Реконструкција Трга Републике

[roger34]

O, da li se ovda stvarno raspravlja o tome da li je neko pre 200 godina rusio nesto nezno da sacuva sto vise ili onako muski da ga srusi kako valja?

 

[astrodule]

Arhitekta danas bio u BG hronici. Odličan prilog, vredi pogledati kada se pojavi na JuTjubu.

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока

 

[Zuma]

relja » 17 Oct 2018 04:59 pm[/url]":1t055xx4]Zuma
barut je korišćen za rušenje svodova. Miniraš zidove i sruši se svod.

Ako ti trebaju cigle i ako je eksplozija tobože opasna po okolinu, onda se ne koristi nigde. Svod je valjda i lakše ručno srušiti nego stubove i temelje. Sam padne na dole pošto se izvadi manji broj ključnih cigli. Šta će ti ekploziv baš za svod, a ne da deo građevine ispod njega?

Detonacioni talas rastrese konstrukciju, oslabi vezu maltera i opeke, što omogućava dalje razdvanje alatom ili rukama.

Ovo je totalno izmišljeno. Kako si došao do toga da eksplozija u svodu dovoljno rastrese čitav ostatak jedne ustvari male i tvrdo zidane "tvrđave", da bi se to isplatilo kao strategija rušenja, ali ne i ako se eksploziv postavi niže ??

Loše su postavili punjenje, nisu dobro obezbedili okolinu i čovek je poginuo. Vojska - ni prvi ni poslednji put da naprave takvu neopevanu glupost.

Mesto za ekploziv zavisi od strukture. Čovek je poginuo verovatno zato što nije poštovao uputstva. To nema veze sa našom pričom.

Ravnu površinu su dobili lako i jednostavno - skinuli su slojeve opeke do određenog nivoa da bi potom jednako nasipali zemlju između zidova.
Zbog čega bi rušili na bilo koji drugi način? Svašta.

Zato što je rušenje tako čvrsto povezanog objekta - koji treba da izdrži topove - lakše ekspolozivom, pa čak i macolom (nego klinom, pa ciglu po ciglu kroz malter nalik cementu), a oba ta metoda ne ostavljaju savršeno ravnu gornju površinu. Za to je potreban poseban trud i ekplicitna namera da bude ravno i da se donji deo ne ošteti.

 

[laki72]

Pobogu covece...
Činjenica:
Pa ciglu i danas po srbiji ljudi recikliraju i recikliraju.
Danas, u 21. veku, vremenu koje se naziva potrosackim drustvom i vremenom kada samo potrosnja, beskrajna i realno iracionalna, i odrzava sistem.
Izvini, ali to sto ti nisi UMEO da ocistis ciglu od maltera, ne znaci da je to nemoguca misija.

Pretpostavka:
Zasto su minirali svod? Verovatno zato sto je svod izuzetno nezgodan i OPASAN za klasicno rusenje (ciglu po ciglu, ili kamen po kamen) jer se nikada ne zna koji segment ce prvi popustiti, a dozvoli da primetim da je u to vreme rusenje radjeno rucno, a ne mocnom mehanizacijom kao danas, te bi mogli stradati desetine radnika angazovanih na rusenju.


Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk

 

[relja]

Zuma » 17 Oct 2018 05:51 pm[/url]":2psppamk]

relja » 17 Oct 2018 04:59 pm[/url]":2psppamk]Zuma
barut je korišćen za rušenje svodova. Miniraš zidove i sruši se svod.

Ako ti trebaju cigle i ako je eksplozija tobože opasna po okolinu, onda se ne koristi nigde. Svod je valjda i lakše ručno srušiti nego stubove i temelje. Sam padne na dole pošto se izvadi manji broj ključnih cigli. Šta će ti ekploziv baš za svod, a ne da deo građevine ispod njega?

U ovom slučaju se koristio barut, za eksplozive još nisu znali.
I ako hoće da se sruši svod, onda se postavlja u podnožju stubova.
Ovo je bilo utvrđenje,a ne kuća u kaluđerici. Vidi podnožje zidova. da se izvadi par cigli? A da moža dovedu tri praseta? Ili da Kelso postavi petardu?

Zuma » 17 Oct 2018 05:51 pm[/url]":2psppamk]

relja » 17 Oct 2018 04:59 pm[/url]":2psppamk]Detonacioni talas rastrese konstrukciju, oslabi vezu maltera i opeke, što omogućava dalje razdvanje alatom ili rukama.

Ovo je totalno izmišljeno. Kako si došao do toga da eksplozija u svodu dovoljno rastrese čitav ostatak jedne ustvari male i tvrdo zidane "tvrđave", da bi se to isplatilo kao strategija rušenja, ali ne i ako se eksploziv postavi niže ??

Nije ekspozija, nego detonacija.
NIje u svodu nego u podnožju onoga što nosi svod.
Rastresanje je uspotna dobit rušenja svoda.
Kako će da ga ruše,, kada nije pravljen da bi se rušio? da stoje na njemu? Da stoje ispod njega?
Ne, barut u buradima i bum. Par sekundi i gotovo.

Zuma » 17 Oct 2018 05:51 pm[/url]":2psppamk]

relja » 17 Oct 2018 04:59 pm[/url]":2psppamk]Loše su postavili punjenje, nisu dobro obezbedili okolinu i čovek je poginuo. Vojska - ni prvi ni poslednji put da naprave takvu neopevanu glupost.

Mesto za ekploziv zavisi od strukture. Čovek je poginuo verovatno zato što nije poštovao uputstva. To nema veze sa našom pričom.

Mesto za barutno punjenje (a ne eksploziv, u ovom slučaju) zavisi od čoveka koij donosi odluku. Ako je to neki lakomislen i nedovoljno iskusan čovek, gotovo sigurno je da će doći do tragedije.
Da li je prolaznik bio na pogrešnom mestu, ili je detonacija bila prejaka, za sada ne znamo.
Za nas danas je sasim normalno da se mesto detonacije izoluje, da se ljudi izmeste. Znaš zašto? Iz iskustva, neko se toga setio tek kada je neko poginuo. I ja sam za malo ubio stražara na poligonu, ne svojom krivicom već zbog pendreka (više njih) koji nisu znali svoj posao,ali su primali platu. I pre nekoliko godina je momak stradao zato što je nosio RUP sa montiranom antenom koja je dotakla dalekovod - on nije znao šta je RUP, samo ga je teglio, dao mu ga je neko ko nije znao svoj posao. To se dešava, na žalost, ali više nije ništa neobično.

Zuma » 17 Oct 2018 05:51 pm[/url]":2psppamk]

relja » 17 Oct 2018 04:59 pm[/url]":2psppamk]Ravnu površinu su dobili lako i jednostavno - skinuli su slojeve opeke do određenog nivoa da bi potom jednako nasipali zemlju između zidova.
Zbog čega bi rušili na bilo koji drugi način? Svašta.

Zato što je rušenje tako čvrsto povezanog objekta - koji treba da izdrži topove - lakše ekspolozivom, pa čak i macolom (nego klinom, pa ciglu po ciglu kroz malter nalik cementu), a oba ta metoda ne ostavljaju savršeno ravnu gornju površinu. Za to je potreban poseban trud i ekplicitna namera da bude ravno i da se donji deo ne ošteti.

Zuma, očigledno ne razumeš razliku između rušenja spolja i rušenja iznutra, gađanja đuladima po zidovima i postavljanje baruta iznutra u objektui pod noseće stubove.
Nisam ni rekao da je ravna površina nastala od detonacije. Ne podmeći, znam da si sve biše uzbuđen, ali nemoj da radiš takve stvari.
Rušenje barutom je bilo negde na pola posla (tako piše u radovima) a posle toga su robijaši nastavili još par nedelja da ruše ono što je ostalo, tako je i dobijena ravna površina - namerno. To što ti vidiš da im nije bila namera da oštete donji deo... to je već tvoj lični utisak. Moj je da su sveli ostatke na nivo na koji su hteli.
Ništa niko nije hteo da ostavi. Da su hteli da ostave neki trag, i bi smo sada znali kako je tapija izgledala.
pomiri se, to nije bio zamak iz Diznijevih crtaća, fimova o Robinu Hudu ili kralju Arturu. To je bila jedna sumorna građevina koju su vrlo rado srušili.

 

[zexland]

Orjen svaka cast na ovim mapama. Ovo se zove ozbiljno istrazivanje !

 

[orjen]

@zexland hvala!

 

[relja]

He he, moram da se ispravim, djavo mi nije dao mira morao sam da konsultujem literaturu, TNT je prvi put napravljen 1863, par godina pre rušenja Stambol kapije... ali za rušenje kapije su imali samo crni barut...

