ove godine će otići 63, dok je za sanaciju krovova predviđeno 7,3 miliona dinara.

Učešćem od 70 odsto pri finanasiranju radova, kroz program "Popravimo zajedno", Grad je Beograđanima omogućio da lakše ispune svoju obavezu. Međutim, ako se uzme u obzir da na obnovu čeka oko 15.000, a da se godišnje u proseku obnovi 14 fasada, kao i činjenica da konkursa nije bilo već dve godine, sugrađani će još dugo strepeti zbog oronulih zidina.

MREŽE
JP "Gradsko stambeno" popravlja fasade samo kad oronuli delovi ugrožavaju bezbednost garđana i imovine i to ukoliko imaju ugovor sa skupštinom stanara. Te intervencije predstavljaju obijanje delova fasada ili postavljanje zaštitne mreže koja "kupuje vreme", odnosno odlaže neophodnu rekonstrukciju do pet godina. Tako stanari dobijaju na vremenu da prikupe sredstva potrebna za revitalizaciju fasade.
Kliknite za proširenje...
извор Новости
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=136780
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh