Реконструкција Трга Републике

[relja]

Đulad mogu i da probiju krov, ne samo zidove (haubučka paljba) i da probiju taj tvoj "pod".
Koristiš prime "kule" - zgrade sa spratovima, potpuno drugačije konstrukcije i potpuno drugačije namene, za pređenje sa - kapijom. Svašta.


A za "vertikalno" .. uradi ctrl+F za "vertik" i vidi ko je upotrebio tu reč.
Samo TI, ne ja.
Počeo si da se raspravljaš sam sa sobom. Laku noć.

 

[Zuma]

Koncentriši se. Cigle u zidu, pređene u luk su "vertikalne", a ti si rekao da ti lukovi nisu svod nego deo puta i da gledamo samo deo puta u zidu. Što znači da bi i cigle u putu morale biti vertikalno (tačnije lučno) poslagane, pošto nema razloga da menjaju način slaganja ako je luk unutar zida samo deo puta između spoljneg i unutrašnjeg zida.

relja » 23 Nov 2018 11:30 pm[/url]":17z8wl9k]
Tako je - ti nisi video da li su još igde postavljene lučno. Ali zato vidiš ono što želiš da vidiš.

Postoji gomila slika. Prelistaj. Maltene svaki njen pojedini deo je slikan i postoji na forumu. Svuda su cigle slagane horizontalno i sem mrlja manjih dimenzija, od blata i maltera, dobro se vide između tih mrlja. Da je lučno slaganje neki običaj u normalnim delovima zida, odavno bi to primetili.

 

[stf]

Zuma » 23 Нов 2018 07:54 pm[/url]":2yz0kiol]
Nije tako. Deo trga koji se sada radi je prva polovina radova na trgu. Odmah posle toga se privremeno zatvara Vasina ulica pošto je drugačije nemoguće dobiti ono što se vidi u projektu i na renderu. Dakle i to se radi SADA, a ne ko zna kada

Интересантно је како си успео од пар кривих цигала да "видиш" лук и закључиш читав низ непроверених и субјективних тврдњи а да намерно привиђаш да се друга половина капије не налази у Васиној улици (која је у плану за пешачку зону) већ на раскрсници Васине и Француске улице (која се ни у најдаљим и најоптимистичнијим плановима не претвара у пешачку зону).

Друга половина капије неће бити у блиској будућности откопавана, барем не док се не буде градила метро станица на Тргу, а и то се можда неће десити никад ... а Васина се сужава за две траке у зони Трга а то није довољно да се откопа цела друга половина капије.

Дакле, истовремено си у стању да "видиш" нешто тшо не постоји сем у твојој машти а да свима очите чињенице не видиш. Како ти шта у суштини одговара.

А све се своди да је је донесена једина исправна и логична одлука имајући у виду све речено, виђено, проверено и доказано.

 

[Zuma]

Sem ako sam poghrešno shvatio kad se radi druga faza Trga Republike, kako zamišljaš da će inače da se stvore ove nove ploče na trenutnom kolovozu ako se sve ove ulice relativno brzo ne zatvaraju (privremeno), da bi se kolovoz preradio u nešto što je za mešovito korišćenje? Dakle i Vasina i Francuska i njihova raskrsnica postaju gradilište i tuda saobraćaj neko vreme neće ići. Ako ti imaš neku drugu informaciju slobodno me prosvetli.

A kapija će taj MEŠOVITI pešačko-automobilski "kolovoz-trotoar" kačiti samo manjim delom, koji i ne mora da se prikaže.

 

[fjerinic]

Jel došla vest do Zume da je u pitanju Virtemberška kapija?

Stvarno mislim da se ispostavilo kao nepotrebno ovoliko naširoko pisanje o arheologiji kada smo mogli da se fokusiramo na urbanistički deo rešenja uređenja Trga republike.

 

[Zuma]

Arahne » 23 Nov 2018 10:55 pm[/url]":2gj3yexx]Čisto kao informacija. Luk u konstrukciji ne mora da se koristi za prolaz nego kao resterećenje na mestu gde je tle nestabilno. Često se pojavljuju lučno poređene opeke u zidovima ovog perioda......

Ali se onda utoliko više opterećuje tlo ispod krajeva lučnog svoda, na mestu dela konstrukcije koji glumi "noseće stubove" na kraju luka. Tj težina zida se samo prenosi MALO u stranu. Pošto je raspon ovog luka relativno mali, 2,5 možda 3 metra, ovo objašnjenje bi zahtevalo da je tlo nehomogeno u veoma velikoj meri. Dakle da tlo bude toliko male nosivosti na dužini oko jedan metar da mu je potreban luk da se ne bi opteretilo, a da je odmah sledeći metar tog istog tla veoma dobar kao podloga, toliko dobar da može da prihvati težinu i svog dela zida i onog čiju težinu na njega prenosi luk. A teško da su udarali šipove u te noseće tačke. Nema razloga da verujemo da se nosivost tla toliko bitno razlikuje na tako malim rastojanjima. Dakle, i to je malo verovatno kao objašnjenje jednog ovako upečatljivog luka postavljenog, takođe, strogo simetrično u osi pešačkog prolaza kapije (doduše, na nivou ispod površine).

 

[relja]

Zuma » 23 Nov 2018 11:56 pm[/url]":tpnu11us]Koncentriši se. Cigle u zidu, pređene u luk su "vertikalne", a ti si rekao da ti lukovi nisu svod nego deo puta i da gledamo samo deo puta u zidu. Što znači da bi i cigle u putu morale biti vertikalno (tačnije lučno) poslagane, pošto nema razloga da menjaju način slaganja ako je luk unutar zida samo deo puta između spoljneg i unutrašnjeg zida.

Zuma, ti si napisao:

Zuma » 23 Nov 2018 11:45 pm[/url]":tpnu11us]
Pa TI si rekao da su lučno i VERTIKALNO (zašto vertikalno?) postavljene cigle u zidu samo jedini preostali deo unutrašnjeg prolaza između spoljenjeg i unutrašnjeg zida kapije, koji je bio popločan ciglama postavljenim lučno da bi se niz njih slivala voda (koja voda?). Pitao sam gde su tragovi tog tvog popločavanja od cigli ako ispod nema podruma nego leže na zemlji?

napisao si mi da ja nešto tvrdim, velikim slovima, iako ja to nigde nisam napisao, i ti i svi mogu da vide da je tako. I još je raspravljaš i ubeđuješ da jesam, bezobrazno mi kažeš da se "koncentrišem".

Zuma ti vidiš na fotogafijama nečeg čega - nema.
Ti čitaš odgovore ali vidiš ono što ti želiš, a ne ono što piše.

Zuma, ti si se čoveče potpuno pogubio.

A lepo sam ti napisao da ćeš na ovoj temi da proćerdaš sav ugled koji si stekao na forumu.

 

[Zuma]

I još par argumenata da je postojao donji nivo kapije. Desetinu puta smo citirali poznati tekst Milana Đ. Milićevića:

Kroz tu tako tvrdu ogradu u beogradsku se varoš moglo ući, i iz nje izići, na Sava kapiju (na Savi), na Vidin kapiju (u dunavskom kraju), na Varoš kapiju (od Velike crkve na jug), i na ovu Stambol kapiju. Od svih tih kapija ova Stambolska bila je i najveća i najtvrđa, a u građevinskom pogledu i najlepša. Ozidana je bila kao kakav gradić sa tvrdim svodovima povrh kojih je bio debeo sloj zemlje, sa prostranim DOLE unutra hodnicima, i mnogim kazamatima za obitavanje vojnika, koji su tu držali stražu. Izrada je bila od tesanog kamena i od ciglje.

