Dokle god je kod nas tako da psa može da ima svako ko može da ga kupi, ovakve stvari će se često dešavati. Najjače mi je kada kažu: ,,Pa dete je hteo ljubimca, morao sam da mu kupim, šta ću?" - Pa kupi mu papagaja, ribice, hrčka,...nekog trećeg ljubimca koji lakše može da se drži pod kontrolom.
Pas je po meni najzahtevniji kućni ljubimac, u svakom smislu, ne samo finansijskom.
Posebno kada vidim koliko se ljudi zgražava kada vidi psa vezanog lancem, to je mučenje njega. A žive u zemlji gde svaki peti čovek gladan. To nema veze, jadan pas koji je vezan. Svakoga treba pokusati razumeti, jer, ako za njega pas treba da bude centralna ličnost u kuci i životu, pod uslovom da time druge ne ugrožava, neka bude. Ali kada isti taj neko, dovede svog psa u dečji parkić i pusti ga da skače oko dece i još neke stvari i kada ga neko, Bože moj, opomene da skloni psa iz dečjeg parkića, on odgovara: ,,Kako vi ne razmete da je i on moje dete???" Nije problem što taj čovek svog psa smatra svojim detetom, nego je problem što to njegovo ,,dete", može da ugrozi neko drugo dete, a to dete može da bude, npr. moje. Jednostavno, psu tu nije emsto, bez obzira za šta i čime vlasnik smatra svog psa.