Šta je novo?

Музеј јавног градског саобраћаја

Рипањац 405":2iegcnc8 je napisao(la):
Надам се да ће му некако набавити или реплицирати оригинална тапацирана седишта, ако би га оставили са дрвењарама то би био историјски фалсификат. :wink:
Боље је да имамо малу промену привремено, него да шаљемо култно возило на отпад зато што су замењена оригинална шема, седишта, шрафови, завртњи, зимске и летње гуме. Свако возило током рада губи на оригиналности добијајући нове делове.
 
Mislim da bi i ovaj #52 uz malo ulaganja mogao da postane muzejski eksponat.Koliko se secam i dalje je u relativno dobrom stanju,kolor sema malo odstupa od originalne i sedista su ako se ne varam fabricki bila plasticna.Bilo bi lepo kada bi mu sananirali ovo ulubljenje ispred srednjih vrata prefarbali vrata i branike u belo,ukoloko imaju plasticnih sedista njima zamenili ova drvena,i sklonili ga u neku garazu.
Evo njegove fotografije od pre nekih nedelju dana
20200811_201809.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=634302#p634302:3mp6d6zp je napisao(la):
Дошљак » Пет Јун 28, 2019 2:18 am[/url]":3mp6d6zp]Мислим да Суботица има лепе примерке Ик-111, Ик-161 и први Ик-103 и даље у употреби и у пристојном стању. Моје мишљење је да можда треба проширити збирку музеја аутомобила када се пресели из Мајке Јевросиме на НБГ у бившу гаражу савезних и ту скупити сва вреднија возила из Србије и из ГСПова, и других превозника који могу имати неке моделе (различити стари Икари, Саноси и ТАМови аутобуси без обзира да ли су за јавни превоз или су раднички, туристички итд) , и возила која стоје по фабрикама, нпр. први ФАПов камион који пропада у кругу фабрике ватрогасни ФАП из 50их који стоји у кругу ваљаонице бакра Севојно, као и други значајнији модели домаћих камиона (ФАП бомбардер и ФАП креденац ,ТАМ Пионир, Тамић, Заставини камиони) неку ИМР Прагу ако постоји негде сачувана, службена возила - милиције/полиције (фиће, тристаће, кечеве , флориде), стара ватрогасна возила каквих има доста по ДВД широм Војводине, неке старе санитете ако имају сачувани, грађевинске машине домаће производње - ИМК и Радоје Дакић, пољопривредне, тј. трактори ИМТ и ИМР као и Змај комбајни (производи Београдске индустрије, мада генерално за пољопривредне машине имамо савршен и за мене за нашу земљу нестваран приватни музеј трактора породице Жеравица у Новом Милошеву, проверите на интернету њихов сајт).


Читање ове теме изазива стварно мучан утисак, али и целог форума. Погледате тему о радовима у Душановој, видите и поред блиставог сунчаног дана и плавог неба - отужно сивило велике већине фасада. На овој теми свратите у Музеј ГСП, који је у истом том крају, видите да су врата закључана, а музеј као и музеј Београда и даље у причи и некој магловитој будућности која стиже, али увек сутра, данас не још...
Кад год се погледа тема, иста прича о експонатима, изгубљени, зарђали, бачени, избачени...

И сетим се једног музеја читајући ову поруку, кад и он поменут при крају поруке. Е видите то је оно што нама писцима недостаје, деценију неки врте исте приче, за то време неко направи цео музеј или засади хиљаде стабала, направи врт или бар окречи кућу. Корисно је и писање и указивање, али потребна су и нека видљивија дела. Свима нам то недостаје. Ретки су изузеци као људи који су нпр. успели да створе праве музеје, Музеј књиге, Музеј аутомобила, Музеј трактора, пољопривредних машина и уређаја за домаћинство...Тајна тог успеха је у посвећености, ентузијазму и личном односу и залагању појединца, за разлику од професионалаца, чиновника, међу којима неко такав и може да се појави, али редовно остане без разумевања и подршке. И зато и даље имамо велике музејске и туристичке могућности, битне за укупни привредни развој и приходе, али само као списак лепих жеља које чекају будућност на станици београдског метроа.

Музеј науке и технике би требало да уступи место музеју ГСП, јер тај део града историјски њему припада, а за музеј технике има неколико простора, али то је једно од питања на које не знам тачан одговор, зато што када су простори у питању, некада и нико други не зна шта ће бити са њима и у њима. Али није ми јасно како возила јавног превоза могу да буду део музеја аутомобила, када не само што ту не спадају трамваји, него ни аутобуси !
 
Ентузијазам је нажалост ограничен и финансијски. Ја бих први волео да сам имао пара да од ГСПа купим Икарусе 110/111/160/161 док су још били и у возном стању, као и брдо других старијих возила и разних ствари које су завршиле на отпадима. Сад да имам паре узео бих од ГСПа оног последњег Зиу што им стоји на Дорћолу и неку Тролзу што хоће да секу. Опет, љубав и јесте покретач према сваком истинском напору, али мора да постоји и систем очувања техничког наслеђа. Поновићу опет, Змај комбајни, ИМР и ИМТ трактори, Икарбус аутобуси, то су једина друмска возила произвођена у Београду (и ИМАД Прага камиони). Греота да немамо у Београду сачувана возила која су се производила у Београду. И сматрам да музеј аутомобила треба да прерасте у музеј возила, где би било места и за аутобусе, тролејбусе, камионе, па и трамваје.
 
Као што си и сам схватио, музеј који укључује толико врста возила је превише за једног ентузијасту, чак и да има свој музеј, а као што си довољно упућен ти крупнији играчи очигледно не успевају нити да створе и отворе музеје, нити да сачувају благо. И не растурају се само возила која су драгоцена за нашу историју, него и археолошки налази, намештај, употребни предмети, уређаји и друге ствари. Да би се ствари сачувале за будућност потребно је поред личних знања и воље и одређена култура. Али има пуно примера да је код нас та култура врло танка, јер не постоји довољно свести о значају историјских вредности, па ни чувању дела из прошлости. Довољно је видети колико је лепих вишедеценијских, чак и стогодишњих стабала склоњено из наше животне средине, као и колико лепих и вредних кућа...

Што се музеја возила тиче требало би нам неколико, не само у Београду, имамо градове који имају своју традицију производње возила, али изгледа немају музејске амбиције. Наши градови имају тзв. Завичајне музеје и мисле да је име њиховог града толико светски познато, па ће туристи из света да их посете због самог града, а тек онда ће и да посете музеј у том граду. А једини град који на то може да рачуна је Београд и можда Нови сад, а сви остали боље да размишљају шта имају посебно и занимљиво да понуде свету да би их неко посетио. Због Завичајног музеја, тешко да ће се неко запутити у неки Крагујевац, Ваљево чак, а да не помињем Прокупље, Неготин и сл. Мада у Европи и многа села имају музеје, некад и светски познате. Један наш пример је Сирогојно, које је познато чак по две ствари, вуненим одевним предметима и старим планинским кућама од којих су створили музеј.
 
То се слажем, већина ствари које су сачуване код нас су махом последица личне иницијативе, а не институцијалне неге.
Има по Србији и атрактивних музеја, ето музеј трактора у Новом Милошеву је несвакидашњи пример, и пред њим музеј науке и технике, музеј ваздухопловства, војни музеј и музеј железнице могу заједно да се покрију ушима. Тужно је и што има пуно потенцијала који је слабо искоришћен, било да су у питању музеји, било да су у питању културне и природне драгоцености. Локални тзв. завичајни музеји су махом инертни и слабо атрактивни, али такво нам је генерално стање са културом на локалном нивоу.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=767653#p767653:1ami2vgg je napisao(la):
MIG29 » 20 Avg 2020 13:47[/url]":1ami2vgg]На првој фотографији се види оригинални коњски трамвај фотографисан 14. октобра 1892. На другој фотографији се види јефтина реплика тог трамваја и очигледни историјски фалсификат.
file.php

file.php
Tramvaj grada Beograda zamenika zamenika gradonačelnika. :)

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=767621#p767621:1ami2vgg je napisao(la):
Дошљак » 20 Avg 2020 12:50[/url]":1ami2vgg]Ако имамо једну Тролзу сређену греота да се исече. ГСП се и онако одрекао Икара, Саноса и Зијаче тј. поклонио их музеју науке и технике иако је имао сам капацитете и могућности да иста возила среди и чува у свом музеју. А после ГСП прави некакву лажну реплику коњског трамваја која је данас застакљена.

Него да се вратимо на тролејбусе, велики проблем је што се стара возила секу а нема нових за замену. Треба набавити зглобне тролејбусе, најбоље би било аутономне у већој количини па да се прошире тролејбуске линије без потребе за ширењем контактне мреже.
Zanimljivo da mi iako imamo eksponate i muzeje, u suštini nemamo "Muzej istorije automobilizma i gradskog prevoza Beograda". Imamo GSP muzej, Muzej automobila, Muzej nauke i tehnike, eksponate kod entuzijasta, eksponate na otpadima i u topionicama... Umesto ovog poslednjeg, bilo bi lepo da sve ostalo bude objedinjeno na jednom mestu. Koliko je to obiman posao, obzirom da i muzej iz Majke Jevrosime mora da se seli zbog restitucije? Pričali smo ranije o zapuštenom prostoru kod Brankovog mosta gde su trenutno ruševine i šipražje, kao dobroj lokaciji za tako nešto.
 
Доста сам размишљао по овом питању, и мислим да би најбоље било издвојити цео музеј ГСПа из те фирме и придодати га музеју науке и технике. Мислим да слично треба урадити и са железничким. Та предузећа просто нису поуздана за музејску делатност.
 
Како је била у питању само једна или једнократна употреба, није чудо да се нису потрудили да направе трамвајска кола у изворном изгледу. Када би се успоставила стварна и трајна линија, то би захтевало трамвај са сасвим изворним изгледом.

Трамваји са коњском вучом су данас реткост, ако уопште негде постоје. Док коњски аутобуси нису тако ретка појава. То би био врло занимљив
садржај града који би под одређеним условима, пре свега после уклањања моторног саобраћаја из неколико улица, био могућ на две трасе са три линије. Иако је у еколошком и туристичком смислу коњски трамвај савремена ствар, још увек има код нас пуно затуцаних људи којима је то тема за подсмех, зато што модерност схватају као индустријски развој без обзира на два века свих последица индустријског доба.
 
У Сарајеву су се потрудили више око реплике трамваја са коњском вучом. Нажалост имали су и незгоду с њим. Ови наши су направили од ламперје фуш реплику са грбом који никад није био на трамвајима са коњском вучом и овим китњастим натписима. Нису се потрудили ни око димензија и облика трамваја. У рангу возића у Станишићу.
 
Људи које не занима јавни саобраћај никад неће ни приметити да је у питању лажна реплика нити ће се приликом било каквог сусрета са овим руглом запитати да ли је то заиста први београдски трамвај. Зато су ови мајстори схватили да могу да уштеде и на новцу и на времену, нудећи новим генерацијама осведочен историјски фалсификат. То су класични преваранти и малверзатори.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=767883#p767883:8cstoza2 je napisao(la):
Bender Rodriguez » 21 Avg 2020 00:49[/url]":8cstoza2]Očekivati da neko u Srbiji čuva i neguje baš sve što je ikad vozilo ovim ulicama je previše. Drugo, kad se kaže ''istorija nečega'' (JGPa, vojne tehnike, arhitekture...) tu se ne misli bukvalno na sve što je postojalo i desilo se od, na primer 1892, do 2020. Nego se misli na istaknute momente i stvari. Mi kada učimo o istoriji Srbije, mi ne učimo šta je bilo 1921, pa šta je bilo 1922, pa šta je bilo 1923... i tako 1300 puta... Nego se uče i beleže bitni, prelomni i upečatljivi momenti, ljudi i stvari. Odnosno uči se o epohama. Epoha ova, epoha ona, itd.

Isto važi i ovde. Da, postoje muzeji koji čuvaju i izlažu sve što nađu. Ali isto tako postoji i dosta muzeja koji izlažu samo one najbitnije i najupečatljivije. U ovom slučaju, Trolze po meni nisu vredne toga. Osim što su prvi zglobni trolejbusi u Beogradu, ni po čemu drugom nisu bile upečatljive i posebne.

Na kraju krajeva... koliko ja znam, GSP već ima jednu ili dve sačuvane i remontovane Trolze u svojoj muzejskoj postavci. Tako da ne vidim čemu sad ovo pravljenje rasprave i halabuke ni iz čega.
Ja bih pre rekao da se ovde radi o tome da ono što imamo treba da sačuvamo, i da posle čuvamo, a ne ili da se vozi na sečenje ili da ono što je sačuvano i restaurirano ostavi da ga nagriza zub vremena.
 
Ne znam ni dal je ovo prava tema za njega, niti kad smo ga poslednji put imali na forumu, al rekoh da napravim par fotki kad sam već tu. Nešto sve manje verujem da će ga spašavati, a baš i deluje i više nego načet korozijom. Mada pretpostavljam da se još ima, ajde da kažem, za šta uhvatiti ako bi uzeli da ga srede, al eto nama još jedne zime uskoro, tako da ko zna kakav će biti na proleće.
Pogledajte prilog 1
 
Ova druga fotografija izgleda ko Černobilj. Strašno u šta se GSP pretvorio.
 
Ma jasno, pa bio sam ja tamo i lično kao klinac. Ali kažem užasno je kako im se raspadaju pogoni, vozila, eksponati...
 
