Šta je novo?
Od:
Filteri

Реконструкција Трга Републике

Ako sruše Staklenac i okolne zgrade i tu naprave park do doma VJ, doćiću u iskušenje da uradim nezamislivo i glasam za SNS. Zoru i Balkan mogu da premeste na drugu stranu Moše Pijade
 
PROMENE Trg Republike uskoro neće izgledati ovako
Marija Nikolić | 24. 12. 2014. - 15:03h |
Foto: M. Milanković | Komentara: 4

Poznati tržni centar "Staklenac" na Trgu republike uskoro će biti srušen. Gradska Direkcija za građevinsko zemljište raspisala je konkurs za urbanističko arhitektonsko rešenje Trga republike, zajedno sa konkursima za uređenje Terazija i Trg Nikole Pašića.
553790_staklenac01rasfoto-milorad-milankovic_f.jpg

Staklenac nikada nije dobio upotrebnu dozvolu

Uprava "Staklenca" o rušenju tržnog centra još nije obaveštena.


- Još od 2004. godine se govori o rušenju. Priča koja se povremeno pojavljuje u medijima narušava ugled našeg centra i odbija zakupce. Prethodna gradska vlast imala je ideju da se tu pravi Gradska galerija. Srećom po vlasnike, ideja nije odmakla dalje od arhitektonskih nacrta. Postojala je i ideja da tu bude Opera, Memorijalni centar Zorana Đinđića, pa čak i stanica beogradskog metroa - objašnjava upravnik Dušan Padežanin.

On navodi da su nekad zakupci bili i Medija centar i banke, ali da su priče o rušenju naškodile ugledu Staklenca i da su zakupci otišli. Padežanin navodi da centar "posluje sa 90 odsto kapaciteta i da je tek povremeno slobodan tek jedan ili dva lokala".


Ipak, temelji "Staklenca" su od otvaranja 1989. papirološki na "staklenim nogama", jer on nije imao upotrebnu dozvolu. Vlasnici kažu da su je tražili 2004. godine, ali da nisu dobili odgovor od nadležnih. Oni su godinama poslovali u neizvesnosti čekajući legalizaciju, a sve to vreme su plaćajali porez na nekretninu u ekstra zoni.


- Kako možemo da plaćamo porez za ekstra zonu, ako je to privremeni objekat - pita se Nenad Skedžić, predsednik Udruženja zakupaca lokala "Tržni centar Trg republike".


Stalenac, iako u najstrožem centru, ipak nikada nije bio omiljen među Beograđanima. Neki smatraju da se nikako ne uklapa u ambijentalnu celinu sa okolnim zgradama.


Izvor:BLIC
 
И даље ме изненађује како људи увек криве власт кад не могу да добију неку дозволу уместо да се покрију ушима.
 
A sto bi se pokrili usima?

Ponekad zaista nije moguce od vlasti dobiti neku dozvolu.
 
Kome pripada zgrada tržnog centra, da li su lokali daju u zakup ili su vlasnišvo korisnika?
Jedino što sam pronašao je
http://www.staklenac.rs/kontakt/
Udruženje vlasnika lokala Tržni centar Trg Republike
Makedonska 5, 11000 Beograd, Srbija
Poreski identifikacioni broj: 106472473
Matični broj: 28006047
 
spatiotecte":2soiqvhv je napisao(la):
A sto bi se pokrili usima?

Ponekad zaista nije moguce od vlasti dobiti neku dozvolu.
Kliknite za proširenje...

Зато што је објекат одавно предвиђен за рушење, за спровоћење те одлуке не треба кривити власт и тражити оправдање.
 
Da li će Staklenac biti najveći objekat u istoriji Srbije koji je planski uništen / srušen (ne računam ratna oštećenja) ?
 
Тренутни рекордер је нека кућа/вила/дворац у вмл-у, вероватно да.
 
direktor":8zfw23ri je napisao(la):
Dab evo sta je obuhvaceno konkursom

http://www.dab.rs/images/Program%20konk ... 012%20.pdf
Kliknite za proširenje...



Steta sto u konkurs nije obuhvacena ul. Vase Carapica do Studentskog Trga.
Ako citav konkurs uopste ima smisla tj. ako je realan. Koji je to projekat u gradu koji je bio pod javnim konkursom ostvaren? Vec je postojao za muzej na mestu staklenca, bilo je nagrada i pobednika, i sada se prakticno radi sve iznova.
Dzaba svog utrosenog vremena i truda, kao da arhitekte rendere vade iz magicnog sesira.
Bilo bi fer da samo ucesce bude placeno, kako zbog utrosenog vremena i truda, tako zbog otkivanja ideja, bez da na ponudjene projekte iko ima ikakvo pravo sem autora.

