Фасаде / Fasade
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Da, bas stetavrachar":1zl7pkiq je napisao(la):Bojim se da je ona lepa zemljana fasada u Krunskoj (preko puta muzeja Nikole Tesle) unakazenaOkrecili su je nekim oranz polikolorom. Sada izgleda kao cedevita...
. Nekako mi je bas zao te fasada, jos vise nego ostalih.Ona narandzasta boja i ajde, nategnuto da prodje, ali prefarbavanje kamenih delova (i malterisanih) svetlosivom - DOKLE? Stvarno, to je van svakog razuma, jedino sto moze da se zakljuci da su u pitanju totalni debili. Sta im je tesko da naruce beli malter koji se proizvodi i kod nas valjda (u Hrvatskoj znam pouzdano da se proizvodi) i kosta isto koliko i obican.
Nego, je l' ste videli onu nakazu u Makenzijevoj (?), sto su 15 godina stajali samo temelji. Ono je skandal, ali barem se lepo "uklapa" sa onom nakazom od prekoputa.
A sto se tice Kalemegdana, o tome smo secam se pre oko godinu dana bas raspravljali ovde. Stavljanje Kalemegdana pod zastitu Uneska bi bilo porazno u danasnjim prilikma, jer bi priuceni i ograniceni ljudi koji upravljaju Kalemegdanom i gradom to iskoristili da uvedu totalni teror koji su otvoreno i najavili - uklanjanje kompletne zivice i "korenitog" rastinja, naplacivanje ulaznica za gornji grad, zatvaranje nocu + nestrucna rekonstrukcija zidova i vracanje navodnog ranijeg izlgeda koja je vec u toku.
Apropos klima-uredjaja, mislim da je posmatrati na njih kao na neki naruzujuci faktor vrlo povrsno. Veci problem je sto kaplju po ulici, mada se to u poslednje vreme sanira. Sve spoljne jedinice erkondisena su osim ako im se covek bas priblizi manje vise iste i velicinom i oblikom. Iskreno ne mislim da postoji fasada stambene zgrade koju je moguce naruziti erkondisenom. Prosto to je kao kada bi neko tvrdio da zgradu naruzuje cinjenica sto neko ima zelene zavese, a neko nema uopste. Barem ja ih iskreno i ne primecujem, odnosno uopste mi ne bodu oci.
Apropos klima-uredjaja, mislim da je posmatrati na njih kao na neki naruzujuci faktor vrlo povrsno. Veci problem je sto kaplju po ulici, mada se to u poslednje vreme sanira. Sve spoljne jedinice erkondisena su osim ako im se covek bas priblizi manje vise iste i velicinom i oblikom. Iskreno ne mislim da postoji fasada stambene zgrade koju je moguce naruziti erkondisenom. Prosto to je kao kada bi neko tvrdio da zgradu naruzuje cinjenica sto neko ima zelene zavese, a neko nema uopste. Barem ja ih iskreno i ne primecujem, odnosno uopste mi ne bodu oci.
U pitanju je neka leskovacka firma koja je krecila i onu ogromnu zutu zgradurinu 50m odatle.Lucifer":piwp9lpt je napisao(la):Da, bas steta
Ona narandzasta boja i ajde, nategnuto da prodje, ali prefarbavanje kamenih delova (i malterisanih) svetlosivom - DOKLE? Stvarno, to je van svakog razuma, jedino sto moze da se zakljuci da su u pitanju totalni debili. Sta im je tesko da naruce beli malter koji se proizvodi i kod nas valjda (u Hrvatskoj znam pouzdano da se proizvodi) i kosta isto koliko i obican.
ne znam sta se sada svi zalite. Te 2 zgrade u stilu austrijskih konjusarnica/kasarna sa kraja 19. veka treba sravniti sa zemljom, bas kao i onu gde je bioskop balkan, a salu ostaviti u sklopu neke buduce zgrade. Tima dvema prcvarnicama a ni onoj jendospratnoj zgradi Balkana tu jednostavno nije mesto, ni po kom kriterijumu. Mnogo impozantnija i vrednija zdanja su u Beogradu srusena zarad urbanistickog reda (tako i treba), a da ne pricam o Parizu ili Barseloni. Ne vidim zasto se onda sada cuvaju te dve palanacke jednospratnice.vrachar":1ttw5msn je napisao(la):
Iskren da budem, ja se potpuno slazem. Ceo taj blok je najatraktivnija lokacija u centru grada i zasluzuje da bude uredjena ljudski. Ove zgradice sada nemaju ni estetsku, a ni istorijsku vrednost.Lucifer":26uqvhao je napisao(la):
Evo nekih fasada u fazi uredjenja i neke zavrsene.
Nova fasada na zgradi preko puta pravnog fakulteta
Obnova fasade na zgradi pravnog fakulteta
Zgrada na trgu nikole pasica pored skupstine grada
Zgrada na terazijama, u kojoj se nalazi komercijalna banka
I za kraj zeleni venac. Na prvim slikama su zgrade prekoputa pijace zeleni venac, jedna je zavrsena, dok se na dvema zgradama radovi jos uvek obavljaju. Zgrade prekoputa njih su radjene prosle godine i vec sada izgledaju veoma prljavo.
Nova fasada na zgradi preko puta pravnog fakulteta
Obnova fasade na zgradi pravnog fakulteta
Zgrada na trgu nikole pasica pored skupstine grada
Zgrada na terazijama, u kojoj se nalazi komercijalna banka
I za kraj zeleni venac. Na prvim slikama su zgrade prekoputa pijace zeleni venac, jedna je zavrsena, dok se na dvema zgradama radovi jos uvek obavljaju. Zgrade prekoputa njih su radjene prosle godine i vec sada izgledaju veoma prljavo.
NE IZGLEDAJU JAKO PRLJAVO, TO SU JEDNE OD RETKIH ZGRADA KOJE SU URADJENE KUDIKAMO KAKO TREBA i zato i izgledaju tako - nisu nakazni svetleci ukrajinski papagaji, nego u jednoj meri profesionalno uradjene fasade.
Oj Srbijo...
Oj Srbijo...
Evo pogledajte sta se desava oko BG. po pitanju zastite od naruzivanja fasada i odgovornosti institucija......ne znam kako ce se provoditi.....ali bar se nesto radi.
Subotica - Bilbordi, klima-uređaji i kutijasti natpisi firmi na fasadama, reklame na drveću biće uklonjeni iz centra Subotice od 1. januara sledeće godine, dok će bankomati morati da budu ugrađeni u staklene izloge. Ovo su samo neke odredbe novog pravilnika o uređenju zaštićenog gradskog jezgra, koji je doneo Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture.
U Zavodu kažu da Subotičani koriste sve mogućnosti i „rupe u zakonu“ kako bi izbegli pravila uređenja gradskog jezgra.
- Čim bude formirana Skupština opštine, verujem da će se ova tačka naći na dnevnom redu i da će naša odluka biti usvojena. Pravila jesu rigorozna i ona će se osim na zaštićeno gradsko jezgro odnositi i na određene tačke van njega. Do sada po ovom pitanju gotovo ništa nije urađeno, jer iako imamo dobru saradnju sa inspekcijom, u ovoj službi je malo ljudi, pa se pored većih problema u gradu, kao što je nelegalna gradnja, postavljanje reklama i drugih uređaja, koji estetski narušavaju izgled grada, ovo smatralo manje važnim. Od 1. decembra biće formirana dodatna ekipa komunalnih inspektora koji će se baviti samo ovim pitanjem - kaže Geza Vaš, direktor Zavoda. On dodaje da će stupanjem novog pravilnika na snagu svima biti data šansa da prilagode reklame i druge uređaje i postave ih kako predviđa novi pravilnik.
- Predlog je uradila opštinska Komisija, dok je srž pravilnika urađena po mišljenju naših stručnjaka. Što se tiče bilborda, moram da kažem da je njihova osnovna namena postavljanje pored autoputeva i da im nikada nije bilo mesto u centru grada. Skloni smo da preuzimamo ideje sa zapada, ali ih na kraju ne koristimo u svrhu koja im je namenjena. Naš pravilnik ponudićemo i drugim opštinama, jer je problem nesvrsishodnih reklama svuda isti, čime se narušava estetski izgled zaštićenog gradskog jezgra - ističe Vaš.
Ana Horvat Cinger, opštinski izvršilac za urbanizam i graditeljstvo, kaže da je grad prošle godine doneo odluku o privremenom korišćenju javnih površina i postavljanju montažnih objekata i da je tom odlukom propisana obaveza izrade plana.
- Tim planom definisaće se uslovi za postavljenje reklamnih poruka i objekata. Biće potrebno i dobijanje tehničke dokumentacije radi dobijanja odobrenja. Plan je trenutno u izradi u Zavodu za urbanizam, a odluke koje je doneo Zavod za zaštitu spomenika kulture biće ugrađene u njega i za zaštićeno gradsko jezgro uslovi su, koliko znam, pooštreni - kaže Ana Horvat Cinger.
Pravilnikom propisana i veličina za oznake
Kod postavljanja natpisa firmi i konzolnih zaštitnih oznaka, po novoj odluci, moraju se koristiti plemeniti metali, a maksimalne dimenzije znakova ne smeju preći 0,8 puta 0,4 metra. Mora se voditi računa o ritmu, visini postavljanja i koloritu, kako bi sve bilo uklopljeno u celinu objekta. Natpisi firmi ne smeju biti na spratnim prozorima, dok se zidne slike i mozaici, uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture i po dobijanju građevinske dozvole, mogu naći na zabatnim zidovima - kaže Geza Vaš.
Subotica - Bilbordi, klima-uređaji i kutijasti natpisi firmi na fasadama, reklame na drveću biće uklonjeni iz centra Subotice od 1. januara sledeće godine, dok će bankomati morati da budu ugrađeni u staklene izloge. Ovo su samo neke odredbe novog pravilnika o uređenju zaštićenog gradskog jezgra, koji je doneo Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture.
U Zavodu kažu da Subotičani koriste sve mogućnosti i „rupe u zakonu“ kako bi izbegli pravila uređenja gradskog jezgra.
- Čim bude formirana Skupština opštine, verujem da će se ova tačka naći na dnevnom redu i da će naša odluka biti usvojena. Pravila jesu rigorozna i ona će se osim na zaštićeno gradsko jezgro odnositi i na određene tačke van njega. Do sada po ovom pitanju gotovo ništa nije urađeno, jer iako imamo dobru saradnju sa inspekcijom, u ovoj službi je malo ljudi, pa se pored većih problema u gradu, kao što je nelegalna gradnja, postavljanje reklama i drugih uređaja, koji estetski narušavaju izgled grada, ovo smatralo manje važnim. Od 1. decembra biće formirana dodatna ekipa komunalnih inspektora koji će se baviti samo ovim pitanjem - kaže Geza Vaš, direktor Zavoda. On dodaje da će stupanjem novog pravilnika na snagu svima biti data šansa da prilagode reklame i druge uređaje i postave ih kako predviđa novi pravilnik.
- Predlog je uradila opštinska Komisija, dok je srž pravilnika urađena po mišljenju naših stručnjaka. Što se tiče bilborda, moram da kažem da je njihova osnovna namena postavljanje pored autoputeva i da im nikada nije bilo mesto u centru grada. Skloni smo da preuzimamo ideje sa zapada, ali ih na kraju ne koristimo u svrhu koja im je namenjena. Naš pravilnik ponudićemo i drugim opštinama, jer je problem nesvrsishodnih reklama svuda isti, čime se narušava estetski izgled zaštićenog gradskog jezgra - ističe Vaš.
Ana Horvat Cinger, opštinski izvršilac za urbanizam i graditeljstvo, kaže da je grad prošle godine doneo odluku o privremenom korišćenju javnih površina i postavljanju montažnih objekata i da je tom odlukom propisana obaveza izrade plana.
- Tim planom definisaće se uslovi za postavljenje reklamnih poruka i objekata. Biće potrebno i dobijanje tehničke dokumentacije radi dobijanja odobrenja. Plan je trenutno u izradi u Zavodu za urbanizam, a odluke koje je doneo Zavod za zaštitu spomenika kulture biće ugrađene u njega i za zaštićeno gradsko jezgro uslovi su, koliko znam, pooštreni - kaže Ana Horvat Cinger.
Pravilnikom propisana i veličina za oznake
Kod postavljanja natpisa firmi i konzolnih zaštitnih oznaka, po novoj odluci, moraju se koristiti plemeniti metali, a maksimalne dimenzije znakova ne smeju preći 0,8 puta 0,4 metra. Mora se voditi računa o ritmu, visini postavljanja i koloritu, kako bi sve bilo uklopljeno u celinu objekta. Natpisi firmi ne smeju biti na spratnim prozorima, dok se zidne slike i mozaici, uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture i po dobijanju građevinske dozvole, mogu naći na zabatnim zidovima - kaže Geza Vaš.
shabanajzer
Intermediate
brankova? malo nize od zelenog venca sa desne strane gledano prema mostu?DejanBG":3t6ug5r6 je napisao(la):
bigvlada
Advanced
Trka za kupcima nametnula novi trend u građevini
Neukusno šarene fasade na zgradama
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=46782
Neukusno šarene fasade na zgradama
Izvor: BlicAutor: S.Palić | 24.06.2008 - 10:56
Širom grada, na temeljima starih, trošnih porodičnih kuća iz 30-tih godina prošlog veka, niču nove petospratnice šarenih boja: drečavo ljubičaste, šerpa plave, limun žute, roze boje intimnog ženskog rublja, zgrada do zgrade, balkon do balkona, bez reda, bez smisla, bez ukusa.
Jedan od tipičnih ulica šireg gradskog jezgra, kojim dominira takozvana „investitorska arhitektura“ jeste Ulica Dimitrija Tucovića na Zvezdari. Jedna do druge, nižu se zgrade šarenih boja i oblika, neobičnih balkona i još neobičnijih ukrasnih detalja na njima.
- Sve su to zgrade koje će za koju godinu već biti sive, a za 30 godina reciklirane. Boje su im kao i kvalitet, konfekcijski - kaže Vladimir Mako, profesor estetike na Arhitektonskom fakultetu, dodajući da se na ovu temu „ne može diskutovati o estetici, već sa samo o komercijali i tržištu“.
Bordo fasada sa žutim polukružnim balkonima, čest je primer ne samo na Vračaru ili Zvezdari, nego i na Dorćolu, u Mirjevu...
- Beograd je nekad bio beo-grad u svojoj arhitekturi i fasadama, a sada u bojama više liči na šarene kuće Vojvodine - kaže arhitekta Aleksandra Saša Banović, penzionisana direktorka Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Bar u tkivu starog gradskog jezgra, smatra ona, fasade bi trebalo da budu uklopljene u postojeći ambijent.
- U starom gradskom tkivu trebalo bi poštovati principe stare gradnje, kao što su fasade od kamena, bez drečavih boja. Drčave fasade ne odgovaraju ni ambijentu, a ni značaju tog dela grada - kaže Banović.
Ni Novi Beograd, taj trenutno najlepši deo grada koji se intenzivno gradi, nije pošteđen „konfekcijske arhitekture“, naročito u stanogradnji.
- Umesto velelepnih zgrada sa prirodnim materijalima, arhitektura Novog Beograda se usitnjava. Pogledajte stambene zgrade u blizini „Arene“, levo i desno od nje su kuće sa pet ili šest spratova, a na vrhu kao da imaju šeširiće raznih boja, crvene, zelene, plave....To je arhitektura koja nikako ne doprinosi onome što bi Novo Beograd trebalo da bude, a to je novi centar grada. Novom Beogradu nedostaje naglašena arhitektura. U Parizu, na primer, svaki novi objekat predstavlja remek-delo, dok se kod nas, sem nekoliko izuzetaka, radi o kvazi-arhitekturi i u bojama i u materijalima - kaže Aleksandra Banović.
Arhitektura novih beogradskih stambenih zgrada prepuštena je tržištu i logici kapitala, potrebama i ukusu investitora.
- Nekad jeste bilo bolje, poštovao se kontinuitet u grdanji. Danas sve to liči na šareni vašar, boje koje se koriste nisu za grad, a kurs kojim se ide je pogrešan - kaže arhitekta Vladimir Lojanica, docent na Arhitektonskom fakultetu.
Niko ne spori da u gradu, poslednjih godina, ima sjajne arhitekture. Jedna od takvih je zgrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ali, osim nekoliko izuzetaka, stambene zgrade retko mogu da se pohvale lepotom i kvalitetom
- Što idete šire od centra stanje je sve gore. Šarene zgrade se umnožavaju. Na žalost, i te zgrade projektuju neke arhitekte, koje gledaju na to kao na posao. I u arhitekturi vam je kao i u drugim oblastima: neko ima modnog kreatora, a neko se oblači u Bloku 70. Mnoge zgrade koje se kod nas zidaju su u stavri konfekcijska arhitektura - kaže profesor Mako.
Nema pravilnika
Nekad je, tokom osamdesetih, postojao pravilnik koje su opštine veoma poštovale tako da, ne primer, niste mogli da zidate zgradu od fasadne cigle u delovima gde je većina fasada bila od, na primer, veštačkog kamena. Fasadna platna, balkoni, terase... bili su usklađeni međusobno i u odnosu na trotoar. Danas, međutimn, nema pravilnika - kaže glavni arhitekta Zvezdare Jelena Dakić.
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=46782
dziggy
Advanced
^^ tuga i jad..jad i chemer
Da, ta gospodja je napravila divno poredjenje - kao kuce u vojvodjanskom priselku. Ali sama je kriva sto je za sobom u zavodu ostavila nesposobnjakovice i jadnike.
Sto se tice novogradnje, ima i vrlo pozitivnih primera, a najvise me nervira kada vidim da se neko cak i potrudio oko materjiala, nabavio neki kamen, ali sve onda unistio neadekvatnim ukomponjavanjem, ruznim mesanjem materijala, kosim krovom isl.
Osim svega toga, zgrade oko arene sigurno nemaju 4-5 spratova zbog hira investitora i trzista kako se imlicira u tekstu, vec zbog urbanisticke politike Grada i velikog glavnog arhitekte poznatom po urbanofobiji.
Sto se tice novogradnje, ima i vrlo pozitivnih primera, a najvise me nervira kada vidim da se neko cak i potrudio oko materjiala, nabavio neki kamen, ali sve onda unistio neadekvatnim ukomponjavanjem, ruznim mesanjem materijala, kosim krovom isl.
Osim svega toga, zgrade oko arene sigurno nemaju 4-5 spratova zbog hira investitora i trzista kako se imlicira u tekstu, vec zbog urbanisticke politike Grada i velikog glavnog arhitekte poznatom po urbanofobiji.
dziggy
Advanced
prosao sam pored Pravnog danas i sasvim je fino odradjena fasada , deo sto gleda na bulevar... samo je ociscena i deluje jako lepo... nisu krecili ni farbali (barem mi tako deluje) i boja je skroooz ok