Реконструкција Трга Републике
- Začetnik teme milanobelgrade
- Datum pokretanja
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.261
- Pohvaljen
- 48.395
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572987#p572987:ut1sbyuy je napisao(la):
"Ropstvo" je mnogo bolji termin nego "okupacija" za vreme u kojem su se teritorije, legitimno i u ime Boga (nikako nacije - ako je kakva politička nacija tada i postojala, činila ju je aristokratija) mogle preuzimati vojnom sliom ili ženidbom/udajom, mada je i on više pesnički nego istorijski. Treba imati u vidu da su velikaši postajali vlasnici nekog parčeta zemlje sa sve njegovim stanovnicima, i da je status većinskog stanovništva - kmetova, u srednjovekovnoj Srbiji, kako se čini mnogim savremenim istraživačima, u velikom broju nekrštenih - svakako bio bliži statusu objekta, nego slobodnog građanina.
Posebno se čudni zaključci na konkretnu temu mogu izvesti kada se povežu činjenica da je to "ropstvo pod Turcima" bilo po religijskoj osnovi, sa drugom činjenicom - da je Osmansko carstvo pružalo veći nivo verskih sloboda od evropskih država sve negde do Napoleonovih ratova (videti npr: jevrejsko pitanje u Evropi).
Pod Osmanlijama Stambol je bio grčki koliko i muslimanski grad, dok je savremena Turska Republika sve Grke - proterala. Dalo bi se tu osvrnuti i na sudbinu Jermena, pa i Srba, koji su pod Osmanlijama bili većinsko stanovništvo u Bosni, dok posle serije savremenih država, to nisu već nekoliko decenija. Itd.
Takođe, valja imati u vidu da je u vreme podizanja Stambol kapije, na teritoriji potonjeg Beogradskog pašaluka bilo, prema nekim procenama 5.000 domaćinstava, a prema drugim - ukupno 4.000 stanovnika... Od Drine do Dunava, u dobrom delu današnje Centralne Srbije! Naseljavanje iz dinarskih krajeva je počelo nekako baš u to vreme. Najverovatnije bi se desilo, da nije bilo tih događaja, da bi epicentar buđenja nacionalne svesti u Srba bio u Crnoj Gori, da bi prestonica bilo Cetinje ili Skadar na Bojani, a Beograd drugi po značaju mađarski grad.
Inače, Osmansko carstvo je, u neku ruku, persijsko koliko i tursko, a Iran je u Srba danas poprilično popularan zbog suprotstavljanja SAD.
Htedoh, u dve reči, da kažem: Ne preterujte.
A, da ponovim, nisam da Stambol kapija bude vidljiva.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.039
- Pohvaljen
- 45.774
U organizacij otomanske turske beogradski pasaluk nije pistojao. Vec Smederevski pasaluk a kovanica beogradski pasaluk je kovanica iz 70tih godina prosloga vijeka .Kao sto sandzak znaci zastava isto je teritorjalna odrednica kao sto su bili i vilajeti. Itd da sad ne drobim o organizaciji srecom pokojne imperije ....
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.771
- Pohvaljen
- 18.744
Na ovoj temi možemo da se gađamo detaljima još godinu dana ... da npr Pašaluk nije bio "Beogradski", koliko je bilo talasa iseljavanja pod tom "multietničkom državom" za čiju je upravu "ropstvo" adekvatniji termin od "okupacija"...
Treba dići glas protiv ovog ludila zamenika gradonačelnika (pošto je gradonačelnik izgleda propao u zemlju, zamenik i pomoćnici ga svugde zastupaju, možda bi trebalo angažovati i arheologe...).
A možda i cilj jeste da se postavi staklo na Trg pa da se trajno onemoguće javni skupovi i protesti u centru grada.
Ovaj je izgleda namerio da nadmaši Mila Đukanovića.
Treba dići glas protiv ovog ludila zamenika gradonačelnika (pošto je gradonačelnik izgleda propao u zemlju, zamenik i pomoćnici ga svugde zastupaju, možda bi trebalo angažovati i arheologe...).
A možda i cilj jeste da se postavi staklo na Trg pa da se trajno onemoguće javni skupovi i protesti u centru grada.
