Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572368#p572368:2frvangh je napisao(la):
Zuma » 05 Oct 2018 02:19 pm[/url]":2frvangh]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572362#p572362:2frvangh je napisao(la):
relja » 05 Oct 2018 01:59 pm[/url]":2frvangh]
Pa ideš dotle da tražiš argumente poput ulja na platnu na kojem se kapija zapravo i ne vidi, i lične statvove pojedinaca iz literature predstavljaš kao konačne i neoborive. Nategnuta ti je tvrdnja.

Vidi, Zuma, kao što ti do obožavanja poštuješ tu srušenu kapiju njene ostatke i šta sve već i antikvarne stvari uopšte, tako i ja i još neki ovde poštujemo stavove i odluke predaka.
Meni taj objekat ne znači ništa, a oni mi znače mnogo, kod tebe je obrnuto. I nikada se nećemo složiti.
Ali, ja sam svakako u prednosti zato što ti imaš Vesića na svojoj strani :D
Ali mi NE ZNAMO sigurno da je bila simbol stradanja i posebno zloglasna! A pri tome sigurno znamo odluke konferencije u Kanlidži i činjenicu da se ogromna stara kapija našla na sred važne ulice nove regulacije grada. Pa je nejasno kako je moja tvrdnja "nategnuta", a vaša nije, kad faktografija kaže da je obrnuto? Ovakve mitologizacije bez čvrstih osnova mi smetaju zato što nam je takvo razmišljanje do sada previše zla nanelo.


Zuma, mi to znamo, bila je simbol stradanja. Imaš na jednoj od prethodnih strana opis nabijanja na kolac.
To samo ti ne prihvataš, jer si tvrdoglav, kao i na svakoj drugoj temi.
 
Dok se tucete, karte sanca i varosi. Jednako je Stambol kapija prvo otkrice arhitekture osmanske varosi pre Joksimoviceve moderne adaptacije istoimene (ili brisanje iste). Od ukupnog inventara stare varosi je ostalo 0,5 promila. A da su to radili Dubrovniku ili Kotoru sta bi onda rekli.
Belgrade_urban_developement_19th_century.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572381#p572381:7otcyvwq je napisao(la):
orjen » 05 Oct 2018 03:34 pm[/url]":7otcyvwq] A da su to radili Dubrovniku ili Kotoru sta bi onda rekli.

Pa ništa. Nisu primeri za poređenje sa Beogradom. Uostalom, unutar tih zidina su i ovako bile mahom kuće turske arhitekture, da je makar austrijski Beograd bio sačuvan pa i da možemo da upoređujemo...
 
Premestili su ulaz u gradilište, pa se očigledno iskopavanje kapije nastavlja u smeru ka muzeju, kroz bivši ulaz. Videćemo gde joj je kraj.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572382#p572382:2sh8c6am je napisao(la):
relja » 05 Oct 2018 03:46 pm[/url]":2sh8c6am]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572381#p572381:2sh8c6am je napisao(la):
orjen » 05 Oct 2018 03:34 pm[/url]":2sh8c6am] A da su to radili Dubrovniku ili Kotoru sta bi onda rekli.

Pa ništa. Nisu primeri za poređenje sa Beogradom. Uostalom, unutar tih zidina su i ovako bile mahom kuće turske arhitekture, da je makar austrijski Beograd bio sačuvan pa i da možemo da upoređujemo...
Ili Beograd nije za poredenje sa njima. Ugao gledanja ide u "detrimentlni" pravac, koriste je u svojoj argumentaciji takvi cuvari nasleda kao Talibani, Isis ili Albanci. Srpska crkvena arhitektura je proiztekla iz kulture vizantijskog commonweltha, a srpska narodna iz otomanska arhitekture, koja se oblikovala na razlicitim izvorima. Istorijsko nam je svakako bliza otomanska arhitektura. A ko sumnja naci ce pouzdani dokaz u Cvijcevoj knjizi "La Peninsule Balkanique". Pa varos, carsija, soba, avlija, cuprija ili drum su valjda turske reci. Takode su toponimi Beograda kao Dorcol, Kalemegdan, Palilula, Terazije itd. proiztekli iz otomanskog recnika. Prema Cvijicu varijacija narodne arhitekture uopste nije monodimenzijonalna. Naprotiv ima tu mnogo varijante sa potpunom dominacijom istocnog tipa.
 
ruku na srce, da je Beograd ostao zamrznut u prošlosti ne bi se razvijao (to su usko povezane stvari).
Šta je Dubrovnik nekada bio, a šta je danas - mesto koje živi samo od pokazivanja starih kuća i zidina, nameštanja kreveta i donošenja tanjira za sto u sezoni (uprošćeno, ali isto to i oni tamo danas tako pričaju).
A Beograd je bio predoređen i da bude metropola ovog dela Evrope i zbog toga, a i zbog drugih oklonosti je morao da se stalno menja.
 
