Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

Ако мислиш на оно што ја мислим, то сам исто радио (на то сам мислио кад кажем "исправљање Француске")

Немам више ту слику, а колико видим нема је ни овде више из неког разлога, ишло је овако отприлике

trg1.png
 
1.На слици изнад се јасно види колико недостаје један низ жардињера дуж коловоза. Жардињере са ниским растињем би заштитиле пролазнике на тргу од звучног и другог загађења то јест смрада. Не би требало враћати оне хексагоналне од бетона, које су се користиле од осамдесетих, већ нове нпр. квадратне величине метар пута метар, обложене каменом или шљунком. Шљунак је посебно захвалан зато што је неједнаке боје и површине, тако да се прљавштина не види, а гладак је и погодан за прање.

Пројектом није предвиђен коловоз и саобраћај, а трг је требало да се наслања на врт код Стакленца, зато жардињере и нису предвиђане и постављане. Али док се саобраћај најзад не уклони, било би добро да се уведе мало растиња, посебно јер, колико је већ познато, многима смета непрегледна површина плочника испуњена празнином...

2. Седење око споменика и гажење оно мало површина са растињем што је преостало уз постоље, би могло да се спречи воденом препреком.
Претходно решење трга је имало мали водоскок који је уклоњен. То је надокнађено малим водоскоком уличног врта у Дечанској, али то није довољна надокнада за недостатак водоскока на најбитнијем тргу.

Нови водоскок би могао да обухвати простор око Кнежевог споменика и тиме би се створила водена препрека за све који би да седе или жврљају што је деценијама био обичај.

3. Све зграде на тргу су у беж или светлом океру, Народни музеј је требало такође обојити у светли окер који се много лепше слаже за црвеном опеком него драп боја, која здање чини тамнијим и неупадљивим. Сем тога светле боје чине да површине изгледају веће, а музеј је већ умањен и крајње нападном појавом Палате Реунионе која је неколико спратова виша, а требало је да у делу до музеја има нижи, смакнут део за тих неколико спратова, ради складног уклапања.
 
Једни начин да се да се тај проблематични део тог централног градског простора доведе у визуелно прихватљиво стање, је да се уместо стакленца сазида стамбена згарада по унапред одређеним захтевима, јел неку, тзв. установу културе (оперу, галерију итд.) свакако нећемо дочекати, а нема ни разлога да се такви објекти и даље планирају на том месту, јер се центар Београда шири, а Трг Републике их већ има довољно. Дакле, за београдске архитектонске рупе, нема довољно, нити капиталних јавних објеката, које би требало уметнути, нити средстава, па се у ствари, тапка у месту, као велики омаж песми Константина Симонова - Чекај ме и ја ћу сигурно доћи, само ме чекај дуууууго! Стамбена зграда добијена као кроз неки конкурс, архитектонски би на сасвим задовољавајући начин заокружила тај простор, а финансирала би сама себе, кавдрат у тој зони није баш јефтин :kk: . Тако да би дочекали решење за живота, уместо да се давимо у фантазмагоријама о опери и сличним бајковитом објектима. Фасада зграда Дунав осигурања је једнако неприхватљива, ал је бар габаритима уклопљена и то се лако решава :D , уз нешто пара :roll: , а осигуравајуће куће нису сиромашне и мени се ту јавља нешто, слично ономе, што је Реморкер већ одрадио на пар места.
 
Ако нема разлога да ту буде установа културе, онда нека остане Стакленад. И то је боље од стамбеног објекта, који би створио додатну гужву, и поптуно упропастио сваку могућност проширења Народног музеја и довођења овог простора у одговарајуће стање.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=787294#p787294:2mb50eim je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » Нед Окт 25, 2020 11:07 pm[/url]":2mb50eim]1.На слици изнад се јасно види колико недостаје један низ жардињера дуж коловоза. Жардињере са ниским растињем би заштитиле пролазнике на тргу од звучног и другог загађења то јест смрада. Не би требало враћати оне хексагоналне од бетона, које су се користиле од осамдесетих, већ нове нпр. квадратне величине метар пута метар, обложене каменом или шљунком. Шљунак је посебно захвалан зато што је неједнаке боје и површине, тако да се прљавштина не види, а гладак је и погодан за прање.

Пројектом није предвиђен коловоз и саобраћај, а трг је требало да се наслања на врт код Стакленца, зато жардињере и нису предвиђане и постављане. Али док се саобраћај најзад не уклони, било би добро да се уведе мало растиња, посебно јер, колико је већ познато, многима смета непрегледна површина плочника испуњена празнином...

2. Седење око споменика и гажење оно мало површина са растињем што је преостало уз постоље, би могло да се спречи воденом препреком.
Претходно решење трга је имало мали водоскок који је уклоњен. То је надокнађено малим водоскоком уличног врта у Дечанској, али то није довољна надокнада за недостатак водоскока на најбитнијем тргу.

Нови водоскок би могао да обухвати простор око Кнежевог споменика и тиме би се створила водена препрека за све који би да седе или жврљају што је деценијама био обичај.

3. Све зграде на тргу су у беж или светлом океру, Народни музеј је требало такође обојити у светли окер који се много лепше слаже за црвеном опеком него драп боја, која здање чини тамнијим и неупадљивим. Сем тога светле боје чине да површине изгледају веће, а музеј је већ умањен и крајње нападном појавом Палате Реунионе која је неколико спратова виша, а требало је да у делу до музеја има нижи, смакнут део за тих неколико спратова, ради складног уклапања.

Не слажем се са вама, по мени трг не треба затварати нити га попуњавати садржајем. Његов смисао није да буде парк у коме ће људи да седе и да се диве природи, већ му је задатак је да буде, сам по себи ружњикав, празан и раван простор у центру града, са лаким приступом.
Оно што треба да га попуни је динамичан садржај - представе, уметнички концерти, изложбе, сајмови, клизалишта, приредбе. Сад у ово доба короне кад и наше уметничке куће бију битку за опстанак та употребна вредност се можда не види, али надам се да ћемо имати прилике да проверимо капацитете Београда за тај вид изражавања.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=787294#p787294:w2p11nwd je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » Нед Окт 25, 2020 10:07 pm[/url]":w2p11nwd]1.На слици изнад се јасно види колико недостаје један низ жардињера дуж коловоза. Жардињере са ниским растињем би заштитиле пролазнике на тргу од звучног и другог загађења то јест смрада. Не би требало враћати оне хексагоналне од бетона, које су се користиле од осамдесетих, већ нове нпр. квадратне величине метар пута метар, обложене каменом или шљунком. Шљунак је посебно захвалан зато што је неједнаке боје и површине, тако да се прљавштина не види, а гладак је и погодан за прање.

Пројектом није предвиђен коловоз и саобраћај, а трг је требало да се наслања на врт код Стакленца, зато жардињере и нису предвиђане и постављане. Али док се саобраћај најзад не уклони, било би добро да се уведе мало растиња, посебно јер, колико је већ познато, многима смета непрегледна површина плочника испуњена празнином...

2. Седење око споменика и гажење оно мало површина са растињем што је преостало уз постоље, би могло да се спречи воденом препреком.
Претходно решење трга је имало мали водоскок који је уклоњен. То је надокнађено малим водоскоком уличног врта у Дечанској, али то није довољна надокнада за недостатак водоскока на најбитнијем тргу.

Нови водоскок би могао да обухвати простор око Кнежевог споменика и тиме би се створила водена препрека за све који би да седе или жврљају што је деценијама био обичај.

3. Све зграде на тргу су у беж или светлом океру, Народни музеј је требало такође обојити у светли окер који се много лепше слаже за црвеном опеком него драп боја, која здање чини тамнијим и неупадљивим. Сем тога светле боје чине да површине изгледају веће, а музеј је већ умањен и крајње нападном појавом Палате Реунионе која је неколико спратова виша, а требало је да у делу до музеја има нижи, смакнут део за тих неколико спратова, ради складног уклапања.
Свака је на месту Глас, погорову за зеленило дуж коловоза пошто је простор између два прелаза у суштини слеп. Можда је могла и нека ужа фонтана уздуж саобраћајнице.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=787563#p787563:2hw9skjp je napisao(la):
Плусквамперфекат » 26 Okt 2020 19:44[/url]":2hw9skjp]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=787294#p787294:2hw9skjp je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » Нед Окт 25, 2020 11:07 pm[/url]":2hw9skjp]1.На слици изнад се јасно види колико недостаје један низ жардињера дуж коловоза. Жардињере са ниским растињем би заштитиле пролазнике на тргу од звучног и другог загађења то јест смрада. Не би требало враћати оне хексагоналне од бетона, које су се користиле од осамдесетих, већ нове нпр. квадратне величине метар пута метар, обложене каменом или шљунком. Шљунак је посебно захвалан зато што је неједнаке боје и површине, тако да се прљавштина не види, а гладак је и погодан за прање.

Пројектом није предвиђен коловоз и саобраћај, а трг је требало да се наслања на врт код Стакленца, зато жардињере и нису предвиђане и постављане. Али док се саобраћај најзад не уклони, било би добро да се уведе мало растиња, посебно јер, колико је већ познато, многима смета непрегледна површина плочника испуњена празнином...

2. Седење око споменика и гажење оно мало површина са растињем што је преостало уз постоље, би могло да се спречи воденом препреком.
Претходно решење трга је имало мали водоскок који је уклоњен. То је надокнађено малим водоскоком уличног врта у Дечанској, али то није довољна надокнада за недостатак водоскока на најбитнијем тргу.

Нови водоскок би могао да обухвати простор око Кнежевог споменика и тиме би се створила водена препрека за све који би да седе или жврљају што је деценијама био обичај.

3. Све зграде на тргу су у беж или светлом океру, Народни музеј је требало такође обојити у светли окер који се много лепше слаже за црвеном опеком него драп боја, која здање чини тамнијим и неупадљивим. Сем тога светле боје чине да површине изгледају веће, а музеј је већ умањен и крајње нападном појавом Палате Реунионе која је неколико спратова виша, а требало је да у делу до музеја има нижи, смакнут део за тих неколико спратова, ради складног уклапања.

Не слажем се са вама, по мени трг не треба затварати нити га попуњавати садржајем. Његов смисао није да буде парк у коме ће људи да седе и да се диве природи, већ му је задатак је да буде, сам по себи ружњикав, празан и раван простор у центру града, са лаким приступом.
Оно што треба да га попуни је динамичан садржај - представе, уметнички концерти, изложбе, сајмови, клизалишта, приредбе. Сад у ово доба короне кад и наше уметничке куће бију битку за опстанак та употребна вредност се можда не види, али надам се да ћемо имати прилике да проверимо капацитете Београда за тај вид изражавања.
Zameniče, vi li ste to? :D
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=787691#p787691:nqwbaqvw je napisao(la):
solecar » Уто Окт 27, 2020 12:51 am[/url]":nqwbaqvw]Zameniče, vi li ste to? :D
Нисам нажалост, била би боља платица :D Ја већ бих дао џаба простор неким вртларима и цвећарима да замажу визуру док не крену приредбе :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=787695#p787695:za05j2s4 je napisao(la):
Плусквамперфекат » Uto Okt 27, 2020 12:59 am[/url]":za05j2s4]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=787691#p787691:za05j2s4 je napisao(la):
solecar » Уто Окт 27, 2020 12:51 am[/url]":za05j2s4]Zameniče, vi li ste to? :D
Нисам нажалост, била би боља платица :D Ја већ бих дао џаба простор неким вртларима и цвећарима да замажу визуру док не крену приредбе :)
Tako je druže, evo imamo rok od godinu i po dana da se zamazujemo dok se svi ne učlanimo u partiju i onda pravimo slet i doček štafete :lol:
 
Практично једини прави трг у граду треба да буде трг, а не шума.
 
Нешто никако да се покажу ти прави тргови из света, јер пошто их нема код нас, значи има их свуда по свету. И да ли има више тих назови правих на којима сем плочника нема места за природу или је више оних кривих на којима има и дрвећа и цвећа и другог растиња ?

Низ жардињера дуж коловоза са ниским заштитним растињем које треба да чува здравље народа у сваком случају није шума.

ПС. на форуму имамо и Глас разума, само се он потписује као Дошљак.
 
Kačili smo primere "praznih" glavnih trgova glavnih evropskih gradova. Zar opet treba da vam pokazujemo šta je trg, šta je park, šta je šuma?
 
Novine novoproglašenog ministra Dmitrovića u Vladi u službi odbrane novih ukidanja pešačkih prelaza u Dečanskoj :kafa:

Bolja bezbednost i brži protok: Sekretarijat za saobraćaj objašnjava razloge brisanja pešačkih prelaza u centru grada
Trg1.jpg

Trg2.jpg


Bolja protočnost saobraćaja i bezbednost pešaka bili su razlog za ukidanje nekoliko pešačkih prelaza duž ulica Dečanske, Braće Jugović i Bulevara despota Stefana. U Sekretarijatu za saobraćaj kažu saobraćajni režim, koji je primenjen na potezu od Bulevara despota Stefana do Terazijskog tunela predstavlja deo saobraćajnog rešanja dobijenog na osnovu saobraćajne studije Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Primenjenim saobraćajnim rešenjem povećana je bezbednost kretanja pešaka i vozila, smanjen je broj konfliktnih tačaka između pešaka i drumskih vozila, povećana protočnost dinamičkog saobraćaja i smanjeno aerozagađenje. Saobraćajnom studijom koju je izradio Saobraćajni fakultet obuhvaćena je analiza svih saobraćajnih tokova u zoni na potezu Bulevar despota Stefana - Terazijski tunel sa ciljem povećanja protočnosti saobraćaja i smanjenem saobraćajnih gužvi što dovodi do skraćivanja vremena putovanja i aerozagaćenja u najužem centru Beograda, ali i povećavanja prijatnosti putovanja - kažu u Sekretarijatu.