Ovaj je izgleda namerio da nadmaši Mila Đukanovića.
zexland
Advanced
Gradonacelnik ko da je u zemlju propao, a da nije mozda propao ispod temelja Stambol kapije, traga za nestalim bugarskim turistima.
Ikao je diskusija na temi otisla svojm tokom, moram da repliciram na ovaj post.
Ajd sad junace, objasni ti meni sta i koga sam ja to ocrnio?
U postu sam spominjao Zumu koga kao forumasa izuzetno cenim, iako se po ovom i jos nekim pitanjima ne slazem sa njim.
Repliciram na njegovu izjavu da bi se ondasnji stanovnici beograda nas koji smo protiv ove farse i ja sam ocrnio nekoga?
Pa kako se ne seti da reagujes na njegovu izjavu koja je identica, samo naslovljena na suprotnu stranu?
Nije li to licemerje o kome pricas?
Napisao sam da on nastupa kao da je vremeplovom bio u onom vremenu, pa nam SA SIGURNOSCU tvrdi kako su narod i vladari maltene NEVOLJNO porusili kapiju. Ja u to ne verujem.
Vezacu na ovo 'porusili kapiju' i tvoju reakciju na moju izjavu bezvredni ostatci. Da po meni oni jesu bezvredni.
Kada imamo ostatke nekog objekta na osnovu kojih ne mozemo steci predstavu kakav, koliki, kao i cemu je sluzio, kakvi su onda ti ostatci?
To kao da za 1000 godina neko nadje 3-4 temeljna sipa pored save i ostavi ih kao simbol 'najveceg' trznog centra u SA.
Dakle, nisu ostaci (kako ti, rugajuci mi se kazes "obicne kamencine") bezvredni zato sto su turski ili austrijski, vec zato sto (po meni) nemaju nikakvu vrednost, sto su sruseni, sto su naknadno dodatno decenijama nenamerno unistavani provlacenjem raznih instalacija...
I molim te, sta je licemerno u tome sto sam ukazao na problem kondenzacije ispod staklenih ploca, koji sam video na nekoj lokaciji???
Iskreno, "radite sta hocete"
U ovom gradu i ovoj zemlji je sve postalo normalno i moguce.
Nekima su i kulise Terazija na novom beogradu izgledale kao pun pogodak.
Ovaj grad nazadrzivo "srlja" u buducnost, samo se bojim da mu ta buducnost nije svetla.
Grad nam vec sad nije na nivou ni osrednje palanke, a neki se zalazu da od njega napravimo jos goru papazjaniju svega i svacega...
Jer kada na trgu, ispred spomenika stvaraocu moderne srpske drzave, akcentujes gradjevinu (tacnije, NEPREPOZNATLJIVE OSTATKE gradjevine)na koju je jurisao, koju je osvojio i koju je na kraju srusio a koja svakako JESTE SIMBOL STRADANJA naroda, bilo to opravdano ili ne (simbolika je nesto vise od pukih istorijskih cinjenica), onda je to vasar i papazjanija koja prilici nekom losem cirkusu, a ne evropskoj metropoli.
Izgleda da politicari jako dobro znaju da prodaju patku ovom narodu. Bas onakvu patku kakvu zeli i zasluzuje.
Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk
Drakche":3oe1io6n je napisao(la):
Ajd sad junace, objasni ti meni sta i koga sam ja to ocrnio?
U postu sam spominjao Zumu koga kao forumasa izuzetno cenim, iako se po ovom i jos nekim pitanjima ne slazem sa njim.
Repliciram na njegovu izjavu da bi se ondasnji stanovnici beograda nas koji smo protiv ove farse i ja sam ocrnio nekoga?
Pa kako se ne seti da reagujes na njegovu izjavu koja je identica, samo naslovljena na suprotnu stranu?
Nije li to licemerje o kome pricas?
Napisao sam da on nastupa kao da je vremeplovom bio u onom vremenu, pa nam SA SIGURNOSCU tvrdi kako su narod i vladari maltene NEVOLJNO porusili kapiju. Ja u to ne verujem.
Vezacu na ovo 'porusili kapiju' i tvoju reakciju na moju izjavu bezvredni ostatci. Da po meni oni jesu bezvredni.
