Реконструкција Трга Републике

[Zuma]

Teško je odoleti poređenju kvaliteta starog i novog. Ovo je stari način postavljanja kaldrme po Beogradskim ulicama:

A ovo je nov i moderan (Kosančićev venac) :lol:

 

[astrodule]

marone » Today, 15:08[/url]":2hdto419]Odlicna fotografija trga. JA ga i danas nekako tako zamisljam, cisto, bez previse detalja.

Evo i jedne fotografije Vasine ulice sa prve izlozbe fotoamatera u Beogradu 1901-ve godine. U kadru je pogled ka trgu. Zanimljivo je sto je ovo resenje ulice slicno ili skoro isto kao ono koje se spominjalo na forumu kao najbolji nacin rekonstrukcije i kao prirodni nastavak Trga u pesacku zonu. Autor fotografije je beogradski lekar Toma Leko.

Nešto kao Ilica u Zagrebu

 

[marone]

Danas kada rade novo to izgleda staro, a kada rade staro ne izgleda nikako

 

[marone]

Nešto kao Ilica u Zagrebu

[/quote]

Da. Jako lepa ulica. U Istanbulu na Galati u jednoj bas soping ulici imaju istoi fazon. Ogromna guzva ali dobro funkcionise. Kod nas bi mogli samo tranvaj pored trga pa kroz vasinu ka kalisu.

 

[relja]

Kodakova arhiva, iz 1904, oko krunisanja

Pogledajte prilog 5

Pogledajte prilog 4

Pogledajte prilog 3

Pogledajte prilog 2

Pogledajte prilog 1

 

[marone]

1896:

 

[astrodule]

Trg nam izgledao kao Aleksanderplac u Berlinu

 

[Zuma]

Na prethodnim fotografijama se bolje vidi kaldrma, pa postaje jasno da to ipak nije ista kao ova otkopana. Do sada smo znači na Pozorišnom trgu videli da je bilo čak 4 različite vrste popločavanja:

Bez popločavanja, pozorište u blatu.


Kamena kaldrma nepravilnog oblika.

Pogledajte prilog 3
Kamena kaldrma pravilnog oblika.

Sada otkopane betonske ploče.

Pogledajte prilog 2
I drvena kaldrma otkopana u početku.

Pogledajte prilog 1

 

[Zuma]

Polaganje kamena temeljca za zgradu Uprave fondova, sadašnji Narodni Muzej, 1903. godine. U pozadini se nazire Narodno Pozorište. Svi muškarci iz poštovanja upravo u ovom trenutku skidaju šešir.

 

[direktor]

Kakve betonske ploce. Zuma kamen, na osnovu ceka tvrdis da je beton ...

 

[tzoran1]

Ili je golem kamen ili deo betonske ploce. Beton sa cementom se pojavio hiljadusedamstopedeset i neke godine.

 

[Zuma]

direktor » 07 Nov 2018 08:35 pm[/url]":36b21kxy]Kakve betonske ploce. Zuma kamen, na osnovu ceka tvrdis da je beton ...

Na osnovu tipa ošećenja po ivicama kocki. Tako se postepeno kruni samo beton. Razlike u boji i teksturi oštećenog i neoštećenog dela (glazura i presek). Na drugoj od dve ranije poslate slike se na desnoj strani vidi i jedna poluizvađena i veoma pravilna kocka. Evo uvećanog dela. I to više liči na izlivanje betona, a ne na sečenje kamena. A bilo bi i previše skupo seći kamen u tim količinama. Mi ne znamo od kada potiče deo pločnika sa slike.

 

[direktor]

To je istrosen kamen imas kod vukovog spomenoka istrosene kamene kocke
Bas su se tad bavili pravljenjem pretece behatona kako ne ...

 

[Zuma]

Pa kako znaš iz kog perioda potiče to parče trotoara? Takođe, kamen se ne troši na taj način, tj oštećeni delovi kamena nemaju takvu teksturu ni takve ivice oštećenja.

