Šta je novo?

Славија - Краља Милана - Теразије

A, ne onako. Šaper je lepo primetio u intervjuu za 'Nedeljnik', da su negde u leto 1989. u kratkom roku naprasno prestali da smrde. Sad, da li zbog privatne konkurencije, ili su Slovenci izbacili nov higijenski proizvod, to treba neko da istraži. Odlično istorijsko svedočanstvo.

I ljudi manje smrde počev od prokaženih devedesetih, kada su dezodoransi postali široko dostupni na tezgama.
 
Smrde i dalje. Coffee factory, KFC, Bridge pub, Skroz dobra pekara, Avanturist... samo neki od primera. A svi privatni, bogte!

Ne znam samo kakve sve to veze ima sa temom. Valjda neki ljudi tripuju da to što smo sad u kapitalizmu, da to znači da će kelner i/ili čistačica temeljnije da ribaju WCe. Hoće, zabole ih većinu. To nema veze sa političkim uređenjem zemlje nego sa mentalitetom naroda. Za mnoge Srbe, WC je uvek bio ''kenjara'' i pišara, ono gde se ide samo pod moranjem i što treba samo da bude funkcionalno i ništa preko toga, koga boli uvo da sređuje i čisti to više nego što mora... Pogotovu ako nije njegovo i ako neće da mu smrdi pod nosem ili u dnevnoj sobi, nego u slučaju kafića i restorana - tamo negde u daljini ili u dvorištu.

I u stanovima sam isto naletao na ofucana i zapostavljena kupatila. Mislim na privatne stanove, gde žive ljudi, trajno. Dakle veze to nema sa uređenjem zemlje već sa generalnim mentalitetom. Iako znam da mnogi misle da tamo gde je kapitalizam, da može da se pravi kapućino u klozetu. Kao što i za krug dvojke misle da je sav u mermeru i zlatu...
 
Poslednja izmena:
Upravo smrad kafanskih vecea kod nas ima najdirektnije veze sa socijalizmom i kapitalizmom. Potpuno je neuporedivo i nezamislivo bi bilo nekom ko to ne pamti, npr. restoran Fontana, gde su klonje bile na ulazu, čim se otvore vrata posetilac je ulazio u odvratan smrad. To danas nema, ni blizu, ni u najzabačenijem kutku Srbije.

Počelo je bilo opet neko naklapanje o zlom kapitalizmu i na ovoj temi - pa rekoh da pokvarim malo crvenu mitologiju, u duhu ovih dana (ne)popularnog Ričarda Bartona.

Glede stanja kafea i kakve su se kafe pile u Hotelu Moskvi pre Prvog i Drugog svetskog rata i u zlatno doba starca iz Kumrovca, predlažem emisiju TV Beograd iz 1976. sa sinom arhitekte Ilkića i jednim tada 90-godišnjim novinarom. Bilo na Trezoru.
 
Mislim da si pomešao, ovde su prvo bila počela lupetanja o socijalizmu. I o tome kako nam je sad do jajeta kad njega više nema. Onda u tim pokušajima dođosmo i do kvantifikovanja smrada i zapuštenosti WCa i kupatila. Mislim ok, što se mene tiče možemo i time da se bavimo, ne zazirem ja od izazova i od raznih rasprava. Samo jeste malo smešno da zbog opterećenosti nekoliko pojedinaca socijalizmom dođemo do toga da merimo prljavost i smrad klozeta. Na temi o gradskom centru i lokalima u njemu...

Najjače od svega je što oni koji su prvi bacili te petarde (da ne kažem retarde) i pokrenuli raspravu, su elegantno nestali i sad iz daljine i mraka ćutke gledaju treće osobe kako se raspravljaju oko gluposti.


P.S.
Meni ne moraš da kvariš niti popravljaš crvenu mitologiju. Ja za razliku od mnogih graničara na ovom forumu nemam tendencije da se priklanjam nikakvim ekstremima. Zato i imam bogatu kolekciju raznih etiketa koje su mi davali raznorazni, pa sam tako nekima komunjara, drugima kapitaljara, trećima levičar, četvrtima desničar... a u realnosti, zabole me za sve te ekstreme, i držim se svoje zdrave priče, razuma i umerenosti u svemu. A priglupim Srbendama ostavljam da se zanose ovom ili onom ideologijom i ovim ili onim tripovima da će na ovom podneblju ikada biti nešto drastično drugačije ako se Kurta zameni Murtom i ako se Udba zameni korporacijama i tako dalje.
 
