Stf,
primer iz Zadra nije odgovarajući jer ne odslikava utisak koji bi stakla imala na rekonstruisanom Trgu Republike.
Oni su HTELI da prezentacija dominira trgom. To mu je glavni i najzanimljiviji sadržaj. To se vidi već po svetlima koja trg uopšte i nema, već noću svetli samo podzemlje. Običan dodatak normalnog nadzemnog uličnog osvetljenja i prigušenje svetla iz podzemlja je dovoljno za bilo koji željeni odnos osvetljenosti, sve do toga da podzemlje bude potpuno nevidljivo. Pa to nije nikakav argument.
Što se dana tiče, u Zadru bi postojala tri problema - kad bi neko tamo želeo nenametljivost prezentacije. Trg je premali u odnosu na ukupnu površinu stakla, kontrast površina je preveliki, i postoji problem refleksije.
Prvo je jasno. Da bi staklo bilo nenametljivo ono mora zauzimati mali deo površine trga. To u Zadru nije slučaj, a kod nas će biti. Ruše se žardinjere, uklanjaju se posebno izdvojene i nedostupne ulice, a trg se širi i na plato Zorana Đinđića i Francusku ulicu. Pogledaj ove slike koje dočaravaju ogromnu veličinu budućeg pešačkog prostora, pa mi reci koja bi bila prividna veličina projekcije na ravan gledanja jednog malog segmenata stakla koje ja predlažem, kad bi se ono gledalo
iz visine očiju sa velike većine tačaka na ovako ogromnom trgu? Staklo bi se videlo samo kao VEOMA uska traka u daljini ili bi bilo potpuno nevidljivo. Pa tu nema bojazni oko nametljivosti. Izgubilo bi se u prostoru. Videlo bi se dobro se samo kad skoro stojite na njemu, kao što i treba da bude. Kolika bi ODAVDE bila velika vidljiva površina par susednih stakala:
Ili odavde:
Ili sa ovog platoa kad se ukloni zelenilo i postavi pločnik:
Ili sa bivše ulice desno (mada je ovo pogled odozgo i zato nerealan za doživljaj šetača):
Drugo, problem kontrasta je u Zadru jako izražen jer je za popločavanje upotrebljen BEO primorski kamen, dok je staklo ne samo daleko tamnije, nego i jarko ZELENO! Ponovo, namerno ističu prezentaciju. Kod nas je to u Rajićevoj urađeno daleko bolje. Staklo je okruženo tamnijim pločnikom koji služi kao tonalni prelaz i tako ubija veliki kontrast, dok je boja svega ista. Nigde nema dominantne boje, samo se blago menja svetlina površine.
To isto se kombinacijama ploča prigušenih ali različito svetlih nijansi može uraditi da izgleda sjajno, da obogaćuje jedan tako ogroman prostor kao što je budući trg, kome upravo to treba. Jer bi bez takvih blagih vizuelnih tonalnih intervencija po čitavoj površini budućeg trga on upravo svojom monotonom jednoličnošću i širinom počeo da dominira i odvlači pažnju od zgrada. Plato kod Rajićeve je manji, pa opet, ovako lepo ukomponovano staklo ni tu ne izgleda loše ili agresivno.
I treći problem u Zadru, refleksija je tamo izraženija opet zbog malog trga, odnosno blizine zidova zgrada. Na bitno većem trgu refleksiju daleke zgradu možete videti tek ako se i sami prilično udaljite od stakla, jer su tek onda uglovi refleksije i upadnog i odbojnog zraka izjednačeni. A tada je prividna veličina stakla (a time i refleksije zgrade ili drugog izvora jake svetlosti u staklu) ionako mala. Kod nas bi se u njemu, kad ste bliže, više videlo nebo nego objekti oko trga, sem možda pozorišta iz jednog ugla. Međutim refleksija se može delimično kontrolisati mat površinom stakla i jačinom svetla u podzemlju. To može da radi računar koji meri ambijentalnu svetlost i odnos reflektovanog i unutrašnjeg svetla drži otprilike istim.
Tako da naša i njihova situacija zaista nisu za poređenje, pa i naša prezentacija pod staklom ne bi onako izgledala. Bila bi daleko diskretnija. Ne bi bilo loše da neko uradi render, pošto je ovakav opis vizuelnog utiska možda ne toliko očigledan.