Kada imamo ostatke nekog objekta na osnovu kojih ne mozemo steci predstavu kakav, koliki, kao i cemu je sluzio, kakvi su onda ti ostatci?
To kao da za 1000 godina neko nadje 3-4 temeljna sipa pored save i ostavi ih kao simbol 'najveceg' trznog centra u SA.
Dakle, nisu ostaci (kako ti, rugajuci mi se kazes "obicne kamencine") bezvredni zato sto su turski ili austrijski, vec zato sto (po meni) nemaju nikakvu vrednost, sto su sruseni, sto su naknadno dodatno decenijama nenamerno unistavani provlacenjem raznih instalacija...
I molim te, sta je licemerno u tome sto sam ukazao na problem kondenzacije ispod staklenih ploca, koji sam video na nekoj lokaciji???
Iskreno, "radite sta hocete"
U ovom gradu i ovoj zemlji je sve postalo normalno i moguce.
Nekima su i kulise Terazija na novom beogradu izgledale kao pun pogodak.
Ovaj grad nazadrzivo "srlja" u buducnost, samo se bojim da mu ta buducnost nije svetla.
Grad nam vec sad nije na nivou ni osrednje palanke, a neki se zalazu da od njega napravimo jos goru papazjaniju svega i svacega...
Jer kada na trgu, ispred spomenika stvaraocu moderne srpske drzave, akcentujes gradjevinu (tacnije, NEPREPOZNATLJIVE OSTATKE gradjevine)na koju je jurisao, koju je osvojio i koju je na kraju srusio a koja svakako JESTE SIMBOL STRADANJA naroda, bilo to opravdano ili ne (simbolika je nesto vise od pukih istorijskih cinjenica), onda je to vasar i papazjanija koja prilici nekom losem cirkusu, a ne evropskoj metropoli.
Izgleda da politicari jako dobro znaju da prodaju patku ovom narodu. Bas onakvu patku kakvu zeli i zasluzuje.
Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk
Vladivoje
Higher intermediate
Ma nooormalno :wink: , sećaš se na onim zimskim demonstracijama 1996/97. kakav smo transparent nosili vezan za režimske novine POLITIKU.
POLIKITA.
Eee, to je prava definicija ondašnjih (i sadašnjih) režimskih novina, kao i celokupne "aktivnosti" kriminalaca Srbije.
POLIKITA.
Eee, to je prava definicija ondašnjih (i sadašnjih) režimskih novina, kao i celokupne "aktivnosti" kriminalaca Srbije.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.708
- Pohvaljen
- 25.741
Bio sam zauzet, a pitanja se toliko nakupilo da je bolje da komentare skupim u jednu poruku, makar bila dugačka. Da krenem redom, samo tvrdnje bez citiranja:
-Nikada nisam ni mislio da kapija bude cela pod staklom. Nema potrebe za tim jer je previše velika. Mislio sam samo da pod staklom budu neki njeni manji glavni delovi na raznim stranama, tako da se iz viđenja tih delova u glavi može zamisliti celina. Ispod toga, podzemlje može biti ili delimično zatrpano (sem ispod mesta gde su stakla) ili da ostane čitavo otkopano, što zavisi od koncepta korišćenja, tehnologije, cene i proračuna poželjne nosivosti.
- Treba li uopšte da bude stakla bilo gde? Treba, zato što je trg tako bogatiji, zato što bolje reprezentuje našu prošlost na tom mestu i granice grada, i zato što je glavna gradska kapija Beograđanima bila važan deo života tokom prlično dugog perioda, ne samo mesto velikih događaja i značajnih ljudi koji su SVI prolazili baš tačno tuda, tim jednim ili dva metra širine prolaza, nego i svakodnevnog života običnih Beograđana - AKO to može da se uradi bez vizuelnog pretrpavanja prostora i bez žrtvovanja njegove funkcionalnosti. A MOŽE, upravo na prethodno opisani način. Videćemo tačno mesto i znaćemo da su baš TU stajali i Mihajlo i Đura Jakšić i bukvalno SVI koji su u Beogradu živeli između 1739. i 1866. ili samo prošli kroz njega. Nije trg posvećen samo Mihajlu, čak i kad bi bili sigurni da bi on imao nešto protiv ovakve nenametljive podzemne prezentacije, a NISMO u to sigurni. Mrze se počinioci zločina, ne mesta i zgrade gde su bili, pa sumnjam da je tako nešto u vreme totalne rekonstrukcije grada i u atmosferi prosvetiteljskih napora njemu pre svega bilo na pameti.