Poslednja izmena:
Pa i jeste bolje što ga nema. Mislim, ovo je tema o centralnoj beogradskoj osi. Pre druge polovine osamdesetih godine to je bila najobičnija ruina, u evropskim razmerama, sa Knez Mihailovom-običnom ulicom gde su se kupovale rumunske čarape na tezgi, malo pre toga sa mega parkingom na Trgu republike i dabome, sa kafanama sa smrdljivim toaletima. Prvi kapućino je (posle rata - pre ga je bilo) u centru Beograda mogao da se popije 1983, mnogo posle npr. Sarajeva.

Posle je renovirano Narodno pozorište, Knez Mihailova, ali to je već kraj tog sistema. Ne bila mu slava.
 
Upravo smrad kafanskih vecea kod nas ima najdirektnije veze sa socijalizmom i kapitalizmom. Potpuno je neuporedivo i nezamislivo bi bilo nekom ko to ne pamti, npr. restoran Fontana, gde su klonje bile na ulazu, čim se otvore vrata posetilac je ulazio u odvratan smrad. To danas nema, ni blizu, ni u najzabačenijem kutku Srbije.

Pantografe mislim da si u velikoj zabludi, naročito glede zabačenih kutaka Srbije :D

Moje je iskustvo da su najblaže rečeno aljkavi vecei, još uvek standard.

Ja se još uvek iznenadim kad naletim na WC koji je:

1. Čist
2. Mirisan
3. Ima tečni sapun (naročito obratiti pažnju na toalete koji imaju one plastične kutijice za tečni sapun, ali isti nije sipan ko zna otkad)
4. Ima ubruse (naročito obratiti pažnju na toalete koji imaju kutije za ubruse, ali isti nisu postavljeni ko zna otkad)

Sve 4 stavke u isto vreme bi morale da budu APSOLUTNI MINIMUM u civilizovanoj državi. U 98% objekata nedostaje neka od ovih stavki, u dobrom delu objekata i sve 4. Ne postoji bolja lična karta ugostiteljskog objekta od njegovog toaleta, on ti najčešće govori kakvo je osoblje i kuhinja, bez da moraš da ih vidiš.
 
Pa i jeste bolje što ga nema. Mislim, ovo je tema o centralnoj beogradskoj osi. Pre druge polovine osamdesetih godine to je bila najobičnija ruina, u evropskim razmerama, sa Knez Mihailovom-običnom ulicom gde su se kupovale rumunske čarape na tezgi, malo pre toga sa mega parkingom na Trgu republike i dabome, sa kafanama sa smrdljivim toaletima. Prvi kapućino je (posle rata - pre ga je bilo) u centru Beograda mogao da se popije 1983, mnogo posle npr. Sarajeva.

Posle je renovirano Narodno pozorište, Knez Mihailova, ali to je već kraj tog sistema. Ne bila mu slava.
Ma ubilo se koliko je bolje...

Inače, da ste vi meni živi i zdravi, Kralja Milana je najaktivnija bila 90ih i 2000ih. Opadanje sadržaja u njoj nije posledica samo skupih cena lokala, ili kako neki vole da lupetaju ovde - ove ili one ideologije, već mnoštva faktora koji su doveli do toga da se neki lokali presele u lokacije u neposrednoj blizini, a neki su se prosto zatvorili i time smanjili potrebu i broj posetilaca koji bi tu kružili. Jedan od objekata koji se zatvorio od 2000ih naovamo je banka u Kralja Milana br. 5. Isto tako, zatvorio se nekadašnja JATova poslovnica prekoputa njega. I tako mic po mic, sa zatvaranjem i iseljenjem nekih lokala, i velikim pojasevima bez naročito zauzetih sadržaja (Dvor, park između, JDP, parče parka pored...) naravno da će vremenom aktivnost da opadne i naravno da će retko ko tu želeti da pravi kafić. Kao što retko ko pravi kafić u Kneza Miloša, pogotovu između Generalštaba i Mostara. Zato što iako ima ljudi i stanara okolo, nije to neki ambijent za kafiće, niti ima toliko posetilaca tih konkretnih blokova. Ima onaj jedan pored SNSovih kancelarija u Kneza Miloša, sad je valjda neka poslastičarnica, ali slaba vajda, taj lokal stalno menja vlasnike i stalno se iznova pokušava ali niko da se ustali tamo. Jbg, izgleda da ni kapitalizam nije garant uspeha nekog biznisa.

