Фасаде / Fasade
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Ambassador
Advanced
Kućnom savetu treba poslati specijalnu Beobuild plaketu. 
Znam sigurno da je renovirana pre oko 10 godina. Pre toga nije bila okrecena sigurno, a meni se cini ni posle. Isto tako, siguran sam da oni "stubovi" na cosku nisu farbani.
U svakom slucaju, po meni je bilo kakvo renoviranje te fasade cisto bacanje para.
U svakom slucaju, po meni je bilo kakvo renoviranje te fasade cisto bacanje para.
Pa ja se umorih vise. Jednog dana potomci ce nam se smejati i cuditi se kako smo bili totalni seljaci. Farbanjem fasada se po definiciji unistava fasada, jer je arhitekta kada je projektovao zgradu u glavi imao i tehniku kojom ce biti uradjena fasada i boju. To je kao da uzmes da sviras Betovena na harmanoci - razlika je samo sto Betovana uvek neko moze u svako doba da odsvira na klaviru, a ono sto je arhitekta bio zamislio i sto je sazidano pre 80ak godina je otislo u nepovrat i to iz ciste bahatosti.Nenad":1qp0j9m8 je napisao(la):Svetogorska 9 super izgleda (mada cekamo strucno misljenje Lucifera
Da je fasada ispravno obnovljena izgledala bi slicno kao onaj skroz gornji deo na slici pre ronoviranja koji je, ako smem da primetim, misteriozno nestao, sto je takodje skandal.
To sto se radi beogradskim fasadama je patologija cista. To je kao kada bi se prosula krv po crvenom tepihu, a onda neku uzeo da izbeljuje ceo tepih. Jedno je cadjavo sivilo, a druga stvar je sto su te zgrade ispod sloja cadji umerenih "malter"boja - neko je time zeleo da ih ucini otmenijima i oplemeni urbanu sredinu i uspeo je. A neko je prosto sa sela i sa selom u glavi i jedini razlog zasto se to radi je sto masa ljudi (vlasnici) stvarno misle da te zgrade pre Rata i cadji bile bele.
Zgrada je nadogradjena i, kakva god da je farba ili tehnika u pitanju, moram da kazem vrlo uspesno (u odnosu na to kako uglavnom izgledaju nadogradnje sirom sveta).
Ne brini nista, smog ce vrlo brzo "srediti" novi deo fasade!KiD":194hoi42 je napisao(la):
Po meni fasada izgleda bedno i jednog dana ce ljudi oplakivati sve te nase greske. Ja svoje misljenje ne temeljim na subjektivnom opazanju, vec objektivnim cinjenicama, kao sto su prestiz odredjenih tehnika u arhitektonskom miljeu, ocuvanje originalne zamisli autora/projektanta, prigodnost u odnosu na lokaciju.Nenad":1q587m8o je napisao(la):
To je sada jedna prosecna zgrada iz beckog predratnog prigradja, a ranije je bila zgrada iz centra nekog francuskog grada. Po meni je i bolje da je ostala "propala grofica", nego da sada izgleda kao seoska mlada.
Ako je zgrada bila zasticena, nije ni smela da se nadogradjuje - nema tu velike mudrosti.
dziggy
Advanced
^^ 20 godina zatvrorenosti i nemogucnosti putovanja i gledanja stvari na razne nacine, isto ono sto je po sredi kada se prave roze zgrade , kada se renovira zgrada suda na onakav nacin itd... pa zar ne vidis da ni jedan jedini projekat osim Usca estetski nije dobro sagradjen do sada... sve je seljacki , ali ono, balkanski seljacki, kakvo ne mozes da nadjes ni na najgorem selu francuske ili nemacke...
Hm... pa i nije bas tako. Ne znam koliko si bio u Nemackoj u poslednje vreme, ali ni ovde u "ahitektonskom" smislu ne cvetaju ruze. Naravno, ima puno fenomenalnih primera, ali sa druge strane ima i dosta promasaja. Drugo, nismo bas 20 godina bili zatvoreni: od 2000. ljudi putuju, mada, ne treba ti 10 godina bas da se ukljucis u savremene tokove, vec deset seminara.
U Madjarskoj na primer, u poslednje 2-3 godine ljudi se kaju sto su mnoge fasade unakazili. Kod nas se upravo radi sada ono sto su ljudi gledali po Madjarskoj 90-ih godina i mislili da tako treba, a u stvari su Madjari bili zatucana nacija koja 50 godina bila poducavana socijalistickom kicu najogre vrste. Tako da ono sto se kod nas sada radi je prakticno zaotavstina 50godisnje zatucanosti Madjara, a ne samo nase ucaurenosti, koja i dalje traje, a nije se zavrsila 2000. godina.