I mi smo kao klinci preskakali ogradu parkića i ulazili u stare tramvaje, secam se da je 90ih bio jedan zeleni predratni drveni tramvaj kao i gomila modela kao sto ih je imao Zagreb. Velika steta sto je sve to otišlo u staro gvoždje, danas bi imali lep muzej.
 
Може овај Санос да се среди, није ни Лејланд био у ништа бољем стању. Али потребна је пре свега јака ВОЉА, а затим паре. Плашим се да првог у ГСП нема. Битније је направити фалсификат трамваја са коњском вучом и застаклити него сачувати аутентична возила.
 
Сетите се како је Ђилас рекао да не жели више да га види у граду. Ови из ГСПа су наравно одмах послушали и склонили га са линије 47 на 403 где је провео последње дане. Иначе тај Санос је имао мањи удес у гаражи и издржао је још неко време до истека регистрације.
 
I SANOS prav ko strela !!! Baš me čudi.
Kešo što mu ne zatvori prozor i vrata da ne ulazi voda u njega ?
Bravari niti ih ima dovljno niti imaju vremena da se igraju sa vozilom u rashodu, nešto neverujem da imaju i materijala.
Sve što bi radili radili bi za dž, posle radnog vremena, što im ne ide u korist je skoro svi rade posle posla.
 
Oнда лепо да дају аутобус Саши Хоџићу да га среди. Тај човек је рестаурирао олупине камиона старих и преко 100 година у перфектно стање. Наводно су ЗИУ и Икар претерани код њега. Чуди ме опет да је ГСП издвојио труд и време мајстора за ону кич шкљопоцију која глуми "први трамвај" и коју су још и устаклили као некакав вредан експонат.
 
Весић трам је прављен од трулих дасака заливених лаком. У суштини нису се много ни трудили нити је било потребе. Реплика тог трамваја послужила је Весићу за новогодишње играрије, а овима из ГСПа омогућила мајмунисање какво до сад није виђено. Једноставно, једна је историја и нико нема право да је мења!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=783748#p783748:2en563aa je napisao(la):
Žika » Sre Okt 14, 2020 9:33 pm[/url]":2en563aa]I SANOS prav ko strela !!! Baš me čudi.
Kešo što mu ne zatvori prozor i vrata da ne ulazi voda u njega ?
Bravari niti ih ima dovljno niti imaju vremena da se igraju sa vozilom u rashodu, nešto neverujem da imaju i materijala.
Sve što bi radili radili bi za dž, posle radnog vremena, što im ne ide u korist je skoro svi rade posle posla.

Ja pravo da ti kažem nisam ni zagledao šta je od prozora otvoreno, a vrata mi baš i nisu bila na pameti da ih uopšte diram, jer pitanje je na čemu se ona još drže. Tu sam se zatekao slučajno na par minuta u razgovoru sa kolegom, pa sam bacio pogled i na bus ne bi li video šta je od njega ostalo, i eto što sam napravio par fotki. Inače, ko sam ja uopšte da bilo šta petljam oko njega, plus vrlo moguće da sve to drže otvorenim, jer i krov prokišnjava, pa bar da je stalno pod nekom promajom. Prosto posle toliko vremena nepomičnog stajanja, teško do voda može ući samo kroz prozore. Enterijer razbucan naravno. Ovako sam samo mogao konstatovati njegovo stanje, a i pre sam pisao da u GSP-u teško da ima ko da se bavi time. Ozbiljne su to i dugotrajne popravke, i treba imati samo ljude koje će, eventualno, povući sa njihovih redovnih dužnosti da se mesecima bave samo tim Sanosom, a plus material naravno. Žao mi je prosto što stoji tako i propada, a što reče Došljak mogao se i proslediti nekom entuzijasti da se njim bavi, jer na taj način se neretko spašavaju vozila po inostranstvu. A to što je prav, meni bar nije nikakvo čudo, jer ne znam što bi se krivio od stajanja, pa i 298 beše odvučen isto tako prav, kakav je bio i 01 na Kosmaju koliko se sećam. Na placu JGSP-a Novi Sad stoji IK 4 na šasiji Volova B58 koliko već dugo? Realno, ima mu preko 40 godina ako se ne varam, pa se još nije raspao.
 
Naravno, bolje ga je dati i za dzabe nekome, ko hoce da ga sredi. Ko zna koliko stoji i tako ce samo vise da propada. Ne mogu ovo i slicna vozila da sluze za svakodnevni javni prevoz, ni posle restauracije, ali mogu za neke specijalne voznje ponekad ili tako nesto.
 
Vrh