Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

Za sledeću godinu je najavljena kupovina još 80 električkih autobusa. Što znači da su ovi pokazali dobro, pa bi time počela zamena klasičnih autobusa. Tehnologija je skoro spremna, a deset godina je u ovoj oblasti zaista puno vremena, sasvim dovoljno da mnogi shvate da će tada već eliminacija za održavanje veoma skupog sistema sa desetinama kilometara tramvajskih šina, skretnica i žica za napajanje postati isplativa, i sa još nizom novih operativnih prednosti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=587127#p587127:1wg4e04z je napisao(la):
JarJarBinks » 08 Дец 2018 02:48 pm[/url]":1wg4e04z]

Do sledeće rekonstrukcije Pozorišnog trga ili gradnje metro stanice treba tražiti povratak ovih artefakata iz Austrije. Zahtevi iz Afrike, Azije, Grčke i ostalih delova sveta za povratak pokradenih umetnina su sve uporniji, povremeno već dolazi do restitucije. Svi gornji artefakti bi dobro izgledali u podezmnoj stanici "Kod pozorišta". Hvala Zumi na veoma inspirativnim prilozima.

Немамо никаквог основа да тражимо те плоче јер оне нису део наше историје већ османско -аустријске. Такође се не могу свести под крађу културно-историјских "артефаката" јер су они део времена у коме су однете. Дакле, не постоји никаква паралела између тог ратног плена, симбола победе над Османлијама и рецимо пљачке египатских налазишта од стране британске круне нпр.

Ми боље да тражимо благо које су нам Немци попљачкали током два велика рата а који припадају нашој култури а не део туђе историје.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=587507#p587507:2avxn2dk je napisao(la):
dziggy » 10 Dec 2018 04:42 am[/url]":2avxn2dk]Reci kako ce da se smore prasica i bangavi picousticakd zavrse jednog dana u buducnodti koridore a pojavi se ovo kod nas na trzistu :D

Koridorka devojka :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=587507#p587507:3v1w40ks je napisao(la):
dziggy » 10 Dec 2018 04:42 am[/url]":3v1w40ks]Reci kako ce da se smore prasica i bangavi picousticakd zavrse jednog dana u buducnodti koridore a pojavi se ovo kod nas na trzistu :D

A kad budemo izgradili metro za 50 godina, u svetu će grade Musk-ove tunele :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=587517#p587517:3ama7ozf je napisao(la):
stf » Today, 08:25[/url]":3ama7ozf]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=587127#p587127:3ama7ozf je napisao(la):
JarJarBinks » 08 Дец 2018 02:48 pm[/url]":3ama7ozf]

Do sledeće rekonstrukcije Pozorišnog trga ili gradnje metro stanice treba tražiti povratak ovih artefakata iz Austrije. Zahtevi iz Afrike, Azije, Grčke i ostalih delova sveta za povratak pokradenih umetnina su sve uporniji, povremeno već dolazi do restitucije. Svi gornji artefakti bi dobro izgledali u podezmnoj stanici "Kod pozorišta". Hvala Zumi na veoma inspirativnim prilozima.

Немамо никаквог основа да тражимо те плоче јер оне нису део наше историје већ османско -аустријске. Такође се не могу свести под крађу културно-историјских "артефаката" јер су они део времена у коме су однете. Дакле, не постоји никаква паралела између тог ратног плена, симбола победе над Османлијама и рецимо пљачке египатских налазишта од стране британске круне нпр.

Ми боље да тражимо благо које су нам Немци попљачкали током два велика рата а који припадају нашој култури а не део туђе историје.

Pre neki dan bio u Politici tekst o nekim ordenjima koje je "otišlo" iz zemlje sa kraljevskom porodicom i koje se pojavilo na aukciji. Neka tumačenja su da imamo pravo besplatno da ih uzmemo, ali onda se pojavi Ministartstvo sa izjavom da se oni time ne bave jer se postojeća komisija ne bavi time. Moraću da citiram delove članka.

Стручном анализом је утврђено да одликовања немају значајну историјску и културну вредност, а њихова почетна цена је доста висока, кажу за „Политику” у ресорном министарству

Али, чак и ако су направљени после владаревог изгнанства, Србија, према мишљењу историчара и некадашњег државног секретара за културу у ресорном министарству Дејана Ристића, може да бесплатно затражи повратак ових ордена. Истичући да Хашка конвенција обавезује државе потписнице да врате културна добра земљама из којих су изнесена услед ратних околности, Ристић подсећа да је краљ Петар Други трајно напустио Југославију управо због Другог светског рата. То је, по његовом мишљењу, кључни аргумент по којем би Србија од Немачке могла да затражи обуставу аукције, будући да су одликовања била у поседу последњег југословенског монарха.

I krešendo za kraj

На питање да ли су разматрали ову могућност, из ресорног министарства су за наш лист поручили да „примена Хашке конвенције на дипломатском нивоу укључује и улогу Националног комитета који је интерресорног састава”.

„У складу с одредбама конвенције, она (комисија) се бави заштитом, чувањем и поштовањем културних добара у оружаним сукобима, а не питањем повраћаја посебно не повраћаја без надокнаде”, наводе у Министарству.

http://www.politika.rs/scc/clanak/41766 ... adordevica

Malo je of topik, pa se izvinjavam
 
Koji su to debili po ministarstvima njima je sve beznacajno bagrovi
 
Могу ли Карађорђевићи лично да траже та одликовања?
 
Ne bih da širim of topik, ali nekad se zapitam kojim je sve putevima nešto došlo do aukcijske kuće. Verujem da su pravno zaštićeni, tj, da aukcijska kuća poseduje nekakvu dokumentaciju, tipa da je mladi kralj sve to poklonio nekome (sa sve kraljevskim pečatom)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=587380#p587380:1s1bw6sl je napisao(la):
Zuma » 09 Dec 2018 04:25 pm[/url]":1s1bw6sl]Treba uzeti u obzir da za nekih, recimo, svega desetak godina ili ne puno više od toga, ni tramvaji ni trolebusi neće postojati, pa ni potreba za stubovima za tramvajsku mrežu. Zameniće ih autonomna vozila sa baterijama i bez šina. Cena građenja i održavanja njihove infrastrukture, dakle sveobuhvatne i neprekidne mreže šina, skretnica i kontaktne mreže je prevelika u odnosu na cenu i eksploatacionu fleksibilnost buduće altenative. Metro da, ali tramvaji ne. Jedino što ih je do sada održavalo na životu su nedostaci u tehnologiji baterija.

Зума, ово су... ноторне којештарије. Не можеш ИТ-јем и "технологијом батерија" да поништиш законе физике, а они кажу да уз помоћ једнаке снаге можеш да превучеш осам пута више терета по шинама, него по друму - односно, да ће ти се увек више исплатити да превезеш 3.000 путника по смеру/сату шинама него друмом. Увек. А тек, ако си као алтернативу видео масовни градски саобраћај кроз ваздух (Вучићеви "летећи аутомобили"), као у оном филму Лика Бесона... е, тај мора да савлада и силу земљине теже, а после му је трење, слажем се, још мање него у трамваја.

Дакле, у случајевима довољне тражње неки аутономни трамвај будућности увек ће имати економске предности над аутономним аутобусом будућности - осим у случају неког великог научног преокрета у области механике, односно, какве практично употребљиве теорије релативитета која би се могла применити на производњу сокоћала.
Технологија батерија примењива је, наравно, на шинска возила колико и на друмска, реално, и применљивија.

Разумна друштва увек ће бринути о економском моменту, јер баш због тога и нису, нити ће бити сиромашна.

Размишљаш, Зума, и резонујеш одвећ превише сањалачки, па прими добронамерне савете људи који цене твој допринос форуму и спусти главу испод облака, тамо где је 2+2 још једнако 4.

П. С. А оно - "метро да, али трамвај не" могу да разумем, иако је бесмислица у овој твојој поставци. То ти је, Зума, утицај средине која живи негде у 1960-им годинама и која се шина боји као ђаво од крста.
То што си, Зумо, шинофобан, показује, међутим, да за тебе има наде, јер си ипак део нашег поднебља, наш Зума, а не тамо неки Јужноафриканац. Жив био :wink:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=586971#p586971:yevvarbz je napisao(la):
Zuma » Суб Дец 08, 2018 12:09 am[/url]":yevvarbz]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=586940#p586940:yevvarbz je napisao(la):
direktor » 07 Dec 2018 08:40 pm[/url]":yevvarbz]
Zuma imas bujnu mastu pogotovo u djelu da su turci obnovoli kapiju po austriskim mjerilima a ne da su nesto naklepali u svom stilu Bitno da je to zatrpano fino danas o da za koji dan ide poplocavanje
Zidovi koji su Turci možda podigli nisu mogli da stoje na vazduhu (ako je nadzemni deo Austrijske kapije uopšte i bio srušen). Što znači da su ih Turci podigli na postojećim Austrijskim temeljima (i podrumima ako postoje) iste kakvi su i bili. Dakle istog rasporeda svih zidova, stubova, prolaza i mostova, jer su samo za takav raspored zidova imali gotove i čvrste temelje (da sve zajedno posle izdrži topovske udare). A TO znači da su Turci MORALI ponovo napraviti ISTU kapiju kakva je bila i ranije, sem ako pod suštinskom razlikom dve kapije ne računate različite ukrase na fasadi. U suprotnom bi mi sada ili našli dva različita seta temelja, ili bi Turci morali da prave svoje temelje na razrovanom i nesigurnom zemljištu bivših, porušenih i izvađenih temelja dubine 4 metra. Međutim znamo da temelji JESU originalni, Austrijski, i nema drugih temelja sem tih. Pa to diktira nužnost verne Turske restauracije Austrijske kapije od tog nivoa naviše (ako je njen nadzemni deo uopšte i bio srušen 1740.). Dakle, 1866. su Srbi srušili bilo restaurirani bilo originalni nadzemni deo AUSTRIJSKE kapije, u oba moguća slučaja. Moja mašta tu dakle nema nikakve veze, tako je moralo da bude.

A za ovo drugo, šta je bitno, zamisli trenutak kada bude potrebno projektovati metro stanicu na Trgu Republike. Kako će ti ljudi da znaju treba li potrošiti silan novac i kapiju prikazati u okviru proširene metro stanice, ili se to ne isplati, jer podzemni nivo kapije ne postoji ili u njemu nema šta vredno da se vidi? I ako treba, šta je od svega toga najbolje restaurirati i prikazati? Hoće li da ponovo prekopaju Trg Republike samo da bi uradili pošteno arheološko istraživanje, samo da bi uopšte znali ima li takva ideja smisla? Da bi zatim sve ponovo zatrpali i krenuli u projektovanje. Pa onda ponovo otkopavali kad počnu radovi? To je besmisleno traćenje novca, prilika i maltretiranje naroda. A sada smo imali šansu da to uradimo tako reći besplatno i bezbolno, a nikoga od vas za to izgleda nije briga pošto vam se, eto, ne čeka?

Epilog priče o kapiji je bio očekivan, bar u ovom činu priče... Ali ne mogu da sakrijem razočarenje što je toliko malo truda uloženo od strane gradskih vlasti da se arheolozima omogući a bar neka pitanja dobiju odgovor - a nisu imali puno posla..
Sam prostor ispred kapije pa do Kolarčeve je praktično ''preoran'' jer su se tu nalazili šanac i ravelin - tu su svi kulturni slojevi uništeni. Ali, kao što verujem da austrijska kapija nije rušena ispod nivoa tla 1740. godine, isto tako verujem da je tada ostao i most preko šanca - jer nekuda je moralo da se ulazi i izlazi iz varoši. Vidimo da je zid ispred kapije koji je nosio konstrukciju pokretnog mosta i danas tu. A ako most nije bio srušen onda je sigurno ostao i deo zida ravelina koji je nosio završni deo fiksne konstrukcije mosta... Postavlja se pitanje koliko je ostalo od zidova šanca u ovoj zoni jer je to vrlo bitna informacija za projektovanje budućeg podzemnog prostora, bilo kao dela stanice ili kao nekog manjeg galerijskog dodatka u okviru nje...
@Zuma je po meni u pravu, Imali su lepo vreme i zaista jedinstvenu šansu da za kratko vreme dobijemo mnoge informacije o ostacima kapije i obližnjih zidova - šteta što je ova prilika propuštena..
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=587710#p587710:jivjzfb8 je napisao(la):
Пантограф » 10 Dec 2018 11:40 pm[/url]":jivjzfb8]
Зума, ово су... ноторне којештарије. Не можеш ИТ-јем и "технологијом батерија" да поништиш законе физике, а они кажу да уз помоћ једнаке снаге можеш да превучеш осам пута више терета по шинама, него по друму - односно, да ће ти се увек више исплатити да превезеш 3.000 путника по смеру/сату шинама него друмом. Увек. А тек, ако си као алтернативу видео масовни градски саобраћај кроз ваздух (Вучићеви "летећи аутомобили"), као у оном филму Лика Бесона... е, тај мора да савлада и силу земљине теже, а после му је трење, слажем се, још мање него у трамваја.

Дакле, у случајевима довољне тражње неки аутономни трамвај будућности увек ће имати економске предности над аутономним аутобусом будућности - осим у случају неког великог научног преокрета у области механике, односно, какве практично употребљиве теорије релативитета која би се могла применити на производњу сокоћала.
Panotografe, ne poništavam ni zakone fizike ni ekonomije. Očigledno nisi duže razmislio šta su sve posledice ovako radikalne promene pogonske tehnologije kojoj danas prisustvujemo. Izbor tipa javnog prevoza zavisi od ukupnog zbira uticaja više faktora, a ne samo od jednog. Tačno je da šine uvek omogućuju da se više tereta povuče sa manje snage, bez obzira na vrstu pogona. Ali šta će da bude kad cena novog pogona postane dovoljno mala, toliko da efikasnost korišćenja pogona pojedinih kola više nije kritičan faktor u ukupnoj ceni čitavog sistema, dok sa druge strane promena omogući da se lišimo troškova drugih delova tog sistema koji novoj tehnologiji nisu potrebni, kao što su šine? Ili da pojednostavim na jednom, doduše sasvim nerealnom primeru, ali koji je bar lak za pisanje i razmevanje logike.

Uzmimo tramvaj sa prikolicom koji ide po šinama. Recimo da ga možemo zameniti sa dva električna autobusa bez prikolice kojima ne trebaju šine. Bez obzira što će recimo jedan električni autobus u budućnosti biti jeftini od jednog benzinskog autobusa, DVA električna autobusa će ipak biti skuplja od JEDNOG tramvaja sa prikolicom. I tu si ti u pravu, to je zato što tramvaj na šinama ekfikasnije koristi snagu svog motora, pa tramvajska prikolica može da bude jeftija budući da nema ni motora ni upravljanje. Zato su dva električna autobusa skuplji od jednog tramvaja sa prikolicom koga menjaju i uvek će tako biti. Međutim njima ne trebaju ni šine ni sistem žica za napajanje razvučen po čitavom gradu! Pa se sada ekonomska efikasnost ova dva rešenja svodi na to da li je skuplji ovaj sistemski "overhead" (šine, skretnice i žice) za tramvaj, ili je skuplja razlika u ceni između jeftinog tramvaja sa prikolicom i DVA autobusa koji koji menjaju jedan tramvaj ali u zbiru imaju veću cenu? Tu je sada već jasno da se kriterijum izbora sada svodi na to da li će električni autobusi postati dovoljno jeftini tako da nije veliki trošak kupiti ih u većem broju nego što bi bilo potrebno tramvaja za prevoz istog broja putnika, AKO je ta veća cena većeg broja autobusa ipak MANJA od održavanja globalnog gradskog sistema šina, skretnica i kontaktne mreže.

A upravo će to biti biti slučaj. Električna vozila će biti ekonomičnija od benzinskih zbog njihove konceptualne jednostavnosti. Imaju praktično nepokvarljiv elektro motor i baterije, i to su svi njihovi bitni delovi. Zbog te jednostavnosti će pri budućoj masovnoj proizvodnji njihova cena postati dovoljno mala, toliko mala da je kupovina većeg broja i dalje jeftinija od premreževanja čitavog grada desetinama kilometra šina i žica za napajanje u gustom gradskom tkivu gde je svaki dodatak i svako održavanje jezivno skupo. Jer instalacija i održavanje takvog globalnog sistema šina u jednom gusto pakovanom velegradu zahteva stalan ljudski rad i zato će stalno OSTATI skupo, dok će se cena električnih autonomnih vozila brzo smanjivati jer to omogućuje mali broj delova od kojih su sastavljeni. Uz sve to izostavljanje šina daje veću fleksibilnost korišćenja (sudari, zaobilaženja, zastoji, nove privremene linije), pa je to dodatna korist. Ukratko, razlika koristi i cene za ova dva sistema masovnog prevoza će prilično brzo i nužno da ide u pravcu sistemski jednostavnijeg i fleksibilnijeg rešenja, dakle bez šina, jer efikasnost korišćenja pogona vozila, u smislu prevoženja što više putnika sa što manje pogonskih motora u što više tramvajskih kola, neće više neće biti toliko bitna kad ti motori postanu jeftini.

Dakle, uopšte nisam protiv šina, to je apsurdno. Prosto sam analizirao kuda vode nužni tehnološki trendovi, i rekao šta očekujem da će se morati desiti sa javnim prevozom malog i možda srednjeg kapaciteta i brzine. To više kaže cost-benefit analiza, a ne toliko ja. Za pravi, "teški" metro, ovo ne važi zbog čitavog niza daleko strožih i većih zahteva raznih vrsta koje se za sada teško mogu realizovati bez šina (sem u slučaju sasvim novih i za sada krajne nejasnih tehnologija poput Muskovih vakum cevi). A leteća vozila nigde nisam ni pomenuo. To nije bilo u mojoj poruci.