- Tvrdi se da kapija nije dovoljno očuvana da bi bila prikazana. "Nema šta da se vidi", "Neprepoznatljiva", itd. Netačno. Sem za sada tri plitko ukopana rova za kablove, što se lako popravlja, ovo je najočuvanija istorijska iskopina koju sam do sada video u Beogradu. Za sada izgleda da su naši preci, očigledno namerno, sačuvali SVE ispod određene visine. Svi stubovi i zidovi se izgleda završavaju savršeno istim i poravnatim redom cigli bez obzira u kom se delu kapije nalaze, i za sad ne liči da ispod toga nešto fali. I još su izgleda pedantno odneli sav šut od rušenja i ispod visine do koje su ostavili neoštećene zidove. Sve to može da se desi samo sa jasnom namerom da se bar to sačuva i da baš tako bude. Pa svakako nije ostala samo bezoblična gomila cigli. Što će još manje biti posle popravlki tih par neznatnih oštećenja. Ostao je deo i kamenog, profilisanog okvira dve kapije. Sačekajmo da se kompletno iskopa, pa onda možemo još bolje suditi koliko je čitav objekat sam po sebi interesantan i očuvan.
- "Srusili smo gotovo sve sto smo dovodili u vezu sa Osmanskom vladavinom,..." I to u osnovi nije tačno i navodi na krajnje pogrešan zaključak. Srušili smo sve DŽAMIJE (sem jedne), a to je nešto sasvim drugo. Glavni strateški i dugoročni problem Srbima su bile poturice, Srbi koji su promenili veru. Između jednih i drugih Srba praktično i nije bilo suštinske razlike sem vere. Vera je tada bila pitanje nacionalnog i kulturnog identita, a džamije, isto kao i crkve, su bile ne samo politički i kulturni centri, nego maltene i formalni dokaz o tome da tu živi neki narod određene vere i samim tim polaže pravo na tu zemlju. Setite se naših crkava na Kosovu koliko su one nama danas dragocene kao argument i dokaz o polaganju prava na njega. Zbog toga je rušenje svih džamije sem jedne bio sasvim jasan i nameran politički program i deklaracija o namerama. Htelo se da svima bude jasno da su Muslimani Srbima isuviše zla naleli i od sada za njih u Beogradu nema mesta. Džamije su dakle srušene iz političkih razloga i zato što su bili simbol i potencijalni centri njihovog kasnije ponovnog okupljanja, a NE ZATO što su Srbi mrzeli njihove ZGRADE ili MESTA gda su oni ranije boravili, pa makar to bili i vojni ili administrativni objekti. To nije tačno. Turci su Srbima PRODALI svoje privatne kuće i imanja i tu su Srbi sasvim lepo živeli posle njih. Te kuće su tek kasnije i postepeno rušene onda kad više nisu zadovoljavale potrebe novih vlasnika i to je čitav razlog. Isto važi za vojne i druge objekte. Kao ratnički narod Srbi su sasvim lepo razumeli i pobede i poraze, i stradanja i trijumfe posle njih. Ako je nešto Tursko bilo korisno, oni su to prosto nastavili da koriste za svoje potrebe. Ta vrsta emotivnih, iracionalnih i osvetoljubivih osećanja prema običnom MESTU ili ZGRADI je novija izmišljotina, to nije u jednom daleko surovijem vremenu, posle par generacija provedenih borbi i nemaštini, imala ikakvog smisla. Ukratko, kapija je srušena zbog pragmatizma, a ne zbog sećanja i emocija. Čak ni džamije nisu zato srušene.
- Kondenzacija na staklu. To je bio problem i kod Rajićeve, ali je kasnije ispravljeno i sad kondenzacije nema. Čista projektantska ili tehnička greška kod izvođenja.