Navode da pešački tokovi u ovoj zoni nisu prekinuti već usmereni u pravcu smanjenja broja konflikta i povećavanja nivoa bezbednosti posebno postavljenom pešačkom svetlosnom saobraćajnom signalizacijom u Bulevaru despota Stefana kod Skadarske ulice.

- Ukidanje pešačkih prelaza u Bulevaru despota Stefana, Ulici braće Jugovića i u Dečanskoj ulici kod Doma omladine ima za cilj povećavanja protočnosti vozila u levom i desnom skretanju na ovim raskrsnicama, a osetno poboljšanje protočnosti već je evidentno za vozila javnog gradskog prevoza u Dečanskoj ulici kod Doma omladine - govore u Sekretarijatu za saobraćaj i dodaju da će i narednom periodu obavljati analize pešačkih i voznih tokova na ovoj lokaciji i preduzimati neophodne mere i izmene režima saobraćaja ukoliko to bude bilo neophodno.

https://www.novosti.rs/beograd/vesti/93 ... ntru-grada
 
@Bender
Nisam znao da se Dmitrović vratio u Novosti...
Zar ga nije zamenio Vučelić pre par godina?

Dmitrović je bio angažovan na TV RAS... ako se ne varam?
 
U pravu si, ja sam pogrešio. Vučelić je sad šef Novosti, Dmitrović je bio do 2017.

Toliko se glodUra izvrtelo na našoj političkoj sceni zadnjih par godina da ne stižem da ispratim ko šta radi i govori i ko je gde avanzovao.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=788144#p788144:9quijk2y je napisao(la):
Perkan » 28 Oct 2020 12:48 pm[/url]":9quijk2y]
Dmitrović je bio angažovan na TV RAS... ako se ne varam?
Био је ангажован тако што је то његова телевизија.

А ово са пешачким... Славија се понавља, а хијејархија коју је прокламовала ВеУправа утврђује: 1. Пешаци, 2...
 
1. Pešaci su na zadnjem mestu
2. Svi ostali učesnici u saobraćaju na prvom mestu

Slavija se uveliko ponavlja. Sigurno sam jedno desetak puta video ljude da pretrčavaju ulicu na mestu ukinutog pešačkog kod Doma Omladine.
 
Meni sve ovo lici na kukanje radi kukanja.

To sto se neko navikao da negde prelazi ulicu ne znaci da tu mora vecito da ostane pesacki prelaz zbog njega, ulica se prelazi tamo gde je pesacki prelaz, ne tamo gde nekome odgovara.

Pa sta ako mora duze da se pesaci nego pre, zasto je to TOLIKI problem?
 
Nije kukanje radi kukanja nego je broj pešačkih prelaza smanjen na dve trećine na tom potezu. Logičnije je bilo ranije od Trga pored okretnice da se spustiš u 29-i nego sada da obilaziš okolo, isto je i sa pešačkim kod Doma Omladine.
 
Prvo su svuda smanjili trotoare na 1.5m a sada ukidaju i pesacke prelaze, samo da bi automobili mogli da imaju sav komfort. Jos malo ce na okaciti sajle izmedju zgrada pa da se kacimo kao majmuni, ako hoces da predjes sa jedne na drugu stranu ulice.
 
Ponavljam priču da ovo rešenje smanjuje zagađenje jer svaki semafor i svaka gužva zahteva kreni-stani vožnju koja najviše zagađuje i to upravo pešake.

Čekamo nekog forumaša koji tu često prolazi peške da objasni koliko je teško da promeni putanju i koliko vremena gubi zbog toga.
 
Некако је то, баш, оно, епицентар града, и некако је пешака мноооого...

Кад се направи тунел 29. новембра - Економски, хоће ли остати овако?

На крају ћемо имати град са већом пешачком зоном, свеукупно мање прилагођен пешацима.
 
Vrh