Реконструкција Трга Републике

[Bukira]

Evo i nekoliko večerašnjih slika:

Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3

Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 2

 

[relja]

astrodule » 05 Oct 2018 09:43 pm[/url]":18mdsv0e]
Naši će, kao što @zexland kaže, da stave svetlosne, a ne bi me čudilo i neke audio efekte.

 

[orjen]

@relje uzbuden sam kao da je isplivao zivi mamut iz sibirskog leda

@direktor od bogatog pravliti bednik

 

[relja]

+1

Uf, nadam se da neće da nađu još i skelet nekog mamuta ili brontosaurusa pa da odluče da i njih treba "obeležiti" na trgu

 

[direktor]

Orijen mislio sam da najgore pisem postove na bb
Od bogatog PRaviti Bjednika bi bilo pravilno izgleda mi kao da dugo zivis u inostranstvu i ne govoris srb jezik svakodnevno ...

 

[relja]

Bukira » 05 Oct 2018 09:52 pm[/url]":1tdiuqly]Evo i nekoliko večerašnjih slika:

O kakvom "novom" obeležavanju mi ovde pričamo???

 

[orjen]

direktor » 05 Oct 2018 10:03 pm[/url]":37bjnpyt]Orijen mislio sam da najgore pisem postove na bb
Od bogatog PRaviti Bjednika bi bilo pravilno izgleda mi kao da dugo zivis u inostranstvu i ne govoris srb jezik svakodnevno ...

Otisli mi 1941 u logor i jos smo tu. Mislim da nas jos nece otpustiti.

 

[Delija]

Гледајући ове велелепне ископине трудићу се да објективно судим о овом "открићу" у виду пар импровизованих темеља грубе израде.

Историјска вредност - 140 година је постојао тај објекат, за нас је значајан само као место вешања виђенијих Срба, дакле симбол окупације који је као такав по кратком поступку уклоњен у време ослобођења и убрзаног развоја нашег народа, државе и друштва у целости - а што сигурно неће писати на будућој "спомен плочи".

Естетска, архитектонска вредност - Тежи нули. Типична провинцијска, османлијска склепочина од грубо, до никако обрађеног камена. Чак су и пропорције лоше. Ово ни најгрђе неосманлије не би убрале у некакво турско културно наслеђе.

Културна вредност - Тежи нули. Пошто већ нема никакву естетику а функција јој је била више хегемонско-војног типа о било каквој културној вредности овога нема говора.

Симболичка вредност - Тежи бесконачној. Некада слободни а сада поново покорени народ које тежи потпуном нестанку већ у овом веку сам себи "подиже" симбол некадашњег ропства тачно између своје две најважније културне институције на централном народном тргу. Сада ће дословце сваки туриста који дође у Београд прво видети и слушати о томе како смо били вековима робови најзаосталије империје у историји човечанства, а у Народни Музеј...ако плати карту.

Лично немам трунке сумње ко стоји иза овог пројекта.

Наставите са вашом бесмисленом дискусијом.

 

[Bender Rodriguez]

Izgleda da je izabrano rešenje sa staklenim otvorom.

"U četvrtak sam bio u Zavodu za zaštitu spomenka kulture Grada Beograda i stručnjaci su mi rekli da je potvrđeno 99 odsto da su nađeni bedemi ostaci Stambol kapije. Veoma važno otkriće. Grad Beograd se ponosi svojom istorijom i mi ćemo sačuvati ovaj lokalitet, da građani mogu da vide ove bedeme. Radiće se izmena projekta rekonstrukcije. Uradićemo otkop. A arheološki lokalitet biće pokriven staklom. Pored će se nalaziti informativna tabla", rekao je Vesić za Studio B.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... bol-kapiju

 

[Pasarela]

U Beogradu je kič bukvalno počeo i iz zemlje da izbija ..iz podzemlja bolje reći.. ali bukvalno.. Da li Beograd može da dobije jednu čistu, prostranu, svetlu, površinu bez milion detalja, satova, česmi, klupa, saksija, okna, otvora i stepenika a da ne spominjem fontane a posebno ne svetleće i muzičke ??? Zašto Beograd mora da postane istočnoevropski Bangkok ??? TUGA.

 

[Vladivoje]

Лично немам трунке сумње ко стоји иза овог пројекта.

I ja isto to mislim u vezi (turskog) finansijera, kao što je i obnova Tašmajdanskog parka finansirana od strane Azerbejdžana, uz uslov da njihovom državniku bude istaknut spomenik u obnovljenom parku.

