Реконструкција Трга Републике

[Vladivoje]

Evo još jedne publikacije za Zumu:

:arrow: https://www.kupindo.com/Tehnicke-nauke/ ... t-beograda

 

[dex libris]

Velika je šteta što su terme imale ovakvu sudbinu.. Umesto da je urađena delimična obnova do nivoa partera i onda stavljen stakleni pod.. Ovde je to moglo da se uradi, bilo bi sjajno a ujedno i simbolično - zamislite kako bi se osećali studenti arheologije kada bi preko ovoga išli na predavanja..

 

[Vračarac]

To uvek moze da se uradi, najmanji problem da se ponovo otkopa ionako je plato zreo za rekonstrukciju

 

[Bender Rodriguez]

Studenti arheologije bi možda i cenili to, ali ostali studenti Filozofskog - sumnjam. Treba samo videti na šta liči taj plato gde bleje studenti.
Sad, naravno, to je javni prostor, prolaze tu i drugi ljudi. Ali na njemu najviše vremena provode upravo studenti Filozofije. Koji se prema tim termama a i prema svemu ostalom tu ophode užasno. Neki zapišavaju, neki šaraju grafite da se igraju politike (ono SKOJ, NKPJ i ostale gluposti) a neki seju đubre gde god stignu.

Ali ne krivim ja toliko njih u celoj toj priči. Krivim najpre one koji su taj plato projektovali tako da ne pruže neku osnovnu zaštitu tim termama. Pa makar to bilo u vidu bolje organizacije, tako da terme ne budu zamena za klupe iza kojih se tovare smeće i fekalije.
I krivim one koji su sve ove decenije imali dužnost da održavaju, uređuju i ističu taj prostor tj. iskopine, a prstom nisu mrdnuli, pa je u međuvremenu sve to pretvoreno u okrnjenu smrdljivu i išaranu deponiju.

Ako se već nešto otkopava, i ako se prostor oko njega prilagođava da bi se to istaklo, onda je očekivano da se bar uradi minimum napora da se to održi u nekom normalnom i pristojnom stanju. Da bude spomenik, obeležje, znamenitost. A ako ćemo da otkopavamo stvari samo da bismo ih gurnuli u stranu ili ostavili na milost i nemilost štetočinama i zubu vremena, onda bolje da ih ni ne otkopavamo.

 

[dex libris]

Vračarac » Пет Нов 09, 2018 12:26 am[/url]":2hrbyytc]To uvek moze da se uradi, najmanji problem da se ponovo otkopa ionako je plato zreo za rekonstrukciju

Može samo delimično - kao što se vidi i na slici, najveći deo je uništen pre 50 godina.. Prezentacija preostalog ni izbliza ne bi imala takav efekat.

 

[Vladivoje]

@ Bender, ćuti, sada je bar osvetljen Plato i prolaz ispod zgrade fakulteta ka Knezu.

Seti se koliko dugo su vršene razne vrste nuždi po mračnim uglovima Platoa i oko ulaza u nekadašnju knjižaru Plato.
Nije moglo da se prođe od prljavštine, đubreta i smrada.

 

[Bender Rodriguez]

To stoji.

Mada mislim da su terme i sam plato više usvinjene i oštećene u poslednjih 15ak godina nego u prethodnih 30ak. Zato kažem, postavlja se pitanje - da li se uvek isplati iskopavati nešto ako će da bude ostavljeno na milost i nemilost štetočinama i zubu vremena?

 

[Vladivoje]

Tako je, Bendere.

Sve to stoji što si ovde lepo rekao. :wink:

 

[Zuma]

stf » 08 Nov 2018 10:02 pm[/url]":2oazl0k4]Како је цео градски центар регистровано налазиште античког Сингидунума, можемо све јавне просторе прекоипати и нешто ископати и презентовати ... једноставно, то није начин. Све што може, пребацити у музеје а презентовати само оно што не смета функционисању модерног човека и данашњег града.... Београд је због своје бурне историје имао ту "несрећу" да има јако мало надземних остатака попут Рима. Град је рушен до темеља и грађен изнова превише пута да би се сем темеља и гробова ишта више и нашло. Можемо цео центар града ставити под стакла, али то није начин. Тако град умире.

Зума, иначе ти Париз није неки пример будући да је по наредби Наполеона разрушен до темеља и изграђен изнова тотално другачији. Оригиналног Париза готово да и нема. Он није толико стар како се мисли. Београд има и старију сачувану урбану матрицу од Париза....

А за презентовање остатака такође ниси изнео тачан податак. Ја знам и за бунар у железничкој станици Вуков споменик, такође под стаклом.

Znam i ja za prave bunare-izvore u podrumu Moskve, izvor bivše močvare na Terazijama i propasti gradnje prvog pozorišta na Zelenom vencu, pa ih nikada nisam video. Niti za to ima izgleda. Poenta ovakvih prezentacija je da se za njih zna, i da su svima pristupačne. Dakle obrazovanje svog naroda i povećavanje ugleda nekog grada kod drugih naroda. Koliko je drugih ljudi ikada videlo taj bunar na stanici Vukov spomenik, i na kojoj je to on turističkoj ili šetačkoj trasi, kao što bi bili ovi ostaci? Ako je i tamo uopšte otključan i dostupan.

Pariz nisam spomenuo kao mesto za ugled što se tiče tretmana arheoloških ostataka, nego kao tip poželjnog urbanog ambijenta koji sa svojim malim i intimnim prostorima više odgovara starom delu Beograda nego pokušaji da se po svaku cenu stvori tako poseban otvoreni prostor trga u kome čak i druga boja pločnika (dakle stakla) tobože nedopustivo razbija utisak neprekidnosti prostora i nekog zamišljenog konceptualno čistog trga koji nije "pretrpan", šta vam god to značilo u ovom kontekstu. Pošto je to koliko vidim ne samo početna nego i jedina stvarna primedba koju imate. A to je nedopustivo čistunstvo u ovom slučaju, pošto bi se zatrpavanjem ostataka napravila ogromna šteta zbog nekih krajnje nategnutih i problematičnih akademskih koncepata. Otprilike: druga boja stakla u odnosu na boju ostalih ploča je tobože užasno svetogrđe i nametljivost u "praznini trga". Ato što bi ovo mogla biti, i verovatno jeste, jedina prlika koju imamo da se prikaže i monumentalan i značajan objekat iz istorije grada, sa dodatnim Rimskim ostacima, na mestru gde mnogo ljudi prolazi - to kao NEMA VEZE! Tobože je manje važno od nečijeg ličnog akademskog koncepta praznog trga.

Mogućnosti koje imamo za ozbiljniju arheološku prezentaciju dugog kontinutiteta života u CIVILNOM DELU grada (tvrđava je skoro stalno bila zaposednuta vojskom) su nam u stvarnosti KRAJNJE sužene i ubrzano teže nuli. Prezentacija malih i pokretnih ostataka u muzejima je krajnje nedovoljna da bi posetilac-laik makar i naslutio sam GRAD, njegove nekadašnje zgrade, prolaze i zidine. Minđuše, zlatnici i poneki polomljeni krčag su mali, neugledni i izdvojeni iz originalne okoline, pa kod laika teško mogu da pokrenu imaginaciju, a još teže da nešto znače i na emotivnom planu. Oni jednostavno ne prenose dovoljno onima koji već nemaju ogromno predznanje.

Jedna prava nalazišta su na teritoriji "grada u šancu" i malo oko toga. Ali to je takođe i oblast savremenog grada, pa je većina ostataka ili uništena ili trajno nedostupna. Jedine prilike su neki otvoreni i neizgrađeni prostori. Međutim Rajićeva, ulaz u Rimsko utvrđenje, je uništena, a Studentski trg će biti uništen. Šta će to vredno preneti u muzej? Urnu? Nečitljivi odlomak nadgrobnog spomenika? To sve narodu i turistima malo znači. Koliko njih i ide u muzeje? Trg Republike je međutim idealna prilika koje se nigde neće ponoviti.

Dobili smo, praktično, veoma ubedljiv i spektakularni segment Kalemegdanske tvrđave i Carigradskog puta, autentičan, od istih autora i iz istog vremena, baš na glavnom gradskom trgu, gde će imati najveći efekat. Sa zidinama, kapijom, mostom i rovom ispod njega, pa kolonadu moćnih stubova, čudne prolaze i lavirint. Sve to pristupačno, uz restauraciju i običnim ljudima zanimljivo, dato u preseku i gledano odozgo, a sve ISPOD nivoa tla tako da ničemu iznad zemlje ne smeta. Što omogućuje korišćenje stakala na tlu koji istovremeno štite od vandala. Takvih nalazišta u "varoši" više NEMA, a i kad bi postojali ne bi se desilo da budu baš u pešačkoj zoni, na velikom trgu gde se ništa ne gradi, pa mogu da ostanu, niti bi bilo toliko slobodnog prostora oko nalazišta da prozori na tlu ne budu nametljivi, niti će biti tako lepo za nas pripremljeni i već "odsečeni u istoj visini" da ne smetaju savremenim potrebama, a istovremeno VELIKI da se ispod prolaza dobro vide, da budu zanimljivi i upečatljivi. To je sreća i prilika koju dosadašnjim ponašanjem prema prošlosti Beograda nismo zaslužili. To se NE SME protraćiti jer druge slične prilike ovakvog potencijalnog uticaja, značaja, kulturnog i komercijalno-turističkog potencijala SIGURNO neće biti.

Glavni ulaz u Beograd:

 

[Ksenija]

A možemo i da preselimo Beograd na neko drugo mesto.

:lol: :lol: :lol:
Одличан предлог.

По мојим сазнањима радови ће споро одмицати а онда ће доћи зима па ће скроз престати. До тада ко зна... не треба прејудицирати, можда се Весић и екипа неће ни питати.
Да се ја питам цео потез до тротоара ка НП био би под стаклом а у зависности од дубине могле би се направити степенице које би водиле унутар зидина. Ко је добар мајстор нашао би и добро решење.

 

[BalkanRoyale]

Sve nas koje najvise zanima pocetak/izgled poplocavanja

 

[stf]

dex libris » 08 Нов 2018 11:22 pm[/url]":14tqg856]Velika je šteta što su terme imale ovakvu sudbinu.. Umesto da je urađena delimična obnova do nivoa partera i onda stavljen stakleni pod..

Није тада постојала та технологија. Али може да се уради када се буде радио Студентски трг.

Bender Rodriguez » 08 Нов 2018 11:31 pm[/url]":14tqg856]Krivim najpre one koji su taj plato projektovali tako da ne pruže neku osnovnu zaštitu tim termama. Pa makar to bilo u vidu bolje organizacije, tako da terme ne budu zamena za klupe iza kojih se tovare smeće i fekalije.

Терме су тада заштићене на легитиман начин - конзервирањем и затрпавањем. "терме" које служе као клупе и клозет нису оригинални археолошки налаз него модерни фалсификат - копија.

dex libris » 08 Нов 2018 11:48 pm[/url]":14tqg856]kao što se vidi i na slici, najveći deo je uništen pre 50 godina.. Prezentacija preostalog ni izbliza ne bi imala takav efekat.

И са тако уништеним највећим делом је двадесет пута репрезентативније од темеља капије на Тргу ...

Zuma » 09 Нов 2018 12:58 am[/url]":14tqg856]
Znam i ja za prave bunare-izvore u podrumu Moskve, izvor bivše močvare na Terazijama i propasti gradnje prvog pozorišta na Zelenom vencu, pa ih nikada nisam video. Niti za to ima izgleda.

Бунар је јавно доступан на левој половини левог перона.

Zuma » 09 Нов 2018 12:58 am[/url]":14tqg856]

Pariz nisam spomenuo kao mesto za ugled što se tiče tretmana arheoloških ostataka, nego kao tip poželjnog urbanog ambijenta koji sa svojim malim i intimnim prostorima više odgovara starom delu Beograda nego pokušaji da se po svaku cenu stvori tako poseban otvoreni prostor trga u kome čak i druga boja pločnika (dakle stakla) tobože nedopustivo razbija utisak neprekidnosti prostora i nekog zamišljenog konceptualno čistog trga koji nije "pretrpan", šta vam god to značilo u ovom kontekstu. Pošto je to koliko vidim ne samo početna nego i jedina stvarna primedba koju imate.

Имамо ми читав низ примедби само их ти игноришеш. А најзначајнија примедба јесте што се спорадичним стакленим плочама мале квадратуре не може приказати ништа значајније, нити се може стећи икакав утисак о величини и позицији обејкта као и чињеница да се ради о "главној" капији града (пошто инсистираш на томе као некој важности). Овакви објекти треба да се прикажу у целини, а то изискује превелик проценат трга под стаклом што је за форму трга недопустиво, нарочито имајући у виду да је ово практично једини јавни простор форме трга у целом граду. ЈЕДИНИ.

На крају крајева, међу "нама" (а ко смо то ми?) постоји неки консензус постигнут на теми да се капија треба преставити у већој мери испод површине земље. Да ли у оквиру метро станице, или у оквиру засебне галерије испод Трга која би била спојена са Народним музејом ... на тај начин се форма трга неће нарушити а налаз ће се презентовати на далеко импресивнији и адекватнији начин.

За такве предлоге се ниси ни изјаснио и, из мени непознатих разлога и даље инсистираш само и искључиво на фрагментираној презентацији под стаклом која сама по себи има читав низ недостатака.

 

[zidar]

S’obzirom na dugo i bogato nasledje Beograda i brojne slojeve nalaza ispod njegovog asfalta pitanje bi bilo dokle kopati. Do prvog sloja? Drugog? Treceg? Jos dublje, ko zna, mozda se pojavi nesto jos vrednije.

Desava sa slicno sa starim crkvama, ispod povrsinske freske postoji jos starija, a ispod nje jos jedna. Koju prikazati?

To nije pitanje samo za arheologe vec i za drustvo u celini. Da li treba ocuvati i prikazati temelj kapije iz 18. veka, kada je Beograd bio pogranicno utvrdjenje, ili kopati dalje do kapije iz 16. veka kada je bio velegrad po cenu unistenja ove kasnije, ili pak kopati jos dublje, mozda se pojavi temelj rimskog slavoluka.

Koji je sloj vredniji, a koji treba zrtvovati?

Mozda treba ici do kraja, iskopati duboki rov kroz slojeve, sve do poslednjeg, pa omoguciti silazak u rov tako da se na zidovima vidi presek istorije grada. Pravi vremeplov.

U medjuvremenu verovatno najvrednije arheolosko nalaziste u Beogradu, Vinca, poznato je prvenstveno po gradskoj deponiji otpada. Toliko o prioritetnim slojevima.
Danasnjim gradskim ocima je ocigledno najbitniji onaj najpovrsniji sloj, sloj sastavljen od djubreta koje licno svakodnevno proizvode.

 

[dex libris]

stf » Пет Нов 09, 2018 9:16 am[/url]":e4wdp7dt]

dex libris » 08 Нов 2018 11:22 pm[/url]":e4wdp7dt]Velika je šteta što su terme imale ovakvu sudbinu.. Umesto da je urađena delimična obnova do nivoa partera i onda stavljen stakleni pod..

Није тада постојала та технологија. Али може да се уради када се буде радио Студентски трг.

Nisam ni mislio da je to moglo biti urađeno 70-ih.. Ali tada je postojao princip da ono što ne može da se prezentuje - da se snimi, zaštiti i da se ponovo prekrije zemlljom i tako čeka bolje dane.. Ovde je to samo delimično urađeno jer je dobar deo termi bespotrebno uništen i velika šansa za atraktivnu prezentaciju rimskog nasleđa je propala.