Sto se tice konkretnih uzroka pri konkretnoj obnovi, oni bi se mogli odrediti ovako: stari kadar u zavodu za zastitu spomenika je u mirovini, novi u kljucno vreme (skolovanje, mladalacki polet) nisu putovali ili su putovali u zemljama sa "negativnim" ili neprimerenim uzorima zbog drugacijeg podneblja, kulture etc. (Madjarska, Rusija) + u nekim slucajevima kao sto je ugao Beogradske i Njegoseve sve mirise na kurpciju (dacu ti 2000 evra da ne bih platio obnovu fasade 5000 vise); vlasnici misle da rade dobru stvar jer su ubedjeni da su njihove zgrade u vreme svog nastanka bile bele kao vencanice, a da su eto posivele od gradskog smoga; konacno, mislim da su kljucna boljka izvodjaci radova - oni nemaju majstore za fasade (pre rata fasade su radili posebni majstori kao sto je to i danas u svetu), vec imaju zidare i molere. Nije redak slucaj da fasade budu cak i ukrasno uproscene za vreme obnove, jer izvodjac ne zna kako da resturira ukras, a da ga ne bi ostavio nerestauriranog, on ga makne. Narocito cesto stradaju linije na fasadama, jer ih je ne moguce ne osteti bez posebnih a jeftinih alatki koje izvodjaci ne koriste jer nisu ni culi za njih. Osim toga, izvodjacu se mnogo vise ISPLATi da kreci fasadu, jer tako uzima vece pare - za malterisanje i krecenje, a kada bi radio ispravno, samo bi mogao da naplati malterisanje, jer je boja vec u samom malteru. I tako kad nazoves izvodjaca, on u par recenica potkrepi tvoju teoriju da je fasada "prljava" i da je najbolje da on lepo sanira sve najobicnijim sivim malterom, a da onda lepo sve prekrece u belo i gotovo.
Inace, u svetu za izvodjenje ukrasnih malterskih radova postoji citavo zasebno trziste materijala od belog osnovnog cementa (umesto sivog), preko mlevenog kamena kojim se boji malter, do razlicitih alatki. Koliko sam ja saznao, takvo trziste kod nas uopste posle sankcija nije obnovljeno iako se isti materijali koriste i u modernoj gradnji.
Tacno je da ni u Nemackoj arhitektura ne cveta... njihov odnos prema arhitekturi je cudan i poseban i tek u skorije vreme se menja u otvorenijim i "izmesanijim" gradovima kao sto je Frankfurt. Tek u skorije vreme estetsko pocinje da parira prakticnom. Medjutim, nemacka nikada nije ni vazila za neku kolevku dizajna, arhitekture, primenjene umetsnoti... treba se okrenuti i saradjivati sa gradskim upravama severnoitalijskih i spankskih gradova (narocito Madrid i istocna obala mediterana), jer tamo svaka kockikca stoji na trotoaru i kad ije na svom mestu i kad nije bas cela i netaknuta ima svoj smisao i uradjena je sa stilom. Naravno da mnogo zavisi i od pojedinaca-gradjana, ali grad ipak moze sve da pokrene.
Konacno, bio sam danas do pravnog, fasada nije krecena, vec je cela oblozena debelim slojem roze-kajsijastog maltera.
Sto se tice konkretnih uzroka pri konkretnoj obnovi, oni bi se mogli odrediti ovako: stari kadar u zavodu za zastitu spomenika je u mirovini, novi u kljucno vreme (skolovanje, mladalacki polet) nisu putovali ili su putovali u zemljama sa "negativnim" ili neprimerenim uzorima zbog drugacijeg podneblja, kulture etc. (Madjarska, Rusija) + u nekim slucajevima kao sto je ugao Beogradske i Njegoseve sve mirise na kurpciju (dacu ti 2000 evra da ne bih platio obnovu fasade 5000 vise); vlasnici misle da rade dobru stvar jer su ubedjeni da su njihove zgrade u vreme svog nastanka bile bele kao vencanice, a da su eto posivele od gradskog smoga; konacno, mislim da su kljucna boljka izvodjaci radova - oni nemaju majstore za fasade (pre rata fasade su radili posebni majstori kao sto je to i danas u svetu), vec imaju zidare i molere. Nije redak slucaj da fasade budu cak i ukrasno uproscene za vreme obnove, jer izvodjac ne zna kako da resturira ukras, a da ga ne bi ostavio nerestauriranog, on ga makne. Narocito cesto stradaju linije na fasadama, jer ih je ne moguce ne osteti bez posebnih a jeftinih alatki koje izvodjaci ne koriste jer nisu ni culi za njih. Osim toga, izvodjacu se mnogo vise ISPLATi da kreci fasadu, jer tako uzima vece pare - za malterisanje i krecenje, a kada bi radio ispravno, samo bi mogao da naplati malterisanje, jer je boja vec u samom malteru. I tako kad nazoves izvodjaca, on u par recenica potkrepi tvoju teoriju da je fasada "prljava" i da je najbolje da on lepo sanira sve najobicnijim sivim malterom, a da onda lepo sve prekrece u belo i gotovo.
Inace, u svetu za izvodjenje ukrasnih malterskih radova postoji citavo zasebno trziste materijala od belog osnovnog cementa (umesto sivog), preko mlevenog kamena kojim se boji malter, do razlicitih alatki. Koliko sam ja saznao, takvo trziste kod nas uopste posle sankcija nije obnovljeno iako se isti materijali koriste i u modernoj gradnji.