 

[Delija]

Проституција, корупуција свих облика, дивља градња у свеобухватно урбано сатирање овога града су друштвене делатности које доживљавају праву ренесансу. Кич и простаклук заиста надиру са свих страна.

 

[roger34]

Mene je bas zanimalo sta ce se ispod naci. Ovo sto smo nasli zaista nema potrebe da bude pod staklom (da su ostaci neke svetinje, pa i da razumem). Nego lepo detaljno skenirati i slikati, pa zatrpati. Mozda se moze diskretno obeleziti kockom, ali onda bih pre to radio celom duzinom sanca (i svakako ne bas potpuno neprekidno). Ili se temelji mogu upotrebiti da se napravi kakava-takva virtuelna rekonstrukcija za neki AR/VR model...

 

[Zuma]

Delija » 05 Oct 2018 11:02 pm[/url]":3gsbioz0]Гледајући ове велелепне ископине трудићу се да објективно судим о овом "открићу" у виду пар импровизованих темеља грубе израде.

Историјска вредност - 140 година је постојао тај објекат, за нас је значајан само као место вешања виђенијих Срба, дакле симбол окупације који је као такав по кратком поступку уклоњен у време ослобођења и убрзаног развоја нашег народа, државе и друштва у целости - а што сигурно неће писати на будућој "спомен плочи".

Естетска, архитектонска вредност - Тежи нули. Типична провинцијска, османлијска склепочина од грубо, до никако обрађеног камена. Чак су и пропорције лоше. Ово ни најгрђе неосманлије не би убрале у некакво турско културно наслеђе.

Културна вредност - Тежи нули. Пошто већ нема никакву естетику а функција јој је била више хегемонско-војног типа о било каквој културној вредности овога нема говора.

Симболичка вредност - Тежи бесконачној. Некада слободни а сада поново покорени народ које тежи потпуном нестанку већ у овом веку сам себи "подиже" симбол некадашњег ропства тачно између своје две најважније културне институције на централном народном тргу. Сада ће дословце сваки туриста који дође у Београд прво видети и слушати о томе како смо били вековима робови најзаосталије империје у историји човечанства, а у Народни Музеј...ако плати карту.

Лично немам трунке сумње ко стоји иза овог пројекта.

Наставите са вашом бесмисленом дискусијом.

Sem što ova "osmanlijska sklepočina", kao što smo već više puta rekli, nema baš nikakve veze sa osmanlijama. Napravili su je Austrijanci, i to u sklopu planova o potpunoj rekonstrukciji i modernizaciji Beograda 1718-1739, što je trebalo da ga pretvori u Evropski grad "nalik Beču", i čak, "bastion evropskog hrišćanstva" prema Turcima. Za to su angažovani najbolji ljudi koje je Austrija imala, i napravljeni najmoderniji planovi tog doba. Što je i početo da se radi po basnoslovnoj ceni, pri čemu je lično Papa uveo obavezni porez za Beograd koji je godinama plaćan. Pa je krajnje apsurdno tvrditi da je centralna kapija, dakle sam fokus i najvažnija tačka jednog TAKO kompleksno i bogato utvrđenog grada, po planovima Doksata De Moreza, obična provincijska "sklepotina" "turskog kulturnog nasleđa". Ustvari, čak je upravo onaj isti Milan Đ. Milićević, koji ju je nazvao "strašnom", je ustvari hvali:

"Od svih tih kapija ova Stambolska bila je i najveća i najtvrđa, a u građevinskom pogledu i najlepša. Ozidana je bila kao kakav gradić sa tvrdim svodovima povrh kojih je bio debeo sloj zemlje, sa prostranim dole unutra hodnicima, i mnogim kazamatima za obitavanje vojnika, koji su tu držali stražu. Izrada je bila od tesanog kamena i od ciglje."

Ukratko, srećom smo pronašli, u temeljima relativno očuvan, redak ostatak (ali zato centralni) jednog panevopskog napora čitavog opasno ugroženog hrišćanstva tog doba da od Srbije i Beograda napravi maltene najvažniji Evropski grad, a po nekima ovde treba prosto da ga zatrpamo tako da se što manje vidi, i to samo na osnovu nekih krajnje sumnjivih interpretacija tadašnjih raspoloženja i namera kneza Mihajla i Srba?

