Šta je novo?

Славија - Краља Милана - Теразије

NBS toliko štrči da se stapa sa nebom i vizurom Beograda bolje nego 90% današnje novogradnje...

eko-NBS.jpg

slavija.jpg

Zgrada NBS je samo ogledalo svoje okoline i srpskog društva. Kad je haos oko nje, haos je i na prizoru koji reflektuje. Kada oko nje ne bi bio haos, sivilo i vizure zgrada kao equalizer iz Winampa sa mediokritetskom arhitekturom, i njeni odrazi bi bili drugačiji.
 
Za tu ne mislim da ima bilo šta vredno i izuzetno, osim ako je ranije imala ukrase na sebi koji su skinuti, ili ako je u njoj živeo neko značajan ili se desilo nešto značajno.

Ali da, ova u Svetozara Markovića jeste prelepa i šteta je za nju.
Ne, nije vredna ni izuzetna uopšte, ali i dalje mislim da nije za rušenje.
 
Ta visoka zgrada u Kralja Milutina pored staklenika je odavno iseljena, prema mojim podacima. Pokušaj otkupa je rađen još sredinom 2000-ih.
 
Opet se vraćamo na ono da nije sve što je staro automatski i vredno.
Vrednije je od odvratne beogradske novogradnje. Upravo sam zato i rekao: „Mora li baš svaka stara zgrada koja nije od izuzetne umetničke i istorijske vrednosti da se sravni sa zemljom?”. Te prosečne zgrade i čine duh grada, a ne usamljene velelepne građevine kao što je Skupština.

Gomila nama lepih zgrada nema umetničku/istorijsku vrednost. Možda u to spada i ova u Svetozara Markovića, nisam stručan pa neću da nagađam. To ne znači da ih automatski treba srušiti.
 
Hajde, sad ću ja malo da teram kontru:
Što se tiče samih udžerica, uz svo dužno poštovanje, one nisu u boljem stanju od novogradnje. Kakva god da je ta novogradnja.
Što se tiče predratnih i međuratnih višespratnica, tu zavisi od održavanje prostora. Ako je održavan, imajući u vidu materijal, uglavnom jeste to dobro stanje.

Nije baš uporedivo, ali bilo koja novogradnja na granici Miljakovca 2 i 3 je svakako u boljem stanju od onih "radničkih zgrada" između Kanarevog brda i Ivana Mičurina, koje se doslovno raspadaju. Ključna reč je održavanje.
 
Za udžerice i ja mogu (teška srca) da kažem da ih treba rušiti jer su devastirane. Ipak, treba gledati da se sačuva ono što je u prihvatljivom stanju. Za ovih par zgrada mi deluje da jesu.

Mogao bi i grad malo da pomogne umesto što popločava ulice sivim kockama i postavlja kartonske stubiće koji se izvale pod prvim jačim naletom košave.
 
Biće interesantno ispratiti radove kada budu u fazi gde će sve oko ove jedne jedine zgrade biti raskopano i ogoljeno nekoliko metara u dubinu zemlje.

Znajući naše investitore, majstore i nadležne i nadzorne organe, ne vidim apsolutno ništa što bi moglo da pođe po zlu...

973183_2648563-zgrada5-ff_ff.jpg
Iako znam šta si hteo da kažeš sa ovim postom, mislim da tu neće biti problem susedne zgrade, jer ako su već iselili ljude iz jedne zgrade, cenim da će ih iseliti iz svih zgrada i da će onda o jednom trošku da ih ruše, jer jedino što mi padea na pamet je projekat koji obuhvata ceo blok, da nije u pitanju više manjih projekata. Odnosno da će to biti jedan projekat, bilo sa jednom velikom zgradom, bilo sa više manjih zgrada.​
 
Čudi memkako je svako pristao da proda stan. Mora da su dobili pravo na gigantsku kvadraturu kada su uspeli svakoga da namire. Verovatno će visina bloka biti u ravni sa NBS.
 
Mora li baš svaka stara zgrada koja nije od izuzetne umetničke i istorijske vrednosti da se sravni sa zemljom?”. Te prosečne zgrade i čine duh grada, a ne usamljene velelepne građevine kao što je Skupština.

Gomila nama lepih zgrada nema umetničku/istorijsku vrednost. Možda u to spada i ova u Svetozara Markovića, nisam stručan pa neću da nagađam. To ne znači da ih automatski treba srušiti.


Licno, nekako vec na prvi pogled znam da li je nesto za rusenje ili koliko treba da se rusi, da li ima drugih potenicjala, kompromisnih resenja...
Ono sto jos znam je da je uvek posredi neki investitor, koji bi tu da profitira od prodaje/iznajmljivanja kvadrata, i da mu je uvek u interesu da ih napravi sto vise.
Bukvalno je stvar srece (a ne zakona, regulacija) kakvi su ti ljudi sto investiraju, da li imaju malo obzira, pa nam osmisle nesto krajnje prihvatljivo ili su totalne pohotne seljacine + lopovcine, koje ce sve upropastiti.
 
Zbogom, lepotice. 😢
I ti ode u nistavilo i nepovrat nakon toliko godina, zapravo veka i nekoliko decenija, jer je jedno loptopikalo dobilo dozvolu od gradske mafije da na tom mestu podigne neko novokomponovano abu dabi-dubai ruglo.
Nadam se da je svima jasno da je, pored dobijene dozvole od grada, loptopikalo namirio sve vlasnike stanova i lokala po ceni iznad tržišne.
Bukvalno niko se nije bunio.
A takođe, projekat je radio arhitektonski biro, ne loptopikalo.

E, sad, te zgrade mi jeste žao. Ali, aman-zaman, kako neko može i da pomisli da udžerice treba bilo gde sačuvati?
 
Samo zavisi kako ga je taj arhitektonski biro uradio. Baš me zanima kada ćemo videti to. Uopošte nije jednostavno projektovati, praktično, čitav blok. To može da bude i dobro, ali i katastrofa.
 
Stoji, naravno. U suštini, na zgražavanje većeeg dela foruma, biće klasična "parižanka", samo malo većeg formata. Navodno se očekuje da će se u odnosu na originalni projekat dodati još neki sprat, zbog čega se pobednik konkursa povukao iz cele priče.
 
Meni je sumanuto da front ka Kralja Milana bude viši od reda zgrada pšrekoputa, gde je Hilton (mogu, doduše, opet da se sete fore sa dva "uvučena" sprata - mogu da se kladim da će tako što i da urade - ali ovde bih sprečio svako slično igranje). Višak kvadrata je najbolje da izvlače kulicom na uglu sa S. Markovića (kako je i bilo predviđeno nekim od onih konkursnih rešenja), ili čak i na Slaviji. I uklapanje sa objektom NBS je kritično.
 
Zoran_m reče neki dan da Remorker radi projekat, i verujem da bi, posle svih priznanja, mogli da zakatanče biro ako bi ovde metnuli glomaznu Parižanku.

Zaista šteta za zgradu u Svetozara Markovića :( ostali objekti nisu neke preterane vrednosti, realno ih je pojela urbanizacija tog kraja, pa i centra Beograda, u prethodnih sto godina.
 
Zar zgrada kafane pored NBS ne uživa neku prethodnu zaštitu, ili zaštitu u okviru celine, ili sam ja to sanjao?
 
Evo da odgovorim sam na svoje pitanje, iz raspisa konkursa:
Područje Slavije pripada području opšte urbane obnove, što podrazumeva kombinovanu primenu integrativne konzervacije, urbane obnove i uređenja prostora, usaglašeno prema obimu i nivou vrednosti graditeljskog nasleđa. Predmetni blok pripada zoni ambijenata u izgradnji sa preporukom za saniranje postojećeg stanja većim obimom intervencija (zamena građevinskog fonda lošeg bonteta, nova izgradnja neizgrađenog prostora, interpolacija i sl.).

Sa aspekta zaštite kulturnih dobara i u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima („Službeni glasnik RS”, broj 71/94), prostor u okviru konkursnog obuhvata nije utvrđen za kulturno dobro, ne nalazi se u okviru prostorne kulturno - istorijske celine i ne nalazi se u okviru prethodno zaštićene celine. Prema dopisu Zavoda za zaštitu spomenika kulture (broj R20/21 od 20.01.2021.) izdatim za potrebe izrade novog Plana detaljne regulacije, napominje se da se deo predmetnog bloka nalazi u okviru celine „Zapadni Vračar“ koji je bio upisan u Evidenciju nepokretnosti koji uživaju prethodnu zaštitu.„Imajući u vidu da su se mere zaštite na predmetnoj celini u skladu sa odredbama Zakona o kulturnim dobrima primenjivale do 25.12.2020.god., obaveštavamo Vas da u ovom trenutku nije potrebno pribavljanje uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite na predmetnom prostoru.“

U okviru bloka između ulica: Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina nema objekata od neposrednog interesa za očuvanje, odnosno koje bi sa aspekta zaštite kulturnog nasleđa bilo obavezno zadržati.

Objekti u ulici Svetozara Markovića br. 43, 47 i 49 predstavljaju segment istorijskog ambijenta Beograda, u važećem PDR-u valorizovani kao ambijentalna vrednost i kao takvi se mogu zadržati u postojećem stanju izgrađenosti uz mogućnost rekonstrukcije, restauracije, revitalizacije, kao i dogradnje do maksimalne visine venca , pre svega ka unutrašnjosti parcele u cilju usklađivanja i povezivanja novoplanirane izgradnje i postojećih objekata u okviru bloka.
 
Vrh