Šta je novo?
Od:
Filteri

Славија - Краља Милана - Теразије

Znam da možda nije ovde mesto, ali kada se već pominju Zekstra i H&M...

Тужна годишњица једног издавача
Осам деценија постојања и петнаест година од смрти Ота Бихаљи-Мерина, Нолит и српска култура обележавају продајом фенси моде у његовим главним књижарама
4g0vo1.jpg

Љубомир и Анушка Мицић са Павлом и Отом Бихалијем 1925. године; Књижара „Павле Бихали” у Београду, ових дана

Акција „Политике” за очување „Просвете” и књижаре „Геца Кон” добила је подршку у јавности, чак и у власти. И, док се одвијала та акција, преко пута Београђанке нема више једне од најлепших београдских књижара, назване „Павле Бихали”, по оснивачу часописа „Нова литература” и издавачког предузећа Нолит.

Догодило се то у прилици какву не би пропустила да обележи ниједна култура која држи до себе – Нолит је основан тачно пре 80 година, а пре 15 година је преминуо и други од оснивача тог предузећа, Павлов (1892–1941) брат Ото Бихаљи-Мерин (1904–1993). Баш у години јубилеја, ретког у овдашњој култури и књижевним пословима, у ранију књижару инсталиран је бљештави ентеријер неке фенси радње, уз опште ћутање јавности.

Браћа Ото и Павле Бихали објавили су први број часописа „Нова литература” пред сам крај 1928. године, у не баш срећно време јер је, само недељу-две касније, краљ Александар укинуо парламентаризам и завео диктатуру. Нолит је сада имао да се бори против љутог непријатеља слободне и критичке мисли, против одмах заведене, врло оштре цензуре.

„Нова литература” је била конципирана као ангажовани, интернационални часопис леве оријентације у којем су њени покретачи, како ми је сведочио Ото Бихаљи-Мерин, хтели да остваре и неку врсту синтезе модерне – наиме дадаизма, надреализма, футуризма и зенитизма, са револуционарним радничким покретом.

Интернационалну оријентацију „Нове литературе” је уверљиво, чак спектакуларно потврђивао и састав „редакцијског комитета” часописа у којем су били Алберт Ајнштајн, Александра Колонтај, Сергеј Ејзенштајн, Максим Горки, Анри Барбизе, Егон Ервин Киш, Ервин Пискатор, Кете Колвиц, Аптон Синклер, Георг Грос… Њих је око часописа окупио Ото Бихаљи, док је његов брат Павле од југословенских стваралаца позвао Љубу Бабића, Драгишу Васића, Аугуста Цесареца, Бранка Гавелу, Стеву Галогажу, Драгишу Михајловића… У првом броју ови угледници су објавили неку врсту манифеста под насловом „Интелектуалци Европе читаоцима Југославије”. У том тексту се, уз остало, каже: „Књига је опште добро свих људи. Преко граница једног језика, она преноси мисли и идеје кроз време и простор. Она нас учи руковању механизмом развитка… Тако наша Књижевна Заједница, на основи обостраних интереса за јевтиним (књигама, прим. а.), има високу културну мисију: да уистини напредне духове нашег доба, преко свих међа националног ограничавања, међусобно приближи – да идеје и дела духа пренесе у масе”.

У крајње сложеним околностима, уз почетно избегавање цензорских маказа, часопис је дефинитивно забрањен после дванаестог броја, у јануару 1930. године, али је Нолит наставио своју мисију. Сада објављивањем низа књига које су, поготову, имале великог утицаја на младе.

Затвараног због Нолита пре рата, Павла Бихалија је ухапсио и Гестапо 1941. године. „Ново време” је 19. јула 1941. објавило „Списак стрељаних због саботаже и насиља”. Међу двадесет осам имена стрељаних комуниста и Јевреја из Београда, име Павла Бихалија „издавача”, наведено је као десето. Ову сурову вест Ото Бихаљи је сазнао у заробљеништву, у логору за југословенске официре отеране у Немачку после капитулације. Пошто је преживео рат и логор, Ото је све до смрти 1993. године неуморно радио, проносећи и оне идеје које су га покренуле да заједно с братом Павлом оснује Нолит.