Bili bi krajnje zadovoljni da za pocetak fokus bude samo na staklenac i Trg Republike (i okolinu).

Moram jos da primetim da je konkurs malo previse neodredjen i daje arhitektama & co malo previse slobode u odlucivanju tipa; namene buducih objekata (staklenac) i "dizajniranje umetnickih instalacija" (na otvorenom) kao je to kakav 'ulicni asesoar', a ne ozbiljan posao likovnih umetnika.
 
Beograd: Rimsko groblje koči izgradnju garaža?!
M. T. Kovačević | 24. decembar 2014.

Na mestu gde je planirana izgradnja novih modernih podzemnih parkinga leži neprocenjivo arheološko nalazište. Kod Studentskog parka je bilo sedište foruma


BEOGRAD će u narednih godinu dana početi izgradnju četiri nove podzemne garaže, ispod Studentskog trga i Đeram pijace, u Kosovskoj i Skerlićevoj ulici, ali ugledni ariheolozi upozoravaju da bi se radovima ugrozilo neprocenjivo bogatstvo koje se nalazi na ovim lokalitetima!

Podsećamo, uži centar grada izgrađen je na prostoru nekadašnjeg Municipijum Singidunuma.

- Stručna javnost se protivi da se građevinskim radovima uništi lokalitet Studentskog parka - priča dr Stefan Pop Lazić, naučni saradnik Arheološkog instituta. - Za taj prostor se zna da ima antičku prošlost. Tu je bilo sedište rimskog foruma. Iskopavanjem 1989. na trolejbuskoj okretnici, pronađeno je rimsko terme-kupatilo, na kome su se videli mozaici od keramičkih pločica.

Pop Lazić upozorava da bi se izgradnjom garaže, uništili tragovi te antičke civilizacije.

- Beograd sa svojim antičkim nasleđem, stoji uz rame sa Budimpeštom i Bečom. Razlika je samo što to veoma loše prezentujemo.

POSMRTNI OSTACI U KOSOVSKOJ ULICI
- NA mestu gde bi trebalo da se gradi garaža u Kosovskoj ulici, od 150. do 350. godine nove ere sahranjen je veliki broj Rimljana. Tu se ne protivimo izgradnji, ali je potrebno da uklonimo i na sigur- kaže Pop Lazić.


Kompromis je moguć, kao što je to učinjeno pre sedam godina, kada je otkriven deo vojnog logora, na mestu gde se nalazi tramvajska pruga na Kalemegdanu.

- Ako bi se postigao kompromis, umesto horizontalnog, uradilo bi se vertikalno kopanje, kao kada se probija metro. Bitno je sačuvati četiri metra površinskog sloja - zaključuje Pop Lazić, naglašavajući da je njegov posao da obavesti državu kada je nešto od nacionalnog značaja. U ovom slučaju, reč je o neprocenjivom bogatstvu.

UŽI CENTAR VELIKI LOKALITET

STEFAN Pop Lazić navodi da uža centralna zona prestonice leži na vrednim lokalitetima. U samom Beogradu postojale su dve rimske celine. Vojni logor legije od 23 hektara i civilno naselje koje se prostiralo na površini od 50 hektara - potez od Ulice kralja Petra do današnjeg Trga republike.


Izvor:NOVOSTI
 
Znate sta je interesantno?
Nesporno je da je Beograd stari naselje i da je prepun lokaliteta. Sporno je sto se nadlezne sluzbe i pojedinci toga sete samo kada se najave neki radovi u prestonici.
Znaci, imamo paradoks da upravo potencijalna gradnja dovodi do potencijalnog otkrivanja arheoloskog blaga sa lokaliteta sirom grada?!
Zasto je to tako?
Zasto se arheolozi ne bave lokalitetima pre nego se spomene izgradnja nekog od objekata?

Takodje, na temi o metrou sam vec pisao primer iz Beca gde je ispod ulice landstrase uradjena podzemna garaza u dva nivoa, poput jednosmerne ulice sa kosim parking mestima. Ispod ta dva nivoa garaza prolazi metro linija.
Meni je to odlicno kao ideja. Time bi se cak deo investicije brze otplatio, ili bi se javno - privatnim partnerstvom omogucilo lakse finansiranje.
Izgradnjom garaza na ovaj nacin, ispod saobracajnice, nebi se ugrozavali ni lokaliteti, jer je tlo ispod ulica vec ispresecano raznim kanalizacionim mrezama, koje su i eventualna arheoliska blaga vec unistila.
 
Nerade istrazivanja zato sto nema para jednostvno pricao sam sa arheologom koji je bio na uvidu za garaze , kako sto covjek gore rece moguce je na studentskom trgu naprviti garazu , ali ce izaci daleko skuplje zbog lokaloteta , zato ce inestitiori odustajati u startu.plus niko nepominje nedicevo skloniste ispod istog koje je naliveno betonom
 
Kad bih bio mnooogo bogat i svemoćan, kupio bih sve što sam oivičio crvenom bojom, porušio sve ili skoro sve što postoji na tim parcelama (bilo bi mi žao par zgrada), uvukao saobraćajnice pod zemlju i napravio od ovoga što sam oivičio žutom bojom jedan Veliki trg. :)

predlog.jpg
 
Sarajevska":2p9ezt74 je napisao(la):
Kad bih bio mnooogo bogat i svemoćan, kupio bih sve što sam oivičio crvenom bojom, porušio sve ili skoro sve što postoji na tim parcelama (bilo bi mi žao par zgrada), uvukao saobraćajnice pod zemlju i napravio od ovoga što sam oivičio žutom bojom jedan Veliki trg. :)

predlog.jpg
Kliknite za proširenje...
Čekaj, trg ili aerodrom? :D

Sent from my HUAWEI P7-L10 using Tapatalk
 
Taman da se koriste terazije kao rulna pista a bulevar Kralja Aleksandra kao pista za poletanje.
 
Београд
„Стакленцу” крцкају стаклене ноге

Тржни центар на Тргу републике, изграђен 1989. као привремени објекат са „роком трајања” од десет година, требало би да буде срушен, а да се на том плацу изгради објекат намењен културним и уметничким садржајима
Идеја је била да се испод тржног центра изгради двоспратна подземна гаража, али се од тога одустало (Фото Д. Ћирков)

Да се питају власници 40 локала у ТЦ „Трг републике”, популарном „Стакленцу”, који је 1989. саграђен као привремени објекат, он никада не би био срушен. Али, урбанистичко-архитектонски конкурс недавно расписан за уређење Трга републике предвиђа да „Стакленац” буде уклоњен и на том месту изграђен објекат јавне намене, за културне садржаје. Хоће ли то бити галерија или опера, око чега су градске власти и стручна јавност пре десетак година ломили копља или нека друга институција културе, знаће се у јуну следеће године, када се завршава надметање архитеката.

То мало времена у току којег још могу бити мирни, није утеха за управу „Стакленца” и више од 300 запослених. Забринути су за своју судбину иако су још пре 25 година, када су пазарили локале, знали да су све сагласности и дозволе издате на десет година и да један од првих тржних центара у Београду неће вечно господарити централним београдским тргом. Ту чињеницу не пориче ни Душан Падежанин, управник „Стакленца”, који приче о рушењу слуша годинама, али званично обавештење од градских власти ни он ни његови претходници никада нису добили.

– Свака најава рушења само нарушава углед центра и тера закупце. Али центар и даље послује добро, свега три локала су празна. Плаћамо порез на имовину у екстразони. Ове године смо уложили око 8.000 евра за сређивање објекта. Ако га поруше, а не нађемо решење које би свима одговарало, људи ће остати на улици, а њихове породице ће такође сносити последице. Ми се нећемо тако лако одрећи овог простора – изричит је Падежанин.

Неизвестан опстанак покушали су да реше тако што су поднели захтеве за легализацију, али ниједан власник досад није добио накнадну грађевинску и употребну дозволу. Како ствари стоје, немају шансе за позитиван исход легализације.

– Привремена грађевинска дозвола коју су приложили власници локала није доказ о решеним имовинскоправним односима. Земљиште је у државној својини и они немају правни основ за легализацију. Одбили смо захтев који се односи на легализацију целог објекта, али су се власници жалили ресорном министарству и решење је поништено из процедуралних разлога. Када отклонимо те примедбе, поново ћемо одбити тај захтев – кажу у Секретаријату за легализацију.




Падежанин се нада да ће град пре него што донесе коначну одлуку за ову локацију узети у обзир чињеницу да су локали продавани за око 4.000 тадашњих марака по квадратном метру и да ће власници бити адекватно обештећени.

– Свим купцима који су тада потписали уговоре било је предочено да је објекат привременог карактера – каже архитекта из „Енергопројекта” Зоран Симић, који је надгледао занатске радове у тржном центру.

Према његовом сведочењу, идеја је била да се испод тржног центра изграде две подземне етаже, где би се паркирали аутомобили, али се од тога одустало. То би свакако поскупело трошкове градње у које је морало да уђе и изливање 350 кубика бетона, да би се заштитила стабилност суседних објеката.