Čemu upotreba reči DOLE ako ne znači ono što je očigledno, da je postojao poseban nivo ispod nivoa posmatrača koji ovo piše, odnosno uobičajenih puteva kroz kapiju? Takođe, ako nema podzemnog nivoa, gde su onda bili "mnogi kazamati"? Koji onda "hodnici" u množini? Pa dalje, potrebno je dosta mesta da veći broj vojnika (negde sam pročitao čak do 50 vojnika, ali se ne sećam gde, pa to sad ne mogu da tvrdim sa sigurnošću) koji mogu biti okruženi, ili bar sa jedne strane napadnuti neprijateljima za duže vreme, danima, možda i duže, pošto je kapija bila građena kao mala IZDVOJENA (nepovezana, samostalna) tvrđava za nuždu. U sukobima sa mnoštvom Srba sa obe strane kapije, Stambol kapija nije pala kao ostale kapije u sukobima posle Čukur česme. Morali su imati dve peći za grejanje zimi, velike ostave za ogrev, ostave za hranu i vodu, za oružije i dovoljno municije, mesto za odmor sa krevetima, mesto za jelo, WC. One dve bočne prostorije su ipak male za sve to. Pošto su ionako kopali onoliko dubok šanac, onda bi bio logično i da na mestu kapije tu rupu samo prošire u stranu, tek toliko da kapija ima neophodni podrum. Pa mi izgleda relativno verovatno da sve ove stvari, luk od cigala i ovo, uzete zajedno govore da poseban podzemni nivo izgleda postoji.

 

[Arahne]

Zuma, vi komentarišete namene strukture nastale u austrijskom periodu sa potrebama iz turskog perioda. Austrijanci su imali kasarnu u neposrednoj blizini.
Drugo, ovo nije usamljeni deo fortifikacije, već je u sistemu bastionih fortifikacija.
Treće, ovo je sam kraj temeljne zone zida.

 

[Zuma]

U pravu si za relativnu blizinu kasarne. Međutim ipak ne mislim da to nešto menja. To su dva objekta različitih vrsta i namena, jedan utvrđen, sa veoma debelim zidovima, a drugi ne, pa ne verujem da bi neko ko u dizajnu fortifikacije sledi vojnu logiku tog vremena napravio očigledno ambiciozno zamišljeni centralni objekat u spoljnom prstenu odbrane zavisnim od stalnog snabdevanja iz nekog drugog mesta, i to baš iz civilnog dela grada, dakle izvan samog tog odbrambenog prstena i njegovih zaštićenih objekata. To je isuviše nezgodno, rizično i vremenski zahtevno u jeku sukoba, pa makar bilo i relativno blizu kao ta kasarna. Ne može se u sred borbe čekati na municiju, na vodu, hranu ili lekove. Za to mora biti odvojen prostor, bar u okviru centralnog utvrđenja tog prstena odbrane, a to je bila ova kapija. Izvesna autonomija je neophodna za fizički odvojeni spoljni prsten odbrane (odvojen od unutrašnjeg prstena), nešto što se privremeno može braniti i sa unutrašnje strane, recimo od trenutnog prodora neprijatelja preko spoljnog zida na drugom mestu ili od neprijateljskih civila iz grada, a to traži zaštićeni i utvrđeni prostor UNUTAR tog prstena odbrane. Sve to nema veze sa Turcima jer pričam o razmišljanju i verovatnoj logici originalnog vojnog dizajnera Virtemberške kapije, čije ostatke gledamo. Turke pominjem pošto su oni prosto nasledili tu istu kapiju i nazvali je Stambol kapija, pa važi ista logika, iste su prednosti i mane, jer je isti objekat i njegov položaj.

Ovo za kraj temeljne zone zida nisam razumeo. Na koji bi način to moglo da objasni ovakav luk od cigala?

 

[direktor]

Zuma arhe je vec objasnio a ti i dalje pricas bajke ...

