Šta je novo?

Фасаде / Fasade

Tema je vrlo opipljiva. Ako bi se centar grada (recimo siri centar) proglasio nekom specijalnom zonom zastite i onda u sklopu te celine posvetila posebna paznja sredjivanju fasada onda bi bilo izvodljivo da Grad preuzme jedan deo brige o fasadama, jer, inace, neko iz Malog mokrog luga ce pitati zasto i njegovu fasadu ne sredjuje Grad.
U svakom slucaju, da bi se naslo neko kompromisno resenje, mozda bi program "Popravimo zajedno" mogao da se uvede kao obaveza, tj. da Grad subvencionise sredjivanje fasada u tim specijalnom zonama zastite!

Ako ovako nastavimo, ni sledecih 100 godina ljudi nece imati dovoljno da srede svoje zgrade.
 
Vracar , Nenad,

Neminovno spominjete kako Grad treba da finansira, pa grad skuplja pare tako sto stanari placaju porez i dazbine!! Stvar je da se porez i dazbine za one koje zive u uzem centru treba povecati. Eto tako ce grad preuzeti na sebe obavezu.
 
Pa da, ali sa povecanjem dazbina se utice na inflaciju i ostale macro pokazatelje, tako da bi poseban projekat obnove fasada bio bolji jer bi ljudi znali odmah gde im je utrosen novac.
 
Novac potreban za odrzavanje fasada nije toliko abnormalno veliki. Par desetina dinara mesecno bi bilo sasvim dovoljno.
 
Pa ako je jedna prosecna fasada oko 2 miliona, podeljeno na recimo 25 stanova, to mu dodje onda 80.000 po stanu. Ako bi se skupljalo po 100 dinara mesecno, znaci jedan stan bi uplatio tih 80.000 za 800 meseci, sto mu dodje za 66 godina.
 
Nenad, Vracar,
Ja sam sasvim slucajno zavrsio Ekonomiski fax, pa znam da se ovim nebi uticalo na inflaciju. Na inflaciju se utice pre svega na mnogo visem nivou (nivo drzave), razlozi su: pre svega plate vece od produktivnosti, zatim uvozna inflacija, preko nafte i repro materijala, i investiciona inflacija koja povecava platezno sposobnu traznju.
Sto se tice fasada svaki stan bi npr. u starom gradu mesecno morao da izdvaja oko 1500 din. Sto svakako nije nesto nedostizno mnogo, ali bi zato onaj na periferiji izdvajao recimo 500 din.
 
Da, da, ali u jakim ekonomijama, a ne u nasoj krhkoj i ranjivoj. :)

1500 dinara mesecno dugorocno bi verovatno bilo veliko opterecenje za domacinstvo. Mnoge plate jedva pokrivaju potrosacku korpu. Ja sam vise za jednokratnu naknadu za sredjivanje fasade na svakih, recimo 7 godina.
 
Nenad":25kjedf3 je napisao(la):
Pa ako je jedna prosecna fasada oko 2 miliona, podeljeno na recimo 25 stanova, to mu dodje onda 80.000 po stanu. Ako bi se skupljalo po 100 dinara mesecno, znaci jedan stan bi uplatio tih 80.000 za 800 meseci, sto mu dodje za 66 godina.
Mislio sam na nivou grada a ne stambene zgrade. Takodje, mislim da je 1500 koliko Ditrih spominje previse. Toliko bezmalo kosta porez za manji stan. Ne popravljaju se sve fasade odjednom vec samo neke, s toga bi najvise 100 din mesecno itekako zadovoljilo potrebe.
 
Pa ja sam posao od toga da bi svacija fasada eventualno bila sredjena. Mislim da ne bi bilo u redu da recimo vlasnici kuca u Kumodrazu izdvajaju mesecno za odrzavanje fasada u centru.
 
Pa, i nije da nije u redu. Centar je ipak ogledalo grada, prostor od velikog, kako istorijskog, tako i turistickog znacaja.

Evo, ja kao covek sa periferije nemam problem s tim sto se iz budzeta finansiraju fasadae u centru.

To se, fakat, i danas radi, samo sto se ne primenjuje na sve fasade , vec samo one pod zastitom (ali kontam i da je to OK, posto su one prioritetne, kada grad ekonomski ojaca verovatno ce prosiriti program sredjivanja fasada)...

Povecanje poreza za 100 dinara je jednostavno povecanje poreza za 100 dinara, time problem fasada nece biti resen, sem ukoliko se striktono ne propise da taj novac mora da ide u nekakav fond za rekonstrukciju fasada....

Ipak, mora se razmisljati o nacinima da se motivise gradjanstvo na delovanje. Ne sme se dozvoliti da se gradjani centralnog dela razmaze, ili jos gore, da se pothranjuje njihov snobizam (koji je danas prisutan prvenstveno kod klinaca) time sto bi se pravdalo njihovo ocekivanje da uvek ceo grad iza njih, a da pri tom oni sami ne doprinose realno ocuvanju svoje imovine.

Ipak, na kraju, i meni je prioritet moja fasada. Moj matori, medjutim, verovatno u skorije vreme nece biti u posedu dovoljne kolicine kesa da sredi ovaj krs na nasim zidovima. je*******i ga, najtuznije je to sto to nije zbog saobracajnih guzvi i smoga, jer mojom ulicom proce pet i po automobila godisnje, a prekoputa gajbe je nepregledna sumetina, vec je to zbog uzasno nekvalitetnog materijala. je*******eni perlit. Pre rata je imao nekakvu reputaciju, proizvodili ga neki slovenci. Onda su devedesetih krenuli da ga muljju neki nasi, i moji se popalili, uzeli to i vec posle prve kise su nastajale pukotine, a ako bi malo jace lupio vratima fasada bi se raspadala. Mora se uzeti u obzir da je i izvodajac radova bio los. je*******i ga, za rad mu je potrebno bilo vise rakije, nego Ladi Nivi benzina....
 
Homer,
Ako pogledas moj post, tamo pise da bi uplatnice infostana bile ZONIRANE , sto znaci oni koji zive u centru treba da priuste sebi takav luksuz, trenutna razlika izmedju centra i periferije u placanju racuna ne postoji. To nije u redu i to se mora promeniti. Oni koji zive u krugu dvojke treba da placaju mnogo vise nego oni sto zive na periferiji i taj novac na uplatnicama treba da ide na sredjivanje NJIHOVIH fasada, odnosno citavog centra. Oni na periferiji bi placali daleko manje, pre svega sto su to zgrade gradjene od fasadne cigle i time fasade mnogo otpornije.
To ti je kao i sve ostalo u gradu. Kao gradski prevoz.. To se mora placati.
Grad jos uvek vodi socijalnu politiku, koja po meni nema veze sa zivotom. Niko ko zivi u centru nece propasti ako bude placao (po stanu) +1500 din.
 
@ Homer Jay
U svom postu si obe price isfrikombinovao - i da je u redu da se izdvaja za centar, a i da nije u redu, tj. da je tebi tvoja fasada (kao i meni moja) najbitnija :)

Fond za restauraciju fasada, kao sto sam u ranijim postovima pomenuo, u zonama od velikog znacaja definitivno treba da postoji. Jedino jos da se nadje nacin kako bi se to finansiralo.

Evo da ubacim i Ditriha u pricu, slazem se, kao sto sam ranije i napominjao, da se za luksuz zivota u centru definitivno mora izdvajati vise. Za sada imamo onaj porez na imovinu koji ne znam cemu tacno sluzi i kome se i za sta placa. On je do duse nezavisan od lokacije.

Mozda kada bi se uvela neka "komunalna" kontrola fasada, pa da se za sredjivanje fasada eventualno napravi neka poreska olaksica za jedan tax period ili sta li vec.. U svakom slucaju, fasade moraju da se sredjuju, ali u isto vreme moraju i stanari da se stimulisu da ih sredjuju. Sve obnove koje trenutno vidimo u gradu su jednorocne, a one moraju da se preformulisu u trajne.
 
Ljudi, hajde objasnite mi kako je sredjivanje fasada onda jeftino, po tim vasim brojkama mi se i ne cini bas tako...
Ja se inace slazem sa povecanim oporezivanjem u opstini stari grad, npr... mislim da bi to pojacalo motivaciju vlasnika da stanove prodaju, i malo bi se ohladila traznja na trzistu nekretnina, povecanom ponudom elitnijih stanova. to bi inace imalo negativan efekat na stopu inflacije... ako nekog zanima :)...
Ljudi, ne morate da mislite mnogo o makro efektima, 2 miliona dinara po 500 zgrada je 12.5 miliona evra... verujte, mnogo veca suma pravi pritisak na inflaciju u Srbiji... ovo i nije tako losa forma javne potrosnje, posebno ako se uporedi sa troskovima odrzavanja nekih ultra propalih firmi... :)

Zbog cega privatnici ne sponzorisu sredjivanje fasada? To me je uvek zanimalo. I druga stvar. Ako se recimo drogeriji Lilly ili Pizza Hut-u proda neka lokacija (ili iznajmi), zasto oni nisu obavezni da srede fasadu? Mislim, za jedan lanac bi to trebao biti mali trosak, ima odlicne marketinske efekte, a izadje jeftinije za gradjane :) Ili kafici koji drze "terase", tj. stolove, stolice, tacno ispred zgrada... pa oni jos doprinose prljanju doticnih fasada... da ne spominjem fast-food mesta tipa pekare, Bucko, itd....
 
Komentar za inflaciju se odnosio na Infostan.

A sto se tice drugog dela tvog posta - nemam pojma! Obicno svi ti "preduzetnici" okrece oko ulaznih vrata i tako dobijamo "divne" kreacije sirom grada. Najbolji primer mi je iz Knez Mihailove - mislim tamo gde su MIss 60 i Energy - zgrada u prizemlju zuta, a gore prljavo siva.
 
jovanovm":259q83w9 je napisao(la):
to bi inace imalo negativan efekat na stopu inflacije... ako nekog zanima :)...
Ljudi, ne morate da mislite mnogo o makro efektima, 2 miliona dinara po 500 zgrada je 12.5 miliona evra... verujte, mnogo veca suma pravi pritisak na inflaciju u Srbiji... ovo i nije tako losa forma javne potrosnje, posebno ako se uporedi sa troskovima odrzavanja nekih ultra propalih firmi... :)
....
..ne bi izazvalo inflaciju, jer je u pitanju investiciona potrosnja farbe, cementa i kreca. Opsti rast cena ili tzv. inflacija se izaziva povecanjem plata iznad produktivnosti (sto se desava, bezrazloznim povecanjem broja zaposlenih u gradskoj administraciji ili njihovih plata), sem toga investiciona potrosnja moze podici cene farbe i kreca samo ukoliko toga nema dovoljno na trzistu pa usled povecane traznje ponuda to nemoze pratiti, pa je jedini nacin balansiranja rast cena, sto ovde nije slucaj. Cak i da porastu cene ovih komponenti usled prevelike traznje, to opet ne bi dovelo do inflacije ( opsti rast cena, dakle cena svih proizvoda na trzistu). Procitaj moj prethodni post....a to nije ni tema.
Niko nije rekao da je ovo jeftino, ali pojedinacno nije ni skupo , po stanu u uzem gradskom jezgru to bi bilo mesecno oko 1500 din.
 
Poenta moje price (koja se BTW poklapa sa, koliko vidim, misljenejm mnogih) je da SVI treba da ucestvuju u restauraciji fasada, ali s tim da oni cije se fasade sredjuju treba da ucestvuju malo vise :)
 
Ditrih":22atzec9 je napisao(la):
..ne bi izazvalo inflaciju...
Pa to i ja kažem. :D

BTW, 1500 din mesečno je extra skupo. Izvini, ali to je dupli prosečan telefonski račun, to je cena za mesečni ADSL. Po meni je to previše.

I dalje me zanima kakva bi bila reakcija privatnika da se uvede neki mali pravilnik koji ih obavezuje da srede zgrade u čijem se prizemlju nalaze. Stvarno je glupo kad je dole neki fensi kafić ili prodavnica, a gore siviiiloooo :)
 
jovanovm":6w9hd9da je napisao(la):
BTW, 1500 din mesečno je extra skupo. Izvini, ali to je dupli prosečan telefonski račun, to je cena za mesečni ADSL. Po meni je to previše.
Pa upravu si nije jeftino, ali nije ni skupo ako recimo oba clana porodice rade. Dobitak bi bio potpuni komunalni red i uvek sveza lepa fasada, citavog uzeg centra grada, sto bi ako se malo bolje pogleda znacajno povecalo cene nekretnina u uzem centru grada. Kako ?? Pa tako sto bi ziveo u ulici gde nije samo recimo tvoja fasada sredjena, nego sve u citavoj ulici. Sto bi dalo neverovatan urbani kvalitet citave ulice, i neminovno uticalo na vrednost nekretnine koja se u toj ulici i nalazi. Pa sad vidi. Trenutno cene stanova u samom centru nisu iste u zavisnosti od ulice u kojoj se trazi stan. Razlog je sto recimo ulice koje imaju zelenilo i uopste sredjene fasade mnogo bolje se kotiraju nego npr. ulice oko Zelenog venca koje su u totalnom haosu i potpune oronulosti, i fasada i komunalnog nereda. Prosto lepota samog kraja (pre svega izgled zgrada) umnogome utice na cenu nekretnine.
 
Ditrih":ysin7oo7 je napisao(la):
Prosto lepota samog kraja (pre svega izgled zgrada) umnogome utice na cenu nekretnine.
Slazem se, ali, uzmi npr prosecnu platu u Beogradu koja je otprilike 600EUR mesecno (ovo je velikodusna procena). Iskreno, 20EUR mesecno za estetiku je stvarno previse, cak i ako dvoje rade. Ja to ne bih platio, a izrazito zelim i cenim obnavljanje fasada u centru grada. Zamisli tek koje je misljenje onih ljudi kojima do toga stvarno uopste nije stalo, a mislim da su oni u vecini.

Mislim da je trenutno jedino resenje traziti pomoc privatnog sektora. Ovo je ipak dugorocna investicija. Dacu vam jedan primer, moj univerzitet je u samom centru Budimpeste, pored katedrale Sv. Istvana, na preseku Nador i Zrinyi ulica. (evo mape)
E sad, u ovoj drzavi, koja je oko tri PUTA bogatija od Srbije (po GDP/capita podacima iz 2006.), koja ima neizmerno vecu finansijsku pomoc i priliv donacija od EU, i gde gradska vlast funkcionise prilicno dobro,
na pola Nador ulice se ruse fasade i pune su rupa, tipa okolina Zelenog venca. Dosta se zgrada sredjuje, i veliki deo grada izgleda lepo, ali, tek sada vidim i shvatam koliko je to dugotrajan proces.
Eto, samo malo poredjenje da bismo mozda bolje razumeli gde stojimo i kako.
 
....jos jedan komentar , i necu vise majke mi ;) , Beograd nije Budimpesta, Beogradski centar je mnogo manji i skromniji i jeftiniji za odrzavanje. Danas sam prosetao ulicom Strahinjica Bana i delom oko hrama Svetog Save (kupujem stan i hocu odlicnu lokaciju). Cena u Strahinjica Bana novogradnja je od 2500 do 2800 eura po m2. Oko Hrama cena je skromnija i krece se od 1700 do 2500 eura.
Penzioneri koji zive u Strahinjica Bana uopste nerazmisljaju da prodaju svoj stan. Inace baba moje drugarice zivi u ovoj ulici u salonskom stanu od 120 m2. Baba jedva krpi kraj sa krajem usled male penzije, ali zato njen stan vredi 300 000 eura. Ona znaci nije siromasna, a to sto nju emocije vezu za taj stan i ako joj krov prokisnjava je tema o kojoj sad diskutujemo.
Ljudi koji sebi zele ovako nesto da priuste, bez obzira kolko stedeli da bi u centru kupili stan, moraju da budu oporezovani za luksuz centra grada. U Srbiji su drasticni porezi na luksuzne proizvode, jahte, skupi automobili itd. Zasto je cudno da se to uvede i za zivot u centru grada. Kad razmislis , Jel jos uvek mislis da je 1500 din. mesecno previse?? Govorim o odrzivom razvoju a ne ''ad hoc'' politici. Fakticki pricam o stavljanju stvari na svoje mesto.
 
^^ Slazem se da BGD nije Budimpesta, ali racunam... gradovi su slicne velicine, ne znam primereniji grad za poredjenje, bar ne gde imam direktnog iskustva zivota svaki dan.

Slusaj, iako sam covek koji mrzi iz dubine duse regresivnu poresku politiku (porez na luksuzne stvari, ako zaradjujes vise, proporcijalno placas vise, itd...), jednostavno mislim da bi bilo efikasnije i bolje za odrzivi razvoj grada ukoliko to ne bi finansirali gradjani direktno/kroz gradsku vladu, vec privatni biznisi. Postoje neki konkretni ekonomski razlozi zasto ja mislim da je to bolja ideja, ali da se ne bi rasplinjavali, mozemo o tome preko PM-a.
 
Pa na zalost nema. Vest iz juna 2007. kaze da radovi pocinju, medjutim, oni nikada nisu poceli. Mozes da se informises direktno kod Grada ili Zavoda za zastitu spomenika posto su oni zaduzeni za nadzor radova.
 
Nenade samo da te onako usput podsetim :D , ti obeca slike nadogradnji u Hamburgu i nista, nisi od reci :p
 
Vrh