Elem, to su samo neki od faktora koji utiču. Ali mnogima je lakše da klepeću o nekim ezoterijama i u svemu traže vezu sa ideologijama i političkim sistemima...
 
Kralja Milana je žrtva lošeg urbanizma (od posle rata) i nedostatka privlačnih sadržaja od dvorova do Slavije. Opustelo je to poprilično. I sa onim ćevap-sitijem na Slaviji devedesetih je bilo bolje nego sad sa praznom kosom betonskom ledinom.
 
Pa da, kao što rekosmo ranije, opustelo je zbog nerealnih cena. Zbog mentaliteta u nekih Srba da koliko god on loše platio radnika, ili koliko god veliku cenu nabio, naći će se neko koga će da odere. I tako mnogi odu u minus i bankrot. E onda su na temi počela lupetanja i dovođenja baba u vezu sa žabama i tako ode rasprava u šreh. No dobro, vidim vratismo se na kolosek. Dakle, nerealno očekivanje u Srbende da plati radnika ispod zdrave pameti, ili da nabije nerealnu cenu lokala nema veze sa političkim uređenjem, već sa mentalitetom naroda.

Slavija je - u nekim stvarima - meni bolja ovako nego što je bila. Jer je otvorena mogućnost i za to da se uvede okretnica za neke linije u Kralja Milutina, ispred NBS. Plus, nikad nisam voleo one prčvarnice što su bile tamo, ne znam nikoga da je tamo jeo, iako sam pola života svakodnevno prolazio kroz Slaviju. E sad drugi je problem to što ovi ne umeju da naprave plato, ne umeju da naprave česmu, ne umeju da naprave deking, ne umeju da postave pešačke prelaze ili još bolje - pešačke podzemne prolaze.

Neke stvari su mi sad bolje, neke traže radikalne izmene i popravke i to sam kritikovao više puta. Ali definitivno se ne bih vraćao na onu staru, ofucanu verziju tog trga.
 
FB_IMG_1661620003902.jpg
Некадашња Славија, искрено пријатнији амбијент никад неће моћи да направе.
 
Prošetah od Slavije do Terazija.
  • Onaj blok preko puta "Hiltona" očito preživljava poslednje dane, svi lokali, izuzev "Zlate" i još jednog su iseljeni.
  • Lokali pored "Londona" - mrtvilo i sramota.
  • "Putnik", rekonstrukcija stoji odavno.
  • Podzemni prolazi: izuzev onog jednog ulaznog portala, ništa nije urađeno na prolazu. Hodnik pored "Moskve" je nivo Pripjata.
 
Prošetah od Slavije do Terazija.
  • Onaj blok preko puta "Hiltona" očito preživljava poslednje dane, svi lokali, izuzev "Zlate" i još jednog su iseljeni.
  • Lokali pored "Londona" - mrtvilo i sramota.
  • "Putnik", rekonstrukcija stoji odavno.
  • Podzemni prolazi: izuzev onog jednog ulaznog portala, ništa nije urađeno na prolazu. Hodnik pored "Moskve" je nivo Pripjata.
Dodao bih na spisak i onu zgradu na uglu Kneza Miloša i Kralja Milana u kojoj je apoteka: Njoj samoj po sebi ne nedostaje ništa, ali joj definitivno treba srediti fasadu.
 
Ta zgrada je pod zaštitom države i to je glavni problem što ona nije sređena. Jednom prilikom se deo fasade odvalio, i tada se oglasio Grad kako je dužnost stanara zgrade da brinu o fasada, na šta su isti odgovorilu da su se daleko pre tog incidenta obraćali gradu za pomoć u sređivanju, ali da su odbijeni zbog pomenute zaštite.
 
Мора стара тактика - позвати цигане, кажи "стружи" и опала нема фасаде више уопште. После пар богомданих анеуризама проблем аутоматски решен
 
Sa merom i stilom. U skladu i balansu. Cak je bilo mesta i za tramvaj. Danas, nazalost, ovakav raspored ne bi funkcionisao najbolje, jer je broj automobila na ulicama poremetio balans.
Inace idealno, sto se mene tice.
 
Једнак је број трака за аутомобиле тад и сад, овде је проблем што нема места за станицу, него би се силазило из трамваја на коловоз. То има дан-данас у Дрездену (кажу да је то најбољи трамвај у Немачкој), али су Саксонци овде давно копали руду и водили ратове за нас, па су отишли.
 
Vrh