- Ako se stave stakla, ona ionako mogu da budu postavljena samo mestimično, pa će postavljenje bina biti moguće isto kao i sad. Jednostavno se oslonci stavljaju između staklenih panela, na mestima gde je kapija ponovo zatrpana ili pločnik ima neki drugi čvrst oslonac. Što se tiče demonstracija, zbog ograničene površine pojedinih panela i modernih materjala, na staklo fizički ne može stati toliko mnogo ljudi da bi to postalo opasno. Dakle i dalje su moguće i demonstracije i proizvoljno velike gužve isto kao da stakla i nema.
- Kroz stakla se ne vidi ako se gleda iskosa, ali se vidi ako se gleda odozgo. Dodatno, vidljivost je moguće programski menjati promenom intenziteta osvetljenja podzemnog dela. Dakle, kapija će ionako biti nevidljiva za neki pejsažni i sveobuhvatni pogled sa bilo koje tačke trga, pa se ništa ne kvari onima kojima bi tako bogat vidik smetao. Pri tome je vide oni koji žele onda kad su tačno iznad par izabranih i zanimljivih delova kapije koji su providni, i kad gledaju nadole. Nije ni potrebno da se vidi cela. Ljudi onda u glavi mogu rekonstruisati celinu, ako to žele. To je dobar kompromis koji bi mogao za zadovolji sve strane.
- Nemam iluzija o slobodi štampe u Bosni iz tog vremena, ali iz istorije znamo kako se ona izbegava i kako se piše kad postoji. Ono što je politički osetljivo se ne spominje direktno nego u aluzijama koje razume nameravana publika, ili se izostavi pa se govori o drugim stvarima. Međutim nikada se zbog cenzure ne piše potpuno i eksplicitno suprotno od osnovne namere i željene poruke pisca, pošto to obesmišljava samu svrhu objavljivanja takvog teksta. To onda ne bilo ni napisano od strane dopisnika ni objavljeno od strane urednika. Dopisnik iz Beograda ne bi napisao "da je šteta rušiti kapiju" ako misli da nije šteta. Prosto bi objavio da je srušena bez ikakvih sopstvenih ocena ili ne bi ni pisao o tome. Pa je sloboda štampe u Bosni u tekstu ovakvog sadržaja nebitna.
-Nikada nisam ni mislio da kapija bude cela pod staklom. Nema potrebe za tim jer je previše velika. Mislio sam samo da pod staklom budu neki njeni manji glavni delovi na raznim stranama, tako da se iz viđenja tih delova u glavi može zamisliti celina. Ispod toga, podzemlje može biti ili delimično zatrpano (sem ispod mesta gde su stakla) ili da ostane čitavo otkopano, što zavisi od koncepta korišćenja, tehnologije, cene i proračuna poželjne nosivosti.
- Treba li uopšte da bude stakla bilo gde? Treba, zato što je trg tako bogatiji, zato što bolje reprezentuje našu prošlost na tom mestu i granice grada, i zato što je glavna gradska kapija Beograđanima bila važan deo života tokom prlično dugog perioda, ne samo mesto velikih događaja i značajnih ljudi koji su SVI prolazili baš tačno tuda, tim jednim ili dva metra širine prolaza, nego i svakodnevnog života običnih Beograđana - AKO to može da se uradi bez vizuelnog pretrpavanja prostora i bez žrtvovanja njegove funkcionalnosti. A MOŽE, upravo na prethodno opisani način. Videćemo tačno mesto i znaćemo da su baš TU stajali i Mihajlo i Đura Jakšić i bukvalno SVI koji su u Beogradu živeli između 1739. i 1866. ili samo prošli kroz njega. Nije trg posvećen samo Mihajlu, čak i kad bi bili sigurni da bi on imao nešto protiv ovakve nenametljive podzemne prezentacije, a NISMO u to sigurni. Mrze se počinioci zločina, ne mesta i zgrade gde su bili, pa sumnjam da je tako nešto u vreme totalne rekonstrukcije grada i u atmosferi prosvetiteljskih napora njemu pre svega bilo na pameti.