Размишљаш, Зума, и резонујеш одвећ превише сањалачки, па прими добронамерне савете људи који цене твој допринос форуму и спусти главу испод облака, тамо где је 2+2 још једнако 4.
Veruj mi da dobro znam i fiziku i matermatiku, ali isto tako obično pokušavam da stvari posmatram šire nego drugi i da koliko mogu otkrivam inerciju u razmišljanju i uobičajene prećutne pretpostavke koje su prestale da važe.

П. С. А оно - "метро да, али трамвај не" могу да разумем, иако је бесмислица у овој твојој поставци. То ти је, Зума, утицај средине која живи негде у 1960-им годинама и која се шина боји као ђаво од крста.
То што си, Зумо, шинофобан, показује, међутим, да за тебе има наде, јер си ипак део нашег поднебља, наш Зума, а не тамо неки Јужноафриканац. Жив био :wink:
Vidi priču iznad. Uopšte nije baš tako.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=587714#p587714:9kvtdjyk je napisao(la):
dex libris » 11 Dec 2018 12:17 am[/url]":9kvtdjyk]....

Epilog priče o kapiji je bio očekivan, bar u ovom činu priče... Ali ne mogu da sakrijem razočarenje što je toliko malo truda uloženo od strane gradskih vlasti da se arheolozima omogući a bar neka pitanja dobiju odgovor - a nisu imali puno posla..
Sam prostor ispred kapije pa do Kolarčeve je praktično ''preoran'' jer su se tu nalazili šanac i ravelin - tu su svi kulturni slojevi uništeni. Ali, kao što verujem da austrijska kapija nije rušena ispod nivoa tla 1740. godine, isto tako verujem da je tada ostao i most preko šanca - jer nekuda je moralo da se ulazi i izlazi iz varoši. Vidimo da je zid ispred kapije koji je nosio konstrukciju pokretnog mosta i danas tu. A ako most nije bio srušen onda je sigurno ostao i deo zida ravelina koji je nosio završni deo fiksne konstrukcije mosta... Postavlja se pitanje koliko je ostalo od zidova šanca u ovoj zoni jer je to vrlo bitna informacija za projektovanje budućeg podzemnog prostora, bilo kao dela stanice ili kao nekog manjeg galerijskog dodatka u okviru nje...
@Zuma je po meni u pravu, Imali su lepo vreme i zaista jedinstvenu šansu da za kratko vreme dobijemo mnoge informacije o ostacima kapije i obližnjih zidova - šteta što je ova prilika propuštena..


Cela priča oko kapije je jedna farsa i manipulacija.
Čovek je odlučio kako će trg da izgleda, ostaci kapije su otkopani i ostavljeni da stoje par meseci kako bi ih svi videli, fotografisali i zapamtili, i onda zatrpani i biće primenjeno unapred određeno rešenje.
Po ko zna koji put metoda - svršenog čina, "biće kako ja kažem".
A to što arheolozi nisu uvedeni u posao pre početka radova, što su "isporučeni" na gradilište i ispraćeni sa njega kada je investitoru odgovaralo, što nije bilo obimnijih istrraživanja, jasno ukazuje da investitora, a to je Grad Beograd tj Gradska uprava a ne neki privatnik, od počtka nije zanimalo da se dođe do nekih novih saznanja o istoriji grada, već samo da se opravda unapred zacrtana ideja.
A nauka, istorija, arheologija, pa zatim građani i "bugarski turisti što ostavljaju pare" koji zaobilaze trg i grad koji živi bez njega, sve je to potpuno nevažno.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=587731#p587731:3s1ctg9f je napisao(la):
Zuma » 11 Dec 2018 04:03 am[/url]":3s1ctg9f]
...

Uzmimo tramvaj sa prikolicom koji ide po šinama. Recimo da ga možemo zameniti sa dva električna autobusa bez prikolice kojima ne trebaju šine. Bez obzira što će recimo jedan električni autobus u budućnosti biti jeftini od jednog benzinskog autobusa, DVA električna autobusa će ipak biti skuplja od JEDNOG tramvaja sa prikolicom. I tu si ti u pravu, to je zato što tramvaj na šinama ekfikasnije koristi snagu svog motora, pa tramvajska prikolica može da bude jeftija budući da nema ni motora ni upravljanje. Zato su dva električna autobusa skuplji od jednog tramvaja sa prikolicom koga menjaju i uvek će tako biti. Međutim njima ne trebaju ni šine ni sistem žica za napajanje razvučen po čitavom gradu! Pa se sada ekonomska efikasnost ova dva rešenja svodi na to da li je skuplji ovaj sistemski "overhead" (šine, skretnice i žice) za tramvaj, ili je skuplja razlika u ceni između jeftinog tramvaja sa prikolicom i DVA autobusa koji koji menjaju jedan tramvaj ali u zbiru imaju veću cenu? Tu je sada već jasno da se kriterijum izbora sada svodi na to da li će električni autobusi postati dovoljno jeftini tako da nije veliki trošak kupiti ih u većem broju nego što bi bilo potrebno tramvaja za prevoz istog broja putnika, AKO je ta veća cena većeg broja autobusa ipak MANJA od održavanja globalnog gradskog sistema šina, skretnica i kontaktne mreže.

