Bender,
u pravu si za mnoge gradove sa spiska, nisu uporedivi sa Beogradom. Međutim taj spisak je ogroman, pa ih ima mnogo koji jesu. Ali još važnije od toga, poenta spiska nije bila da se mi ugledamo na konkretna rešenja. Svaka situacija je različita, pa to i nije moguće. Nego je sušina ove naše kontraveze VREDNOVANJE starih zidina i kapija u urbanom delu grada U ODNOSU NA vrednost nekog novog korišćenja tog prostora posle zatrpavanja ostataka. Kojim izborom Beograd više dobija? Šta je VREDNIJE? Zatrpati ili prikazati?
Ovde smo upravo zato imali stranice i stranice poruka koje negiraju vrednost prezentacije kapije. Ponrekad apsolutnu vrednost, a ponekad samo u odnosu na "veću" važnost veoma usko shvaćenog i određenog tipa uređenja Trga Republike. Čitali smo o kapiji kao "bezvrednoj gomili kamenja", "neprepoznatljivoj ruini", "ružnoći", "o prioritetu savremenih potreba", "ko je još u svetu to uradio", itd. Dakle, iz ovog veoma dugačkog spiska primera se vidi DA LI JE ljudima iz svih tih gradova u svetu bilo važnije da na nov, "savremen" i "koristan" način upotrebe prostor koji neki deo gradskog zida zauzima, ili da ga trajno rezevišu za neku ruinu. Pošto je sada u pitanju samo ODNOS procenjene vrednosti dva načina korišćenja zemljišta KOD NJIH (a ne kod njih i nas), postaje nešto manje važno direktno poređenje važnosti lokacije ili veličine dva grada, našeg i njihovog. Ako je stari bedem tamo u manje važnom delu grada, ili u gradu manjem od Beograda, isto toliko se smanjuje i korist od prezentacije nekih ostataka umesto njima korisnijeg načina upotrebe tog zemljišta (za novi trg, novogradnju, tržni centar...). Jer koji će turista da putuje u neki mali grad u kome nema ništa drugo, samo da bi video deo njihovog gradskog bedema koji postoji u još sto drugih gradova u okolini? Zašto onda ne bi zatrpali bedem i napravili nešto što je baš malom gradu daleko korisnije? Pa se OBE vrednosti oba izbora, zadržati bedem ili ne, slično i proporcionalno menjaju u malim mestima ili izvan centra. Drugim rečima, ako želimo uvid u relativno vrednovanje gradskih bedema na zapadu, nije baš toliko bitno naći primer zaista sličan Beogradu pošto se i njima gubici i dobici raznih urbanističkih opcija menjaju na donekle sličan način.
Međutim, iz ogromne dužine spiska vidite da ljudi na zapadu ipak masovno biraju da zadrže i prezentuju delove starog gradskog bedema, bez obzira da li je grad mali ili veliki, i da li je bedem u centru ili nije. A to je indirektno i odgovor na pitanje šta bi oni uglavnom mislili da je vrednije od dve opcije uređenja trga o kojima MI pričamo. Verovatno ne uvek, naravno, ali uglavnom. Mada ja još uvek ne znam za primer da je neko našao glavnu gradsku kapiju pa je onda zatrpao zato što mu smeta čak i kada ostaje u podzemlju i ispod stakla. Budući da bi onda neke ploče na trgu imale "pogrešnu boju", pa bi to tobože "bio cirkus". Možda takav primer postoji. Ne znam, ali sumnjam. A ovo je spisak suprotnih primera.
Prvu od dve izdvojene slike sam postavio upravo zato što je istovremno i slikovita i drastična ilustracija ovog aspekta bitno različite procene relativnih vrednosti kod njih i nas. Naravno, ne sugerišem da su situacije direktno uporedive, svakako nisu, ali ovako velika razlika ipak jeste vredna pažnje. U Beogradu je nekima problem što će deo ploča na tlu biti druge boje. A u starom gradu na slici su i dalje spremni da se trajno liše čak i normalnog protoka saobraćaja, lakog snabdevanja, da se od okoline i svojih drugih životnih potreba izoluju toliko da praktično budu ostrvo (par veoma uskih mostova ipak postoji). Ni to im nije bila velika žrtva. Svakako da očekuju korist od ovakvog stanja. Ali sumnjam da bi ta korist bila dovoljna da se u ovako velikoj meri liše savremenih pogodnosti da o vrednosti gradskih zidina i tim pogodnostima misle kao neki na Beobildu.
