Zemunska kula Gardoš i njena okolina u prilično lošem stanju
Veliki planovi za zaboravljenu lepoticu
Autor: Sunčica Tasić | Foto: D. Grubin | 01.08.2008 - 11:09
Ostatak ogromnog lustera od kovanog gvožđa stoji naslonjen uz ogoljen zid „milenijumske kule“ na Gardošu. Ispod plafona, izvaljene iz ležišta, vise table za osigurače, a na stepeništu pod nogama krcka skorenjen golublji izmet. Zaboravljena i napuštena, umesto kao ponos, zemunska kula deluje kao sramota grada. Ipak, za Dane evropske baštine njena vrata su bila otvorena, a uskoro bi takva mogla da budu stalno.
Vrata Gardoša, zatvorena još od vremena Tita, za Dane evropske baštine ali i reporterima „Blica“, otvorio je Đorđe Čubrilo, slobodni umetnik - fotograf. Njegova zamisao da u kulu sa koje se pruža pogled vredan milion dolara smesti besplatnu školu, galeriju, durbine... oduševio je sve koji su trebali da brinu o Gardošu, ali to decenijama nisu radili.
- Projekti za Gardoš i zemunsku tvrđavu postoje, ali to podrazumeva ozbiljna sredstva jer bismo pre svega morali da krenemo od arheoloških istraživanja. Problem nije zanemaren, ali je u godinama iza nas uvek nešto drugo bilo hitnije. Skinuli smo grafite sa kule na Gardošu za Dane Beograda - kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture koji je Čubrilu bez razmišljanja izdao saglasnost za „investiciono tekuće održavanje“:
Iza vrata špricevi, krvave krpe, kreveti...
Sa vrata Gardoša je odavno odvaljena sigurnosna reza, a do nedavno su i svi prozori bili polomljeni. Pošto na kuli sve mora da ostane onako kako je ucrtano u projektu iz 1896. godine, dok čeka nacrte, Čubrilo ih je „zamandalio“ dva prsta debelim lancima i katancima. Kad je prošlog avgusta od Poslovnog prostora Zemun Đorđe Čubrilo dobio ključeve Gardoša unutrašnjost kule je bila pravo đubrište.
- Izvadio sam 84 šprica iz nje dok sam je čistio. Ozbilljno, prebrojao sam, ih! Krvave krpe, salvete, grejalice, kreveti, jakne... - priča Đorđe Čubrilo.
Đubreta u kuli više nema, ali zarđali ekseri svih dužina, ukucani tik ispod tavanice, još vire iz zidova. Čak ni vetromeri na kulama ne rade, a do skora je i najslabiji grom mogao da je spali jer je kula na vrhu zemunskog brežuljka bila bez gromobrana. Bila su dva koja su u nekom trenutku nestala. Od kada se pojavio Čubrilo vraćen je jedan.
Besplatna škola i durbini sa fotoaparatima
Prema njegovoj zamisli na drugom nivou će biti vidikovac. Tu će da bude pet durbina za posmatranje panorame u punom krugu i tri digitalna fotoaparata koja će postioci moći da koriste ako žele da imaju uspomenu sa kule-razglednice. A na prvom spratu će biti umetnički atelje „Čubrilo“ i radionica aktuelnih komunikacija koja će se baviti školskim uzrastom od petog do osmog razreda. Deca će tu moći da se upoznaju sa osnovama dizajna, fotografije, novinarstva, a biće i sekcija koja se zove „Biologija Dunava“. Kako kaže, dok je on zakupac neće dozvoliti da bude drugačije.
Pošto želi da na projektu uposli i dva čoveka vezana za kolica, Čubrilo je planirao da, od parkinga do platoa na kojem se nalazi kula, napravi i rampu za invalide.
Zaštićen spomenik kulture
Od današnje kule na Gardošu do Čubrilove besplatne škole sa vidikovcem je dug put. Firme sa kojima već tri decenije posluje su vrlo zainteresovane da ostave svoj pečat u kuli koja se nalazi usred ostatka srednjovekovnog utvrđenja, ali samo pod uslovom da i poslednje slovo zakona bude ispoštovano. Pošto je Gardoš zaštićen spomenik kulture za postavljanje vrata na toalet, kojih odavno nema, ili stakla na prozorima da voda ne curi u kulu potreban je originalni projekat iz 1896. koji treba da stigne ovih dana.
- Ugovor sa Poslovnim prostorom je napravljen na neodređeno vreme, a kao slobodan umetnik plaćam simboličnu cenu zakupa. Imam sina od 13 godina koji je sjajan tip, pa ako ne uspem ja da završim kulu, on će sigurno nastaviti - kaže Čubrilo u šali.
U međuvremenu, „imena luda“ ispisana su bukvalno na svakoj cigli: Feđa, Bora 1956, Savezni slet fiskulturna struka 1947, Zoran, Jovan, Filip... Sudeći po tim natpisima Kaktus, Zoe, Kazze i Mask su, uz porodicu golubova nastanjenu na najvišem nivou, bili najčešći gosti.
Prva solarna kuća na Balkanu
Gardoš je prva solarna kuća na Balkanu, nigde dimnjaka, a unutra je i zimi toplo. Pogledajte, prozori na trećem nivou su raspoređeni sever, jug, istok, zapad. Na ostalim nivoima su malo smaknuti, ali tako da sunce u kulu ulazi ceo dan i greje prostor - oduševljeno pokazuje Đorđe Čubrilo.
Jedna od pet u svetu
Kula na Gardošu je jedna od pet monumentalnih obeležja koja su Mađari podigli 1896. godine da bi obeležili hiljadugodišnjicu boravka u Panoniji. Zbog toga se često naziva „milenijumska kula“, a podignuta je na najistaknutijem delu brda Gardoš u ruševini srednjovekovne tvrđave od koje su danas ostale samo ruševine odbrambenih zidina i ugaonih kula. U vreme kada je nastala, Zemun je bio najjužniji grad u posedu ugarske krune tako da su kulu projektovale mađarske arhitekte, eklektički u mešavini istorijskih stilova sa naglaskom na romanskim elementima. Gradnja je završena 5. avgusta 1896. godine, a svečano je otvorena 15 dana kasnije. Kao osmatračnicu su je dugo koristili i zemunski vatrogasci.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=51436
) da sredi.