A upravo će to biti biti slučaj. Električna vozila će biti ekonomičnija od benzinskih zbog njihove konceptualne jednostavnosti. Imaju praktično nepokvarljiv elektro motor i baterije, i to su svi njihovi bitni delovi. Zbog te jednostavnosti će pri budućoj masovnoj proizvodnji njihova cena postati dovoljno mala, toliko mala da je kupovina većeg broja i dalje jeftinija od premreževanja čitavog grada desetinama kilometra šina i žica za napajanje u gustom gradskom tkivu gde je svaki dodatak i svako održavanje jezivno skupo. Jer instalacija i održavanje takvog globalnog sistema šina u jednom gusto pakovanom velegradu zahteva stalan ljudski rad i zato će stalno OSTATI skupo, dok će se cena električnih autonomnih vozila brzo smanjivati jer to omogućuje mali broj delova od kojih su sastavljeni. Uz sve to izostavljanje šina daje veću fleksibilnost korišćenja (sudari, zaobilaženja, zastoji, nove privremene linije), pa je to dodatna korist. Ukratko, razlika koristi i cene za ova dva sistema masovnog prevoza će prilično brzo i nužno da ide u pravcu sistemski jednostavnijeg i fleksibilnijeg rešenja, dakle bez šina, jer efikasnost korišćenja pogona vozila, u smislu prevoženja što više putnika sa što manje pogonskih motora u što više tramvajskih kola, neće više neće biti toliko bitna kad ti motori postanu jeftini.

...

Заправо у анализи си испустио важан детаљ, капацитет батерије и време пуњења електричног аутобуса. Након што одвезу линију аутобуси морају да се пуне, дакле треба им обезбедити довољно простора опремљеног пуњачима где би проводили трећину дана. За класичан тролејбус се лако развуку жице а возачу се остави 5 минута да пишки. Замисли да на Тргу имамо пунионицу где се истовремено пуни десетак електро бусева...
 
Taj problem punjenja je već rešen i funkcioniše u Beogradu. Umesto hemijskih baterija se koriste veliki kondenzatori koji omogućuju brzo punjenje. Sistemi za punjenje su na početnim stanicama gde autobusi ionako imaju pauzu između svaka dva kruga. Ako je odnos vremena punjenja prema vremenu pražnjenja, tj vožnje, dovoljno mali, to funkcioniše. Što lepo vidimo i sada, jer imamo svega par elektro autobusa, a oni ipak uspešno SAMI održavaju jednu gradsku liniju (samo 3 elektro autobusa na EKO1 liniji BEZ pomoći ovih na dizel).

Zaboravio sam da spomenem razvoj vozila bez vozača. Oni su već sada toliko dobri da je dozvoljena "assisted" vožnja (uz obavezno prisustvo čoveka) po putevima koji su veštačkoj inteligenciji nepoznati. Linije gradskog saobraćaja su fiksirane i unapred poznate. AI bazirani vozači su već sada dovoljno dobri da voze bez čoveka ako je trasa poznata i unapred snimljena. Većina predloga za takve sisteme gradskog saobraćaja koji se spominju u medijima uopšte nemaju vozača nego trasu slede pomoću nekih markera. Drugim rečima, svi elementi novog sistema su već prisutni i jasni. Kad počne masovna i serijska proizvodnja manjih autonomnih vozila javnog saobraćaja baziranih na automatskom upravljanju, baterijama i elektro motorima, oni će preplaviti tržište proizvodom koji je dovoljno jeftin da bi bio jeftiniji od čitavog sistema sa desetinama kilometara šina, kontaktnih žica za napajanje i armijom ljudi vozača. Gradski šinski sistemi za male kapacitete i male brzine su tehnološki osuđeni na smrt. Ja sam se samo usudio da okvirno predvidim datum, pošto se već vidi put komercijalnog razvoja svih njegovih neophodnih delova. To je postalo moguće zato što više nema ništa što je nepoznato i što je pitanje da li će biti moguće ili isplativo.
 