 

[Arahne]

Bitno za razumevanje je da tumačite ono što posmatrate. Dakle, rasteretni luk u temelju zida određene strukture ne podstiče na razmišljanja o vratima, prolazu itd, nego na statičke potrebe premošćavanja nestabilnog terena. Da li navodim da su rimski ukopi na tom prostoru veoma frkventni. Verovatno postoje i neki ukopi iz XVII veka. Dakle kad graditelj naiđe na nestabilno tle za postavljanje rova on primenjuje ovakva rešenja. Posmatrajte iz perspektive postavljanja temeljnih rovova a ne iz perspektive modernih iskopa temeljnih zona u punom gabaritu.....

 

[relja]

A koliko ja vidim:
Cigle su postavljene u luk u uspravnom položaju samo u gornjem, najvišem redu.
Redovi ispod su naslagani - horizontalno.

 

[Arahne]

Nisu čisti ni kruna ni lice, pa je teže da se uoči teme luka, gde su opeke uspravne, i levo i desno od njih nasatice postavljene....
Totalno levo i totalno desno su ravnajući slojevi horizontalno poslaganih opeka.

 

[Vladivoje]

A lepo sam ti napisao da ćeš na ovoj temi da proćerdaš sav ugled koji si stekao na forumu.

Ma Zumi nije stalo do ugleda na forumu.
Jedino do čega mu je stalo je da JAVNO pokaže kako je ON najpametniji od SVIH. :mrgreen:

Zumi obavezno dodeliti forumsku titulu najupornije osobe.
Ovakva i ovolika upornost se zaista retko sreće.

 

[Zuma]

Arahne » 24 Nov 2018 01:53 pm[/url]":3h9or2xu]Bitno za razumevanje je da tumačite ono što posmatrate. Dakle, rasteretni luk u temelju zida određene strukture ne podstiče na razmišljanja o vratima, prolazu itd, nego na statičke potrebe premošćavanja nestabilnog terena. Da li navodim da su rimski ukopi na tom prostoru veoma frkventni. Verovatno postoje i neki ukopi iz XVII veka. Dakle kad graditelj naiđe na nestabilno tle za postavljanje rova on primenjuje ovakva rešenja. Posmatrajte iz perspektive postavljanja temeljnih rovova a ne iz perspektive modernih iskopa temeljnih zona u punom gabaritu.....

Premošćavanje nestabilnog, ranije raskopanog tla? To jeste moguće. Ali koliko je verovatno uzevši u obzir sve ostalo? Na primer, teško da bi onda to ranije raskopano tlo bilo svedeno samo na jednu rupu, baš samo ovde i tačno u strogom centru prolaza. Ovakve rasteretne lukove bi onda trebalo očekivati i na drugim, sasvim slučajnim mestima kapije koja zauzima veliku površinu i ima teške i debele zidove. A nisam ih primetio drugde. Zatim je tu Milićevićev opis i očigledna potreba za više prostora koju nameće njena centralna uloga u ovom pojasu odbrane, prostor koji se inače može lako dobiti. Jedan zid potencijalnog podruma već postoji, onaj uz rov. Zašto to onda ne iskoristiti za podrum sa njegove druge strane? I na kraju, treba samo pogledati na ovu mapu. Austrijanci su iskopali kilometre i kilometre dubokih i višestrukih rovova, od Save do Dunava, uz brdo i niz brdo, pa u krug pored samih reka. I čitave gomile bedema uz njih po ogromnoj ceni koju je plaćala čitava Evropa. A sad uočite na mapi položaj i veličinu tog problematičnog podruma u odnosu na sva ostala kopanja i radove. Ideja da im je posle toga bilo SKUPO ili TEŠKO da iskopaju jedan običan podrum ispod centralne kapije na glavnom putu, i tako sebi povećaju unutrašnji prostor bar tri puta, mi je ZAISTA teško zamisliva.