Упркос томе што више нема књижаре која је носила име Павла Бихалија, његово и дело његовог брата Ота Бихаљија трају и тек ће бити предмет нових анализа и нових вредновања.

Слободан Кљакић

Бихали и Бихаљи

Треба разјаснити различита презимена двојице браће Бихали. Када се Ото вратио у Београд 1945. и почео да објављује у „Борби” потписивао је своје чланке са „Бихали-Мерин”, али би слагач увек „по свом тачном осећању за српски језик”, потпис исправљао у Бихаљи. И, остало је на томе.
Kliknite za proširenje...

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Tuzna-godishnjica-jednog-izdavacha.sr.html
 
Kod bioskopa Zvezda je otvoren novi objekat lanca pekara "Hleb i kifle"
 
meni je ta knjizara bila totalni shit ...bezveze se prodavalo untra..izgledalo je shit i ima mnogo knjizara na svakom uglu u gradu..bar je bilo..tako taman su je sklonili..nije tu mesto knjizari u centru samom..takva demode knjizara..pih!
 
ljudi, da li neko zna da li ce se uskoro sredjivati onaj potez od nar.banke ugao kralja mil.i srp.vlad.?
 
ivana-bg":363pe72x je napisao(la):
meni je ta knjizara bila totalni shit ...bezveze se prodavalo untra..izgledalo je shit i ima mnogo knjizara na svakom uglu u gradu..bar je bilo..tako taman su je sklonili..nije tu mesto knjizari u centru samom..takva demode knjizara..pih!
Kliknite za proširenje...
Tek sam sada video prethodni post...Ivana, ti se salis?
 
vrachar":1687kp4g je napisao(la):
shmeksi":1687kp4g je napisao(la):
Kod bioskopa Zvezda je otvoren novi objekat lanca pekara "Hleb i kifle"
Kliknite za proširenje...
Cini mi se da dnevno odtvaraju po jednu pekaru. Cane, Peconi, Djilas...?
Kliknite za proširenje...
Pekara je bilo cini mi se mnogo vise pre 2000., pekare i slicni objekti su masovno sluzili za pranje para rekao bih (a i bilo je zakidanja na porezu, pa je i za neke predpostavljam bilo i profitabilno). Kada su stvari dovedene u red to se promenilo...nekako odokativno bih rekao da je izmedju 2000. i 2002. zatvoreno mozda pola pekara na Bulevaru, a stradale su i neke cevabdzinice/kiosci za pljeskavice. Mozda je i neki uticaj na celu pricu imao i veci standard gradjana posle 2000., kada su ljudi mogli sebi da priuste nesto vise od pogacica za 50 din. za dorucak i pljeskavice od 100 din. za rucak, pa otuda i pad prometa.

U poslednje vreme primecujem otvaranje "fensi-pekara", kao pomenuti lanac Hleb & Kifle, zatim "Sasvim dobra pekara" (izem ti imena) u centru (Vasina), i dr.

Mislim da je to pokusaj da se pekarska usluga digne na malo veci nivo (uz vece cene i vecu profitabilnost, ili vecu profitabilnost kroz koriscenje velike mreze objekata poput hleb & kifle). Sad, taj projekat ce ili da propadne i ostace "stare, dobre" nezavisne pekare (kao sto je neslavno propao "Nacionalni taksi"), ili ce da uspe i stare pekare ce se pozatvarati a zamenice ih lanci Hleb & kifle, Kifle & hleb, Miskova pekara, i tako to.

U svakom slucaju ne radi se "o jadnoj zemlji" vec o konkurenciji i pokusaju pomeranja trzista. Ako se trenutno cini da ima previse pekara, vec za par godina nece biti - neke ce se zatvoriti. Ili nece, ukoliko u Beogradu ispadne da postoji veliki broj testozdera koji nekontrolisano svakog dana jedu 10 kg raznih peciva.
 
Meni je drago da postoje i takve pekare koje stvarno dižu uslugu na viši nivo. Evo preko puta moje zgrade se otvorio treći objekat Roggenart pekara u gradu. Mislim, pekara je skupa za moj standrad, ali da imaju uslugu bolju nego u većini pekara to stoji. Inače, sećam se kada je pekara Kraljica otvorila svoj rekonstruisani objekat tamo negde oko 1997. ljudi su hrlili iz svih krajeva grada da vide tu novu fancy pekaru i stvarno su imali razloga jer je hrana bila vrhunska i pristupačna. Nažalost, kvalitet im je sada daleko ispod tog nivoa.

Iskreno, nikad ne bih menjao svoju lokalnu pekaru na Zvezdari kojoj je radno vreme dok ima peciva što obično bude samo par sati ujutru, ali zato ubijaju kako dobre stvari prave. Klasika, ali odlična klasika

And on that note završavam sa offtopicom :kafa:
 
"Hleb i kifle" i "Klas" lanci pekara su samo plus na tržištu, sa stanovišta potrošača ne vidim nikakav problem u vezi sa njima i uvek se obradujem kad sam gladan a ima ih u blizini.Kvalitet i usluga su na visokom nivou a mislim da će tako i ostati, cene su takođe na tom nivou, ali...Kolko para, tolko muzike!:)
Super su im i kolači, probajte.
 
nisam ja protiv tog lanca ili protiv ukrupnjavanja trzista. nego samo primecujem da kod nas ima mnogo pekara, a opet sam neki dan u jednoj cekao pola sata u redu na lepinje. jesu najbolje u gradu, ali izgledalo je kao u doba hiperinflacije :).
ono sto sam napisao stara je izreka. kada se pekare otvaraju, to znaci da je mnogo gladnih. kako standard pada, nista me to ne cudi.

usluga u ovim "brendiranim" pekarama je meni super. a i klopa nije nista gora od ovih koje su non-generic.

a zemlja je "jadna" i to 3 fensi pekare u glavnom gradu nece promeniti :|
 
Hleb i Kifle su bezobrazno skupi, neki bedni sendivici od dva zalogaja kostaju im po 130-140 dinara, sto je klasicno bahacenje.
 
Imaju i neke salate. 3 lista zelene, 2 koluta krastavca i komad paradajza za 200 dingera. Ko voli, nek izvoli :laugh:
 
Ima jeftinih stvari kod Hleb&Kifle.
Na primer puter korasančići i dansko pecivo. <3
Puding im je fantastičan.
Kao i brownies i cheese cake. :]

I to bi bilo sve što sam probao.
Jednom sam sanjao da sam jeo unutra i da su mi uzeli gomilu para i od tad se plašim da odem tamo podsvesno. xD
 
Pekare u Bg ja djelim na prave pekare im ledare .Ledare su pekare koje uzimaju masu polugotovih proizvoda od velikih proizvodjaca npr Beogradske pekarske industrije to su sva peciva od lisnatog tjesta danska peciva zu zu pice kifle sa virslama sirom i salamom.Dosta njih uzima i burek pogotovo potkovica itd.A prave pekare ja u tu grupu svrstavam novo otvorenu buregdzinicu na trgu nikole pasica prave burek ispod saca na licu mjesta i kupujete na tezinu i Trpkovic u nemanjinoj mada kod njih je glavna stvar burek a ostalo dodje uzgred.Prave pekare su u manjini i nestasju stara dobra peciva pred naletom novotarija za jednu sezonu npr slani stapici perece itd.
 
To je nešto najgore što je snašlo Beograd u poslednjih 18 godina mog života.
Malo smo otišli u off.
 
Danas sam prosla ulicom kralja milana i stranu ka bul.ruse :) Jos dve prodavnice su iselili a dosli su i radnici sa bagerom i krckaju neke ploce a postavljena je i tabla projekta.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh