Zapravo, kada bi znao sa koliko stvari koje si napisao u postovima nakon prvog se slažem, iznenadio bi se. Za razliku od mnogih ljudi po forumima, ja ovde dolazim i da nešto naučim a i da povremeno promenim stavove o nečemu.
Ali koliko god se slagao s tobom u nekim stvarima, bojim se da nikad neću razumeti osobe koje odluče da nabave
ovako nešto a da nije spasavanje psa sa ulice ili tako nešto. Nego znači svojom voljom i svojim izborom.
U priče kako postoje Bul terijeri u kojima nema više ni trunke agresije ne verujem. Prvo, jer se sećam kako sam nekada davno gledao emisiju u kojoj su poredili i beležili kada štenci različitih rasa počinju da budu sposobni da izraze prve znake agresije (recimo, na nadražaje ili u kompeticiji sa drugima). I zabeleženo je kako postoje rase kojima su povišeni nivoi agresije i odbrambenosti urođeni, kao npr štenci Kavkaskog ovčara, koji postanu sposobni za agresiju par nedelja pre nego štenci npr Labradora. Bul terijeri tu nisu pominjani, ali nije ni bitno, jer je tu dokazano da se agresivnost, odnosno sklonost ka agresiji, zaista prenosi kroz gene. To je potvrđeno čak i kod ljudi, tako da ideja da neće biti kod pasa, i to kod pasa onih rasa ciljano gajenih za borbe, je čista iluzija. Može samo da bude slučaj da se u nekom psu taj gen ne manifestuje odnosno ne izrazi. Ali većina njih i dalje nosi to, jer nije prošlo dovoljno generacija da bi se to izgubilo.
Dalje, naravno da u moru ljudi koji imaju Bul terijere i Pit bulove, postoje i oni koji ih imaju samo zato što ih smatraju slatkim, ili iz nekog drugog razloga koji nema veze sa agresijom. Ali činjenica da ogromna većina ljudi koje vidim da drže takve rase, već svojom spoljašnošću poručuju da nešto nije u redu s njima, mi mnogo govori. Tačno je da mogu da naletim na huligančića-pripravnika koji voda Labradora. Naletao sam čak na ulične huligančiće koji vodaju Bišona.
Dakle, da, postoji šansa. Ali kad se radi o Bulovima i Pitovima, mnogo više nalećem na mentalne slučajeve koji ih vode, nego na ljude koji deluju normalno i obično.
Zato se psi ne kupuju kao igračke. A posebno ne rase sklone agresiji I/ILI rase sa beskrajnim nivoima energije i specijalnim potrebama za svakodnevnim izmaranjem i aktivnostima. Ako neko hoće igračku za dečurliju, nek mu kupi igračku. Ako hoće da socijalno i fizički angažuje tu dečurliju, nek ih spoji sa... paz'te ovo... DRUGOM DECOM I AKTIVNOSTIMA. A ako baš hoće kera kao igračku za dečurliju, onda lepo uzme Bigla, Paga, Bišona... Tako te rase kojima je socijalizacija na prvom mestu. Ne ove rase koje su nekoliko generacija ranije špartale po snegovima, vukle sanke ceo dan, ili lovili vukove, čuvali ovce, držali stražu noću...
Nego to je danas u trendu, među mnogim vlasnicima pasa. Da se od kera pravi dete ili dopuna za dete. I ta neka iluzija da ako tretiraš kera kao dete, da će vremenom i da postane kao dete. A neće. Postaće samo sve gori i sve nesrećniji. I praviće sve više problema.
Takođe, držati neke rase pasa u stanu je ne samo bolest mozga nego i odraz neodgovornosti. I prema drugima u okolini, i prema samom psu, pa čak i prema samom sebi. Ali to se ili shvata ili se ne shvata. Retko ko je tu spreman i sposoban da promeni stav i shvati suštinu. Nažalost, dosta je ovih koji ne shvataju. Uostalom, ionako živimo u opičeno doba u kome neki čak i zmije otrovnice drže u stanovima ili podrumima, pa i ne treba da čudi da je epidemija bolida koji drže Haskije, ovčare, SOPove, GNOMove... u stanu.
A neodgovorno je i kad se psu dopušta da liže bebu. Ma koliko neki današnji opičenici to videli kao bog zna kako divnu i dobru stvar.
