Фасаде / Fasade

[Bender Rodriguez]

Ima li neko stručan/u materiji da objasni zbog čega se, recimo, ne grade više objekti stambeni po uzoru na modernu 1930-ih?
To je relativno savremen dizajn, fasadna plastika je minimalna, ali su meni lično proporcije i sveopšti izgled stvarno fascinantni, taj Stojadinovićev Beograd mi je možda i najlepši, bez želje da potcenim i doprinos istorijskih stilova.

Deluje mi da je izvodljivo graditi u tom stilu danas a da ne ispadne kič, uz naravno neke adaptacije (verujem da nijedan investitor neće zidati plafone od pet meteri itd).

Kolektivna sektaška misao je većinski donela odluku da se to više tako ne radi i većina se slepo pridržava toga jer je u 21. veku kritičko i nezavisno razmišljanje raritet i dogma.

Kao što nakon jednog popodneva 11. septembra 2001. u Njujorku niko više širom sveta, čak ni posle 25 godina, neće da pravi kule bliznakinje. Jer su Američke arhitekte rekle da ih to pogađa i odbija i onda dođemo u ovakve paradoksalne i komične situacije i ideje:

Kao, bliznakinje su, ali i nisu. Mogu iste dimenzije i oblik, ali ne sme isti izgled.

Jednostavno postoje te neke dogme u svetu arhitekture koje 90% njih slepo prati i ne dovodi u pitanje dok neka od par "velikih imena" ne odluče da se od sutra (opet) dizajnira tako i tako...

Kao što je u sveu automobilske industrije sada odgovor na svako pitanje i dilemu - električni auto. Neko tamo tako rekao (za lep honorar, naravno), mediji i propaganda dovoljno puta ponovili to i od nekog momenta to se smatra aksiomom.

Retko ko još razmišlja svojom glavom i ukusom, svi su ili moćni i lukavi trendseteri ili slepi poslušni robovi tih trendsetera.

Trenutna moda je da sve bude utilitaristički i minimalistički, a Secesija i uopšte bilo kakvo ukrašavanje zgrada se ne uklapaju u tu modu i priču.

Takođe, na ukrašenu zgradu sa krivolinijskim oblicima i ukrasima se teško kaleme reklame, bilbordi i panoi. A na šporete, kutije i kocke idu mnogo lakše i mnogo bolje.

 

[nombre]

Ova zgrada u NYC..

Dobija klasicnu fasadu!

Voleo bih da vidim tako nesto kod nas.

 

[Дошљак]

Тешко би код нас прилагодили позиције и величине прозора. А било би лепо тако средити све оне безличне стамбењаке по центру из 50их.

 

[Noki]

Dovoljno ih je lepo okrečiti uz novu izolaciju i vedrije boje, zamenu stolarije. Plašim se da ne zaličimo na Skoplje. Baš gledam na uglu kneza Danila i Vladetine. Stambena zgrada nedavno renovirana i mislim kamo sreće da ih sve samo tako urade i ništa više.

Američke arhitekte rekle da ih to pogađa i odbija i onda dođemo u ovakve paradoksalne i komične situacije i ideje:

Ja se ne razumem u arhitekturu al kad pogledam baš tu sliku koju si postavio tih naših dvojajčanih blizanaca sa ušća, slika deluje harmonično, možda zbog samog TC ušće koje ih povezuje, jer nisu 2 sasvim nezavisne zgrade.. i onda ne znam koliko su pogrešili time što nisu identične, nekako mi je dobro ispalo tako, barem prihvatljivo, iako nisam baš oduševljen, barem mi je ok...

 

[Bender Rodriguez]

Pa mislim meni su pojedinačno obe okej. Ali ovako zajedno jedna uz drugu ne slažu mi se.

Sad dobro to za Ušće, donekle i stvar ukusa. Ali jeste primetno u svetu arhitekture da kritičko i individualno razmišljanje opada a da se dogme i jednoumlje nameću sve više. Kao i u još mnogim drugim sferama društva.

 

[Kailan]

Ova zgrada u NYC.. Pogledajte prilog 258112

Dobija klasicnu fasadu!

Pogledajte prilog 258113

Pogledajte prilog 258114

Voleo bih da vidim tako nesto kod nas.

Мени је овде већи естетски добитак реструктуирање масе саме зграде него само шминкање фасаде

Генерално су ти степенасти последњи спратови, карактеристични за Арт Деко, јако визуелно пријатни ако се ураде укусно и разбијају монотонију градске визуре. Поготово када имају зеленило на врху па изгледају као висеће терасе. Једна од највећих трагедија модернизма је што се са тим престало ради грађења бездушних, досадних квадрова

Можда и посебно код нас јер имамо сијасет занимљивих решења врхова солитера који су кудикамо лепши од решења у виду безличних монолита

(и да, знам да су многи од њих у "друштвеном" власништву изграђени за надоградњу после али то није аргумент против архитектонског решења само по себи)

 

[nombre]

Masivna zgrada u Njujorku pod nazivom Equitable Building značajno je promenila arhitekturu grada. Zbog nje se prvi put u istoriji javio ozbiljan problem nedostatka dnevne svetlosti na ulicama. Kao odgovor, Njujork je 1916. godine uveo obavezu sužavanja zgrada na višim spratovima. Propis iz 1916. zahtevao je da visoke zgrade imaju setback – odnosno da se povlače ka unutra na određenim visinama kako bi se obezbedili prodor dnevne svetlosti i bolja cirkulacija vazduha na ulicama.

Rezultat tog propisa je nasatanak prelepih zgrada kao sto su Empire i Chrysler Building.

Inace NY nije odustao od Art Deco stila. I dalje se dosta gradi u tom stilu.