Pa valjda pricamo samo o rusenje stare varosi, podrucje do sanca. Ne bi to usporilo razvitak ni Savskog venca, Vracara, Palilule ili Novog Beograda. Nije se skoro nista od starog jezgra cuvalo i to je svakako greska. Da je barem ostala jedna cela ulica, ali nije. Mislim opet da je duh Beograda ono sto se uslikava u mentalitetu. Cvijic svoju analizu zakljucava sa pomatranjem psihickih karaktera. Beograd zbog svojih zitelja nece nikad biti Budimpesta a u njemu su se lako prilagodili i oni koji su dosli migracijskim tokovima iz dinarskog, moravskog, kosovskog ili vardarskog podrucja. Koliko je Beograd njih a koliko oni njega oblikovali. Najmanje su dosli oni iz sremskog ili backo/banatskog podrucja. Nije bila potreba s time. Moji sremci svi vise vole NS nego BG. Mada prema Cvijicu naselja Srema, Macva do Velika morava imaju razbijeni (disséminée) karakter. Po nemackoj terminologiji ta sela bi odgovarali Hufendorfu (linearnog tipa)
 
Vesić rekao da će još malo otkopati i staviti staklo preko. Rekao je i da će se raditi izmena projekta.

N1
Zavod za zaštitu spomenika kulture uveren je 99 odsto da su na gradilištu Trga Republike u Beogradu pronađene zidine Stambol kapije, zbog čega će se raditi izmena projekta rekonstrukcije trga, izjavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Grad Beograd se ponosi svojom istorijom i mi ćemo sačuvati ovaj lokalitet, da građani mogu da vide ove bedeme, rekao je Vesić za Studio B.

"Radiće se izmena projekta rekonstrukcije. Uradićemo otkop, a arheološki lokalitet biće pokriven staklom. Pored će se nalaziti informativna tabla", pojasnio je Vesić.
 
Sta je tacno ono u staklu ispred ulaza u TC Rajiceva i zasto nije obelezeno bar jednom tablom da covek zna sta je to sto dole vidi
 
Pa varos, carsija, soba, avlija, cuprija ili drum su valjda turske reci.

Mali off - drum je grčka reč a varoš je mađarska :)
Drum = dromos, to je jasno.
Varoš je umanjenica od reči var, što znači grad. To vidimo u imenima mnogih gradova:
Temišvar, Vukovar (grad na Vuki); rumunski Hunedoara i Kluž koje Mađari zovu Hunjadvar i Koložvar; mađarski Sekešfehervar, Kapošvar itd.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572397#p572397:x3gvoz3e je napisao(la):
Gollum » 05 Окт 2018, 19:01[/url]":x3gvoz3e]Sta je tacno ono u staklu ispred ulaza u TC Rajiceva i zasto nije obelezeno bar jednom tablom da covek zna sta je to sto dole vidi

римске ископине, али без неких детаља
 
U vremenu kad se rusila Stambol kapija u Parizu gradili isto, samo malo drugcije...
 
@orijen - editovao si više puta nakon og posta, pa se sada već izmešalo bez smisla.

I u Parizu su rušeni bedemi i kapije u njima.
A Beograd su vala i poste toga inače više rušili u ratovima čisto zbog rušenja...
Pa šta ako je Cvijić nešto definisao u svoje vreme? Zar moramo da se tome povinujemo?

Da li to možda nekome lepo i idilično izgleda na starim fotografijama, meni bar ne, naprotiv, uvek mi je delovalo kao loše planirana i loše izvedena gradnja, loših uslova za život ljudi, loša higijena, smrad, fekalije, bez struje, grejanje na peći, drva ili ugalj u podrumu/dvorištu, neko primitivno i privremeno stanje dok nisu počele da se grade zgrade koje sve evo do danas definišu Beograd.

I pribojavao sam se da će Vesić da "odluči" da se na trgu, glavnom, već definisanom, napravi ovaj "izlog" u patosu sa amorfnom ruinom.
Aman, to je nešto što je postojalo samo 140 godina i kada je rušeno niko se nije ni sekunda predomišljao.


Sećam se da su se neki bunili zbog fasade "Mariota".
E, ovo što Vesić nalaže da se uradi je nekih 10 redova veličine grđe od toga.
 
Relja stvarno vrlo cenim tvoje mišljenje , i zato sve vreme preispitujem moje gledište
al nikako da shvatim zašto ne bi bila dobra rekonstrukcija
dela kapije u vidu nekog njenog stuba kao simbolično obeležavanje
koristi su mnogostruke ....na primer : najmanja korist je da moze biti i u funkciji ,,Meeting Point,, i detalj slikovanja za uspomenu
pa cak i deo bedema moze rekostruisati i biti iskorišcen za predah-sedenje
kao što se sedelo na obodu onih ogromnih žandinjera .....

