Šta je novo?

Проблем неодговорних власника паса

Проблем је што велики број паса у Србији није ни чипован. Неко у неком селу или картон махали може имати чопор који лута слободно и пари се неконтролосано, а ми сад треба да опорезујемо некој баки кастрираног малтезера који излази два пута из стана само ради потреба.
 
I onda dođe komunalac u civilu i proverava čip nevezanom psu pa se vlasnik buni što je komunalac u civilu.

I naravno sve navedeno, na žalost bih naglasio nehigijenska naselja jer tamo zakoni ne važe.
 
Jer nisu životinje problem, već ljudi koji izbacuju pse na ulicu kad im dosade. Ti možeš sve "očistiti" od lutalica i za 2-3 godine eto ti problema iznova.

Rešenje je u rešenju uzroka, a ne posledice. A rešenje tog uzroka trebaju rešiti ljudi koji su deo tog problema... pa ti vidi.
Када се неко лечи од неке болести лечи се и последица и узрок,
а слажем се да су власници паса све луђи, бахатији и неодговорнији и ситуација је толико алармантна да је можда једино решење забранити законом уопште држање паса у градовима.
 
Zabrane su krajnost i kao sve krajnosti po prirodi su negativna rešenja.
Beograd umesto zabrana treba da bude najskuplji grad za ,ko-,luksuznije, stavke.
Hoćeš ? Može ali taksa je po kg tolika. Skupo ? Izvoli ima u Palankama i za djabe ako ti je to životni prioritet
Pa izaberi 😃
Sada po mnogim pa i ovom pitanju od Bgda napravismo naj vecu Palanku ☹️
 
Таксе за држање паса би само довеле до тога да не буду регистровани. Као што и јесте по периферији, селима и нехигијенским насељима одакле и потиче проблем неконтролисаног парења и луталица.
 
Тако је, таксе не треба да постоје али чиповање и вакцинација треба да буду обавезни и да власници сносе трошкове тога. Када су пси регистровани онда може да се поседује база података која повезује псе и адресе власника. Када комунална прође улицом и види пса у дворишту може да се провери да ли је регистрован, ако није казна да буде много скупља од регистрације. Можда чак и да регистрација буде бесплатна а да новац од кажњавања неодговорних власника иде на трошкове вакцинисања и чиповања.
 
Baš će onaj iz nehigijenskog naselja ili nekog prigradskog sela da se cima da čipuj psa. A mnogi od tih vlasnika pasa ni sami nemaju adresu. Da bi se problem rešio, neophodno je da se kontrolišu svi redom, uključujući i one koji imaju uzgajivačnice i azile, te da se bez izuzetka svi kažnjavaju, jer problem je ipak malo širi nego kako se predstavlja po medijima.​
 
Опет ! , јуче у Јакову изуједано дете, у питању је власнички пас.

КОМШИЈСКИ ПАС УЈЕО ДЕТЕ: Детаљи инцидента у Јакову, девојчица (9) пролазила путем кад ју је животиња напала

Ш.М., 13. 03. 2023. у 17:28

ДЕВЕТОГОДИШЊА девојчица лакше је јуче повређена у сурчинском насељу Јаково, када је за ногу угризао власнички пас.​

 
Тако је, таксе не треба да постоје али чиповање и вакцинација треба да буду обавезни и да власници сносе трошкове тога. Када су пси регистровани онда може да се поседује база података која повезује псе и адресе власника. Када комунална прође улицом и види пса у дворишту може да се провери да ли је регистрован, ако није казна да буде много скупља од регистрације. Можда чак и да регистрација буде бесплатна а да новац од кажњавања неодговорних власника иде на трошкове вакцинисања и чиповања.
Нема регистрације пса без чиповања и вакцине против беснила. Са друге стране ни база података није баш најажурнија пошто се измене података, нпр. адресе, броја телефона, презимена и сл. раде дописом министарству уз плаћање таксе.
Са друге стране, кад је пас нерегистрован, власник може да се прави луд и негира да је пас његов ако направи неки проблем.
 
Neće kuca ne brini, ljudi su zli i krivi što ih provociraju, posebno dete kad ima npr 9 godina. Mislim, i da mu je vlasnik loš, kakav je to pas ili biće koji će i zbog njega pristati da uradi takvo zlo? Očigledno je sam pas kriv za nedostatak dobrote i morala, jer ako si zaista dobar, nema sile koji će te naterati da pristaneš da uradiš zlo.
 
Пси су просто територијалне животиње. Овде је крив власник што прво пушта пса тек тако да сам лута (такви пси су и узрок осталих луталица пошто се паре без контроле) и крив је што није социјализовао свог пса већ га држи као авлијанера да лаје и уједа. Одговорност је 100% на власнику. Ово што ће пса да прегледају на беснило је про форме, беснила међу псима у Србији нема деценијама.
 
Dve trećine problema sa kerovima, od kevtanja razmaženih malih govanaca tipa Maltezeri, Pekinezeri, Pomeranci i sličnih pacovčića... preko kočopernih pasa koji se međusobno džapaju u parku, pa sve do problema sa velikim psima koji napadaju ljude (bilo pod okom vlasnika, bilo mimo njega, kad nije tu)... ne bi ni postojalo kada bi svaki vlasnik kera pogledao makar 20ak 10ak epizoda Cezara Milana. Koliko god delovalo kao pojednostavljivanje, taj čovek i njegov program pokrivaju 70% mogućih situacija i problema sa kerovima, i daju odgovore i rešenja za sve njih.

Jer iako su problemi sa kerovima na prvi pogled raznoliki i brojni, u svojoj srži se svi mogu svesti na par istih uzroka.
1) Nepostavljanje granica i hijerarhije (što je ne samo apsolutno normalno u psećem svetu, već i zdravo i neophodno, jer ker tako uči i sazreva, evoluira, prilagođava se za život)
2) Zamena uloga odnosno lečenje kompleksa i psihičkih bolesti projektovanjem istih na kera (''moja bebica, moje detence'' i slične odvratnosti i patetike),
3) Nesposobnost odnosno lenjost da se čitaju suptilni znaci i signali, isto tako i očekivanje da ker razume bon-ton, nejasne znake ili ljubazne molbe i verbalna objašnjavanja
4) Zaboravljanje da čovek izdržava psa i da je čovek taj koji drži domaćinstvo, porodicu pa i samog kera u životu... a ne obrnuto (nije kerina ta koja donosi pare i hrani sebe i drugog)
5) Nesvesnost svojih postupaka i energije, koju psi reflektuju kao ogledala, i sve što rade, rade jer su tako naučili od gazde. Čak i ako ga posle više ne smatraju vođom čopora i svojim gospodarom, ali su to upili kao štenci, odnosno naučili su da reflektuju onu energiju i ponašanja koja su gledali kao štenci.

Ali kao što mnogi ljudi nemaju herca da porade na sebi u drugim aspektima, ili su navikli sebe da žive nesrećni ili okrnjeni, tako i u slučaju sa kerovima mnogi prosto odbijaju da priznaju da imaju problem, i naviknu se na st(r)anje u kome žive jer im ono postane jedino poznato, postane im zona komfora. A pored odbijanja da priznaju problem, tek odbijaju da skupe herca i napora da na njemu porade, da nešto promene. A dosta njih na sve to ima i spremljene pričice za samo-zavaravanja i mazanja očiju sebi i drugima. I zato imamo horde i epidemije kučkara koji su svi bog zna kakvi ljubitelji životinja i svojih ''bebica'', a te njihove ''bebice'' im prave pakao od života a i same su nesrećne, jer pas bez hijerarhije i uloge je nesrećan pas. I svima njima su puna usta humanosti i životinjskih prava, a u realnosti čine više zla svojim utamničenim srozanim životinjama nego oni koje vole da prozivaju.