Proći će još dosta vremena dok autonomna vozila postanu standard, pogotovu na ovim prostorima. I ja uopšte ne žalim zbog toga, pošto i sam uopšte nisam ljubitelj istih. Jer mislim, tačnije ZNAM, da se nesreće ne dešavaju zato što su ljudi falični a mašine savršene, nego zato što je sve više idiota za volanom u današnjem svetu. Te da je besmisleno terati celu planetu u autonomne kutije za cipele zato što jedan procenat debila ne može da se disciplinuje i nauči odgovornosti.

Elem, da se vratim na suštinu. Dakle, proći će još dosta vremena pre nego što autonomna vozila postanu nešto uobičajeno. Tako da se ne možemo uzdati u takve ideje i vizije. Ali svakako ne mora da se srlja sa poleganjem šina u tesnom haotičnom centru u narednih par (3-5) godina kad je evidentno da tehnologije napreduju i da svašta nešto može da se pojavi na tržištu u narednom periodu (za 5 godina i kasnije) što bi moglo posle da koristi odnosno da dopuni tramvajski podsistem. S druge strane, polaganje šina na Novom Beogradu ne može biti promašaj (osim ako se neko baš potrudi u tome), jer je isti pravljen za takav sistem i gotovo da nema šta da izgubi time. Ima trenutno pregršt gorućih problema i potreba, posebno u sektoru JGP, koji su mnogo urgentniji i važniji od oživljavanja istorijskih trasa i linija koje ničemu ne bi služile sem da emituju (kvazi)nostalgiju i budu lepe.

Inače da se podsetimo nečega - savršeni (pod)sistem ne postoji. Ni autobus, ni tramvaj, ni trolejbus, ni auto, ni motor, ni autonomna vozila, ni elektrovozila, ni brod, ni letenje... ništa od toga nije savršeno. Upamtite, savršenstvo, sistem sa svim vrlinama a bez ikakvih mana, ne postoji. Niti će ikad postojati. Postoje samo bolja i gora, odnosno za neku situaciju i potrebu 1) skladnija i 2) manje skladna rešenja.
 
Sve što sam ovde hteo da kažem je: Nemojte se oslanjati na tramvaje u dugoročnom i pogotovo stateškom planiranju. Njima je već vidljiv i čak veoma blizak tehnološki kraj. Budućnost je u velikoj floti malih, jeftinih, fleksibilnih, električnih i potpuno autonomnih vozila bez vozača, koji su samo koordinisani iz centralnog računara.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=587876#p587876:37yooja9 je napisao(la):
Zuma » Uto Dec 11, 2018 5:36 pm[/url]":37yooja9]Sve što sam ovde hteo da kažem je: Nemojte se oslanjati na tramvaje u dugoročnom i pogotovo stateškom planiranju.
Slažem se s ovim. Za ovo drugo zaista ne znam, videćemo.

Ali sve u svemu, ništa nam neće faliti da se sačeka par godina s nekim stvarima a da se trenutno radi na gorućim problemima.

Mene na primer mnogo više zanima kako će Grad i GSP da se pozabave nestašicom vozača i proređivanjem polazaka. Ili kako to da dva grada udaljena 10 km jedan od drugog već decenijama ne mogu da uspostave i održe linije gradskog prevoza. Ili kako jedan grad od 1,7 miliona stanovnika već pola veka ne može da izgradi metro... I tako te stvari. To je ono što je za mene bitno. A to kakve ćemo bandere da stavimo između drveća ili da li je lepše trolejbus, tramvaj, ili i trolejbus i tramvaj... mi je među poslednjim stvarima na trenutnoj listi za razmišljanje i rešavanje.
 
Slažem se. Motiv za moju napomenu je bio što ljudi po inerciji misle da će se sve to, ili bolje reći "nešto", desiti u nekoj dalekoj i neodređenoj budućnosti kojom se ne bave i koja se meri decenijama, pa o tome ne treba misliti već sad. Zbog toga bi bilo korisno u razmišljanje ubaciti procenu nekog konkretnog a realnog roka (verovatno 10+ godina) da se vidi da se stvari menjaju daleko brže nego što to izgleda, odnosno da je svet ušao novu tehnološku fazu koja mora da ima direktne posedice po naše planiranje razvoja već SAD. Periodi za koje se planiraju ovako veliki sistemi kao što je javni prevoz su dugački, pa su tako postali već uporedivi sa periodima očekivane komercijalne raspoloživosti sasvim novog tipa javnog prevoza. Možemo da polažemo nove tramvajske šine tamo gde su one manja investicija, logičan nastavak i dopuna već postojeće mreže, ali bi velike planove u tom smeru trebalo preispitati.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=586547#p586547:11om2smp je napisao(la):
Tikvica » Thu Dec 06, 2018 1:30 pm[/url]":11om2smp]...https://uploads.tapatalk-

[img]//uploads.tapatalk-cdn.com/20181206/657ae4b857e6e47d69c65d641d263067.jpg

Послато са SM-J530F уз помоћ Тапатока


Možda bi klupe na temeljima Stambol kapije bile dobre. Ili drvena kaldrma po temeljima.

A možda bi mogli da se otkriju drugi delovi zidina na primer Bastion Svetog Karla ili Bastion Svetog Franciska. Delovi prvog severnog bastiona i palisada možda odgovaraju oblicima donjeg malog parka ispred Doma Armije.

Kada se bude gradila opera treba otrkiti podzemne delove šanca i bastiona. Verovatno ima dosta urušenih zidina kojima je punjen šanac.

Treba početi sa arheološkim iskopavanjim na mestu buduće opere da bi se posao mogao to odraditi dubinski i temeljito. :gobb:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=587767#p587767:1r8y1ysc je napisao(la):
astrodule » Tue Dec 11, 2018 9:28 am[/url]":1r8y1ysc]Evo za kraj priče o kapiji jedna fina fotka sa Instagrama



https://www.instagram.com/p/BrONKmPAAhd/
file.php

Interesantno je da su desni prozori u prizemlju otvoreni. Odlično za iznenađenje.
 
Zuma ekspatacjona logika ti nije jaca strana
Pogotovo cijena elektro zglobnog autobusa i njegov vjek trajanja kao i isto za tramvaje teamvaj ima daleko vece vrijeme ekspatacije od minimum 30 godina za to vrijeme u bg se tri autobusa posalju u zeleznik naposlednji put ...
Prije tramvaj na baterije nego izumiranje tramvaja ....
 
Porediš babe i žabe: Trajanje električnih tramvaja sa dizel zglobnim autobusima. Ove druge nisam spomenuo kao mogućnost. Nego buduće krajnje jednostavne električne autobuse bez šofera, bez zgloba i prikolice, i sa kondenzatorom a bez hemijskih baterija. Mali i mnogobrojni. Skoro da nema ŠTA da se pokvari. Nema šofera, nema šina, nema trola i kablova, eksploatacioni troškovi i cena minimalni, pa se mogu kupiti u velikom broju komada što će zameniti tramvajske prikolice. Svaka promena trase i ceo menadžment se svodi na reprogramiranje centralnog računara.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=586910#p586910:219xkk23 je napisao(la):
Zuma » Fri Dec 07, 2018 6:09 pm[/url]":219xkk23]Još jedna pogrešna tvrdnja koja se odavno vuče je da bi prezentacija kapije kod nas bila na pešačkim putanjama, pa bi tako bila velika smetnja. Ako čak i privremeno ostavimo po strani elementarnu činjenicu da bi kod nas, za razliku od Beča, sve bilo ispod zemlje pa nikako ne može smetati bilo čemu, ako to dakle privremeno zanemarimo, opet prezentacija centralnog dela kapije (ili samo odabranih delova, što sam predložio) NE BI bila velika smetnja jer centralni delovi kapije nisu na većini glavnih pešačkih putanja.

Nacrtao sam sve moguće pešačke putanje za 7 ulaza u prostor trga, po principu najkraće veze, i svi ulazi-izlazi su direktno povezani sa svima. Od ukupno 21 moguće putanje samo kod njih tri (14% po broju) najkraća veza ide preko centralne zone kapije, pa se samo blagim zaobilaženjem i kod te tri kapija može zanemariti kao velika smetnja. Dakle i to nije istina, čak i kad bi prezentacija delova kapije bila nadzemna. A to ionako niko ne predlaže. Dok u Beču vidimo da i bitno veće ometanje pešačkih putanja nije problem kad je u pitanju istorija i dokaz dugog trajanja grada.


file.php


Dosta hrabrosti je potrebno da se prikaže opet Virtemberška-Stambol kapija, ali zato obližnje zidine šanca mogu biti prikazane.
 
Zuma toliko save ce se uliti u dunav i proizvesti struje u djerdapu prije nego sto ti pricas bude u bg primjenjeno ....
Tako da opusti se i procitaj ovaj post kroz 2030 godine ...
 
Vrh