Taj rekonstruisani detalj od dela kapije NE bi naružilo , vec samo sadržaj trga obogatilo
što nikako nije slučaj sa onim bezvrednim ružnim i bezsmislenim satom koj zauzima čak i više mesta i odudara od ambijenta

No dobro .... vidim u raspravi učestvuju i dr. sa moje strane cenjeni članovi
te cu se prikloniti ma kakav krajnji stav bude formiran

Istorije iz raznih perioda imamo na pretek
al danas nije ni toliko bitno koj deo je akcentovan
bitno je kako je ,, upakovano ,,

:sesir:
 
Ali Boco...
pa i sada, i više od stoleća pre tog časovnika na skeli, na trgu je postojalo mesto na kojem su se ljudi čekali i sastajali, zar ne?
Ono koje zovemo "kod konja" samo da bi smo nervirali dođoše koji bi da budu veći Beograđani od ovih koje su zatekli... :D
Iako naravno ne mislimo da je knez bio konjina, nego samo tako zovemo mesto (ipak je konj malo veća figura od jahača), ali uvek se nađe neka sitničava duša koja misli je svesnija i prosvetljenija i koja neće izdržati da nas prekori jer to joj dužnost nalaže :laugh:

I osim toga, svaki trg treba da ima jednan centralni, dominantni objekat, i naš trg ga odavno već ima, ne postoji ni jedan razlog da se postavlja još jedan osim ako neko smatra da je knez Mihailo već "prevaziđen"...
Mada kao stvari stoje, tendencije i jesu da je sve na šta smo u Beogradu već navikli i uzimamo zdravo za gotovo postalo "dosadno", "prevaziđeno", "nedovoljno atraktivno" pa se marginalizuje i zamenjuje nečim novim.
 
"Ostaci Stambol kapije u srcu Beoograda
"
Rada Stanisavljevic- FCB stranica ‎MOJ BEOGRAD DUŠU IMA
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572429#p572429:143kvaxt je napisao(la):
milos.tro » 05 Oct 2018 08:54 pm[/url]":143kvaxt]"Ostaci Stambol kapije u srcu Beoograda
"
Rada Stanisavljevic- FCB stranica ‎MOJ BEOGRAD DUŠU IMA
file.php

E, ovo da se "urami", da izgleda "reprezentativno" :laugh:
 
Hajde da je ovo staro 10 vekova i da predstavlja neki manastir koji je izgradi neki srpski kralj, knez, car, pa da se nešto i shvati gledajući osnovu, ali ko ovde iz prve shvati šta je ovo bilo i kako je izgledalo - svaka čast.
 
Orijen kakava turska orjentalna arhitektura ovo sto je kod nas ostalo je vecinom narodna arhitektura balkanskog poluostrva osim samih otomanskih objekata dzamija itd ..
Spolja u tc raicevoj su ostatci rimskog puta.
Sto se tice kapije nece imati sta da se prezentije za pod staklo nadam se nebidim nikavu potrebu za jos nekom atrakcijom cekalistem na trgu pogotovo dodavanje neke trece dimenzije nepotrebna glupost ...
Nije trebalo ni oznacavati ...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572415#p572415:1ug3iehy je napisao(la):
relja » 05 Oct 2018 07:31 pm[/url]":1ug3iehy]
Pa šta ako je Cvijić nešto definisao u svoje vreme? Zar moramo da se tome povinujemo?
Cvijiceo sistematizovanje antropoloske geografije kroz trajni antagnoziam balkanskih civilizacija ostao je vrlo aktuelan. Sinteza psiholoskih tumacenja predhodila je sva doticna bratska klanja. Osam puta je citirana u Ekmecica (Dugo kretanje izmedu klanja i oranja - Istorija Srba u novom veku (1492-1992)), a svetske biblioteke (nemacke, francuske, americke, engleske) je nude onaljn (npr. Bodelain LIbraries u Oxfordu - https://www.europeana.eu/portal/de/reco ... 41530.html). Nije da mi moramo da se povinujemo njegovoj definiciji, nego je obrnuto - antropoloska geografiju Balkana se povinuje sintezi.

Da i prebrodim off - spoljna modernizacija Beogradske arhitekture je znacila u smislu neke evropeizacije. Modernizacija Pariza je samo promenila vizuelnu topografiju grada ali ne i kulturni duh. Ona je rezultat tog duha. Kod nas se desilo da obuku partizana u cetnicku uniformu i obrnuto - stvarali su konfuziju identita. Modernizacija arhitekture Beograda je skoro uvek prednacila kulturni i drustveni razvitak koji je samo delimicno rezultat nekog modernog duha. Sve do 1945 srpsko drustvo se razvijalo u okvirima tradicije srpskog zemljoradnika i zadruskog zivota. Tek sa Brozom se duh nasilno promenio. Najizraztitje zbog pauperizacije zemljoposedovca kroz nacionalizaciju poljoprivrede.
 
@orijen
Izvini da te pitam: a kad ne citiraš druge, šta ti misliš o svemu ovome?
:D
 
Ono rešenje iz Beča mi se sviđa zato što ga nisam ni primetio kada sam par puta tamo prolazio. Znači da je nenametljivo, a još važnije je da ne smeta pešacima i da ostaje slobodna površina.

Naši će, kao što @zexland kaže, da stave svetlosne, a ne bi me čudilo i neke audio efekte.
 
Vrh