A pored toga, povremeno učine zlo i drugima, kao ovi debili sa Stafordima, i drugim opasnim psima. A neki ne čine zlo u punom smislu reči, ali čine štetu i nelagodu drugima. Recimo oni majmuni koji drže kera u stanu ili dvorištu i nikada ga ne izvode, ili ga ne izvode dovoljno, i onda to laje i laje i laje a drugi moraju da slušaju to ni krivi ni dužni. A za to vreme, taj pas zapravo pati. Jer nije normalno da pas dugo laje, to znači da je u stresu, to nije normalno. Kao što nije normalno ni da se ide u kupovinu, ostavi se Bišon na 5 stepeni ispred Maksija da se em smrazava, em da ga udara anksioznost, i to laje i laje i laje pola sata, a vlasnik unutra u toplom natenane pazari i timari proizvode, a ker neka trpi i pati. Ali ne. Ko si ti da im to predočiš. Kučkari znaju najbolje. Oni pričaju sa kerom, sa svojom bebicom. On im sve kaže i oni kažu njemu i sve se razumeju... Al malo morgen.
 
Poslednja izmena:
Постоје и у Србији курсеви за дресуру и обуку паса као и стручњаци из области понашања животиња, али људи код нас већини проблематика па и овој прилазе површно и мало раде на томе. На крају проблем је увек у људима.
 
Пси су просто територијалне животиње. Овде је крив власник што прво пушта пса тек тако да сам лута (такви пси су и узрок осталих луталица пошто се паре без контроле) и крив је што није социјализовао свог пса већ га држи као авлијанера да лаје и уједа. Одговорност је 100% на власнику. Ово што ће пса да прегледају на беснило је про форме, беснила међу псима у Србији нема деценијама.
Ponekad imam utisak da se to tumaču "besnilo = besan pas", odnosno da ako nema besnilo da se automatski tretira da nije besan pas.
 
Беснило је јасно дефинисана болест са узрочником и клиничком сликом. Пас може бити агресиван а то је више до начина гајења животиње.
 
@Bender Rodriguez
Nikada mi neće biti jasni vlasnici tih patuljastih pasa koji su kao odrasli psi manji nego štene vučjaka od 3 meseca ili su veličine podgojene mačke i sl. Po gradu viđam gomilu takvih pasa koje izvode u šetnju tako što ih ili nosaju u rukama ili u nekim torbama, kada je hladno vreme imaju garderobu, a opet se tresu... Kada uopšte takvi psi hodaju i koliko uopšte hodaju, nikako da dokučim. To je posebno izraženo kod devojaka u 20 - im.

Ne znam da li mi je to urođeno ili ne, ali ali vrlo dobro znam šta i kako smem sa kojim kučetom, odnosno koja je granica i da li treba da ga izbegavam ili ne ili smem da mu priđem i sl. A u više navrata mi se dešavalo da psi koji su strah i trepet po okolinu, meni najnormalnije prilaze i dopuštaju mi da ih mazim, čak ni da zareže.

Takođe, više sam neprijatnih situacija video sa vlasničkim psima nego li sa lutalicama.

@Дошљак
Znam da je besnilo jasno definisana bolest, ali da se kod nas to tumači kako sam napisao, jer im je tako lakše, nego da se sistemski pozabave sa problemom. A tu bi pre svega trebalo da se pozabave vlasnicima pasa, gde bi trebalo jedan ozbiljan psihološki test da se prođe, pa da se tek onda, ako se isti prođe, dozvoli držanje psa. I to moraju da prođu svi stanari jednog domaćinstva.​
 
Са друге стране, кад је пас нерегистрован, власник може да се прави луд и негира да је пас његов ако направи неки проблем.
Да али ако у дворишту има пса и дође комунална полиција да провери да ли је чипован не може се правити луд да није његов пас. Треба деловати превентивно а не чекати неки проблем.
Чак мислим да не би требало одмах кажњавати, требало би рецимо дати период од годину дана да се само опомиње.
 
У предгаћу је хаос потпуни. Нико није регистровао пса и постоје два типа власника: први имају псе који су пуштени и који су полулуталице који углавном не нападају све код не створе чопоре, кад постају непредвидиви. Друго су власници који имају псе свезане на ланцу, који се само нахране, кад се отргну са ланца направе хаос.

Чак и кад неко жели да прописно држи пса то је немогуће јер се од ових првих не може нормално пас шетати на повоцу.
Bogami, na Banovom nema toliko puštenih (ponekad prođe neki čopor koji hoće da rastrgne nekog samog psa) ali ni oni vezani nisu ništa bolji čak i kada se ne otkinu, tako da ne bih rekao da je ovde mnogo bolja situacija nego recimo u Sremčici. Čak je i gora.

Upravo su vezani problematični, posebno oni krupni na kliznom lancu. Dok god drugi markira pored njegove teritorije ovaj ne prestaje krvnički da laje, da vuče lanac samo što ga ne otkine. Da nije vezan izujedao bi i vlasnika ovog drugog u slučaju da preskoči ogradu. Psi u prolazu uglavnom ne laju jer ne brane svoju teritoriju, osim malih prgavih poput čivava, pekinezera, maltezera. Suprotno tome nikad nismo imali većih problema sa bukom pasa u zgradi. Živo biće mora da se oglasi ali to nije lavež ili siktanje i zapomaganje mačaka. Tu su dvonožni problematičniji, imali 15, 55 ili 85 godina. Prvi puštaju muziku, poslednji tv do daske, dok se srednji tuku, ali to nije samo ovde. Mačke nas isto terorišu jer su puštene, poludivlje, čak i one najpitomije. Kad se pokarabase sikću i zapomažu toliko da pokrenu lavež vezanih pasa u dvorištima. Tako iziritirane budu agresivne pa hoće da ogrebu. Ko nije primio tetanus može da nagrabusi.

Mi ovde takoreći nemamo mira, čemu očigledno značajno doprinosi urbanizam. Recimo u bežanijskim blokovima su sve životinje iz zgrada, sve u pratnji vlasnika. Tamo se pozdravljaju njušeći i davajući šapu bilo u liftu, ispred zgrade ili na trotoaru. Da je urbanizam u pitanju moram pomenuti sestru koja se udala u manje mesto. Potpuno isto okruženje, dvorišta prošarana zgradama. Stanari zgrada sa svojim malim prgavim psima zatvorenim džukcima svakodnevno im masovno ugrožavaju teritoriju. Koliko zagade trošenjem energije na lajanje, odnosno povišen unos kalorija ne smem da pomenem. Bolje da su napravili hranu za beskućnike.
Naravno da ih nije iskreno briga...
Bitno je da mere CO2, i dr hemiske čestice prisutne u vazduhu ... ali da li iko meri biološke štetne-opasne čestice u vazduhu koj svi udišemo ?
Naravno da ne
Još malo pa ce toplije vreme uciniti da se ,,kerecak,, a posejan svud po gradu, brže sušiti i fekalne suve čestice vetar
razneti u svaki gradski kutak .

Te tako gradjani svih uzrasta, od naj mladih do naj starijih udisti rasejane fekalne kerece čestice

Pokupe svoje tudje ili od lutalica ne, i gde je tu stvarno boljitak ?
Pa zapravo i nema ga ☹️
Izmet je najopasniji za najmlađe koji sve stavljaju u usta. Evo pomenuta sestra muku muči s dvogodišnjim sestrićem. Stalno joj govorim da izbegava otvoreno, ali nemoguć je kad traži napolje. Ako ga ostavi unutra haos pravi pa ne može ništa da završi u kući, ponajmanje posao na kompu. Nekoliko puta joj je blokirao ceo komp dok je odlazila u toalet, ali dete nije krivo nego ona koja nije stavila šifru ili sklonila laptop na neko njemu nepristupačno mesto.
 
@Bender Rodriguez
Nikada mi neće biti jasni vlasnici tih patuljastih pasa koji su kao odrasli psi manji nego štene vučjaka od 3 meseca ili su veličine podgojene mačke i sl. Po gradu viđam gomilu takvih pasa koje izvode u šetnju tako što ih ili nosaju u rukama ili u nekim torbama, kada je hladno vreme imaju garderobu, a opet se tresu... Kada uopšte takvi psi hodaju i koliko uopšte hodaju, nikako da dokučim. To je posebno izraženo kod devojaka u 20 - im.

Ne znam da li mi je to urođeno ili ne, ali ali vrlo dobro znam šta i kako smem sa kojim kučetom, odnosno koja je granica i da li treba da ga izbegavam ili ne ili smem da mu priđem i sl. A u više navrata mi se dešavalo da psi koji su strah i trepet po okolinu, meni najnormalnije prilaze i dopuštaju mi da ih mazim, čak ni da zareže.

Takođe, više sam neprijatnih situacija video sa vlasničkim psima nego li sa lutalicama.

@Дошљак
Znam da je besnilo jasno definisana bolest, ali da se kod nas to tumači kako sam napisao, jer im je tako lakše, nego da se sistemski pozabave sa problemom. A tu bi pre svega trebalo da se pozabave vlasnicima pasa, gde bi trebalo jedan ozbiljan psihološki test da se prođe, pa da se tek onda, ako se isti prođe, dozvoli držanje psa. I to moraju da prođu svi stanari jednog domaćinstva.​
Ти мањи пси су тренд који се популаризује са становањем у граду. Младим девојкама су често замена за децу, отуд и честа размаженост. Само људи нису свесни да су то пре свега углавном дефектне расе добијене негативном селекцијом где се гледало да пас буде мањи и лакши за ношење што се одразило на здравље, па су бишони и малтезери осетљиви на промену хране и често имају алергије, а булдози нпр. имају бројне дефекте, од дисања, преко коже, инфекција ушију, деформитета кичме, до тежег парења и још тежег порођаја. Неке расе су просто тренд како модни тако и стила живота. Тешко је данас држати лабрадора или вучијака у стану.
Што се тиче контроле власника, ми немамо као друштво механизам да се онемогући било коме да држи пса. Реагује се обично кад проблем настане.
Да али ако у дворишту има пса и дође комунална полиција да провери да ли је чипован не може се правити луд да није његов пас. Треба деловати превентивно а не чекати неки проблем.
Чак мислим да не би требало одмах кажњавати, требало би рецимо дати период од годину дана да се само опомиње.
Замисли крене комунална милиција у неко ромског насеље да контролише псе. У старту знаш да од тога нема ништа.
 
Замисли крене комунална милиција у неко ромског насеље да контролише псе. У старту знаш да од тога нема ништа.
Треба да се решава проблем у мери у којој је то могуће.
То је као кад бисмо рекли да не вредии уводити ред у саобраћају јер постоје запрежна кола из ромских насеља којима нико не може ништа.
 
Али проблем неће бити решен ако се њему приступа селективно. Конкретно у овом случају. Ромска нехигијенска насеља су највећи расадници паса луталица.
 
U principu se može pametno rešiti problem sa lutalicama oko nehigijenskih naselja. Akcija hvatanja, sterilisanja i čipovanja svi pasa oko tih naselja. Bez ikakve represije. Obaveste se "stanari" tih naselja da će u narednih mesec dana to da se radi i ne vidim zašto bi se iko bunio.

Samo paziti da se tu ne ubace kreteni koji će da plaše narod da je u pitanju 5G čipovanje kojim će se celo naselje zaraziti i nema problema.
 
Sada sam po povratku od lekara prolazio parkom gde me je napao vlasnički pas. Na sreću me nije ujeo ali mi je iscepao pantalone. Kaže vlasnik da verovatno mirišem na mačku pa me je zato napao. Moramo da pričamo i odgovornosti vlasnika pasa koji ih puštaju sa lanca bez ikakvog osećaja odgovornosti.
 
Sada sam po povratku od lekara prolazio parkom gde me je napao vlasnički pas. Na sreću me nije ujeo ali mi je iscepao pantalone. Kaže vlasnik da verovatno mirišem na mačku pa me je zato napao. Moramo da pričamo i odgovornosti vlasnika pasa koji ih puštaju sa lanca bez ikakvog osećaja odgovornosti.

Oni to vide ovako:
"Uznemirio si mog psa, tako ti i treba" ili
"Ko je zao covek, moj pas to oseti i napada".
"Sigurno ima neki razlog sto te je ujeo".

Vec sam pisao. Mene je ujela pudlica u liftu koji je smrdeo na drugog psa koga on ne podnosi.
Nisam stigao ni da se pomerim, odmah je usao i ujeo me.
Rana je zarastala mesecima.
 
Vrh