Čini mi se da sam najzad do kraja shvatio zašto kameni blokovi tako masovno i naglo tonu.
Pogledajte prilog 1
Do sada mi je najbolja teorija bila da pod pritiskom teških vozila kameni blokovi ispod sebe istiskuju pesak koji se zatim penje naviše kroz razmake između blokova. Međutim tu je i dalje postojao jedan nedovoljno jasan deo. Pesak se pomera pod pritiskom, ali ne baš tako lako. Da li su težina vozila i razmere donje površine bloka koja deluje i kao presa i kao poluga kada se blok neznatno pomera levo-desno, dovoljne da polako istiskuju pesak? Možda. A možda i ne.
Međutim sada mi je stvar jasna. ZABORAVILI SU NA DRENAŽU. Pošto su izmenili CIP-ov projekat, pa kao podlogu kaldrme izabrali asvalt, stvorili su vodonepropusni sloj ispod kaldrme i tankog sloja peska. Kad je pala kiša, u sloju peska iznad asvalta se formiralo podzemno JEZERO. Ta voda nije imala gde da oteče. Jer, iako se voda može pomerati horizontalno kroz pesak, to ne ide ni brzo ni lako. Tako se sloj peska ispod kaldrme, a iznad asvalta, pretvorio u mešavinu vode i peska, a kaldrma je praktično počela da "pliva" na tome (ne sasvim bukvalno, naravno). Mešavina vode i peska ima sasvim drugačije mehaničke karakteristike i zajedno se pomera veoma lako. Tako je nasipan Novi Boograd, mešavinom vode i peska potiskivanom kroz cevi, kao da je to tečnost. Kada točak autobusa pritisne na kameni blok (~ 5 tona), ova mešavina vode i peska se kao neka blatnjava pasta istiskuje naviše, sada veoma lako, kroz razmake između blokova. Pa zatim blok potone za toliko koliko je peska istisnuto ispod njega. I u tome je bio problem, kao što sam i pretpostavljao, pri čemu je međutim sada jasno i zašto se pesak pomera naviše tako lako.
To mi je palo na pamet kada sam video tačke pune neobičnih cilindara nalik na "uzorke" zemljišta punog malog kamenja, kao i niz pravilno poređanih papira sa nečim crnim na vrhu.
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Izbušiće dakle pravilan raster rupa u asvaltu da bi kišnica imala gde da oteče, i uzeti malo krupniji pesak, a sve ostalo rade isto kao i ranije.
Cela ova operacija se vodi daleko najviše zbog TOGA, zato što blokovi kaldrme masovno i neravnomerno tonu, a mnogo manje zbog previše neravno odlomljenog vrha kamenog bloka. Pukla bi bruka kad to postane još vidljivije nego sad. Neravni kolovoz je samo priča za medije i javnost, da bi zabašurili tako kardinalnu grešku u izmenjenom projektu gde greške nije bilo.
Datumi kada je padala kiša u Beogradu tokom prethodnog meseca:
Novi, nešto krupniji pesak nego ranije.
Pogledajte prilog 2