Slično je i sa drugim delom termi koji se nalazi u parku - on je bio prezentovan ali je zbog neodržavanja i đubreta ponovo prekriven zemljom (1978. god). Okolne površine van parka nisu ni istražene i ovde imamo sličnu situaciju kao na Trgu republike - dragocen deo prošlosti nije ni predviđen za istraživanje i prezentaciju a sprema se rekonstrukcija Studenstkog trga i izgradnja garaže

 

[zexland]

zidar » 09 Nov 2018 10:42 am[/url]":3it5o7xa]
Mozda treba ici do kraja, iskopati duboki rov kroz slojeve, sve do poslednjeg, pa omoguciti silazak u rov tako da se na zidovima vidi presek istorije grada. Pravi vremeplov.

Ova ideja sa presekom istorije u slojevima je fenomenalna!

Mogli bi da naprave transparenti lift koji bi se polako spustao u dubinu do recimo poslednjeg sloja antickog Singidunuma (ukoliko se nadje takva lokacija sa svim mogucim istorijskim slojevima - Turci/Austrijanci/srednjev. Srbija / Ugarska /Rimljani).

U liftu/vremeplovu bi mogao da se bira jezik posetioca, i da cela tura traje nekih 10min recimo. Jos kada bi taj lift isao i do buduce metro stanice, sreci nikad kraja !

Dakle Mikro Muzeji sirom Beograda. Hotspotovi beogradskog istorijskog nasledja

PS. Ubaciti bugarski jezik obavezno

 

[astrodule]

Odlična ideja za duboke metro stanice.

A što se tiče Bugara, mislim da će to postati interna šala za korisnike foruma i šire. Juče se baš nešto zezam sa bratom (koji ne prati forum) i pita me da li ima bugarskih turista koji se slikaju sa NG ukrasima.

 

[dex libris]

zexland » Пет Нов 09, 2018 1:10 pm[/url]":1ux6fuid]

zidar » 09 Nov 2018 10:42 am[/url]":1ux6fuid]
Mozda treba ici do kraja, iskopati duboki rov kroz slojeve, sve do poslednjeg, pa omoguciti silazak u rov tako da se na zidovima vidi presek istorije grada. Pravi vremeplov.

Ova ideja sa presekom istorije u slojevima je fenomenalna!

Mogli bi da naprave transparenti lift koji bi se polako spustao u dubinu do recimo poslednjeg sloja antickog Singidunuma (ukoliko se nadje takva lokacija sa svim mogucim istorijskim slojevima - Turci/Austrijanci/srednjev. Srbija / Ugarska /Rimljani).

U liftu/vremeplovu bi mogao da se bira jezik posetioca, i da cela tura traje nekih 10min recimo. Jos kada bi taj lift isao i do buduce metro stanice, sreci nikad kraja !

Dakle Mikro Muzeji sirom Beograda. Hotspotovi beogradskog istorijskog nasledja

PS. Ubaciti bugarski jezik obavezno

Na izvestan način ovo već imamo ali na tvrđavi.

Na jugoistočnom bedemu, malo dalje od poslednjih vojnih eksponata postoji rupa u bedemu, legendarna breša između kula I i II na srpskom srednjovekovnom bedemu. Kroz ovu brešu su prolazile mnoge vojske, prvi put 1456. godine. U ovom preseku se vide zidine despotovog grada, zatim više faza turskih i austrijskih ojačanja i na vrhu austriski blokhaus... "Šlimanov rov" na beograski način.. Na žalost, na licu mesta ne postoje nikakva objašnjenja.

Još jedno takvo mesto mesto su ostaci ulaza u nekadašnji zamak gde se na veoma malom prostoru vide ostaci rimskog zida i kule, ulaz u vizantijski kastel, zidovi mađarskog zamka, polukružne kule kralja Milutina, delovi despotove ulazne kapije sa vučjom jamom i, na kraju, turski ulaz u zamak sa ostacima tamnice i ulaznog mosta - sve ovo na površini 15 X15 m.. Naravno, ne postoji tabla sa objašnjenjem..

 

[Bender Rodriguez]

stf » Pet Nov 09, 2018 8:16 am[/url]":2ku4kktd]
Терме су тада заштићене на легитиман начин - конзервирањем и затрпавањем. "терме" које служе као клупе и клозет нису оригинални археолошки налаз него модерни фалсификат - копија.

Aha ok. Nisam znao. Pogotovu što mi je još davno nekoliko ljudi u prolazu (pogrešno) reklo da su te klupe zapravo terme. Što jes jes, sad kad bolje pogledam sliku rekonstrukcije iz 1972 vidim da su originalne ispod nivoa ovih sadašnjih.

 

[zexland]

dex libris » 09 Nov 2018 12:46 pm[/url]":2u6jimi2]

zexland » Пет Нов 09, 2018 1:10 pm[/url]":2u6jimi2]

zidar » 09 Nov 2018 10:42 am[/url]":2u6jimi2]
Mozda treba ici do kraja, iskopati duboki rov kroz slojeve, sve do poslednjeg, pa omoguciti silazak u rov tako da se na zidovima vidi presek istorije grada. Pravi vremeplov.

Ova ideja sa presekom istorije u slojevima je fenomenalna!

Mogli bi da naprave transparenti lift koji bi se polako spustao u dubinu do recimo poslednjeg sloja antickog Singidunuma (ukoliko se nadje takva lokacija sa svim mogucim istorijskim slojevima - Turci/Austrijanci/srednjev. Srbija / Ugarska /Rimljani).

U liftu/vremeplovu bi mogao da se bira jezik posetioca, i da cela tura traje nekih 10min recimo. Jos kada bi taj lift isao i do buduce metro stanice, sreci nikad kraja !

Dakle Mikro Muzeji sirom Beograda. Hotspotovi beogradskog istorijskog nasledja

PS. Ubaciti bugarski jezik obavezno

Na izvestan način ovo već imamo ali na tvrđavi.

Na jugoistočnom bedemu, malo dalje od poslednjih vojnih eksponata postoji rupa u bedemu, legendarna breša između kula I i II na srpskom srednjovekovnom bedemu. Kroz ovu brešu su prolazile mnoge vojske, prvi put 1456. godine. U ovom preseku se vide zidine despotovog grada, zatim više faza turskih i austrijskih ojačanja i na vrhu austriski blokhaus... "Šlimanov rov" na beograski način.. Na žalost, na licu mesta ne postoje nikakva objašnjenja.

Još jedno takvo mesto mesto su ostaci ulaza u nekadašnji zamak gde se na veoma malom prostoru vide ostaci rimskog zida i kule, ulaz u vizantijski kastel, zidovi mađarskog zamka, polukružne kule kralja Milutina, delovi despotove ulazne kapije sa vučjom jamom i, na kraju, turski ulaz u zamak sa ostacima tamnice i ulaznog mosta - sve ovo na površini 15 X15 m.. Naravno, ne postoji tabla sa objašnjenjem..

Sjajno, ali neverovatno da nema nikakve table i objasnjenja. To su neprocenjive lokacije za posetu !

 

[dex libris]

Hvala, @Zex, i ja mislim tako …

 

[razgradjevinar]

zexland » 09 Nov 2018 12:10 pm[/url]":ftbny2ge]

U liftu/vremeplovu bi mogao da se bira jezik posetioca, i da cela tura traje nekih 10min recimo. Jos kada bi taj lift isao i do buduce metro stanice, sreci nikad kraja !

PS. Ubaciti bugarski jezik obavezno

ideja je odlicna ali imam primedbu i predlog

primedba je da su slojevi duboki ne vise od 10-15 metara pa bi lift isao jako sporo. 10 minuta u liftu, tj u malom zatvorenom prostoru sa nekim nepoznatim ljudima... jos ko zeli na metro nema sta tu da trazi.

predlog je da se umesto za metro stanicu slicna stvar ali sa pokretnom trakom pod nagibom, nesto slicno pokretnim stepenicama, veze za narodni muzej, tj da se napravi alternativni ulaz sa trga koji bi posetioce muzeja polako "provozao" kroz te slojeve i tako ih upoznao i sa istorijom te lokacije. ta "traka" ne bi morala da bude linearna, mogla bi recimo da ide spiralno bukvalno oko temelja kapije...

 

[Zuma]

stf » 09 Nov 2018 08:16 am[/url]":bvlon3oy]
Имамо ми читав низ примедби само их ти игноришеш. А најзначајнија примедба јесте што се спорадичним стакленим плочама мале квадратуре не може приказати ништа значајније, нити се може стећи икакав утисак о величини и позицији обејкта као и чињеница да се ради о "главној" капији града (пошто инсистираш на томе као некој важности). Овакви објекти треба да се прикажу у целини, а то изискује превелик проценат трга под стаклом што је за форму трга недопустиво, нарочито имајући у виду да је ово практично једини јавни простор форме трга у целом граду. ЈЕДИНИ.

Meni je od početka bilo jasno i da je kapija prevelika da bi se cela sagledala, i da je Trg Republike jedini pravi trg koji imamo, i da se on zato mora čuvati za savremenu upotrebu tako da ništa ne ometa njegove funkcije trga. U svemu tome se slažemo. Upravo sam zato od samog početka predlagao SAMO fragmentarnu prezentaciju, u pozemlju, ispod stakla, i samo odabranih delova kapije. Na taj način ništa iznad površine ne ometa, a površina stakla je bitno manja i još je pri tome razbijena na manja i slučajno razbacana ostrva. To razbijanje dalje smanjuju vizuelnu nametljivost i sprečava percepciju odvojenih segmenata stakla kao neke pravilne i veće celine, tj ne mogu se uočiti šabloni njegovog postavljanja. Tako se postiže minimalan vizuelni uticaj na utsak praznog, velikog i otvorenog trga koji vi želite da postignete, pa se ničim ne narušava ni njegov značaj ni upootrebljivost. Ne slažemo se samo u zaključku da se kapija mora zatrpati zato što se "mora sagledati cela". Ne mora. Pošto su zidine velike visine, ako je rupa ispod stakla dovoljne dubine, jedan pogled kroz staklo manje površine i dalje može obuhvatiti veliki deo prostora, odnosno zida, ukrasa na njemu, šanca, možda dela mosta, unutrašnjih prostorija, itd. Dok se u horizontalnoj ravni ljudi moraju zadovoljiti time da u glavi formiraju sliku celine objekta gledajući njegove delove. To je i dalje drastično bolje, beskrajno upečatljivije (velika debljina svih zidina) i zanimljivije (kao igra slagalice), nego da gledaju samo apstarktnu šaru na pločniku koji praktično svi ljudi već instiktivno potiskuju iz svesti kao beznačajne i sveprisutne ukrase pločnika. Kapija je dovolno velika i monumentalna pa prikaz u segmentima ne bi bitno narušio utisak koji ostavlja. A koga interesuje da mu se celina baš nacrta, tu je tehnologija da pomogne i virtuelno prikaže kako se ti vidljivi i stvarni, nezatrpani segmenti spajaju i nastavljaju naviše.

На крају крајева, међу "нама" (а ко смо то ми?) постоји неки консензус постигнут на теми да се капија треба преставити у већој мери испод површине земље. Да ли у оквиру метро станице, или у оквиру засебне галерије испод Трга која би била спојена са Народним музејом ... на тај начин се форма трга неће нарушити а налаз ће се презентовати на далеко импресивнији и адекватнији начин.

За такве предлоге се ниси ни изјаснио и, из мени непознатих разлога и даље инсистираш само и искључиво на фрагментираној презентацији под стаклом која сама по себи има читав низ недостатака.

Jesam se izjasnio samo što to izgleda nisi pročitao. Rekao sam da još uvek ne znam da li je to moguće, u smislu da ne znam li bi se tako išta zanimljivo videlo. Problem je što je daleko najvažniji deo ovih ostataka veoma blizu sadašnjeg nivoa trga, i da bi se oni tako izgubili u plafonu te podzemne prostorije (tj u nosećoj konstrukciji samog platoa trga). Stari nivo trga je veoma bizu savremenog nivoa trga, i to pravi problem (koliko tačno?). Kad se bude sve iskopalo, tek onda bi se moglo proceniti šta bi se na taj način dobilo i bilo vidljivo. Pa ne mogu sada da procenim kojiko je dobra ideja sa podzemnim prostorijama. Zavisi od razlke u nivoima, od tehnologije i debljine plafona, od toga šta se sve od ostataka i zanimljivih detalja kapije na kraju nađe u kritičnom visinskom sloju, itd.

 

[Zuma]

Što se tiče prethodnih ideja o vertikalnom putovanju kroz istorijske slojeve, to je moguće izvan grada gde vremenom vetar nanosi prašinu (ili ljudi otpad i porušene ili spaljene zgrade), pa nivo tla vremenom raste. Zbog toga su tamo arheološki slojevi jasno razdvojeni po visinama. Međutim u gradu, kad se jednom uspostavi nivo ulica, taj se nivo vremenom ne menja tako lako niti mnogo. Moguće je "arheološko putovanje" po horizontali, tamo gde je nešto iz različitih vremena ostalo na različitim mestima, ali po vertikali teško.

 

[zexland]

razgradjevinar » 09 Nov 2018 03:26 pm[/url]":10vg3sxm]

zexland » 09 Nov 2018 12:10 pm[/url]":10vg3sxm]

U liftu/vremeplovu bi mogao da se bira jezik posetioca, i da cela tura traje nekih 10min recimo. Jos kada bi taj lift isao i do buduce metro stanice, sreci nikad kraja !

PS. Ubaciti bugarski jezik obavezno

ideja je odlicna ali imam primedbu i predlog

primedba je da su slojevi duboki ne vise od 10-15 metara pa bi lift isao jako sporo. 10 minuta u liftu, tj u malom zatvorenom prostoru sa nekim nepoznatim ljudima... jos ko zeli na metro nema sta tu da trazi.

predlog je da se umesto za metro stanicu slicna stvar ali sa pokretnom trakom pod nagibom, nesto slicno pokretnim stepenicama, veze za narodni muzej, tj da se napravi alternativni ulaz sa trga koji bi posetioce muzeja polako "provozao" kroz te slojeve i tako ih upoznao i sa istorijom te lokacije. ta "traka" ne bi morala da bude linearna, mogla bi recimo da ide spiralno bukvalno oko temelja kapije...

Super. Pa dobro on bi se recimo pomerao od sloja do sloja, pa bi se po 2-3 min zadrzao na odredjenom sloju koliko je dovoljno vremena da se turisti upoznaju sa istorijskim podacima slojeva. Palo mi je napamet da u liftu budu i skrinovi sa "video istorijskim tutorijalima", koji bi docarali podzemne "lejere" Beograda iz spomenutih istorijskih dekada.

Ova tvoja ideja je fenomenalna. Zamisljam tu pokretnu traku (po principu aerodromske), koja bi dovela ljude u Narodni muzej ispod zemlje, jedino sto je ta zaista odlicna atrakcija dosta skuplja za izvodjenje, ali bi odrzavanje mozda bilo jeftinije od klasicnog lifta ?

 

[Bukira]

Današnje slike:

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

Ovo je slikano oko 12:30h, ali na gradilištu nije bilo ni jednog radnika, a ni arheologa! Radni dan, vreme idealno, i umesto da sada navale, pre zime, kiše i snega, oni razvlače bez potrebe.