- Tvrdi se da kapija nije dovoljno očuvana da bi bila prikazana. "Nema šta da se vidi", "Neprepoznatljiva", itd. Netačno. Sem za sada tri plitko ukopana rova za kablove, što se lako popravlja, ovo je najočuvanija istorijska iskopina koju sam do sada video u Beogradu. Za sada izgleda da su naši preci, očigledno namerno, sačuvali SVE ispod određene visine. Svi stubovi i zidovi se izgleda završavaju savršeno istim i poravnatim redom cigli bez obzira u kom se delu kapije nalaze, i za sad ne liči da ispod toga nešto fali. I još su izgleda pedantno odneli sav šut od rušenja i ispod visine do koje su ostavili neoštećene zidove. Sve to može da se desi samo sa jasnom namerom da se bar to sačuva i da baš tako bude. Pa svakako nije ostala samo bezoblična gomila cigli. Što će još manje biti posle popravlki tih par neznatnih oštećenja. Ostao je deo i kamenog, profilisanog okvira dve kapije. Sačekajmo da se kompletno iskopa, pa onda možemo još bolje suditi koliko je čitav objekat sam po sebi interesantan i očuvan.
- "Srusili smo gotovo sve sto smo dovodili u vezu sa Osmanskom vladavinom,..." I to u osnovi nije tačno i navodi na krajnje pogrešan zaključak. Srušili smo sve DŽAMIJE (sem jedne), a to je nešto sasvim drugo. Glavni strateški i dugoročni problem Srbima su bile poturice, Srbi koji su promenili veru. Između jednih i drugih Srba praktično i nije bilo suštinske razlike sem vere. Vera je tada bila pitanje nacionalnog i kulturnog identita, a džamije, isto kao i crkve, su bile ne samo politički i kulturni centri, nego maltene i formalni dokaz o tome da tu živi neki narod određene vere i samim tim polaže pravo na tu zemlju. Setite se naših crkava na Kosovu koliko su one nama danas dragocene kao argument i dokaz o polaganju prava na njega. Zbog toga je rušenje svih džamije sem jedne bio sasvim jasan i nameran politički program i deklaracija o namerama. Htelo se da svima bude jasno da su Muslimani Srbima isuviše zla naleli i od sada za njih u Beogradu nema mesta. Džamije su dakle srušene iz političkih razloga i zato što su bili simbol i potencijalni centri njihovog kasnije ponovnog okupljanja, a NE ZATO što su Srbi mrzeli njihove ZGRADE ili MESTA gda su oni ranije boravili, pa makar to bili i vojni ili administrativni objekti. To nije tačno. Turci su Srbima PRODALI svoje privatne kuće i imanja i tu su Srbi sasvim lepo živeli posle njih. Te kuće su tek kasnije i postepeno rušene onda kad više nisu zadovoljavale potrebe novih vlasnika i to je čitav razlog. Isto važi za vojne i druge objekte. Kao ratnički narod Srbi su sasvim lepo razumeli i pobede i poraze, i stradanja i trijumfe posle njih. Ako je nešto Tursko bilo korisno, oni su to prosto nastavili da koriste za svoje potrebe. Ta vrsta emotivnih, iracionalnih i osvetoljubivih osećanja prema običnom MESTU ili ZGRADI je novija izmišljotina, to nije u jednom daleko surovijem vremenu, posle par generacija provedenih borbi i nemaštini, imala ikakvog smisla. Ukratko, kapija je srušena zbog pragmatizma, a ne zbog sećanja i emocija. Čak ni džamije nisu zato srušene.
- Kondenzacija na staklu. To je bio problem i kod Rajićeve, ali je kasnije ispravljeno i sad kondenzacije nema. Čista projektantska ili tehnička greška kod izvođenja.
- Ako se stave stakla, ona ionako mogu da budu postavljena samo mestimično, pa će postavljenje bina biti moguće isto kao i sad. Jednostavno se oslonci stavljaju između staklenih panela, na mestima gde je kapija ponovo zatrpana ili pločnik ima neki drugi čvrst oslonac. Što se tiče demonstracija, zbog ograničene površine pojedinih panela i modernih materjala, na staklo fizički ne može stati toliko mnogo ljudi da bi to postalo opasno. Dakle i dalje su moguće i demonstracije i proizvoljno velike gužve isto kao da stakla i nema.