Pod austrijskom upravom 1717–1739, Beograd je objedinjavao novu odbrambenu, ekonomsku, demografsku i kulturnu habzburšku politiku u Podunavlju. Time su postavljene prve osnove njegove evropeizacije i modernizacije, čime se, verovatno, postepeno, i dugoročno, brisao njegov provincijalni karakter. Beograd je, između ostalog, trebalo da postane jedna od replika novog baroknog Beča koji se uključivao u red evropskih prestonica. Poseban izazov bilo je, ipak, njegovo utvrđivanje, koje je odvlačilo suviše vremena i snaga, a moralo je prethoditi svakom narednom naporu da se Beograd prilagodi savremenim fortikacijskim i urbanističkim zamislima.

Obnovu i razvoj baroknog Beograda vodila je civilna uprava „Kraljevine Srbije”, poverena princu Karlu Aleksandru Virtemberškom. Osnovana je posebna Uprava za izgradnju tvrđave, koja je odgovarala Dvorskom ratnom savetu u Beču. Vojni i civilni upravnik princ Aleksandar Virtemberški, imenovan 1720, razmatrao je plan rekonstrukcije Beogradske tvrđave Baltazara Noјmana, koji se smatrao najvećim arhitektom nemačkog baroka. Aleksandar Virtemberški je smatrao da је plan preambiciozan. Odbacio između ostalog, potrebu izgradnje skupe bastionske terase oko grada, a Dvorskom ratnom savetu je 1721. podneo sopstveni plan utvrđenja. O planu su se negativno izrazila dvojica stručnjaka za fortifikacije, od kojih je jedan bio Nikola Doksat de Morez, koji je rukovodio utvrđivanjem Temišvara. Konačnu odluku o konceptu i izgledu utvrđenja doneo je princ Evgenije Savojski, a posao je poveren Nikoli Doksatu, koji je na čelo Uprave postavljen 1723.

Dvorski savet je usvajao plan Doksata de Moreza od 1723. do 1725. Utvrđivanje Beograda zasnivalo se na savremenim ratnim potrebama, i na preciznim geodetskim i arhitektonskim planovima. Papa Benedikt XIII je bulom 31. januara 1725. opteretio ugarsko i nemačko sveštenstvo, i sveštenstvo u Milanu, Napulju i na Siciliji kako bi doprineo utvrđivanju Beograda i Temišvara, petogodišnjim „turskim porezom” (dva miliona zlatnika). Ubiranje poreza je 1730. produženo za još pet godina u istom iznosu, i još jednom, 1735, bulom Klementa XII.

https://islidedocs.net/view-doc.html?ut ... t-de-morez

 

[laki72]

Nisu Habzburzi hteli od Beograda da naprave najbitniji (a ni bitan) grad u evopi, vec su ga pretvarali u isturenu karaulu hriscanstva.
Slucajno ili ne isto kao u vojnoj krajini gde je gospodu iz unutrasnjosti monarhije od upada turaka trebala cuvati "srpska raja", tako je i ovde slucaj.
Stavljati papu i Vatikan u kontekst zastite srpstva i pravoslavlja (ma koliko bila deo Hriscanske porodice je ili izuzetno naivno, ili zlonamerno.

Kada za jednu obicnu kapiju neko negira vezu sa stradanjem ali zato uporno prica o arhitektonskoj ili jos gore kulturoloskoj vrednosti iste, osporavajuci sve sto ova nacija vekovima smatra svojom istorijom, ja to zovem nedostatkom argumenata.

Pozivanje na mirovni sporazum i obaveze proistekle njim???
A gde pise da to nije bila i nasa zelja, zelja Srba i Srbije?
Mozda se nasa zelja i zelja neke od velikih sila slucajno pogodila?
Pa razlicti motivi a isti cilj?
A mozda se mladoj, u nastajanju Srpskoj drzavi jednostavno izaslo u susret, a stvar definisana u mirovnom sporazumu zarad zastite same Srbije i srpstva?
Nisu zeleli da monarhiju brane u Becu i misle hoce li ih poljaci ponovo spasiti.

Dalje, osporavanje simbolike stradanja... Koji je cilj?
Puko dokazivanje "ja sam u pravu" ili nesto mnogo krupnije stoji iza takvih izjava?
Pa zar je toliko bitno dal se stravicno nabijanje na kolac desavalo na 5 ili na 55m od same kapije ?
Pa naravno da se nije desavalo na 5m jer se na kapiju nastavljao most sto se jasno vidi bas iz citata kojeg je upravo Zuma postavio!
I sad ispade da je zbog tih par desetina metara to stradanje izmiljeno, da je mit ?
Jel to neka nova GPS logika, po kojoj onda ne mozemo reci "kod skupstine" osim ako ne planiramo minimum na ulazne stepenice?!

