[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=575667#p575667:s873vrmp je napisao(la):
Delija » 20 Oct 2018 11:22 am[/url]":s873vrmp]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=575641#p575641:s873vrmp je napisao(la):
Igor » 20 Oct 2018 04:55 am[/url]":s873vrmp]Izvor: Blic.rs
NA TRGU NAĐENI I RIMSKI GROBOVI? Posle otkopavanja temelja Stambol kapije, arheolozi na tragu NOVOG OTKRIĆAPosle pronalaska delova bedema Stambol kapije, radnici angažovani na rekonstrukciji Trga republike, po svemu sudeći, pronašli su i nekoliko rimskih grobova!
:laugh: Зумо легендо, шта нам је сад чинити?
Zar ne bi bilo logičnije to pitanje uputiti suprotnoj strani? Vaš, a ne moj stav je bio: "Nije patriotski, a ionako nema šta da se vidi". Pa evo, sad ima da se vidi više nego ranije, pa prikazivanje te istorije ima više, a ne manje opravdanja. Dakle, šta nam je činiti?
Ako je smisao pitanja bio da li prikazati jedno ILI drugo, taj problem se neće pojaviti, pošto Rimski grobovi sigurno nisu pronađeni unutar samih zidova nego između ili oko njih. Pa se može prikazati i jedno i drugo. To čak baš u Beogradu ima posebnog smisla.
Jer, ovo je VEOMA dobar razvoj događaja. Oduvek mi se činilo da mi u promociji imidža grada ne koristimo dovoljno njegovu istoriju i to što je ODUVEK bio svima na putu. Ne samo u novijoj istoriji. Dunav je po dužini druga Evropska reka, jedina velika koja teče po pravcu istok-zapad, što je jako važno jer je retko ko u davna vremena želelo da ide puno na hladni sever, a još ga je Herodot nazivao "Božanska reka" i "Kraljica svih reka". Treba se setiti da je još od vremena od koga je Evropa uopšte i naseljena ljudima, Beograd oduvek bio na putu njihove migracije, njihovo naselje, rezervat hrane i važna baza. I zbog plodnog ušća Save u Dunav (riba, divljač i poljoprivreda na najplodnijem plavnom zemljištu) i zbog strateškog položaja na grebenu iznad dva plovna puta. Rekama je nekada bilo najbezbednije i najbrže putovati, pošto pre Rimljana pravih puteva i nije bilo. Pošto turisti obično nemaju previše vremena i novca za muzeje, a domoroci tamo retko idu, savremeni trend je svuda da muzeji izlaze na ulice u susret ljudima. Zar onda nije idealno i simbolično da se u podzemlju glavnog gradskog trga, takoreći kroz prozor u prošlost, naglasi upravo ta njegova dugoročna posebnost i važnost Evropske kapije, uz dugi kontinuitet naselja? Plus važnost kasnije granice Hrišćanstva i Islama zbog čega je kapija i napravljena. Jedna vera u Zemunu, druga u Beogradu, sa čestim i krvavim mešanjima. Tako bi sad na jednom istom, izrazito simboličkom centralnom prostoru, imali čak tri perioda istorije grada, Rimski, 17. vek i savremeni grad u raznim fazama izgradnje. Takva predstava dugog trajanja i opstanka bi bila slikovita, svima očigledna i korisna poruka svima koji kroz Beograd prolaze ili tu žive, a ne vidim da bi nešto bitno ometala iznad nivoa pločnika. Usput, možda običan narod najzad počne da posmatra svoj grad kao neku živu celinu koja putuje kroz vreme i o kojoj takođe neko treba da brine, a ne samo kao slučajni, haotični i mrtvi skup "pomagala" koji NJIMA treba da pruži određene usluge, i to je sve.