Реконструкција Трга Републике

[Delija]

relja » 18 Oct 2018 10:21 pm[/url]":1mrvzjsf]
Užasno je to što i najgora rešenja u arhitekturi mogu da se opravdaju ispraznim, proizvoljnim, besmislenim, subjektivnim i na kraju krajeva netačnim **** natrpanim sa dramatičnim pridevima, dovoljno je samo da budu - otkucana.

Oво је бољка од које посебно пати наша арх. сцена. Угледне сецикесе са факултета су јахале две деценије на том таласу и на врхунцу снаге 2009-10е свршени студент је био срећан ако је могао да им волонтира у бироима али дошао им је крај. Напредак технологије, укрупњавање тржишта и доступности информација и знања као и отварање филијала страних бироа у Србији им је дошло главе. Као и генерално развој свести људи о простору и естетици. Не можеш више ни купца стана а камоли озбиљног инвеститора избаронисати неповезаним набацивањем апстрактних флоскула. Остају им само још јавни објекти и простори али и томе ће доћи крај.

 

[relja]

Zuma » 18 Oct 2018 10:54 pm[/url]":snidqtzl]Još je gori stav praćen pljuvanjem koji nema baš nikakvo obrazloženje, pa ni takvo. Za ono prvo bar svi mogu da se sami opredele prema njemu, da vide da li vredi ili ne. Ti tražiš da ti se veruje samo na reč, i to još ovakvu.

Objašnjavanje očiglednog vređa inteligenciju sagovornika.
Sa druge strane, ti izgleda vapiš da se o tvojim, kako Delija reče - floskulama, još i debatuje :laugh:

 

[stf]

Најновије вести са Смедеревског пута ... пронађен слој Цариградског пута ... парадокса ли, овај "налаз" је далеко врднији од темеља Стамбол капије.

[/quote]

 

[Zuma]

Čekaj ... deo Carigradskog puta u nekom polju je važniji od kapije odakle taj ISTI put ustvari počinje i gde je sasvim moguće da se on takođe i sad nalazi ispod malo zemlje, u sred gradskog trga i između vrata te kapije ... to je stvarno ... ne znam ni ima li smisla tu nešto više reći.

 

[relja]

Taj "drum" je postojao i pre kapije, i posle nje. Postoji i koristi se i danas.
Kapija je toliko bila "bitna" da se ne zna kako je tačno izgledala i da je nekoliko puta zatrpavana.
Evo šta sve imamo u njenoj okolini: spomenik čoveku koji je naredio da se konačno sruši, spomenik čoveku koji je poginuo u jurišu na nju, ulicu koja je po njemu nazvana, reljef na zidu zgrade, tablu na Narodnom pozorištu, i naravno, Zuma izvini ako će da te zaboli - reciklirane cigle urađene u Narodno pozorište.
Imali smo i šaru na Trgu, sasvim ukusno i nenametljivo uklopljenu u oblik i položaj Trga, ali treba izmisliti razlog da bi se razvukli i naplatili novi radovi.
Što se mene tiče, samo neka vrate tu šaru kako je i bila pre rakopavanja.

 

[Zuma]

relja » 19 Oct 2018 07:01 am[/url]":2smrkzvk]
Objašnjavanje očiglednog vređa inteligenciju sagovornika.
Sa druge strane, ti izgleda vapiš da se o tvojim, kako Delija reče - floskulama, još i debatuje :laugh:

A ja sam baš mislio da ne vređam inteligenciju prisutnih objašnjavajući zašto je sve ovo u osnovi nastavak rasprave o lepotama praznine na Cvetnom Trgu koju ne sme ništa da naruši inače dotični Srpski narod koji to ne ume da upotrebi nije dovoljno "urban", budući da mu povremeno obogaćivanje praznine ustvari prija, dok je "patriotizam" ovde bio samo sredstvo da se to postigne. Pa bi ZATO i na ovako ogromnom prostoru Trga Republike po nekima čak par i stakala bila nedopustiva mrlja i "vašarište" na uzvišenoj akademskoj praznini. TO je bio smisao "mojih floskula". Samo moj bedni pokušaj da ipak diskretno ukažem na koren razmimoilaženja ne konfrontirajući se previše sa raznim ličnim ukusima i estetikama, i tako ne odvlačim pažnju u vreme kad se donosi važna odlika. Međutim to ovde ipak ne ide, zar ne? Ako nešto nisi razumeo u mojoj poruci, mogao si da pitaš. Tako da, ti si VEĆ komentarisao i diskutovao, svi smo pročitali KAKO i sa kojim argumentima, pa nikako ne vidim potrebu da nas dvoje dalje debatujemo. U tom smislu možeš biti miran.

 

[Zuma]

Malo kaldrme na Pozorišnom trgu iz nešto kasnijeg vremena. U tom trenutku Stambol kapija leži ispod nje već 54 godine (na drugoj slici, na prvoj i ranijoj manje).

Pogledajte prilog 1

 

[relja]

Zuma » 19 Oct 2018 08:20 am[/url]":1edocss0]

relja » 19 Oct 2018 07:01 am[/url]":1edocss0]
Objašnjavanje očiglednog vređa inteligenciju sagovornika.
Sa druge strane, ti izgleda vapiš da se o tvojim, kako Delija reče - floskulama, još i debatuje :laugh:

A ja sam baš mislio da ne vređam inteligenciju prisutnih objašnjavajući zašto je sve ovo u osnovi nastavak rasprave o lepotama praznine na Cvetnom Trgu koju ne sme ništa da naruši inače dotični Srpski narod koji to ne ume da upotrebi nije dovoljno "urban", budući da mu povremeno obogaćivanje praznine ustvari prija, dok je "patriotizam" ovde bio samo sredstvo da se to postigne. Pa bi ZATO i na ovako ogromnom prostoru Trga Republike ponekima čak par i stakala bila nedopustiva mrlja i "vašarište" na uzvišenoj akademskoj praznini. ....

E, hvala ti za ovaj post.
Potvrdio si da sa visine gledaš sa prezirom na svoju okolinu.
Jasno je meni da je tebi trg postao "dosadan" pa bi da ga zagađuješ nečim što se niti uklapa niti mu je tamo mesto.
A što naš ("zaticani") narod kaže dokolica (dosada) je đavolja livada.
Nije Trg tvoj i Vesićev poligon za iživljavanje.

 

[stf]

Zuma » 19 Окт 2018 07:52 am[/url]":20wizxxz]Čekaj ... deo Carigradskog puta u nekom polju je važniji od kapije odakle taj ISTI put ustvari počinje i gde je sasvim moguće da se on takođe i sad nalazi ispod malo zemlje, u sred gradskog trga i između vrata te kapije ... to je stvarno ... ne znam ni ima li smisla tu nešto više reći.

Да, важнији је овај пут у пољу од темеља Стамбол капије. Старији је и од Стамбола под тим именом по коме је капија добила име. Он је име добио пре Отоманске империје, док је још водио за Цариград. Важнији је јер је то миленијумски најважнији пут на Балканском полуострву.

А ту је и моменат који сам споменуо у претходном посту. Остаци стамбол капије се налазе на најбитнијем, централном јавном простору нашег града, на коме се налазе две најважније националне културне институције подигнуте у непосредној околини шанца који је био симбол колонијалне власти на овим просторима. Потпуно је небитно да ли су то били Аустријанци или Отомани, обе власти су туђинске и обе власти су колонијалне. Срушен је објекат који је симболизовао туђинску колонијалну власт и на његовом месту је саграђен културни центар овог народа. Симболика тога је јача од било које симболике и не треба је каљати измишљеном важношћу небитног објекта. У поређењу са њима, темељи Стамбол капије су потпуно небитни и тако су и третирани све до ових неоархеолошких циркусантских "ископавања" и измишљања неке нове историје. Да су ти темељи на неком овако сличном пољу, требало би их ископати, конзервирати и представити јер су важнији од поља. Али не и на Тргу. Једноставно не. На тргу су вишак јер је њихов значај у односу на околину - миноран.

Уосталом, пренео сам мишљење једног историчара уметности (Зорица Атић), која воли старо камење много више од тебе. Она би је затрпала. А видимо и овог археолога који је гостовао на Београдској хроници ... човек је много више причао о налазима испод Студентског трга, а Стамбол капију је једва и споменуо. Ето колико је битна.

А осврнуо бих се и на ово што си исписао.

Zuma » 18 Окт 2018 06:42 pm[/url]":20wizxxz]Počelo se udarati u emocije i u patriotizam. Stf je sasvim ozbiljno i bez ironije krenuo sa ovakvim rečenicama:

"Рушење капије = рушење ропства, труле империје, и на срушеним темељима изграђен нови град, обновљена државност након неколико векова. "

pa su počeli sa romansiranim opisima sa sajta Spc-a gde Srbi u prvom licu opisuju svoje muke pri nabijanju na kolac, pri tome "gledajući Stambol kapiju", pa tvrde da je njeno otkrivanje i skromna prezentacija kroz stakla na pločniku "izdaja" naših predaka, itd, itd. To nije način da se objektivno traži istina

Што би било ОК да ниси ти урадио, и радиш потпуно исто:

Zuma » 18 Окт 2018 07:24 pm[/url]":20wizxxz]Kapija je značajna i zato što se trenutak Austrijskog osvajanja, kad je napravljen šanac i kapija, grubo poklapa sa periodom nacionalnog i kulturnog buđenja Srba koje je na kraju dovelo do slobodne države. Pre toga je Beograd bio učmala Turska kasaba i u kojoj vreme skoro i ne prolazi, a nade za promenom nema ni u dalekim izgledima. Austrijanci su sa svojim novcem i Baroknom rekonstrukcijom grada, ali pre svega sa strateškom interesom za ovaj prostor i demonstracijom dovoljno velike vojne moći da najzad mogu poraziti Tursku imperiju, ne samo počeli sasvim drugačiju gradnju, nego zapravo probudili nade Srba da takav međunarodni interes mogu da iskoriste za svoje oslobođenje, i da ustvari žele i mogu da pripadaju Evropskoj i hrišćanskoj, a ne Azijskoj kulturi. Tako da je upravo OVA kapija samim svojim rođenjam i trajanjem bila svedok ponovnog buđenja i početnog formiranja Srpske kulture i države.

По чему је оно што сам ја написао романтизирање а ово што си ти написао није? Буквално си написао личну интерпретацију и субјективно схваћену паралелну верзију тог времена ... наравно, благо напумпану такође неким квазипатриотским набојима.

 

[zidar]

Delija » 18 Oct 2018 08:49 pm[/url]":2wh2evm4]Симболика темеља је често јача и од самог објекта. Ово јесу темељи симбола окупације и као такви биће изложени овом народу на њиховом једином назови-тргу престонице.

До краја овог века капија ће бити изнова подигнута.

A pozoriste sruseno kako bi se kapija podigla od izvornog materijala.

 

[zidar]

Mali osvrt na estetiku prikazivanja iskopina i upotrebu staklenog poda u javnom prostoru.

Ispod trga pojavili su se temelji stambol kapije, to jest u sustini staro kamenje. Koju god simboliku to kamenje nosilo ono nema apsolutno nikakvu estetsku vrednost, nikakvu sopstvenu lepotu, ipak je to samo staro kamenje.

Nije se pojavio mermerni kip, izrezbareni slavoluk ili grncarija koju treba zastiti, vec staro kamenje.
Starom kamenju ne treba zastita.

Mermerni kip mora biti zasticen od dodira a kamo li stopala jer bi se kroz vreme upropastio i raspao. Zato se obicno postavlja na uzviseno postolje ili se stiti staklom ili ogradom.

Starom kamenju ne smetaju dodiri ili djonovi, cak stovise prijaju mu o cemu svedoce uglacani plocnici starih dalmatinskih gradova.
Sta ce nam onda staklo preko starog kamenja?

Kada bi starom kamenju bila potrebna staklena zastita ceo Kalemegdan bi bio pod staklenom kupolom. Ne, starom kamenju prijaju vazduh i dodir, decurlija koja se po njima pentra, setaci i lezaci.

Sta cemo onda sa cupavcima na trgu?

- Varijanta 1 Igraliste:
Ostaviti cupavce tu gde su, u rupi na otvorenom, pa neka ih narod gleda, deca neka se po njima veru, neka prolaznici na njih i na obod rupe sednu da predahnu. A moze i malo peska da se prospe po dnu rupe, za ovu decu sto se igraju.

- Varijanta 2 Fontana:
Ispuniti rupu vodom da cupavci postanu ostrvca. Imamo i fontanu, i zasticeno staro kamenje, a smislicemo vec i neku valjanu simboliku celoj postavci.

- Varijanta 3 Klupice:
Spustiti ceo trg na nivo cupavaca kako bi sam trg bio ravan, bez rupe, a cupavci neka strce kao klupice

- Varijanta 4 doslednost:
Vratiti staro temeljno kamenje tamo gde mu je prirodno stanoviste vec 150 godina, pod zemlju.

Jer ako zelimo biti dosledni onda nema polovicnih resenja, ili sve ili nista. A koliko vidim po slikama za sada se pojavila samo polovina kapije, druga polovina je ispod asfalta skroz tamo negde do pozorista i parkica. Pa sta cemo sad? Da otkopamo celokupni temelj, ukinemo saobracaj u Francuskoj i Vasinoj i da nam cupavci budu centralni element trga ili da prikazemo samo deo temelja i velicamo "patrljak kapije".
E pa ne moze patrljak, ili sve ili nista, pa vi vidite.

Samo manite se staklenog plocnika, staro kamenje nije nedodirljv fetis vec samo staro kamenje, a i dovoljan nam je jedan staklenac na trgu.

 

[astrodule]

Staklo se spominje samo zato da bismo imali ravnu površinu za pešake, a ne zbog fizičke zaštite.

Mišljenja sam da je najbolje da se premeste negde (ili zatrpaju jer još ćemo kopati Trg zbog metroa valjda) i samo konture obeležiti na pločniku.

 

[Giorano Angelo]

Сличности и разлике...

 

[tzoran1]

@zidar
varijanta 5
iskopati to kamelje i pokloniti Austrijancima da ih uzidaju pored maznute ploce . I onako su je oni i pravili svojevremeno
Jedino sto bi vredelo stavti pod staklo je ona tabla sa kapije ilibar njena kopija.

 

[razgradjevinar]

ja sam sad gledao temu o rekonstukciji slavije i pun utisaka sa nestrpljivim nestrpljenjem iscekujem zavrsetak rekonstrukcije trga republike kao i najavljenu rekonstrukciju savskog trga. nadam se i odluci gradskih otaca da se uvede stalna novogodisnja rasveta, da nam bude 365 dana ludo i veselo

 

[stf]

У реду, ја први предлажем да баталимо више јалову расправу о томе да ли или не треба капију затрпати/презентовати. Нећемо се сложити, а овако утаборени улазимо у такве крајности да то више није озбиљна дискусија.

Хајде да разговарамо о том "компромису" у виду стаклених панела. Да закључимо да ли је то уопште смислено. Да ли је овде ико видео у пракси какав сличан пример у свету? Да ли се може наћи на нету?

Ја сам до сада уживо видео и на нету нашао само примере где су стаклени панели коришћени у затвореним просторима. Нигде нисам нашао да се то користи у јавном простору а да се истовремено преко тога гази. Има стаклених површина испод којих су налази, али без гажења преко панела. Једноставно је и зашто. Зато што је непрактично и бесмислено. Сем у строго сувим периодима године, стакла су мусава и испод њих се не види ништа.

Постоји у Србији један пример како то изгледа уживо. Стопића пећина на Златибору. Постоји изнад дела водопада у пећини тераса са делом површине израђеном у стакленом поду. Неколико пута сам био у тој пећини и пробао да фотографишем водопад испод стакла. Безуспешно. Стакла су толико мусава и каљава да се испод ама баш ништа не види. Тек приликом моје последње посете пећини угледах одмах поред тих стакала џогер. И узех га, обрисах стакла и коначно, фотогхрафисах.

Пећина је наравно влажна током целог периода године, али се може стећи утисак на шта би то личило у јавном простору током већег дела године. Мада, можемо на Тргу поред сваког предложеног стакленог панела поставити и кофу са џогером. да могу заинтересовани грађани прво да изрибају стакло да би видели пар цигала.

 

[GOJE]

@stf, nisi prvi to predložio. Ja sam

A takođe kačili smo i primere staklenih izloga u nivou. Ali evo i jednog drugačijeg koji mi pada na pamet - Bratislava i ovakav koncept:


Iskreno, ne bih voleo ovo jer smeta tokovima saobraćaja i narušava prostor, ali eto čisto kao primer.

 

[direktor]

Neka to saceka do metro stanice ispod plocnika a onda referendum

 

[Vox91]

Giorano Angelo » Pet Okt 19, 2018 1:05 pm[/url]":3hkjru8a]Сличности и разлике...

Свиђа ми се овакво саобраћајно решење Трга и околних улица!

 

[zexland]

Ispade sada da je deo ovog usvojenog projekta plagijat?

Identicno ce se raditi poplocavanje i zona duplog drvoreda...

 

[Zuma]

Staklo po kome se gazi na javnom prostoru postoji upravo u Beogradu i već imamo dovoljno iskustva sa njim. Šta su dakle ovde spomenute estetske i tehničke primedbe? Neprovidnost i vizuelna nametljivost?

Neprovidnost ili zapljanost? Za razliku od planine, u Beogradu nema lepljivog blata koje ljudi nose na cipelama, pa nema ničega što se lepi na stakla i prlja ih. Sve ulice se redovmo peru pa ni obične prašine nema dovoljno da bi postala vidljiva. Ustalom ljudi istim tim cipelama odavno gaze i po staklu kod Rajićeve, pa se sve lepo vidi. Što se tiče unutrašnje strane stakla i kondenzacije, to može biti problem samo ako se ne urade neophodne i poznate tehničke protiv mere. Ispod stakla mora donekle strujati isti vazduh kao spolja (dovoljno je i vrlo malo strujanje, samo da se polako menja), što znači slične temperature i vlažnosti. Onda se kondenzacija ne može pojaviti jer nema razlike temperatura unutra i spolja. Upravo to je urađeno ispod stakla kod Rajićeve, pa nikakvih problema sa neprovidnošću više nemamo.

Vizuelna nametljivost? Ja sam za razliku od mnogih koji ovde pričaju napamet išao nekoliko puta da proverim samo taj aspekat. Pogledajte fotografije. Preko stakla je poluprovidna tačkasta folija koja obezbeđuju vizuelnu referencu za oči posmatrača i istovremeno obezbeđje poluprovidnost i neutralnu, sivu, prlično neupadljivu površinu. Ona se sasvim doblo uklapa sa takođe tamnim trakama i ostatkom pločnika. Iz još veće daljine, a Trg Republike će po novom uređenju postati vizuelno ogromna površina, stakla će se iz daljih tačaka posmatranja jedva i primećivati, dok će se iz bližih u dobroj meri stapati sa drugim šarama na pločniku. Stvarno su vidljiva i providna tek kada ste tačno iznad njih, pa se čak i to može dozirati internim osvetljenjem. A to je po meni prlično dobar kompromis suprotnih zahteva. Vide se onda kad ste kod njih, a inače izgledaju kao samo jedna od nenametljivo obojenih šara na trotoaru. Za staru oznaku Stambol kapije na trotoaru (obojenim pločama) niko nije ni znao da postoji jer se pod tako oštrim uglom posmatranja i u gomili ljudi jednostavno i ne vidi. Sa ovim bi bilo donekle slično, pogotovo ako se pravilnost forme stakala na trotoaru dodatno razbije međusobnim odvajanjem pojedinih providnih blokova i njihovim nepravilnim oblikom i pozicioniranjem, otprilike onako kako sam nacrtao. A u krajnjem slučaju, dovoljno je ugasiti svetlo u podzemlju pa se noću ionako baš ništa neće videti jer će postati savršeno neprovidna, a danju skoro ništa. Zašto vi ovakvo rešenje vidite kao toliko veliku smetnju na jednom velikom i otvorenom trgu meni nije jasno.


Posmatrano pod uglom, staklo se ne odudara previše od okoline.

Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Ali kad ste iznad njega i ako su uključena interna svetla, ipak se vidi. Upravo bi se taj i po vama važni put za Carigrad možda mogao videti baš ovako, ako budemo imali sreće da se i originalna kaldrma još uvek nalazi ovde.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[Zuma]

Različiti primeri iz sveta.

Ovo je ista ideja i realizacija, Grčka

Ovo je u muzeju, zbog posebno bogate prezentacije, prigušenog unutrašnjeg osvetljenja i male nosivosti stakla zbog veće preglednosti (nema nosivih čeličnih greda). York Archaeological Trust

Bugari su u Sofiji dobar deo čitavog trga posvetili istoriji. Deo trga je u dva nivoa. Jedan je otvoren a drugi pokriven polukružnim staklenim kupolama.

Naši ostaci ipak izgledaju u boljem stanju :lol:

Meksiko siti

Curitiba. Brazil

Peking

 

[Zuma]

Ako je u kapiji delom ostala stara kaldrma Carigradskog druma, ova fotografija je dobra kao približna vizuelizacija mogućeg izgleda glavnog kolskog ulaza u Stambol kapiji posle čišćenja i restauracije (ali ispod stakla i do nižeg nivoa na desnoj strani, naravno). Sa razlikom da je ovo na slici sve novo, a na Trgu imamo praktično neoštećen original. Sava kapija posle delimicne obnove 2009. Doduše, ipak puno zavisi od toga šta će sve na kraju biti otkirveno, ili neće biti otkiveno, pa je vrlo teško unapred imati konačno mišljenje o optimalnoj prezentaciji.

Pogledajte prilog 2

Pogledajte prilog 1

 

[Igor]

Izvor: Blic.rs

NA TRGU NAĐENI I RIMSKI GROBOVI? Posle otkopavanja temelja Stambol kapije, arheolozi na tragu NOVOG OTKRIĆA

Posle pronalaska delova bedema Stambol kapije, radnici angažovani na rekonstrukciji Trga republike, po svemu sudeći, pronašli su i nekoliko rimskih grobova!

Prema rečima Adama Crnobrnje, predsednika Srpskog arheološkog društva, pored Stambol kapije čiji je pronalazak zauzeo veliki prostor u medijima, pronađene su i nepravedno zapostavljene rimske grobnice.

- Kod spomenika Knezu Mihailu još 1882. je Mihailo Valtrović, osnivač Srpskog arheološkog društva, ali i čuvar Narodnog pozorišta, vršio prva iskopavanja i pronašao petnaestak rimskih grobova-bunara koji datiraju iz prvog veka - kazao je Crnobrnja u Beogradskoj hronici RTS.

Ovakvi podaci ne treba da čude, budući da je poznato da se značajna arheološka nalazišta protežu praktično celim potezom od Trga republike do Kalemegdana.

- Ispod spomenika knezu Mihailu nalazilo se mesto gde su Rimljani spaljivali, pa sahranjivali pokojnike - rekao je nedavno hroničar Beograda dr Vidoje Golubović.

U rimskim grobovima mogle bi biti pronađene i razne dragocenosti.

- Muškarci koji su bili deo vojne službe ili državne administracije sahranjivali su se sa pojasevima i fibulama koje su označavale njihov rang, dok su žene počivale uz raskošan nakit, pa čak i pribor za šminkanje - objasnila je ranije za “Blic” dr Sofija Petković.

Kako bismo dobili potvrdu ovih informacija, kontaktirali smo i Zavod za zaštitu spomenika kulture koji nadgleda radove na Trgu republike. Međutim, oni još nisu ni potvrdili ni demantovali pronalazak rimskih grobnica.

Sahranjivani i crvenoarmejci

Nakon oslobođenja Beograda, oktobra 1944. veliki broj pripadnika Crvene armije sahranjen je upravo na mestu današnjih iskopina, o čemu svedoče i fotografije iz tog vremena. Međutim, 1954. njihovi ostaci su prebačeni na Groblje oslobodilaca.

https://www.blic.rs/vesti/beograd/na-tr ... zi/e4031fv

 

[marone]

Na danasnji dan je oslobodjen Beograd u Drugom svetskom ratu.
Ono sto je interesantno je da su se mozda najvece borbe u gradu vodile bas oko trga, na potezu Terazije-Narodno pozoriste, gde su borbe trajala skoro 3 dana.