I jos nesto.
Tolika "vrednost" AUSTRIJSKE kapije u jednoj (realno) turskoj kasabi je ekstra brzo pala u zaborav (osim po zlu).
To se vidi i iz ovog teksta neposredno nakon 'zaljenja' autora za istom, gde kaze da je secanje na njeno postojanje nestalo za deset (10) godina:

Ovaj narod je u to vreme sticao svoju slobodu i svoju drzavu. Izgradjivao naciju. Kapija prema jugu i kapije uopste mu nisu trebale, posebno ne kapije ovog ili onog zavojevaca. Nisu mu trebale jer je cilj bio neki drugaciji i otvoreni, slobodni i moderni beograd, a ne karaula juznog ili severnog siledzije.
Nije mu trebala ni kapija ni zabokrecina ispred nje, no mi kao da nismo potomci tih i takvih ljudi zudimo da sve pretvorimo u zabokrecinu. Da pljinemo u lice svojim precim, niihovim stremljenjima, nadanjima i idealima.

Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk

 

[Dordevic]

Zuma » Pet Okt 05, 2018 1:40 pm[/url]":1rjs0bg1]Đura Jaksić, Bakljada na Stambol kapiji, 1859., Narodni muzej

hmm da nije ovo mozda porudzbina AV:
Napad na Skupstinu 5. Oktobra?

 

[direktor]

Zuma zamisli austrijanci srusili sami zidine oko beca i napravili ring nisu sacuvali kapije koji glupaci
Kako ti ne dosadi pokusaj ubjedjivanja kako je to divno mjesto ...

 

[relja]

Ako ništa drugo, sada je jedna stvar sigurna: dat je rok čitavih 420 dana da bi projekat mogao da se menja u hodu kako i kada se vlastima ćefne.

 

[orjen]

direktor » 06 Oct 2018 06:13 am[/url]":2o0s03uh]Zuma zamisli austrijanci srusili sami zidine oko beca i napravili ring nisu sacuvali kapije koji glupaci
Kako ti ne dosadi pokusaj ubjedjivanja kako je to divno mjesto ...

Neke impresije gradske vojne arhitekture: Minhen, Keln, Nirnberg, Ahen.

 

[astrodule]

Kroz ove u Minhenu sam i sam prošao zaista lepo izgledaju i uklopljene su fino. Samo što one nije baš u samom centru grada, kao kod nas, već na ringu oko centra. Naš sadašnji centar grada očigledno nije isti kao centar grada pre par vekova kao u Minhenu.

 

[Delija]

Нисам заиста знао да су је подигли аустријанци. Још горе. А прича о њеној велелепности је заиста депласирана када знамо до детаља како је изгледала. Нисам ни слутио да ће након реконструкције функција трга бити штиетнија и перфиднија него претходна комуњарска варијанта са статешки постављеним жардињерама за разбијање масе и саме функције трга.

Лаки браво за пост.

 

[Gollum]

Meni je malo neshvatljivo da ce se toliko posvetiti ovim temeljima stambol kapije a na Kalemegdanu onolika tvrdjava i onolike kapije ocuvane koje vape za sredjivanjem.. Sahat kula nam je pod onim raspadnutim krovom od kad znam za sebe

 

[astrodule]

Skretanje pažnje sa bitnijih stvari

 

[Gollum]

Karlova kapija treba da se sredi pod hitno

 

[Bender Rodriguez]

U zadnjih par dana sam pričao sa nekoliko ljudi koji su ZA to da se kapija vidno obeleži. Ali ne zato što im je draga kao spomenik ili zato što čeznu za onim što ona predstavlja. Već naprotiv, upravo zato da bi služila kao podsetnik na grozote i nepravde koje smo trpeli pod Turcima i da nam služi kao opomena za buduće poteze i odluke.

Sad, da li je ispravan taj ugao gledanja, ili ovaj koji kaže ta kapija, iz istih tih razloga treba biti zaboravljena... ne znam više ni sam.

Ali sve u svemu, treba imati u vidu da ima i onih sa takvim stavom. Ja sam ipak više za to da se zatrpa i da ostane eventualno neka tabla. Ali razumem i druge uglove gledanja na to.