 

[direktor]

Reko ti da imaju zavisno od tipa kamena sigurno nije iz perioda behaton mn loznice ...Kad se vec zavlacis oko gradilista pitaj zavodovce ...

 

[Zuma]

Hm, bio je skoro mrak pa slika nije oštra, ali svejedno više liči na običan beton iz kalupa, sa sasvim običnom glatkom površinom na vrhu, koji je odavno izmišljen i u upotrebi. Sa strane čak i postoji čitava široka betonska ploča iste boje i teksture, napukla ili krivolinijski prelomljena na jednoj starni. Ali dobro, to nije teško proveriti pa ćemo videti kad neko ode tamo i pogleda.

 

[stf]

То јесу бетон плоче, а такав материјал се за тротоаре употребљавао после Другог светског рата. Многи тротоари у бочним улицама и на периферији и даље имају поплочавање од бетон плоча. Судећи по позицији на тргу, то је негде у зони споменика Црвеноармејцима што се поклапа са периодом у коме је материјал употребљаван.

 

[direktor]

Ali su te bhatonke bile drugog oblika i daleko losije teksture trebalo bi vidjeti izbliza ...

 

[astrodule]

http://www.politika.rs/scc/clanak/41520 ... prvog-veka

Радови на Тргу републике настављени су, после кратког прекида, ових дана. Један њихов део посвећен је истраживању недавно откопаних темеља за које се претпоставља да су део некадашње Стамбол капије, а други део су редовни радови који се тичу обнове овог омиљеног састајалишта у срцу нашег града.

– После добијања свих папира и решења о археолошким истраживањима које је дало Министарство културе радови су настављени 30. октобра. Сада се обављају два сондажна копања и бележи се све што се налази на том простору. Тек када се заврше сва испитивања биће презентовани резултати рада – рекли су у Заводу за заштиту споменика културе.

Осим темеља за које се претпоставља да су део Стамбол капије, приликом реконструкције Трга републике пронађена су и два девастирана римска гроба. То је и очекивано имајући у виду да се овај простор у целини налази у заштићеној зони античког Сингидунума који је утврђен за археолошко налазиште још од 30. јуна 1964. године.

Da ne bih ovde kačio ceo članak, u ostatku piše da su znali i za grobove pa se zaista postavlja pitanje, koje niko da postavi Vesiću, zašto sve to nije uzeto u obzir kada se pravio plan i pripremao tender.

 

[Zuma]

Možda zato što u Beogradu i političari i investitori arheologe vide uglavnom kao veliki trošak, dangubu i, uopšte, štetočine. Smetnju "razvoju". A mnogi arhitekti kao direktni napad na njihove ljubljene vizije u kome se (za njih) "modernost" Beograda izjednačava sa širokim praznim prostorima i visokim vertikalama, čak i u starom delu grada. Nešto kao jeftinija kopija Američkih gradova gde im mesto nije, a ne, recimo, makar duha Pariza. Kompleks Turaka i tesnih sokaka je i dalje živ i zdrav. To da je Beograd pomalo (ili poviše) poseban slučaj, obično nikako ne vole da uzimaju u obzir.

Tako političari boga mole da imaju što manje posla sa arheolozima, pa se sve nadaju da će ih što pre dovesti pred svršen čin, da nemaju šta da spašavaju, pa da onda mogu da kažu: "Sada je kasno, sve je već "odlučeno", "pokrenuto", obavezali smo se, itd". Tako se zakonska obaveza mišljenja i konsultacija zavoda za zaštitu nekako smuva, izostavi, odloži ili pogrešno protumači, već prema prilici. Ili im se u krajnjem slučaju da na znanje da ne talasaju previše ako znaju šta je dobro za njih. Ukratko, što se sa arheolozima manje priča, ili bar što kasnije, tako da nemaju vremena, to bolje. Zbog toga je u ovom slučaju sasvim moguće ili da oni koji odlučuju u političkim strukturama nisu ni znali za Stambol kapiju i Rimske grobove, ili su možda znali i verovatno dobili obaveštenje o njima, ali nisu bili svesni da je to neka "značajna stvar" (kao uostalom ni u Beobuildu), pa su verovatno mislili da mogu da prođu sa malom plaketom u nekom ćošku ili neupadljivom oznakom na pločniku - ako su joj poklonili čak i toliko svog razmišljanja i dragocenog vremena.

Posledica takvog pristupa je odavno vidljiva. Javnih arheoloških spomenika koji najbolje govore o prošlosti ljudi i grada skoro da nema, a ostaci se ili uništavaju ili zatrpavaju, ako bude i toliko sreće. Kako su krenuli sa "razvojem" i "modernizacijom" starog dela grada uskoro više ih neće ni biti. Rajićeva je uništena, Studentski trg će biti uništen, a Rimsko nalazište kod Filozofskog je delom uništeno podzemnom fiskulturnom salom, a delom zatrpano.

 

[Bender Rodriguez]

Ako bismo čuvali i konzervirali svaki istorijski kamenčić koji nađemo, pola Beograda bi bilo pretvoreno u poljanu odnosno u otvoreni muzej/eksponat.

Ne pričam za rimske iskopine nego generalno. Mora da postoji lista prioritetnih lokaliteta koje treba čuvati. Ali ta lista ne može da obuhvata sve što se ikad iskopa a starije je od 100 godina.

 

[Zuma]

Hajde da prvo postignemo da čuvamo bar nešto, bilo šta, malo, onoliko koliko je neophodno za grad sa ovakvom istorijom? Grad koji svoj istorijski značaj dobrim delom izvlači upravo iz takve istorije. Pa da se ONDA, kad to prevaziđemo, zabrinemo što čuvamo previše i što bi to moglo da smeta.

 

[relja]

Eto, može "lepo" da se raskopa Tašmadanski park, po čistoj logici, pošto je bliže tvrđavi od pronađenih grobova na Trgu, termi na Platou, vile na Kosančićevom, nalaza u Rajićevoj i ispod Biblioteke Grada i ispod pruge u Pariskoj, tu tek ima šta da se pronađe...

A možemo i da preselimo Beograd na neko drugo mesto.

 

[Zuma]

Koliko zabrinutih za razvoj. Ne računajući Kalemegdan, grad sa skoro 2 miliona stanovika i neprekidnom naseljenošću hiljadama godina unazad u starom urbanom delu ima jednu arheološku prezentaciju originalnih ostataka na mestu gde su i bili.

JEDNU !

U podrumu. Nastalu čistom srećom i više slučajno. Možete je delimično videti iza govornika ako propatite neko javno podrumsko predavanje u biblioteci grada. Zid i jedna cev. Inače je dole mrak i nedostupno je. A za nju u gradu verovatno zna broj ljudi koji zajedno može stati u veću kafanu. Druga prezentacija bi izgleda već bila previše.

 

[stf]

Како је цео градски центар регистровано налазиште античког Сингидунума, можемо све јавне просторе прекоипати и нешто ископати и презентовати ... једноставно, то није начин. Све што може, пребацити у музеје а презентовати само оно што не смета функционисању модерног човека и данашњег града.... Београд је због своје бурне историје имао ту "несрећу" да има јако мало надземних остатака попут Рима. Град је рушен до темеља и грађен изнова превише пута да би се сем темеља и гробова ишта више и нашло. Можемо цео центар града ставити под стакла, али то није начин. Тако град умире.

Зума, иначе ти Париз није неки пример будући да је по наредби Наполеона разрушен до темеља и изграђен изнова тотално другачији. Оригиналног Париза готово да и нема. Он није толико стар како се мисли. Београд има и старију сачувану урбану матрицу од Париза....

А за презентовање остатака такође ниси изнео тачан податак. Ја знам и за бунар у железничкој станици Вуков споменик, такође под стаклом.