Београд
„Стакленцу” крцкају стаклене ноге
Тржни центар на Тргу републике, изграђен 1989. као привремени објекат са „роком трајања” од десет година, требало би да буде срушен, а да се на том плацу изгради објекат намењен културним и уметничким садржајима
Идеја је била да се испод тржног центра изгради двоспратна подземна гаража, али се од тога одустало (Фото Д. Ћирков)
Да се питају власници 40 локала у ТЦ „Трг републике”, популарном „Стакленцу”, који је 1989. саграђен као привремени објекат, он никада не би био срушен. Али, урбанистичко-архитектонски конкурс недавно расписан за уређење Трга републике предвиђа да „Стакленац” буде уклоњен и на том месту изграђен објекат јавне намене, за културне садржаје. Хоће ли то бити галерија или опера, око чега су градске власти и стручна јавност пре десетак година ломили копља или нека друга институција културе, знаће се у јуну следеће године, када се завршава надметање архитеката.
То мало времена у току којег још могу бити мирни, није утеха за управу „Стакленца” и више од 300 запослених. Забринути су за своју судбину иако су још пре 25 година, када су пазарили локале, знали да су све сагласности и дозволе издате на десет година и да један од првих тржних центара у Београду неће вечно господарити централним београдским тргом. Ту чињеницу не пориче ни Душан Падежанин, управник „Стакленца”, који приче о рушењу слуша годинама, али званично обавештење од градских власти ни он ни његови претходници никада нису добили.
– Свака најава рушења само нарушава углед центра и тера закупце. Али центар и даље послује добро, свега три локала су празна. Плаћамо порез на имовину у екстразони. Ове године смо уложили око 8.000 евра за сређивање објекта. Ако га поруше, а не нађемо решење које би свима одговарало, људи ће остати на улици, а њихове породице ће такође сносити последице. Ми се нећемо тако лако одрећи овог простора – изричит је Падежанин.
Неизвестан опстанак покушали су да реше тако што су поднели захтеве за легализацију, али ниједан власник досад није добио накнадну грађевинску и употребну дозволу. Како ствари стоје, немају шансе за позитиван исход легализације.
– Привремена грађевинска дозвола коју су приложили власници локала није доказ о решеним имовинскоправним односима. Земљиште је у државној својини и они немају правни основ за легализацију. Одбили смо захтев који се односи на легализацију целог објекта, али су се власници жалили ресорном министарству и решење је поништено из процедуралних разлога. Када отклонимо те примедбе, поново ћемо одбити тај захтев – кажу у Секретаријату за легализацију.
Падежанин се нада да ће град пре него што донесе коначну одлуку за ову локацију узети у обзир чињеницу да су локали продавани за око 4.000 тадашњих марака по квадратном метру и да ће власници бити адекватно обештећени.
– Свим купцима који су тада потписали уговоре било је предочено да је објекат привременог карактера – каже архитекта из „Енергопројекта” Зоран Симић, који је надгледао занатске радове у тржном центру.
Према његовом сведочењу, идеја је била да се испод тржног центра изграде две подземне етаже, где би се паркирали аутомобили, али се од тога одустало. То би свакако поскупело трошкове градње у које је морало да уђе и изливање 350 кубика бетона, да би се заштитила стабилност суседних објеката.
Иронија је што је „Стакленац” подигнут као замена за друге привремене објекте – металне киоске који су до 1988. године били на том месту. У то време реконструисано је и Народно позориште јер је требало улепшати град за самит Покрета несврстаних 1989. године.
Изградња ТЦ „Трг републике” поверена је „Енос енергопројекту”, који је финансирао тај посао, био извођач и пројектант објекта од око 2.500 квадратних метара са стакленом фасадом. Архитекта Зоран Симић истиче да се уложени новац исплатио кроз продају локала.
-------------------------------------------------
Галерија или опера
Решење за Трг републике, простор данашњег платоа Зорана Ђинђића и „Стакленца”, тражи се дуже од шест деценија. Упркос многобројним архитектонским конкурсима, финансираним из буџета, чиме је узалудно трошен новац грађана, ниједан није реализован. Уместо да се та целина уреди, макар била претворена само у парк који би се простирао до Дома војске, постала је арена за жустре расправе и препуцавања. Пре 11 година, градска влада уз подршку Друштва архитеката Београда (ДАБ) организовала је конкурс за изградњу галерије на том платоу и предложила рушење „Стакленца”. Победничко решење је подигло велику медијску прашину и сукобило архитекте. Тој идеји успротивили су се поборници иницијативе старе пола века да се на том месту подигне опера. За то се борило и Удружење „Опера на Тргу Републике” са Живаном Сарамандићем на челу. Оно је прихватило пројекат архитекте Милана Палишашког који је на платоу Зорана Ђинђића предвиђао оба објекта: галерију и оперу. Зграда опере према његовој замисли имала би сцену, гледалиште и гардеробу и била би повезана подземним пролазом са Народним позориштем. Заговорници галерије, тадашњи градски архитекта Ђорђе Бобић и ДАБ, сматрали су да је тај простор недовољно велики за модерну зграду опере.
-------------------------------------------------
Од Стамбол капије до тржног центра
У време када је Београд био опасан шанцем, на Тргу републике била је Стамбол капија, улаз у Београдску варош са Цариградског друма. Капија је срушена 1866, а три године касније на том месту је изграђена зграда Народног позоришта. Била је деценијама једина зграда на широкој ледини коју су Београђани назвали Позоришни трг. Споменик кнезу Михаилу Обреновићу подигнут је 1882. године, испред чувене кафане Дарданели. Дугу приземну зграду ове кафане заменила је 1903. године палата Управе фондова, касније зграда Хипотекарне банке, данашњи Народни музеј. Палата „Ријунионе” (у којој је био биоскоп Јадран) саграђена је 1931. године. У шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. порушени су приземни објекти који су опасавали трг. На том простору 1960. изграђен је Дом штампе. У том здању данас је Културни центар Београда. Али, плато испод Трга републике са „Стакленцем”, оивичен улицама Француском, 29. новембра, Македонском и Браће Југовића остао је нерегулисан до данас.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ge.sr.html