 

[relja]

http://beogradskonasledje.rs/wp-content ... oriste.pdf

"Монументално позоришно здање подигнуто је за свега годину дана, према замисли Александра Бугарског, једног од најзначајнијих српских архитеката тога доба, који је претходно израдио и пројекат адаптације сале „Код енглеске краљице“. У време грађења то је била, уз Капетан Мишино здање, највећа и најрепрезентативнија палата Београда и Србије. Посебна симболика одабира локације за њено подизање додатно је наглашена уграђивањем делова порушене Стамбол капије у темеље позоришног здања. О значају који је подизање овог објекта имало у свести српског народа говори и то да је читав трг испред грађевине добио име Позоришни трг, преузимајући од некадашње Велике пијаце (данас Студентског трга) значење главног београдског трга."


https://www.nationalgeographic.rs/repor ... scene.html

grada Narodnog pozorišta u Beogradu podignuta je 1869. godine prema planovima arhitekte Aleksandra Bugarskog, na inicijativu i uz novčanu pomoć kneza Mihaila, koji je nakon odlaska poslednjeg turskog vojnika iz tadašnje Kneževine Srbije, želeo da i putem teatra Srbija što pre uhvati korak sa kulturnom Evropom. Ali siromašna kneževina nije imala novca da pozorišnu zgradu napravi od novog materijala, već je za gradnju temelja nove zgrade iskoristila kamen od tek porušene i po zlu čuvene Stambol kapije. Tako je srpski nacionalni teatar jedina kulturna ustanova na svetu koja je podiguta na mestu jednog gubilišta i u čijem temelju ima kamena natopljenog krvlju. A kako je još davno primetio Milan Predić, jedan od upravnika Narodnog pozorišta, „upravo ta vlaga krvi daje zgradi moć simbola”, jer „krv je potpuno osobit sok”, kaže se u „Faustu”.

http://beogradskonasledje.rs/wp-content ... ijevic.pdf

Odbor je u međuvremenu prihvatio projekat i predračun troškova, koje je podneo Aleksandar Bugarski, i ovlastio ga da sklopi ugovor o izvođenju radova sa Štajnlehnerom. Ugovor je zaključen 18. avgusta 1868. na sumu od 12 550 dukata, sa dodatkom preostalog materijala od pozorišnog zdanja na Zelenom vencu i oko 150 kubnih hvati kamena od starih turskih kuća. Istim ugovorom Štajnlehner se pre početka radova obavezao da će zdanje završiti do jeseni sledeće godine.

 

[Zuma]

laki72 » 17 Oct 2018 06:51 pm[/url]":1q004ds0]Pobogu covece...
Činjenica:
Pa ciglu i danas po srbiji ljudi recikliraju i recikliraju.
Danas, u 21. veku, vremenu koje se naziva potrosackim drustvom i vremenom kada samo potrosnja, beskrajna i realno iracionalna, i odrzava sistem.
Izvini, ali to sto ti nisi UMEO da ocistis ciglu od maltera, ne znaci da je to nemoguca misija.

Nije da nisam UMEO da ih čistim, nego sam zaključio da se to NE ISPLATI raditi ni kad treba skidati ovaj naš običan malter. Pogledaj po Kalemegdanu kamenu topovsku đulad koja se tada koristila. Najveća imaju promer po pola metra. Da se za gradnju vojnih utvrđenja predviđenih da izdržavaju opsadu neprijateljske vojske koristio običan malter, pri udarcu takvog đuleta cigle i kamen bi se razleteli na sve strane, pa bi utvrđenje palo čas posla. Zbog toga je obično korišćena specijalna smeša koja veoma jako vezuje. Takav malter se još daleko teže skida sa cigle. Pitanje je čak i da li je slabija cigla ili takva veza, i šta će pre pući ako su po tome udara. Jer je i za odvajanje jedne cigle od susedne nekim klinom, potrebno da cigla bude jača od maltera ili cementa koji je vezuje. A pogotovo je onda naporno očistiti takvu ciglu da bi se mogla ponovo upotrebiti. Tako da vaša ideja da su pažljivo skidali ciglu po ciglu da bi ih ponovo iskoristili ima problem i sa pitanjem koliko je to kod čvrsto vezivanih ratnih bedema tehnčki moguće, a svakako sa ekonomijom takvog poduhvata. Pri tome cena rada nije bitna, nego samo da li je jeftinije napraviti novu ciglu ili čistiti staru, što ne zavisi od trenutne cene rada jer je to odnos vrednosti.

Pretpostavka:
Zasto su minirali svod? Verovatno zato sto je svod izuzetno nezgodan i OPASAN za klasicno rusenje (ciglu po ciglu, ili kamen po kamen) jer se nikada ne zna koji segment ce prvi popustiti, a dozvoli da primetim da je u to vreme rusenje radjeno rucno, a ne mocnom mehanizacijom kao danas, te bi mogli stradati desetine radnika angazovanih na rusenju.

To ne odgovara na osnovno pitanje zašto nisu minirali čitavu kapiju. A čak i je ova teza o opasnosti rušenja svoda donekle problematična jer se rušenje može raditi i sa skela koje su sa strane. Prosto se macolom, izbije na dole ključni temeni kamen u vrhu luka, koji u dobroj meri drži ono iznad njega i sa strane, pa se onda polako napreduje sa strane, u dubinu i naviše. Sloj kamena ili cigle koji je dovoljno precizno profilisan i položen, i koji zasta najviše nosi težnu svoda, obično nije previše debeo. Ubrzo će pasti sve iznad toga, ali ne na radnika koji je sa strane dela koji pada i čija skela nije oslonjena u tački gde materijal može da padne i ugrozi je. Međutim problem selektivnog miniranje je ipak glavni.

 

[laki72]

Bas te ponelo...
Zuma, mnog si tvrdoglav
Temeni kamen u vrhu luka ne mozes izbiti na dole, to i jeste velicanstvno kod te i takve konstrukcije. Masa koja potiskuje na dole samo dodatno zbija materijal. Kao sto nadam se vec znas, glavni neprijatelj luka kao konstrukcije je sirenje stubova izmedju kojih se nalazi.

Vidis, ovde na ovim autenticnim ostacima su samo lukovi i stubovi ostali. A mnooogo su stariji od kapije o kojoj diskutujemo.

Sto se tice price o djuladima u odnosu na izvbijanje klinom, zaista mislim da si postao neozbiljan.
Pa valjda i sam znas da je beton, cigla kamen (...) mnogo otpornija na sabijanje, nego na torziono opterecenje, smicanje, ali tesanje.
Ono sto tebi izgleda "nerentabilno" nekima je i danas, ponavljam u potrosackom drustvu, kada je glavna parola "vreme je novac" vrlo rentabilno.
Istovremeno si u pricu dodao i "specijalna smesa" maltera.
Dobro. Koja Zumo?
Mozda su zidali negasenim krecm, dodavali pirinac (kao kinezi), belance od jaja, cement (?)
I? Sta onda.
Treba li pobogu da ti snimim video kako se relativno lako odvaja opeka po opeka odozgo na dole, kao i kako se sa nje, keserom da ocistiti visak maltera?

E da pri tom, kaoko ti volis da kazes, to nije obicna kuca vec mala tvrdjava od kapije
Pa shodno tome, ni upotrebljena opeka nije 'zuto polupeceno smeće' vec kvalitetna cigla, mozda i sa dodacima
Mozda nesto poput klinker opeke, a?


Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk

 

[Zuma]

Relja, svaka čast na tekstu Miroslava Timotijevića o Narodnom Pozorištu. Tu ima čitav niz korisnih podataka.

Međutim što se tiče ove teme i vaše teze, upravo se iz tog teksta jasno vidi problem tajminga. Zbog niza nepremostivih problema za zidanjem pozorišta na Zelenom vencu, taj projekat je konačno napušten još 1863. Znamo da je Stambol kapija rušena od polovine aprila do 19. maja 1866., dakle mesec dana. U tekstu se kaže da je knez Mihajlo tek 5. novembra 1867. saopštio nameru da osnuje profesionalno pozorište. Da je 3. februara 1868. prosledio staru dokumentaciju pozorišta na Zelenom vencu sa zahtevom da razmotri mogućnost gradnje na staroj lokaciji na Zelenom vencu. Tek 12 marta 1868. je PRVI PUT doneta odluka da se gradi na sadašnjem Trgu Republike. U tom trenutku je Stambol kapija VEĆ bila 2 godine srušena sa ovako pažljivo odrezanim gornjim delom kako je sada vidimo. Pa je teško zamisliti da su baš čuvali cigle za pozorište, ili da su uopšte i mislili na pozorište 2 godine pre nego što je Mihajlo odlučio da Srbiji ipak treba pozorište posle fijaska prvog pokušaja na Zelenom vencu.

Što se tiče materjala za gradnju pozorišta, jasno se navodi da su ga delom preuzeli od onog nabavljenog za pozorište na Zelenom vencu, a delom su kupili nov. Kaže se da su iskoristili samo KAMEN ZA TEMELJE. Da bi se ubacio bezoblični kamen u temelje zgrade očigledno nije bilo potrebno ni da on bude posebno očišćen od maltera ni da se sa njim pažljivo rukuje prlikom demoliranja Stambol kapije. Iskorišćen je pre svega zato što su ga posle rušenja besplatno imali na raspolaganju na nekom stovarištu. Međutim to je istovremeno i lepa simbolika da je u nacionalni simbol prosperieta i kulture, odnosno budućnosti, ugrađen deo ratne prošlosti Srbije, vezan za oslobodilačke ratove i oslobođenje, sa jednog od mesta gde je puno krvi prliveno, a koje je upravo ispred tog istog pozorišta. Naravno da to nikome nije promaklo. Ali nam to i dalje ne kaže da je Stambol kapija bila "ozloglašeni simbol ugnjetavanja i ropstva", kao ste se vi ovde pesnički izrazili. To je SASVIM druga tvrdnja. Postoji drastična razlika između toga i ovoga što se ovde može pročitati.

 

[grand master]

Gumpov plan u boljoj rezoluciji:

https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerke ... 3839%2C383

 

[Zuma]

Laki,

najviši, centralni kamen ili cigla u luku svoda se RAZBIJE čekićem. Ne vadi nego razbije teškim čekićem. Onda bočno kamenje, ono do njega, više nema bočni oslonac. Zbog toga, ODJEDNOM, čitav luk u tom lučnom redu više nema nosivost na prtitisak odozgo, pošto je ta otpornost zavisila od razlaganja vertikalnih sila na bok. I sve pada ako je to po visini jedini red lučnog kamenja. Ako nije, razbije se ključni kamen reda koji je prvi iznad prethodnog. Takvih NOSIVIH lučnih redova sa pažljivo poređanim, pravilnim i jakim kamenjem ili ciglom obično nema puno. Iznad toga je često samo mešavina zemlje, lomljenog kamena i cigle, manje ili više međusobno vezana, koja sama za sebe obično nema veliku vertikalnu nosivost. Sve to vrlo brzo pada ako čovek zna šta radi i gde udara.

Priča o drugačijoj rentabilnosti u staro vreme i novom potrošačkom društvu nema smisla i to sam već objasnio. U pitanju je ODNOS rada potrebnog da se napravi nova cigla i onog potrebnog da se stara dobro očisti od VEOMA žilavog maltera. Čak i ako je cena rada bila VEOMA niska, ta ista niska cena rada bi bila korisnije upotrebljena za pravljenje nove cigla nego ako se čisti stara. Tada je i PRAVLJENJE nove cigle jeftino. Pa pošto je u pitanju količnik dve cene, cena rada se potire gore i dole, dakle ispada iz jednačine i nije bitna. Pitanje je prosto šta je lakše, napraviti novu ili čistiti staru, a NE koliko u apsolutnom iznosu tada košta jedno ili drugo. Zaključak, ako je zbog jakog maltera teško čistiti staru ciglu, u jednom trenutku će biti jeftinije napraviti novu pa makar vam i robovi radili.

 

[grand master]

Malo detaljniji plan Beograda iz 1700 i neke:

https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerke ... 34%2C-1865

 

[stf]

Zuma » 17 Окт 2018 05:51 pm[/url]":1gwoor7l]
Zato što je rušenje tako čvrsto povezanog objekta - koji treba da izdrži topove - lakše ekspolozivom, pa čak i macolom (nego klinom, pa ciglu po ciglu kroz malter nalik cementu), a oba ta metoda ne ostavljaju savršeno ravnu gornju površinu. Za to je potreban poseban trud i ekplicitna namera da bude ravno i da se donji deo ne ošteti.

Никакав посебан труд није потребан. Мацола и кесер и удри. Распитај се код било ког приученог зидара, за потврђивање ове тврдње ти не треба чак ни грађевински инжињер ... ја ти то кажем из личног искуства јер сам рушио зидове. Никакав специјални труд ти није потребан да након скидања редова цигли остане потпуно, али наглашавам ПОТПУНО равна површина....

 

[astrodule]

Gostovanje arheologa Adama Crnobrnje (predsednik Srpskog arheološkog društva) u Beogradskoj hronici (pričao o Trgu, Studetskom trgu...)

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=JeJif_DoXqs[/youtube]

od 5:15

Prilično je jasno "napao" Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda da je morao jasno da pre radova kaže gde se nalaze ostaci Stambol kapije.

Takođe ih je napao jer nema arheološkog nadzora na radovima na putu između Surčina i Obrenovca.

Kaže da Zavod ima samo jednog arheologa i da je načuo da će i njega da ukinu zbog smanjenja broja ljudi.

 

[Mel]

Užičku tvrđavu planiraju da obnove :laugh:

http://infoera.rs/2018/10/17/stari-grad ... og-arhiva/

ima par reči jednog arheologa o rušenju:

...da je februara 1863. godine Užički grad miniran u prisustvu međunarodnih komesara, predstavnika Velike Britanije i Rusije dok je sa srpske e strane bio prisutan general Ranko Alimpić. Stari grad je tada onesposobljen kao vojna fortifikacija.

i obnovi:

u drugoj etapi fazi predstoji rekontrukcija koja će biti oslonjena na njen izgled iz 1737. godine i planove tvrdjave iz bečkog Ratnog arhiva koji su dostupni u digitalnoj formi

 

[JohnnyLee]

astrodule » 18 Окт 2018, 11:07[/url]":33lo5tj6]Kaže da Zavod ima samo jednog arheologa i da je načuo da će i njega da ukinu zbog smanjenja broja ljudi.

Завод за заштиту спомеика града ће да укине позицију археолога? и то јединог? па боље одмах да га затворе

 

[relja]

astrodule » 18 Oct 2018 10:07 am[/url]":33cnsi90]Gostovanje arheologa Adama Crnobrnje (predsednik Srpskog arheološkog društva) u Beogradskoj hronici (pričao o Trgu, Studetskom trgu...)

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=JeJif_DoXqs[/youtube]

od 5:15

Prilično je jasno "napao" Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda da je morao jasno da pre radova kaže gde se nalaze ostaci Stambol kapije.

....

Izgleda da su i arheolozi u fazonu: "Stambol kapija, pa šta?" :laugh:

 

[GOJE]

Tako je, i njima je muka od medijske prenaduvanosti, jer se digla tolika frka, a njemu je potpuno normalna situacija (što i ja pokušavam da objasnim).

Pritom se o drugim arheološkim skrivenim draguljima ne priča uopšte, pa je jasna njegova ogromna potreba da iskoristi priliku (jednom u sto godina na TV), i da apeluje na očuvanje nedirnutog rezervata studentskog trga.

 

[Nepopravljivi optimista]

astrodule » 18 Oct 2018 10:07 am[/url]":1qu8t39g]Gostovanje arheologa Adama Crnobrnje (predsednik Srpskog arheološkog društva) u Beogradskoj hronici (pričao o Trgu, Studetskom trgu...)

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=JeJif_DoXqs[/youtube]

od 5:15

Prilično je jasno "napao" Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda da je morao jasno da pre radova kaže gde se nalaze ostaci Stambol kapije.

....

Izgleda da su i arheolozi u fazonu: "Stambol kapija, pa šta?"

Divno covek objasnio i vidi se da mu je stalo.

Sent from my Ektra using Tapatalk

 

[Nurko7000]

JohnnyLee » 18 Oct 2018 11:05 am[/url]":2p31fuxt]

astrodule » 18 Окт 2018, 11:07[/url]":2p31fuxt]Kaže da Zavod ima samo jednog arheologa i da je načuo da će i njega da ukinu zbog smanjenja broja ljudi.

Завод за заштиту спомеика града ће да укине позицију археолога? и то јединог? па боље одмах да га затворе

Нопе, почев од 10:17 говори о једином археологу у заводу, јер је начуо да ће друго постојеће радно место археолога да укину... а по његовом мишљењу неопходно их је бар пет.

 

[astrodule]

Aha, znači imaju 2 mesta za arheologe, a samo jednog zaposlenog? Zašto trenutno nema drugog je bolje pitanje.

http://beogradskonasledje.rs/zaposleni

 

[relja]

Zato što Megatrend nema smer za arheologiju.