Tacno je da ni u Nemackoj arhitektura ne cveta... njihov odnos prema arhitekturi je cudan i poseban i tek u skorije vreme se menja u otvorenijim i "izmesanijim" gradovima kao sto je Frankfurt. Tek u skorije vreme estetsko pocinje da parira prakticnom. Medjutim, nemacka nikada nije ni vazila za neku kolevku dizajna, arhitekture, primenjene umetsnoti... treba se okrenuti i saradjivati sa gradskim upravama severnoitalijskih i spankskih gradova (narocito Madrid i istocna obala mediterana), jer tamo svaka kockikca stoji na trotoaru i kad ije na svom mestu i kad nije bas cela i netaknuta ima svoj smisao i uradjena je sa stilom. Naravno da mnogo zavisi i od pojedinaca-gradjana, ali grad ipak moze sve da pokrene.
Konacno, bio sam danas do pravnog, fasada nije krecena, vec je cela oblozena debelim slojem roze-kajsijastog maltera.
dziggy
Advanced
slabo sam bio u nemackoj, uglavnom sam imao prilike da vidim stvari preko slika tako da nisam bas kompetentan da govorim, u francuskoj vec slabije ima promasaja... u spaniji ima svega i svacega...Nenad":365zfapl je napisao(la):
Ali budimo realni, i pre 2000 su ljudi putovali, isti oni koji mogu da putuju danas, vize se dobijaju isto tako tesko kao i tada... mozda cak i teze, skoro redovno se odbijaju vize za studije i postdiplomske studije (imam licni primer)
Jos ako uzmes u obzir da mnogo mali procenat ljudi kod nas samo ima pasos (zaboravio sam koliko ali mislim da beshe 12 posto) , zamisli tek koliko njih je izaslo iz zemlje na neki put, koji nije Bugarska, Turska ili Grcka 12 dana alkoholisanja plus idenje ulicom i vikanje srbija srbija... mislim, svaki put donosi neke chari, i ja se alkoholisem itd, ali ima tu jos mnogo toga da se opipia, puls ulice, zgrade, ljudi itd... sloboda nam fali jako! tek kad nam ukinu vize, i prodje 12-3 godina, mislim da ce situacija biti mnogo mnogo bolja... i drago mi je sto trenutno savski amfiteatar stagnira, dok su ovakve arhitekte i planeri na duznosti. to ce biti dragulj
Evo i Grad je objavio vest o pocetku restauracije fasade Starog generalstaba, mada, nije mi jasno zasto uporno mnogi mediji postavljaju ovu sliku kada to nije ta zgrada!
Радови на ревитализацији фасада зграде Генералштаба
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1318124
Радови на ревитализацији фасада зграде Генералштаба
Izvor: BeoInfoЧетвртак, 05. јун 2008.
Секретаријат за комуналне и стамбене послове закључио је са предузећем „Југоградња” уговор о ревитализацији фасада зграде Генералштаба у Кнеза Милоша 33, а припремни радови на ограђивању и подизању скела су већ у току. Укупна вредност радова износи 143.000.000 динара, а уговорени рок за њихов завршетак је 540 календарских дана. Стручни надзор обавиће Архитектонски факултет, а конзерваторски надзор Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Радовима је обухваћена ревитализација свих површина, детаља, конструкција и материјала од кога су фасаде начињене, па ће се све поправке обавити уз коришћење истог материјала којим је фасада првобитно била обложена.
Зграда Генералштаба Војске Србије у Кнеза Милоша 33 подигнута је у периоду од 1926. до 1928. године по пројекту руског архитекте Василија Баумгартнера. Пројекат по коме се изводе радови урадио је Завод за заштиту споменика културе града Београда и њиме је обухваћена ревитализација свих фасада и делимична замена кровног покривача са подконструкцијом зграде, као и санација оштећених делова објекта (скулптура, бочне капије итд.).
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1318124
Jok, nego bas ta na slici ce biti muzej, iako je grad prethodno bacio oko na onu narandzastu prekoputa, ali vojska nije bila voljna za takvu kompenzaciju. Licno mislim da ova koja ce i biti muzej ima veci potencijal za takvu ustanovu, iako je ona prva na boljoj poziciji (fakat jeste ista raskrsnica, ali je ona narandzasta zgrada nekako bolje postavljena, sa malim platoom ispred i prekoputa Manjeza, nije stisnuta ko ova)
Interesantno je da su u tekstu napomenuli da ce se zgrada starog Generalstaba rekonstruisati istim materijalima od kojih je izgradjena originalna fasada. Sacekajmo, pa ce nas forumaski ekspert to da oceni na kraju
Interesantno je da su u tekstu napomenuli da ce se zgrada starog Generalstaba rekonstruisati istim materijalima od kojih je izgradjena originalna fasada. Sacekajmo, pa ce nas forumaski ekspert to da oceni na kraju