Иронија је што је „Стакленац” подигнут као замена за друге привремене објекте – металне киоске који су до 1988. године били на том месту. У то време реконструисано је и Народно позориште јер је требало улепшати град за самит Покрета несврстаних 1989. године.

Изградња ТЦ „Трг републике” поверена је „Енос енергопројекту”, који је финансирао тај посао, био извођач и пројектант објекта од око 2.500 квадратних метара са стакленом фасадом. Архитекта Зоран Симић истиче да се уложени новац исплатио кроз продају локала.

-------------------------------------------------

Галерија или опера

Решење за Трг републике, простор данашњег платоа Зорана Ђинђића и „Стакленца”, тражи се дуже од шест деценија. Упркос многобројним архитектонским конкурсима, финансираним из буџета, чиме је узалудно трошен новац грађана, ниједан није реализован. Уместо да се та целина уреди, макар била претворена само у парк који би се простирао до Дома војске, постала је арена за жустре расправе и препуцавања. Пре 11 година, градска влада уз подршку Друштва архитеката Београда (ДАБ) организовала је конкурс за изградњу галерије на том платоу и предложила рушење „Стакленца”. Победничко решење је подигло велику медијску прашину и сукобило архитекте. Тој идеји успротивили су се поборници иницијативе старе пола века да се на том месту подигне опера. За то се борило и Удружење „Опера на Тргу Републике” са Живаном Сарамандићем на челу. Оно је прихватило пројекат архитекте Милана Палишашког који је на платоу Зорана Ђинђића предвиђао оба објекта: галерију и оперу. Зграда опере према његовој замисли имала би сцену, гледалиште и гардеробу и била би повезана подземним пролазом са Народним позориштем. Заговорници галерије, тадашњи градски архитекта Ђорђе Бобић и ДАБ, сматрали су да је тај простор недовољно велики за модерну зграду опере.

-------------------------------------------------

Од Стамбол капије до тржног центра

У време када је Београд био опасан шанцем, на Тргу републике била је Стамбол капија, улаз у Београдску варош са Цариградског друма. Капија је срушена 1866, а три године касније на том месту је изграђена зграда Народног позоришта. Била је деценијама једина зграда на широкој ледини коју су Београђани назвали Позоришни трг. Споменик кнезу Михаилу Обреновићу подигнут је 1882. године, испред чувене кафане Дарданели. Дугу приземну зграду ове кафане заменила је 1903. године палата Управе фондова, касније зграда Хипотекарне банке, данашњи Народни музеј. Палата „Ријунионе” (у којој је био биоскоп Јадран) саграђена је 1931. године. У шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. порушени су приземни објекти који су опасавали трг. На том простору 1960. изграђен је Дом штампе. У том здању данас је Културни центар Београда. Али, плато испод Трга републике са „Стакленцем”, оивичен улицама Француском, 29. новембра, Македонском и Браће Југовића остао је нерегулисан до данас.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ge.sr.html
 
Imam ovu staru
2wqvdjn.jpg


i ovu jos stariju

kafana-kolarac-.jpg


ali ubedjen sam da je na fpz bila novija slika , sve zajedno sa gsb kioskom, ali tesko je naci
 
Ranije je Zexland postavljao fotku:
33c7tic.jpg

i jedna fotografija iz 30-tih:
kolarceva-ulica-1930-tih.jpg
 
Mislim da da bi se obavila kvalitetna rekonstrukcija Trga republike i ostalih površina obuhvaćenih planom kao i celog centra, da je neophodno pored izgradnje metroa uvesti što pre i ograničenje za ulazak automobilom u centar. To bi trebali stručnjaci da procene koliki bi bio krug, da li krug dvojke ili nešto izmenjeno ,to se da napraviti analiza i videti. Jer bez zabrane ulaska imamo jako mnogo kretanja na male razdaljine koje prosto guše centar. Sa ovolikim brojem NEPOTREBNIH automobila u centru on će i dalje biti neprohodan za pešake i neprijatan za boravak ljudi.
Sada imamo situaciju da ako želite da pređete od konja do staklenca treba da sačekate 4 promene zelenog svetla za pešake jer su semafori podređeni automobilima tu.
 
Biciklistkinja":1h2tzwmu je napisao(la):
Mislim da da bi se obavila kvalitetna rekonstrukcija Trga republike i ostalih površina obuhvaćenih planom kao i celog centra, da je neophodno pored izgradnje metroa uvesti što pre i ograničenje za ulazak automobilom u centar.
Kliknite za proširenje...

Ti zaista imas problem sa automobilima! :?
 
Има га цела развијена Европа па је с тога у скоро свим европским метрополама приступ аутомобила старом ејзгру града у потпуности или делимично онемогућен.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh