Реконструкција Трга Републике

[milanche]

Samo da dodam jedan primer na koji sam naisao, a vezan je za uklapanje u buducu metro stanicu, sto je Pantograf predlozio.
Stanica Stubentor u Becu, na liniji U3. Ostaci starog zida oko grada na mestu gde se nalazila i kapija.

https://de.wikipedia.org/wiki/U-Bahn-Station_Stubentor

i street view. Vidi se i mala maketa starog grada sa zidinama


https://goo.gl/maps/6nNo1RJnNrm

Da ne bude zabune, naravno da nije odgovarajuce da na nasem trgu budu ovakve zidine spolja, ovo je csto informativno da se prikaze lokacija.

Mada se secam pocetne diskusije kada je vecina bila protiv bilo kakvog obelezja, pa cak i u plocniku i vec legendarne recenice da bi se i "knez Mihajlo da je ziv okretao u grobu". sada posle preterivanja i sa druge strane i predloga da se iskopa jarak, napravi most i slicno, sada je ipak svima ok obelezje u plocniku :lol: Napredak je postignut

p.s i na ovom street view se vidi kontura kapije u plocniku. Kapija je izgledala ovako

https://de.wikipedia.org/wiki/Stubentor

 

[relja]

Što se mene tiče, dovoljno je da vrate "šaru" koja je tu bila pre ovog prekopavanja.
Ona je bila leop uklopljena u formu i orijentaciju trga.
Obeležavanje nečega što je namerno zatrpano i prostor iznad namerno uređen na potpuno drugačiji način mi je urbanistički korak unazad...a ne napredak.

 

[Zuma]

Milanche, predlog je bio da se iskopa samo mali deo jarka ispred ulaza i rekonstruiše samo mali deo mosta, pri čemu bi sve to ostalo ispod nivoa tla i ispod stakla (ili alternativno, u podzemnom prolazu ili stanici metroa). To meni ne izgleda kao preterivanje druge strane budući da iznad nivoa tla i dalje nema ničega.

 

[milanche]

Mislim da za tim delom mosta i jarka nema potrebe, pogotovo sto je most, sa svojom konstrukcijom, prakticno bio u novou sadasnje ulice (moze se zakljuciti po lezistu za most u zidu). Takodje mislim da sama rekonstrukcija mosta u sadasnje vreme, bilo na nivou kica - moje misljenje. Ali ti imas drugaciji stav i to je tvoje misljanje, potpuno legitimano.

Mislim da je obelezavanje kapije u plocniku ili eventualno (zaista samo ukoliko postoji neki dobar kadar ili deo da se prikaze) stakleni panel, ali savremeno ne nametljivo ukloplljen u ceo prosor trga, sasvim prihvatljivo.

 

[Zuma]

Pa evo, recimo ovaj deo je sasvim pristojan za prikazivanje (kad se očisti). Sa malim delom mosta do prvog oslonca sa leve strane. To je više i bogatije nego što postoji u Beču, pa su ga tamo ipak izložili celog, zajedno sa NOVIM I DOZIDANIM delom iznad nivoa tla. Što kod nas ne bi bio slučaj jer bi sve (i rekonstruisani most) bilo i dalje ispod nivoa pločnika. To sam proveravao na licu mesta. A izloženi deo naše kapija je za razliku od njihove originalan i kompletno sačuvan. Zahvaljujući baš Reljinim precima

Pogledajte prilog 1
Lepo se vidi direktna paralela ova dva slučaja, bez obzira da li bi ovo naše bilo ispod stakla ili napravimo baš isto ovako, kao ulaz u buduću metro stanicu.

 

[milanche]

Kad se dozidjuje ili se radi neka intervencija na ovakvim objektima, onda je pravilo da se jasno stavi do znanja sta je novo a sta staro i originalno. Tako to i u Becu. Isto tako i za most, mora se naglasiti da je to nov most, a ne stari, a pritom ne znamo tacno ni kako je izgledao, od kog materijala, da li su drvene daske bile ili kalrmisan drvenom kockom, ili je nesto drugo bilo.... Mozda se moze to zakljuciti i uporednom analizom drugih ostataka iz tog vremena, ali opet sam vrlo skeptican za tako nesto.

Meni su ovde zanimljive dve stvari.
Prva je strasna aljkavost prilikom areoholoskog istrazivanja. OK znalo se za polozaj kapije i sve to, ali sada postoje savremeni sistemi za skeniranje tla, da se vidi da li postoje neke prostorije ispod, se to tacno mapira, da ostane zabelezeno u knjigama u stucnoj literaturi makar, jer je pitanje kad ce sledeci put opet ceo trg se potpuno kopati. Ti sistemi za digitalno mapiranje i skeniranje tla ne moraju da se kupe, mogu da se iznajme od firmi sa zapada, kostalo bi sigurno manje od novogodisnje jelke.

Druga stvar, mi je slicnost sa ovim na sta sam naisao, osnova kapije, tri prolaza i td.

 

[relja]

Zuma » 25 Nov 2018 08:58 pm[/url]":26y685zg]... A izloženi deo naše kapija je za razliku od njihove originalan i kompletno sačuvan. Zahvaljujući baš Reljinim precima
...

Biće da jesu moji a ne tvoji, mi se ne bavimo zaludim poslovima poput rušenja nečeg što i ovako ostaje zatrpano.

 

[relja]

Zuma » 25 Nov 2018 08:58 pm[/url]":yns82ohg]

Pogledajte prilog 1

Ako bi neko mogao da postavi kvalitetniju fotografiju ovog prednjeg zida, u bojoj rezoluciji, bio bih veoma zahvalan.
Zanimaju me ova oštećenja na ciglama...

 

[Zuma]

Evo ih. Oštećenje je od kašike malog bagera kojim su naši vajni arheolozi kopali ovu rupu. Mene više kopka rupa u kamenu koja je izgleda namerno napravljena. A ima i još jedna, gore levo od te. Ova druga je "autentična rupa" nastala pri Srpskom napadu i osvajanju Stambol-Virtemberške kapije ... ili bar možemo da se pravimo da je tako u korist turističkih vodiča :lol:

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
Još kad bi neko skinuo ovu mešavinu maltera i blata ... zid bi izgledao savršeno. Sem te rupe sumnjam da ima većih oštećenja u zidu i na ciglama.
Na sledeće dve je zid bio nešto malo čistiji, pre kiša.

 

[Zuma]

milanche » 25 Nov 2018 09:33 pm[/url]":5pxuqgk9]Kad se dozidjuje ili se radi neka intervencija na ovakvim objektima, onda je pravilo da se jasno stavi do znanja sta je novo a sta staro i originalno. Tako to i u Becu. Isto tako i za most, mora se naglasiti da je to nov most, a ne stari, a pritom ne znamo tacno ni kako je izgledao, od kog materijala, da li su drvene daske bile ili kalrmisan drvenom kockom, ili je nesto drugo bilo.... Mozda se moze to zakljuciti i uporednom analizom drugih ostataka iz tog vremena, ali opet sam vrlo skeptican za tako nesto.

Za razliku od Beča, kod nas bi sve bilo autentično sem mosta, a za njega vidimo kako mu izgleda ležište i koliko je bio širok, i gde se oslanjao na suprotnoj strani (iskopani zid), tj koliko je bio dugačak. Nema baš puno slobode. Morao je biti drveni i oslanjati se na drvene grede. Ograda mosta nam ne treba da ne bi išla iznad nivoa tla, jer po njemu ionako niko neće ići. I to je sve. Dve noseće grede, debele daske popreko i dve ivične grede. Ne možemo puno da promašimo u odnosu na original. A svi znaju da sve što je drveno teško može biti autentično. Kao mostovi na Kalemegdanskoj tvrđavi. Sem toga sigurno postoje tipični nacrti tadašnjih mostova u arhivama Beča i Budimpešte.

Meni su ovde zanimljive dve stvari.
Prva je strasna aljkavost prilikom areoholoskog istrazivanja. OK znalo se za polozaj kapije i sve to, ali sada postoje savremeni sistemi za skeniranje tla, da se vidi da li postoje neke prostorije ispod, se to tacno mapira, da ostane zabelezeno u knjigama u stucnoj literaturi makar, jer je pitanje kad ce sledeci put opet ceo trg se potpuno kopati. Ti sistemi za digitalno mapiranje i skeniranje tla ne moraju da se kupe, mogu da se iznajme od firmi sa zapada, kostalo bi sigurno manje od novogodisnje jelke.

Druga stvar, mi je slicnost sa ovim na sta sam naisao, osnova kapije, tri prolaza i td.

Radili su neko, verovatno geomagnetsko skeniranje tla pre početka iskopavanja kapije. Mada ne znam da li samo kapije ili celog trga. Ja sam inače odmah predložio da se iskoristi ovako retka prilika i istraži ceo otkopani deo trga, ali sad izgleda da neće pošteno istražiti čak ni samu kapiju. Ovo sada je samo minimalno iskopavanje neophodno za fiksiranje položaja i oblika, uz jednu ili dve sonde. To nije ništa. Nije pravo istraživanje.

 

[relja]

Hvala za fotografije. Učinilo mi se nešto čega zapravo nema...

 

[dex libris]

Zuma » Пон Нов 26, 2018 2:06 am[/url]":239y6sqq]

milanche » 25 Nov 2018 09:33 pm[/url]":239y6sqq]Kad se dozidjuje ili se radi neka intervencija na ovakvim objektima, onda je pravilo da se jasno stavi do znanja sta je novo a sta staro i originalno. Tako to i u Becu. Isto tako i za most, mora se naglasiti da je to nov most, a ne stari, a pritom ne znamo tacno ni kako je izgledao, od kog materijala, da li su drvene daske bile ili kalrmisan drvenom kockom, ili je nesto drugo bilo.... Mozda se moze to zakljuciti i uporednom analizom drugih ostataka iz tog vremena, ali opet sam vrlo skeptican za tako nesto.

Za razliku od Beča, kod nas bi sve bilo autentično sem mosta, a za njega vidimo kako mu izgleda ležište i koliko je bio širok, i gde se oslanjao na suprotnoj strani (iskopani zid), tj koliko je bio dugačak. Nema baš puno slobode. Morao je biti drveni i oslanjati se na drvene grede. Ograda mosta nam ne treba da ne bi išla iznad nivoa tla, jer po njemu ionako niko neće ići. I to je sve. Dve noseće grede, debele daske popreko i dve ivične grede. Ne možemo puno da promašimo u odnosu na original. A svi znaju da sve što je drveno teško može biti autentično. Kao mostovi na Kalemegdanskoj tvrđavi. Sem toga sigurno postoje tipični nacrti tadašnjih mostova u arhivama Beča i Budimpešte.

To što se trenutno vidi ispred kapije je zid koji je nosio spušteni pokretni most i poslednji deo fiksne konstrukcije mosta (kao što se vidi i na slikama koje si ranije postavio). Sama dužina mosta do malog ravelina je bila bar 20 metara

 

[stf]

Ako već postoji ovako detaljan presek kapije Karla VI, onda je logično da postoji i detaljan crtež Virtenbeške kapije, budući da bi trebalo da su iz istog perioda, kao deo barokne obnove Beograda.

Ako ne postoji, znači da Austrijanci nisu stigli ni da je isplaniraju i isprojektuju, a kamoli sazidaju ...

 

[Drakche]

Nisam procitao sve analize, ali ovaj deo mi lici kao da je tu bila uglavljena drvena cuprija.

 

[Zuma]

dex libris » 26 Nov 2018 01:57 pm[/url]":3u4xsfr9]
To što se trenutno vidi ispred kapije je zid koji je nosio spušteni pokretni most i poslednji deo fiksne konstrukcije mosta (kao što se vidi i na slikama koje si ranije postavio). Sama dužina mosta do malog ravelina je bila bar 20 metara

Da, znam. Pisao sam ranije da sam u jednom radu pronašao podatak da su se na tadašnjim mapama pokretni delovi mosta označavali pravougaonikom sa ucrtanim dijagonalama, a tačno to postoji ucrtano na prethodnoj mapi Virtemberške kapije i upravo na delu koji je sada otkopan. To je još jedan podatak koji znamo o mostu. Dilema u vezi njega je na kojoj je tačno visini bila površina mosta po kojoj se gazi. Da li ovako kao što je nacrtao Dragce ili spušteno naniže u pripremljeni usek u zidu? Mada mi je i tu malo nejasno zbog čega je horizontalni oslonac u tom useku u obliku stepenice, tj u dva nivoa? Ili je možda visina gazne površine još više, do gornje ivice isturenog kamenog dela, koji je onda neka vrsta oslonca? Nadam se da se to može naći na starim mapama pošto nema razloga da dizajn drvenog mosta previše varira u raznim tvrđavama tog vremena. U svakom slučaju je bilo potrebno da se brzo može ukloniti ali i da bude stabilno oslonjen dok je spušten.

 

[Arahne]

stf » 26 Nov 2018 02:15 pm[/url]":3uz3ktii]Ako već postoji ovako detaljan presek kapije Karla VI, onda je logično da postoji i detaljan crtež Virtenbeške kapije, budući da bi trebalo da su iz istog perioda, kao deo barokne obnove Beograda.

Ako ne postoji, znači da Austrijanci nisu stigli ni da je isplaniraju i isprojektuju, a kamoli sazidaju ...

Nisam siguran da još uvek imamo pristup svim planovima koji su napravljeni i od kojih neki stoje po različitim arhivama. Predstavljena osnova i presek Kapije Karla VI su sa dva plana KAW Glb 40-3 (Suteren plan - osnova) i Glb 44-3, profil gg-hh, koja su nastala znatno nakon izgradnje Kapije (1789. prvi odnosno 1790. drugi). Inače ovi planovi su veoma specifični po svojoj detaljnosti i za razliku od ostalih 90 odsto planova BT, veoma su precizni.
Ne sumnjam da je postojao detaljan plan za izgradnju Virtembergove kapije....Ali pronaći ga, ukoliko je uopšte ostao sačuvan....
Dakle kriterijum da nešto ne posedujemo danas kao izvor nije baš validan za razmatranje da li je nešto sazidano ili ne.....

 

[Zuma]

Ono što je zanimljivo na ove dve slike iz Beča

nije samo sličnost oblika, nego i kasnija sudbine dve kapije, a verovatno i mnogih sličnih. Pošto su se kapije pravile na važnim putevima, očigledno je da su kasnije, sa povećanjem saobraćaja u gradu, pre svega one prve predstavljale veliku smetnju. Pa tako vidimo da je i u Beču, baš kao i u Beogradu, kapija srušena taman toliko da više ne viri iz zemlje. To se vidi po nivou od koga počinje savremena rekonstrukcja sa novom ciglom. Nešto ispod nivoa savremene ulice. Međutim, za razliku od ovdašnje grupe koja ne želi da vidi baš ništa od stare kapije, u Beču je nisu samo iskopali i čitavu prikazali u iskopanom prolazu uz stari bedem, nego su je još posebno NADGRADILI tako da ponovo viri iznad nivoa tla!

Zbog toga moram da spomenem i još jednu mogućnost, da uradimo kao u Beču. Naprimer ako bi se ostaci kapije i kod nas nadgradili tako da vire samo pola metra iznad nivoa pločnika, kao u Beču, onda bi recimo presečeni četvrtasti stubovi kapije mogli da služe istovremeno i kao istorijski eksponat i kao stolica, a presečeni zidovi kao dugačke klupe sa separeima. Kao na platou kod Filozofskog, ili na severozapadnom bedemu Kalemegdanske tvrđave, umesto klupa za sedenje koje su uništene zajedno sa žardinjerama. Sve zajedno bi ličilo na neki tek ovlaš naznačeni "klub" ili sastajalište sa niskim klupama na otvorenom. Da klinci i turisti više ne sede i ne šaraju spomenik Kneza Mihajla, nego da sede na staroj kapiji. Poetska pravda, nastavak života kapije i "osveta" osvajačima Shvatam da bi to naišlo na žestoku osudu pobornika teorije o univerzalnoj urbanoj nadmoćnosti "praznog trga", pa neka to bude samo spomenuto kao još jedna od mnogih mogućnosti.

Svejedno, treba razmisliti i o činjenici da će se ljudi masovnije zadržavati samo ako imaju bar negde da sednu, bar jedno mesto za to posle uništenja svih klupa koje su postojale, ali i o mogućnosti da je veći i savršeno prazan prostor novog trga možda samo izgovor za beskonačni niz velikih komercijalnih prezenatacija, bina, kućica, šatri, parkiranih prezentacionih autobusa i sličnih montažnih objekata koje gradu pune kasu time što će trg biti i manje slobodan nego što je bio do sada, jer su oni uzdignuti zeleni pojasevi do sada smetali velikim konstrukcijama. Da će dakle, trg i dalje izgledati otprlike ovako, vašarski, samo sa većim. češćim i mnogobrojnijim objektima.

Pogledajte prilog 1

 

[zexland]

Dakle budu li nasli ovako nesto (tipa ove kapije) kada se bude sredjivala Terazijska terasa roknucu se

 

[Don Mason BgD]

Neka oblože staklom, kao u Rajićevoj i gotovo. Koga briga za rimljane, austrijance i njihove skalamerije iz 18 veka.
Biće da je od kalamegdana do Slavije čitav podzemni grad.
pa nek kao Bunker 42 u Moskvi prave ture za turiste. Nama Beograđanima ostavite površinu.

 

[stf]

Arahne » 26 Нов 2018 09:18 pm[/url]":12o4kogw]

stf » 26 Nov 2018 02:15 pm[/url]":12o4kogw]Ako već postoji ovako detaljan presek kapije Karla VI, onda je logično da postoji i detaljan crtež Virtenbeške kapije, budući da bi trebalo da su iz istog perioda, kao deo barokne obnove Beograda.

Ako ne postoji, znači da Austrijanci nisu stigli ni da je isplaniraju i isprojektuju, a kamoli sazidaju ...

Nisam siguran da još uvek imamo pristup svim planovima koji su napravljeni i od kojih neki stoje po različitim arhivama. Predstavljena osnova i presek Kapije Karla VI su sa dva plana KAW Glb 40-3 (Suteren plan - osnova) i Glb 44-3, profil gg-hh, koja su nastala znatno nakon izgradnje Kapije (1789. prvi odnosno 1790. drugi). Inače ovi planovi su veoma specifični po svojoj detaljnosti i za razliku od ostalih 90 odsto planova BT, veoma su precizni.
Ne sumnjam da je postojao detaljan plan za izgradnju Virtembergove kapije....Ali pronaći ga, ukoliko je uopšte ostao sačuvan....

Верујем да планови сигурно постоје у неком од бечких архива. Само наше институције треба да затраже те планове. Нарочито у сенци ових дешавања око реконструкције трга и "открића" да је у питању Виртенбешка а не Станбол капија имамо основ да п'ланове тражимо ....

Arahne » 26 Нов 2018 09:18 pm[/url]":12o4kogw]Dakle kriterijum da nešto ne posedujemo danas kao izvor nije baš validan za razmatranje da li je nešto sazidano ili ne.....

Неспретно сам се изразио. Капија јесте била сазидана али је питање да ли је стигла да буде обухваћена барокном реконструкцијом Београда пре него што је опет Београд пао под отоманску управу....

 

[stf]

Zuma » 26 Нов 2018 11:04 pm[/url]":3v0fb80v]Ono što je zanimljivo na ove dve slike iz Beča nije samo sličnost oblika, nego i kasnija sudbine dve kapije, a verovatno i mnogih sličnih.

Međutim, za razliku od ovdašnje grupe koja ne želi da vidi baš ništa od stare kapije, u Beču je nisu samo iskopali i čitavu prikazali u iskopanom prolazu uz stari bedem, nego su je još posebno NADGRADILI tako da ponovo viri iznad nivoa tla!

[/quote]

Опет испушташ из вида контекст јавног простора. Не може се само на основу две фотографије рећи да је нешто пример који треба следити. А камоли изјавити да је пример сличан. Треба прво анализирати зашто је конкретни случај урађен баш на тај начин и онда видети да ли је упоредив и примењив на наш случај. Јер је у овом случају више разлика него сличности. По старом добром обичају си селективно темељан и аналитичан те ови превиди заиста нису за похвалу.

Öffentlicher Park није главни трг у Бечу, већ један од мањих јавних простора на рингу. У Београду јавни простор који може да се пореди са овиме јесте парк Војводе Вука. Оба се налазе на траси некадашњих бедема, сличне су површине и сличног типа (парк са спомеником).
Такође, треба посебно обратити пажњу на локацију дела зида који је у Бечу остављен изнад земље. Он дели јавни простор на два функционална дела, на плато испред зграде са једне стране и сам парк са друге стране сачуваног дела зида те не смета ни функцији платоа ни функцији парка нити корисницима оба простора. Улаз у метро станицу је баш ту, између два, по функцијама различита јавна простора. Презентовани део зида се чак шта више, налази се тачно на регулацији улице. Претпостављам да је овај плато између дела зида и зграде конвертован из саобраћајнице у пешачки плато када је метро станица грађена.

Ако се у неком граду према јавним просторима односе са великим поштовањем, то је Беч. Изузетна избалансираност и искориштење јавних простора. Све је на свом месту, умерено, избалансирано, баш како треба. Зато се на Беч треба угледати, између много тога другог.


Код Трга Републике је потпуно друга ситуација. Остаци се налазе што би се рекло, по сред среде на укрштању пешачких комуникација, тик испред споменика Кнезу Михаилу. Реконструисати надземни део зида попут примера из Беча је неозбиљно и потпуно дисфункционално. Опет треба видети како су у Бечу решили ситуацију са археолошким налазима по сред јавног простора, тј. по сред централног градског трга а тај је пример већ постављан: Stephansplatz

 

[dex libris]

Zuma » Уто Нов 27, 2018 12:04 am[/url]":2t3dplxx]Ono što je zanimljivo na ove dve slike iz Beča

nije samo sličnost oblika, nego i kasnija sudbine dve kapije, a verovatno i mnogih sličnih. Pošto su se kapije pravile na važnim putevima, očigledno je da su kasnije, sa povećanjem saobraćaja u gradu, pre svega one prve predstavljale veliku smetnju. Pa tako vidimo da je i u Beču, baš kao i u Beogradu, kapija srušena taman toliko da više ne viri iz zemlje. To se vidi po nivou od koga počinje savremena rekonstrukcja sa novom ciglom. Nešto ispod nivoa savremene ulice. Međutim, za razliku od ovdašnje grupe koja ne želi da vidi baš ništa od stare kapije, u Beču je nisu samo iskopali i čitavu prikazali u iskopanom prolazu uz stari bedem, nego su je još posebno NADGRADILI tako da ponovo viri iznad nivoa tla!

Zbog toga moram da spomenem i još jednu mogućnost, da uradimo kao u Beču. Naprimer ako bi se ostaci kapije i kod nas nadgradili tako da vire samo pola metra iznad nivoa pločnika, kao u Beču, onda bi recimo presečeni četvrtasti stubovi kapije mogli da služe istovremeno i kao istorijski eksponat i kao stolica, a presečeni zidovi kao dugačke klupe sa separeima. Kao na platou kod Filozofskog, ili na severozapadnom bedemu Kalemegdanske tvrđave, umesto klupa za sedenje koje su uništene zajedno sa žardinjerama. Sve zajedno bi ličilo na neki tek ovlaš naznačeni "klub" ili sastajalište sa niskim klupama na otvorenom. Da klinci i turisti više ne sede i ne šaraju spomenik Kneza Mihajla, nego da sede na staroj kapiji. Poetska pravda, nastavak života kapije i "osveta" osvajačima Shvatam da bi to naišlo na žestoku osudu pobornika teorije o univerzalnoj urbanoj nadmoćnosti "praznog trga", pa neka to bude samo spomenuto kao još jedna od mnogih mogućnosti.

Mislim da Stubentor u Beču nije dobar primer za ono što želiš da kažeš, štaviše...

Prvo, taj deo bedema je nekad stajao slobodno u prostoru, imao dva lica - umesto da je zid, kao suština prezentacije, ostavljen da stoji slobodno a da se sa njegove obe strane može sići u stanicu, za šta je bilo dovoljno mesta, urađeno tako da su ga sveli na bočni, potporni zid na ulazu u metro stanicu.. Što je još gore, nesrećno je nadzidan fasadnom ciglom umesto običnom (razlika u odnosu na staru ciglu bi i dalje bila više nego uočljiva) tako da kad mu se prilazi prva asocijacija je da je u pitanju podzemni toalet a ne deo nasleđa.. Zatim, kapija nije u potpunosti prezentovana na površini već samo delimično - deo bedema, deo zida kapije i jedan pešački prolaz - ostalo ništa, čak ni kao šara u parteru trotoara i kolovoza - vrlo nedorečeno... Prezentacija ispod stakla u podnožju zida je tek potpuna katastrofa, musavo, sa kondenzacijom i pored ventilacijskih otvora (videti slike u prilogu, sadašnje stanje)

U odnosu na našu situaciju sa trgom, ovo me je uverilo da delimična nadogradnja ostataka iznad zemlje nije prihvatljiva ako nije kapija pezentovana u celosti. S obzirom na to da se planira uvođenje tramvaja, drugi deo kapije će ostati nedostupan još dugo..

Prezentacija ispod zemlje omogućava da se ostaci kapije sagledaju u potpunosti i da se dobije vrlo vredan i autentičan prostor, bilo kao deo metro stanice i kao prostor za sebe..
Naravno, to otvara nova pitanja kao što je stepen očuvanosti zidova šanca u zoni trga..

 

[Zuma]

stf » 27 Nov 2018 09:20 am[/url]":193a6il7]
Опет испушташ из вида контекст јавног простора. Не може се само на основу две фотографије рећи да је нешто пример који треба следити. А камоли изјавити да је пример сличан. Треба прво анализирати зашто је конкретни случај урађен баш на тај начин и онда видети да ли је упоредив и примењив на наш случај. Јер је у овом случају више разлика него сличности. По старом добром обичају си селективно темељан и аналитичан те ови превиди заиста нису за похвалу.

To je prosto bio predlog za razmišljanje, ne bukvalno kopiranje, nešto što ovde još nije bilo pomenuto kao mogućnost, a na Bečkom primeru vidimo da postoje i takva rešenja. Takođe, ima smisla ukazati na sam kombinovani koncept istorijske prezentacije kao funkcionalnog objekta, dakle da delovi kapije zamenjuju uklonjene a do sada veoma korišćene klupe, nešto što je trgu do sada davalo dobar deo života i aktivnosti. To bi čak bilo sasvim različto u odnosu na ono što tamo postoji, dok bi se iz Beča onda preuzelo samo njihovo mišljenje da ponovna vidljivost delova starog objekta iznad iznad površine JESTE bitna dodatna vrednost, IAKO već postoji podzemni pogled na njih. Čisto da ovdašnja čvrsta opozicija bilo kakvom pogledu na kapiju, a kamoli tome da nešto viri iznad površine, vidi da u svetu postoje i sasvim drugačija mišljenja. Bitne razlike u lokaciji naravno postoje, pa upravo zbog toga i dalje mislim da se najbolja kombinacija koristi i mana dobija onim što zagovaram od početka, prezentacijom sa razbacanim grupama stakala manjih površina koji daju pogled na najzanimljivije delove kapije, uz mogući podzemni pristup ako se to pokaže zanimljivim i izvodljivim. Međutim ovaj koncept sa klupama mi do sada nije pao na pamet, pa trenutno još nisam siguran koliko bi i da li bi bio primenljiv u našem slučaju. Da imam više iskustava u tome prvo bih napravio grubi render da bi se videlo kako bi se tako nešto uklapalo u ovako drastično prošireni prostor. Za sad neka bude samo još jedna ideja koju treba razmotriti.

Öffentlicher Park није главни трг у Бечу, већ један од мањих јавних простора на рингу. У Београду јавни простор који може да се пореди са овиме јесте парк Војводе Вука. Оба се налазе на траси некадашњих бедема, сличне су површине и сличног типа (парк са спомеником).
Такође, треба посебно обратити пажњу на локацију дела зида који је у Бечу остављен изнад земље. Он дели јавни простор на два функционална дела, на плато испред зграде са једне стране и сам парк са друге стране сачуваног дела зида те не смета ни функцији платоа ни функцији парка нити корисницима оба простора. Улаз у метро станицу је баш ту, између два, по функцијама различита јавна простора. Презентовани део зида се чак шта више, налази се тачно на регулацији улице. Претпостављам да је овај плато између дела зида и зграде конвертован из саобраћајнице у пешачки плато када је метро станица грађена.
....
Код Трга Републике је потпуно друга ситуација. Остаци се налазе што би се рекло, по сред среде на укрштању пешачких комуникација, тик испред споменика Кнезу Михаилу. Реконструисати надземни део зида попут примера из Беча је неозбиљно и потпуно дисфункционално. Опет треба видети како су у Бечу решили ситуацију са археолошким налазима по сред јавног простора, тј. по сред централног градског трга а тај је пример већ постављан: Stephansplatz

Sa ovim moram da se složim. Situacija kod nas jeste bitno različita. Ali da li to znači da se ovaj koncept nikako ne može modifikovati? To treba videti. Recimo, ako bi se rekonstruisali do pola metra iznad površine samo noseći stubovi oko centralnog kolskog prolaza i ništa više, slično kao na planu, onda bi nove četvrtaste "klupe" zauzimalne bitno manju površinu i ukonile bi sa svih glavnih pešačkih putanja po trgu. Treba videti kako bi to izgledalo.

 

[Zuma]

dex libris » 27 Nov 2018 10:28 am[/url]":42ytkclj]
Naravno, to otvara nova pitanja kao što je stepen očuvanosti zidova šanca u zoni trga.

Veoma mnogo toga zavisi od pitanja da li zidovi i stubovi kapije u njenom ostatku TAKOĐE idu do iste dubine od 4 metra kao i prednji bedem uz šanac. Onda je praktično sigurno postojao i čitav podzemni nivo kapije. Tj ispalo bi da kapija u dobroj meri NIJE srušena i da je potpuno očuvana u čitavom jednom nivou (od originalna dva). Pa mi jednostavno nije jasno zašto SADA ne naprave još jednu dubinsku sondu uz neki unutrašnji zid, recimo kod luka od cigala na unutrašnjem zidu ili kod kolskog izlaza na tom zidu. To bi bilo trivijalno, brzo (imaju bager i pristup), a ionako izgleda da trenutno ne rade ništa drugo, pošto su nas već počastili sa nerazumljivim mišljenjem anonimne komisije, pa ne znam koji drugi posao imaju sada.

 

[Nurko7000]

Већ ће уклањање бочних ниских жардињера нарушити монументалност споменика кнезу Михаилу, свако надземно представљање остатака капије би то додатно нарушило. Ето, славимо стотину година одкако су те две мрачне царевине поломиле зубе на нама, боље је да им остаци и остану под земљом, уз наравно прецизно снимање шта је то остало.