- Kroz stakla se ne vidi ako se gleda iskosa, ali se vidi ako se gleda odozgo. Dodatno, vidljivost je moguće programski menjati promenom intenziteta osvetljenja podzemnog dela. Dakle, kapija će ionako biti nevidljiva za neki pejsažni i sveobuhvatni pogled sa bilo koje tačke trga, pa se ništa ne kvari onima kojima bi tako bogat vidik smetao. Pri tome je vide oni koji žele onda kad su tačno iznad par izabranih i zanimljivih delova kapije koji su providni, i kad gledaju nadole. Nije ni potrebno da se vidi cela. Ljudi onda u glavi mogu rekonstruisati celinu, ako to žele. To je dobar kompromis koji bi mogao za zadovolji sve strane.
- Nemam iluzija o slobodi štampe u Bosni iz tog vremena, ali iz istorije znamo kako se ona izbegava i kako se piše kad postoji. Ono što je politički osetljivo se ne spominje direktno nego u aluzijama koje razume nameravana publika, ili se izostavi pa se govori o drugim stvarima. Međutim nikada se zbog cenzure ne piše potpuno i eksplicitno suprotno od osnovne namere i željene poruke pisca, pošto to obesmišljava samu svrhu objavljivanja takvog teksta. To onda ne bilo ni napisano od strane dopisnika ni objavljeno od strane urednika. Dopisnik iz Beograda ne bi napisao "da je šteta rušiti kapiju" ako misli da nije šteta. Prosto bi objavio da je srušena bez ikakvih sopstvenih ocena ili ne bi ni pisao o tome. Pa je sloboda štampe u Bosni u tekstu ovakvog sadržaja nebitna.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.708
- Pohvaljen
- 25.741
Pogledajte prilog 1
Osnovni stakleni modul je jedan manji praougaonik sa gornje slike. Jedan kompaktni, providni deo može biti manji i veći od ove grupe modula kod Rajićeve. Naprimer ja bih stavio relativno razdvojene i manje grupe staklenih modula poslagane u zanimljivim pravougaonim grupacijama oblika elementarnih blokova iz Pentomina, razdvojene granitnim pločnikom (tako da dominira neprovidni pločnik a ne staklo). To ne bi bila nametljiva količina stakla, a ipak bi bilo čak i vizuelno zanimljivo.
Kao ovde, samo više razmaknuto i sa raznovrsnijim oblicima grupa staklenih modula.
Osnovni stakleni modul je jedan manji praougaonik sa gornje slike. Jedan kompaktni, providni deo može biti manji i veći od ove grupe modula kod Rajićeve. Naprimer ja bih stavio relativno razdvojene i manje grupe staklenih modula poslagane u zanimljivim pravougaonim grupacijama oblika elementarnih blokova iz Pentomina, razdvojene granitnim pločnikom (tako da dominira neprovidni pločnik a ne staklo). To ne bi bila nametljiva količina stakla, a ipak bi bilo čak i vizuelno zanimljivo.
Kao ovde, samo više razmaknuto i sa raznovrsnijim oblicima grupa staklenih modula.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.348
- Pohvaljen
- 48.112
Zuma, meni samo nije jasno što mora svaki post da ti bude kao slikovnica. Podvlačim ovo svaki. Dakle razumem da je teško nekad preneti sve misli na obične reči na ekranu te da slike dobro dođu da se ilustruje i upotpuni poenta. Ali kod tebe to postane slikovnica gde se nešto kači čisto eto da bi se uvećao post i predstavio većim i važnijim nego što jeste.
tzoran1
Advanced
Bili su vrlo omiljeni osvajaci pa je sve sto je imalo veze sa njima "spickano" od strane nasih predaka... A realno i nije bilo nista vredno.