Tako da, zaista, mi svi sada samo pogađamo, i svašta je moguće, ali koliko to izgleda kao razuman postupak za nekog na njihovom mestu nije baš isto u svim mogućnostima.

 

[Zuma]

I pod pretpostavkom da su ljudi već smetnuli sa uma čemu sad ova nova priča. Ne mogu da verujem da su završili sa arheološkim istraživanjem ovog dela kapije i da će sad krenuti da je zatrpavaju. A tako izgleda sudeći po par uobičajeno nejasnih saopštenja. Naprimer, za ovo o čemu sada pričamo je dovoljna jedna osoba sa zidarskom mistrijom pa će za pola sata da skine blato sa zida i da kaže kakav je luk u pitanju. Od deset koji vire kroz ogradu jedan bi to sigurno uradio džabe i drage volje. A ne dešava se NIŠTA i nikoga nije briga da iskoristi ovu jedinstvenu priliku i sazna o kapiji sve što može. Jedna dubinska sonda je farsa od "istraživanja". ZAŠTO ovako? To je ono što mene interesuje. Ne žele? Ili im neko ne da?

 

[Propeler]

Zuma, iz kojih izvora crpiš energiju? :lol: :kafa:

 

[Vladivoje]

Zuma energiju crpi iz podzemnih, slabo istraženih izvorišta, a kada govorimo o nadzemnim izvorištima - onda smo mu izvor svi mi sa ovog foruma. :mrgreen: :lool:

 

[Arahne]

[/quote]
Premošćavanje nestabilnog, ranije raskopanog tla? To jeste moguće. Ali koliko je verovatno uzevši u obzir sve ostalo?
[/quote]
Ajmo ovako....ja učestvujem na ovom forumu zato što imam informacije koje drugi na forumu nemaju, a moj posao je povezan podosta, nekada i direktno sa različitim temama koje se pojavljuju. Sve što napišem pišem na osnovu iskustva. U ovom slučaju na osnovu iskustva analiziranja arhitekture XVII-XIX veka koju sam imao prilike više puta tokom života da istražujem. Dakle pišem da biste imali validno objašnjenje, da ne biste lutali, da nešto naučite od nekoga ko to zna....
Ukoliko analizirate neku pojavu u životu, šta god da je u pitanju, ne polazi se od premise koliko je verovatno, nego se tumači ono što se detaljno posmatra.......

 

[Zuma]

Meni prvom je veoma drago kad god se pojavi neko sa iskustvom i znanjem. To je uvek dragocen doprinos forumu. Pogotovo u našoj situaciji u kojoj je odavno postalo jasno da je maksimalno uskraćivanje javnosti za kvalitetne i pravovremene informacije, sa istovremenim maksimalnim pretrpavanjem iste te javnosti "public relations" glupostima, ustvari deo svesne, dobro promišljene politike, a ne slučajnost. I da zbog toga nažalost, bar kod bitnih stvari, moram da se postavim u krajnje nezavidnu i nesigurnu situaciju onoga ko u priličnom broju tekstova nešto pokušava da pravovremeno predvidi, ili da prosto unapred pogodi šta će da se desi dok još ima vremena da se reaguje. Ali na osnovu skoro nikakvih pravih informacija. Malo je šta pouzdano u takvoj situaciji, i to se ne može ni očekivati. Što onda skoro redovno ima za posledicu i argumentaciju koja je daleko od bilo čega sigurnog ili očiglednog (sa odgovarajućom i maltene obaveznom neprijatnom reakcijom na forumu). Međutim baš zbog toga moram više nego obično i više nego drugi da insistiram na jasno izloženim i dobro obrazloženim argumentima, na logici i razmatranju verovatnoća za pojedine mogućnosti. Što onda znači da se svako stručno znanje zaista veoma ceni, ali i da istovremeno autoritet ne sme da bude vezan za činjenice i argumente, već samo za ličnost. Ovo objašnjenje je tu samo da izbegnem nesporazume, jer mi se čini da mi prebacuješ da ne poštujem tvoje iskustvo ili da ga odbacujem. Nije tako ni za tebe ni za druge članove foruma sa velikim znanjem ili iskustvom. Ali razumljivo i dovoljno jasno objašnjenje (a ne samo kratka tvrdnja bazirana na autoritetu) mora postojati, i sve što ostaje otvoreno i nejasno se mora argumentima isterati do kraja. Razumem da mnogi ljudi nemaju vremena za to, i to je sasvim legitimo i u redu, lični izbor, ali se onda ne može očekivati i poverenje da je to bezuslovno zaista tako, bez obzira na stručnost koja se time ne negira niti dovodi u pitanje. To je nažalost uobičajeni trade-off ne samo na Internetu, ali pogotovo na njemu.

U vezi konkretnog problema. Uvođenje lukova koji prenose težinu zida na svoje krajnje tačke ima i svoje negativne aspekte. Time se uvodi neravnomerno optrećenje i složena raspodela napona unutar zida, što kreira kritične i veoma opterećene tačke. A upravo bi to bilo poželjno izbegavati u napadu veoma izloženom vojnom utvrđenju (glavna SPOLJNA kapija!) kod koga se očekuje da će biti izložen topovskog vatri i eksplozijama. Ovakvi udarci i stres koji se prenosi kroz čitavu strukturu do kritičnih tačaka bi onda mogli da joj napravi veću štetu nego da je zid slično opterećen na svakoj tački. Zašto bi dakle Austrijanci, koji ovo utvrđenje rade ispočetka pa nisu ničim ograničeni, pravili lukove samo da bi premostili oslanjanje na rastresitu zemlju nekog zatrpanog starog podruma, ako im je daleko bolje da zid fundiraju samo malo dublje, na dnu tog podruma i na zdravicu? Pogledaj prethodnu sliku sistema bedema i rovova koji su napravili do 1740. To je sigurno bitno više od 10 ili 20 KILOMETARA rovova od 4 metra dubine i odgovarajućih bedema! Četri metra dubine je verovatno uglavnom ispod svih arheoloških slojeva, grobova i podruma zgrada pre 1720. godine. Zašto bi dakle TAKVIM graditeljima, sa TAKVIM sredstvima na raspolaganju, bilo skupo ili teško da na svega par METARA nekog starog podruma spuste osnovu zida kapije do njegovog dna i do zdrave zemlje? Zašto bi na tako beznačajnoj i jeftinoj stvari umesto toga "štedeli" praveći rasteretne lukove i uvodeći slabe tačke u zidove objekta kome je čitava svrha da trpi teške udarce? Ako su ispod vrata ili prozor, onda u redu. Luk mora da postoji. Ali ako ih nema, zašto?

 

[Arahne]

RAsteretni luk je ojačanje temeljne zone i neposredne kontaktne zone temelja i nadzemne zone strukture, a ne oslabljenje. Namena objekta je kontrolisani prolaz u kojem je smeštena straža. Zaboravi vrata i prolaze u delu o kojem pričamu, on se nalazi ispod niveleta tla XVIII veka.
Ukoliko su prilikom kopanja rova za temelj zida na pojedinim mestima nailazili na nestabilno tle na manjoj površini, primenili bi ovakvo rešenje.
Primer: temeljna zona jugoistočnog zida kuće Tome Vučića Perišića u Uzun-Mirkovoj.
Računaj na to da su grobovi bunari duboki i preko 10 metara, podosta uski (oko metar i po). Otkriveni kod spomenika Knezu Mihajlu. Znači na 30 metara od ove tačke o kojoj govorimo, Pretpostavljam da ih ima i na većem prostoru. Pretpostavljam da bi čišćenje temeljne zone temeljnog rova do zdrave zemlje (lesna glina) i ispuna temeljnog rova sa konstrukcijom temeljne stope na nejednakim kotama tokom vremena dovelo do sleganja nadzemne strukture (zbog nejednakih tačaka oslonca) i do finalnog pucanja.
To bi bila moja objašnjenja..... s obzirom da ne vidimo 100 odsto temeljne zone strukture i okolnog tla već samo 1 posto.....

 

[Vladivoje]

Međutim baš zbog toga moram više nego obično i više nego drugi da insistiram na jasno izloženim i dobro obrazloženim argumentima, na logici i razmatranju verovatnoća za pojedine mogućnosti. Što onda znači da se svako stručno znanje zaista veoma ceni, ali i da istovremeno autoritet ne sme da bude vezan za činjenice i argumente, već samo za ličnost.

Zum0, zašto kažeš ovo - "moram više nego obično i više nego drugi da insistiram" (?).
Zbog čega moraš "više nego obično" i "više nego drugi" (?).

Takođe, ova formulacija mi je nejasna - "istovremeno autoritet ne sme da bude vezan za činjenice i argumente, već samo za ličnost."
(???)

 

[relja]

OK, ovo jesu ostaci austrijske "Virtemberške kapije".
Kao laik, pripadnik "opšte javnosti", zainteresovan sam za objašnjenje:
po ovome što je objavljeno/ispričano od kada su otkopani ovi ostaci, ne zna se tačno vreme gradnje austrijske kapije, osim da se to desilo u vreme dok su oni držali Beograd.
Nije jasno ni šta se potom dešavalo.
Zuma je non stop tvrdio da kapija koja je srušena nije "turska", već da je to kapija iz austrijskog perioda (što meni ima smisla... da je kapija iz austriskog perioda, ne Zuma...) ali ZZZSPKB ovih dana kaže da je austrijska kapija bila srušena...
U radovima koje sam ja iz fotelje iščeprkao po internetu, vidim da autori nisu baš načisto da li je austrijska kapija bila potpuno srušena ili delimično oštećena pa obnovljena pod Turcima,,,

Ono što je makar nepobitno je da su danas vidljivi austrijski ostaci i da su naši preci 1866. rušili kapiju i za sobom ostavili baš ovo što danas vidimo.
A kako znamo da tlo baš i nije idealno za gradnju kao i da ostaci i oskudni prikazi savremenika ukazuju na složeniju građevinu (više prostorija i prolaza. stubovi koji nose lukove) i da se sve to uklapa... ili austrijska kapija nije potpuno srušena, ili su je Turci obnovili na istim temeljima u sličnoj konfiguraciji...

 

[Zuma]

Arahne » 25 Nov 2018 11:49 am[/url]":1mgr9kki]RAsteretni luk je ojačanje temeljne zone i neposredne kontaktne zone temelja i nadzemne zone strukture, a ne oslabljenje. Namena objekta je kontrolisani prolaz u kojem je smeštena straža. Zaboravi vrata i prolaze u delu o kojem pričamu, on se nalazi ispod niveleta tla XVIII veka.

Ideja je bila da ovi lukovi mogu sugerisati postojanje podzemnog nivoa kapije, odnosno vrata ili prozora u tom, podzemnom nivou. Sa možda malim ukopanim prilazom podrumskim vratima. Ili prozor za ventilaciju podruma. To bi povećalo korisnu površinu i ratnu autonomiju, međusobno povezalo bočne prostorije i ispod nivoa zemlje, a istovremeno bi taj prostor bio dobro zaštićen od neprijateljske vatre, recimo za smeštaj baruta i sličnih osetljivih potrepština. Dakle postoji niz prednosti postojanja podruma, sasvim nezavisno od činjenice da Milićević izgleda eksplicitno tvrdi da je podzemni nivo postojao. Mada je tačno da bi se ta rečenica možda mogla tumačiti i drugačije. Ako postoji podrum, onda ovo i treba da bude ispod niveleta tla XVIII veka.

Ukoliko su prilikom kopanja rova za temelj zida na pojedinim mestima nailazili na nestabilno tle na manjoj površini, primenili bi ovakvo rešenje.
Primer: temeljna zona jugoistočnog zida kuće Tome Vučića Perišića u Uzun-Mirkovoj.
Računaj na to da su grobovi bunari duboki i preko 10 metara, podosta uski (oko metar i po). Otkriveni kod spomenika Knezu Mihajlu. Znači na 30 metara od ove tačke o kojoj govorimo, Pretpostavljam da ih ima i na većem prostoru.

Preko 10 metara dubine za jedan grob? To nisam znao, izgleda previše. Ali u tom slučaju mogu da prihvatim postojanje mogućnosti koju spominješ. Međutim deluje mi da je njena verovatnoća i dalje mala. Prvo, raspoloživa količina novca i zahtevi koje ima vojska za jednu, efektivno, malu tvrđavu, su daleko veći od resursa privatnika i zahteva za privatnu kuću kao što je ta Tome Vučića Perišića. I važnije od toga, mi vidimo luk od cigala čija je sredina postavljena savršeno u osu OBA prolaza. Što onda pretpostavlja postojanje ne jednog, nego DVA bunara koji se TAKOĐE nalaze baš na mestima koje sam ovde označio crvenom bojom, u osi, a pri tome ih NEMA na recimo mestima označenim plavom bojom (jer, ili baš tu ovi lukovi prenose težinu koju nose, ili je u pitanju osnova četvrtastih NOSEĆIH stubova kapije, pa ispod njih bunar ne sme da postoji). Ovde imamo složenu verovatnoću od nekoliko nezavisnih zahteva koja u proizvodu izgleda prilično problematična. Dakle, mada hipoteza o dva veoma duboka bunara baš na ovom mestu jeste moguća, to mi izgleda bitno manje verovatno od hipoteze o podrumu.

Pretpostavljam da bi čišćenje temeljne zone temeljnog rova do zdrave zemlje (lesna glina) i ispuna temeljnog rova sa konstrukcijom temeljne stope na nejednakim kotama tokom vremena dovelo do sleganja nadzemne strukture (zbog nejednakih tačaka oslonca) i do finalnog pucanja.

Hoćeš da kažeš da bi nejednaka visna zidova vršila nejednak pritisak na zemljište, što bi izazvalo njegovo nejednako sleganje? Moguće. Ali i tu postoje dva problema. Zemljište bi za početak trebalo biti relativno male nosivosti, a razlika u visinama (tj težinama) dva dela zida dovoljno velika, da bi taj efekat postao značajan. I drugo, tvoja hipoteza o lukovima zbog bunara takođe kreira nejedenako opterećenje zemljišta (težina se prenosi na krajeve lukova) i to bitno veću nejednakost opterećenja. Pošto lukovi prenose u stranu SVU težinu zida koji je iznad njih, dok nejednaka visina zida prenosi samo razliku u težinama dva dela zida. Pa je veliko pitanje šta bi u nekom konkretnom slučaju pokazao račun, šta ravnomernije opterećuje tlo.

To bi bila moja objašnjenja..... s obzirom da ne vidimo 100 odsto temeljne zone strukture i okolnog tla već samo 1 posto.....

Da to je problem. Nervira me što moram da pogađam kad bi bilo trivijano videti o čemu se radi. Njihov je posao da istraže kapiju, a to se izgleda neće desiti, iako u najmanje dve trećine proteklog vremena nije bilo nikoga od arheologa na terenu. ZAŠTO ne žele da iskopaju još par sondi uz par zanimljivih i nejasnih delova kapije? Kad će sledeći put imati ovakvu šansu? Zašto nema konferencije za štampu nego se igramo gluvih telefona, preko Vesića, i nemuštih saopštenja (tj do sada svega jednog saopštenja)? Mada sumnjam da su oni krivi. Pre će biti da im je rečeno da ne talasaju previše i da završe što pre, kako god znaju i umeju.