A realno i nije bilo nista vredno.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.708
- Pohvaljen
- 25.741
Za iole komplikovaniju ideju slika vredi više od čitave gomile poruka. Dugo iskustvo mi govori da se takva ideja predstavljena slikom više ne mora ponavljati, jer je baš SVI odmah razumeju, dok tekst zahteva minimalno tri poruke da bi procenat čitaoca koji ju je razumeo došao do recimo nekih 80%. Beobuild ima ogroman broj tema, pa mnogi poruke preskaču ili im odmah ne posvete dovoljno vremena i razmišljanja, što se NIKADA ne dešava ako je sa slike jasno šta se kaže. Razume se TRENUTNO. Pa se tako svima štedi vreme.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.708
- Pohvaljen
- 25.741
Na udaljenim graničnim teritorijama Turci nisu bili zainteresovani za veliku gradnju, sem džamija i neophodnih vojnih objekata. Ostalo uglavnom nije bilo vredno dužeg čuvanja.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=573316#p573316:27wbq26k je napisao(la):
Elementarno nepoznavanje istorije od strane većine Beograđana svakako nije pohvalno. Zato je potrebno naglasiti jednu možda šokantnu činjenicu za tu većinu:
Srbi su PRVI PUT U ISTORIJI osvojili i zaposeli Beograd, baš u decembru 1806. tokom istovremenih borbi kod tadašnje Stambol kapije i kod Varoš i Sava kapija. Mnogi i ovde pogrešno navode da su Srbi oslobodili Beograd od turske okupacije i ropstva, misleći na okupaciju srpskog poseda. Pre toga Srbi su dobili Beograd pod privremenom upravom u dva kratka perioda. Osmanlije su Beograd osvojile od Austrijanaca i Ugara, čiji je on uglavnom i bio. Zapravo je splet izuzetno srećnih okolnosti (sublimiranih u jednu reč NAPOLEON) omogućio Karađorđu ovaj neverovatan istorijski podvig, kojim je Beograd (iako tada privremeno) ipak nepovratno preveo pod srpsku upravu.
Druga važna činjenica je da posle Bajrakli džamije i temelja sinagoge u ulici Visokog Stevana, Stambol (ili Wuertemberg) kapija bi bili najstariji prezentovani ostaci neke građevine u Beogradu (ne računajući Kalemegdan).
Kod prezentovanja ostataka kapije ima da se ispriča toliko toga da je zaista besmisleno da stoji jedna tabla na zgradi u sporednoj ulici iza Trga, i spomen ploča na zgradi pozorišta. Potrebno je setiti se i uvideti značaj i lokaciju same kapije i svih događaja (svetlih i mračnih) vezanih za nju.
Izvinjavam se na dužem postu.
Srbi su PRVI PUT U ISTORIJI osvojili i zaposeli Beograd, baš u decembru 1806. tokom istovremenih borbi kod tadašnje Stambol kapije i kod Varoš i Sava kapija. Mnogi i ovde pogrešno navode da su Srbi oslobodili Beograd od turske okupacije i ropstva, misleći na okupaciju srpskog poseda. Pre toga Srbi su dobili Beograd pod privremenom upravom u dva kratka perioda. Osmanlije su Beograd osvojile od Austrijanaca i Ugara, čiji je on uglavnom i bio. Zapravo je splet izuzetno srećnih okolnosti (sublimiranih u jednu reč NAPOLEON) omogućio Karađorđu ovaj neverovatan istorijski podvig, kojim je Beograd (iako tada privremeno) ipak nepovratno preveo pod srpsku upravu.
Druga važna činjenica je da posle Bajrakli džamije i temelja sinagoge u ulici Visokog Stevana, Stambol (ili Wuertemberg) kapija bi bili najstariji prezentovani ostaci neke građevine u Beogradu (ne računajući Kalemegdan).
Kod prezentovanja ostataka kapije ima da se ispriča toliko toga da je zaista besmisleno da stoji jedna tabla na zgradi u sporednoj ulici iza Trga, i spomen ploča na zgradi pozorišta. Potrebno je setiti se i uvideti značaj i lokaciju same kapije i svih događaja (svetlih i mračnih) vezanih za nju.
Izvinjavam se na dužem postu.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.261
- Pohvaljen
- 48.395
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=573338#p573338:1x0y3rjs je napisao(la):
Svaka čast, Goje. Nažalost, ljudi se ovde većinski ne snalaze među osnovnim činjenicima: ili im školski sistem ne nudi znanje sistematizovano na iole prihvatljiv način, ili nemaju rasudnih moći da povežu činjenice. Ili i jedno i drugo. Primer - jedna viđena novinarka/spisateljica/sveprisutni mislilac ranga odmah ispod Kuste i Matije, napisala kolumnu sa tezom: "Otkad se to Prvi svetski rat zove Veliki rat?" Kada joj je objašnjeno, odgovorila: "Tako nije pisalo u mom udžbeniku istorije".
`Bem ti i udžbenik i takve intelektualce koji se na njemu zaustave.